Neznam kako da pomognem sinu.   Ima 14 godina i vrlo je zreo za svoje godine.   Kažem zreo zato što su njegova shvatanja i razmišljanja prikladna za stariju decu.   Problem je što je jako usamljen.   Odličan je đak, briljantan.   Obožava košarku i druženje.   Voli i kao njegovi vršnjaci kompjuter i igrice.   Ali tu počinju i problemi.   On je jedinac,pa je naravno imao svu pažnju sveta.   Ali sam pokušavala da ga naučim da bude odgovoran.   Ipak ponekada je vrlo tvrdoglav i ponosan.   Mi živimo u Grockoj koja je ,iako vrlo blizu Beogradu ujedno i vrlo različita.   Suprug i ja nismo odavde već smo se doselili iz Hrvatske pa smo sigurno imali veliki uticaj da on bude toliko drugačiji od ostalih.   Problem je što njegovi vršnjaci vole da idu u igraonicu i igraju igrice koje su za njega dosadne.   Išao je nekoliko puta i vraćao se tužan i nervozan.   Smeta mu što niko neželi da igra košarku ili fudbal ili tenis i sl.   van treninga.   Deca se nedruže.   Sede u kućama i gledaju filmove ili američko rvanje a on nije za to.   Nekoliko puta su grupno izlazili i on se brzo vraćao kaže da nežele da idu na sok ili negde već u kladionicu.   Ne voli istu muziku tj.   muziku "granda".   Ima tu još nekih razlika ali onda počinju ogovaranja i ismejavanja dece zato što je različit.   Pa onda i ljubomore oko oblačenja, telefona i sl.  .  .  Pa još je i najvišlji u odelenju.   Znam ja da moje dete nije cvećka, ali vidim da se grize.   Ponekad je nervozan i svadljiv pa se posle izvinjava.   Znam i da je to normalno u tom razdoblju.   Ali šta da radim? Kaže da bi voleo da ima bar jednog druga sa kojim će da priča, da se šali .  .  .   Ali svi ga samo iskoriste kada im treba pomoć ili zaštita.   I on to oseća.   Osećam se krivom.   Teško mi je da gledam koliko je tužan i kako se zatvara u sebe.  Stalno razgovaram sa njim.  Još malo pa će u srednju školu.  Bojim se da ga ne odvuče neko loše društvo koje će ga prvo prihvatiti . . . . .

umetnost, sport,knjige i skola
i iskerno patnje od zaljubjenosti
bar po meni
Beograd ipak je veci grad,nek ide tamo, ima vise ljudi.
Bice sve uredu
samo na to potrebno uticati sto je sa efikastnosti...a sto nije to nije za nama, i sve je moguce

Kao prvo, trebali biste biti ponosni što vam je sin takav, jer oni kojima kladionica nije smisao života i koji ne slušaju Grand, danas su retki kao biseri.

Ne vidim zašto biste se vi osećali krivim za to što on nema sa kim da se druži. To je jednostavno stvar sa kojom se moraju izboriti sami - sami sebi nalaze društvo, naročito u tim godinama, dopadalo se to roditeljima ili ne. Verujem da vam je teško zbog toga, ali bolje da je trenutno i soler, nego da se na silu druži sa različitima od sebe: u tim godinama konformiranje vršnjacima je veoma izraženo (možda najviše tad, nego u bilo kom drugom životnim dobu), tako da bi postojala realna mogućnost da i on postane takav. Mislim da je mnogo bolje biti individualista, nego slepo prihvatati nametnuta mišljenja drugih, i to u svrhu nekog kvazi druženja.

Ova vaša rečenica "Bojim se da ga ne odvuče neko loše društvo koje će ga prvo prihvatiti . . . . ." mi se nimalo ne dopada. Čemu toliki pesimizam? Možda će baš u srednjoj školi (u kojoj se inače sklapaju mnogo čvšća prijateljstva nego u osnovnoj, verovatno i zbog toga što učenici određene srednje škole dele iole sličnija interesovanja nego osnovci) naići na društvo koje će mu odgovarati. U svakom slučaju, komunikacijom sa detetom najbolje ćete znati kako se snalazi u aktuelnim situacijama, pa i u traženju društva. A po vašem postu, čini mi se da vam komunikacija sa njim ne predstavlja problem, što svakako olakšava vašu situaciju.

proci ce ga

  olaksava situaciju da malo i tezite njegovu.a drustvo sto nisu za potrebu verske zajednice, oni su skoro svi jako zele uticati na mladu licnosti, prejako.

Ako ima 14 znači da je 8. razred i da će upisati srednju školiu za nekoliko meseci. Treba da ga pošaljete u neku šklu u gradu gde će imati više šanse da se upozna i druži sa decom sličnog senzibiliteta. Znam da je dugo voziti se svaki dan po dva sata autobusom, ali to je mnogo bolje nego biti usamljen.

A i do tada treba da ga podržite da izađe sa nekim drugim društvom ako mu ono iz škole ne odgovara.

prvi put vidim ovakav primer sto je navela @eastcoast...stvarno
obicno je obrnut slucaj ...mislim da netreba on sad nesto da se grize zbog toga jer njegovo celo drustvo je navuceno na "tehniku" kladionica,igrice preko neta...sve je to nezdravo dok je oh po meni mnogo zreliji od osta;lih...
mozda on i pokusava da ih navede na zdraviji zivot koji on zivi ali jednostavno...oni su klinci...neshvataju to i sad samo bulje u igrice i slicne te stvari.
po meni...neka pokusa naci neko drugo drustvo i da uisto ostane dobar sa starim drustvom...
mozda jeste on njihovo godiste...ali on je mnogo iznad njih i treba na to da gleda kao na prednost a ne kao na neku manu...

ne znam, nisam siguran, i nemojte me na lomcu spaliti, al potrebno je za njega sex.. i vise sex sa prezervativom, naravno
da je mlad , nije prepreka vise ce uzivati

ja se potpuno slazem sa strahovima ove mame ...
i u pravu je ... vrlo lako moze da upadne u lose drustvo ...

Hvala vam svima.  Mnogo ste mi pomogli.  Možda sam ja preterala, ali  želim da moje dete bude srećno.  Osećala sam se krivom zato što sam možda nesvesno usadila detetu nešto što ova sredina ne prihvata.  A mi smo se samo prilagodili ali smo ostali istih shvatanja.  Znate i ja sam već mislila da se sve okrenulo naopako, jer je on ostao pojedinac, koji je različit.  Lako je čoveku kada sazri i upozna sam sebe ,ali je teško kada imaš samo 14g.  Ja sam imala teško detinjstvo puno ograničenja tako da sam mome sinu uvek davala priliku da sam odlučuje i vidi šta je ispravno.  Ipak imala sam mnogo drugara a on je tako usamljen.  Eto da ne gnjavim više, sigurna sam da ima još usamljene dece.  Pa neka se jave.  Svako druženje je lepo. . .