Kako biti svoj

Kada smo sami, umesto da budemo svoji i potpuno uživamo u sebi, većina nas žudi za odnosima. Međutim, u odnosu skrivamo vitalni deo sebe iza maske i zatim se pitamo zašto smo nezadovoljni.

Piše: Predrag Gnjatić
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot



Kada bismo samo videli da to nema veze ni sa drugima ni sa bilo čim drugim već sa činjenicom da nismo svesni ko smo mi stvarno i da ne živimo sebe, znali bismo svoj ključni problem

Svaki put kada nismo svoji, simultano podižemo i kočimo ramena, inhibiramo ritmično dijafragmično disanje i znatno povlačimo pažnju i energiju iz centralnih delova tela, a posebno iz nogu i stopala. Toliko se povučemo u svoju čauru da izgubimo moć projekcije u odnosu sa drugima. To nas spušta sve do nivoa malog čoveka koji, umesto da preuzima odgovornost za sopstveni izbor, radije okreće glavu od svoje sopstvene moći da kreira realnost kakvu želi. Da se to ne bi desilo, naučimo tajne kako da budemo svoji.

Slušajmo sebe umesto druge

Da bismo slušali sebe, prvo moramo da iskorenimo naviku da pitamo druge za mišljenje. Jer svaki put kada uzimamo u obzir mišljenje drugih, dok biramo šta da radimo, mi okrećemo glavu od intuitivnog glasa koji direktno dolazi od onoga ko smo mi stvarno. Tako gubimo moć autentičnosti. Slušanje sebe znači afirmisanje onoga ko smo mi stvarno. Jedino tako možemo stići tamo gde nas naše srce vuče.

Sprečimo rascepljivanje u pokušaju da premostimo jaz između sebe i drugih

To da rascepljivanje sebe nastaje kao nusprodukt pokušaja da premostimo jaz među nama, više je nego samoočigledno. Međutim, za većinu nas nije baš očigledno kako nastojanje da premostimo rupu u svom odnosu govori o činjenici da gajimo indirektni umesto direktni odnos sa drugima. Stoga, problem rascepljivanja ne možemo da rešimo sve dok gajimo indirektne odnose. Zašto? Zato što u indirektnom odnosu gubimo svesnost ko smo mi i drugi stvarno. Odatle se rađa strah i rascepljivanje. Da bismo stupili u direktan kontakt sa drugima, sve što treba da uradimo jeste da prestanemo da posmatramo sebe iz tačke gledišta drugih i pogledamo u druge direktno. Umesto da strepimo od toga šta bi moglo da se desi ako se otvorimo prema njima, treba da reskiramo tako što ćemo se jednostavno otvoriti po svaku cenu, pa kud puklo da puklo.

Dozvolimo drugima da budu svoji, što je, ni manje ni više, nego ono što želimo za sebe

Ako malo bolje pogledamo, videćemo da je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljubav ne raste u našim odnosima upravo to što ne dozvoljavamo jedni drugima da budemo svoji. Umesto da se pomirimo sa činjenicom da je to jedna od naših osnovnih potreba, kao potreba za kiseonikom na primer, mi smo pre skloni da zahtevamo i očekujemo od drugih da zadovolje naše lične neurotične želje. Ako to radimo, zašto to radimo? Pa zato što nismo svesni i ne priznajemo istinu da nam već ništa ne fali – da smo celi i samodovoljni. Osim toga, verovatno imamo i nesvesno verovanje koje je zasnovano na idiotskoj logici da nam, ako smo samodovoljni, odnosi više nisu ni potrebni. To uzrokuje strah od nebrige za druge, što je u suprotnosti sa samom prirodom našeg istinskog bića. Da ne bismo ostali bez tla ispod sopstvenih nogu, tj. veze sa svojom istinskom brižnom prirodom, postajemo psihološki zavisni jedni od drugih tako što se pretvaramo da na taj način brinemo jedni za druge, što nas podseća na stvarnu brigu, ili ljubav, i tako nam umanjuje bol. Viđenje svega toga donosi duboko razumevanje istine o nama i našim odnosima, što rezultuje mirom i harmonijom.

Budimo zadovoljni sobom onakvima kakvi jesmo i znajmo da će nam u tom slučaju doći sve što nam treba

Činjenica da smo nezadovoljni sobom proizlazi iz opiranja istini da smo večno sami. S druge strane, brkanje samoće sa usamljenošću samo pojačava osećaj razdvojenosti i tako doprinosi još većem nezadovoljstvu i patnji. Da bismo ukinuli veštački stvoreno lično nezadovoljstvo, sve što treba da uradimo jeste da shvatimo da uprkos istini o našoj samoći nismo usamljeni, jer NISMO nikad ni bili razdvojeni jedni od drugih. Samo nam se tako čini dok doživljavamo sebe iz perspektive drugih. I sve dok to budemo radili, gubićemo svoj originalni lik. Ono što valja uraditi tiče se suočavanja sa strahom od toga šta će drugi da misle o nama ako mi budemo onakvi kakvi stvarno jesmo. Konačno, kada smo takvi kakvi jesmo, znaćemo da će nam doći sve drugo što nam bude trebalo.

Uključimo druge u kreiranje sopstvene realnosti

Neko bi mogao da pomisli da biti svoj znači biti nezavisan u terminima odnosa. Naprotiv, da bismo bili svoji, treba da budemo realni, a realnost, kao što znamo, uključuje konkretne druge i mnogo problema koje nećemo voleti. Greška koju mnogi od nas prave kada je u pitanju kreiranje sopstvene realnosti, dešava se u tački kada treba da se složimo sa drugima oko onoga što delimo. Mi bismo voleli da stvari budu na određen način a da ne moramo obavezno da to i testiramo u odnosu sa drugima. Kada se uverimo da to ne može tako, postanemo isfrustrirani realnošću kojom nismo zadovoljni i želimo da se povučemo iz odnosa.

Sada, samo istupanje iz odnosa ne mora da bude problem (često je suprotno mnogo veći problem), posebno ako nismo uspeli da se složimo oko kakve-takve realnosti s tim drugim. Problem je ako ne uzimamo u obzir činjenicu da realnost zavisi od stepena slaganja obeju strana u vezi sa svime. Na primer, koliko god ja verovao da je ovo što pišem realno, sve dok se neko od vas ne složi sa mnom, to nije realno i ne može da postoji u realnom svetu. Ovde nije pitanje da li je nešto sveopšta istina ili ne, već da li se slažemo oko toga šta bismo da delimo kao realnost. Jer, kada bi realnost koju kreiramo u odnosima morala da bude istinita kao što je gravitacija istinita, život ne bi bio moguć. Na svu sreću, istina je drugačija. U kontekstu teme istina glasi: da bismo bili sami, nisu nam potrebni drugi, ali ako želimo da imamo kakvu-takvu realnost, drugi su nam neophodni.

Ostanimo verni svojoj sudbini

Da bismo ostali verni svojoj sudbini, prvo treba da saznamo koja je od mnogih mogućnosti naša sudbina u ovom životu. Zato nam je neophodna intuicija, iskreno srce i sabrana pažnja. Ako to nemamo, vrlo lako možemo da skrenemo bilo gde misleći da idemo pravim putem. Obično nas istinski životni put li sudbina vode kroz nezamislive obrte koje je nemoguće predvideti racionalnim umom. Jedino percepcija intuicije i čistog srca može da nam pomogne u odluci kada treba da delujemo i šta treba da radimo da bismo ispravno usmerili svoj životni put ili sudbinu na pravu stranu. Kao što možemo da vidimo, naša sudbina nije maršruta koju je unapred zacrtao Bog, viša sila, ili nešto drugo. To je nešto što striktno zavisi od naše sposobnosti da biramo, u zavisnosti od unutrašnjih signala intuicije, a ne spoljašnjih uticaja ili utisaka u umu. Svoju sudbinu krojimo iz trenutka u trenutak svojim mislima, rečima i delima. Onome ko to zna i potpuno veruje da može da ovlada sposobnošću šta će da misli, govori i radi, dobra sudbina je zagarantovana. Nije bitno kroz šta će proći, na kraju će sve ispasti kako treba – stići će kući.

Istina, ove smernice samo su neki od ključnih faktora koji će uveliko doprineti procesu emotivnog i mentalnog sazrevanja, bez koga nije moguće biti svoj. Postoje i drugi faktori od kojih isto tako zavisi naš razvoj. Najvažnije je da ne upadnemo u zamku samoobmane misleći da možemo da odrastemo pre vremena i da nam nisu potrebni drugi za koje ćemo emotivno da se vezujemo i sa kojima ćemo bezrezervno da delimo svoju sopstvenu realnost. Istina je da smo sami došli na ovu zemlju i da ćemo, isto tako, sami otići s nje, ali svrha života nije samo u tome da gledamo sebe i svoje interese već i da budemo tu jedni za druge i da jedni drugima delimo darove koje nosimo u svojoj duši. Jedino tako naučićemo da istinski volimo.

Izvor: B92

Ne postoji osoba koja nije "svoja"/ono sto jeste.
I ne postoji osoba koja je neverna svojoj sudbini, koja je izbegla svoju sudbinu.
Ne postoji osoba koja ne slusa sebe, cak kada osoba radi sta mu/joj se kaze, ona sebi kaze "radi to sto ti se kaze".
Svima dolazi samo ono sto mora da nam dodje, bez obzira da li mi mislili da nam to treba ili ne.
Uopste mi nije jasno kom racionalnom mozgu moze da padne na pamet da smo svi nezadovoljni sobom, i da smo "vecno sami" to moze da kaze samo osoba koja mrzi svoj zivot i zivote ostalih.
Jel' ti znas za nekoga ko je iskljucio sve u stvaranju svoje realnosti ?

Ceo tekst je masakr logike.

uh, mislim zaista, kad bi autor teksta zaista bio u stanju da poslusa samog sebe imam osecaj da bi tekst izgledao potpuno drugacije.

ipak uz rigoroznu cenzuru moze se naci i poneka impresivna konstatacija...

Kako doživljavamo sebe?

Ta predstava nastaje nesvesno, u ranim razvojnim fazama ličnosti, pod uticajem svakog našeg iskustva i interakcije sa drugim ljudima. Jednom kada se formira, ta slika se, opet nesvesno, iznova i svakodnevno potvrđuje svakim našim postupkom i odlukom, određujuđi život i buduđnost na privatnom i poslovnom planu

Međutim, ako sebe doživljavamo kao nekog ko "ne može, nije u stanju, neđe uspeti, nema sređe, nema novca..." Treba li da ostanemo verni takvoj slici? A sta uopšte da očekujemo od života ako sebe na taj način vidimo?

Korenite promene su za veđinu teške zbog predubeđenja da nisu moguđe. Naprotiv, ako želimo drugačiju buduđnost, moramo početi sebe drugačije da definišemo, inače nikada neđemo iskoristiti svoje ogromne potencijale. Život odista nameđe vrlo teške zadatke i izazove, ali naš odgovor na te izazove određuje i konačni ishod. Naša buduđnost zavisi najviše od nas samih.


Umesto onoga što nas sputava, u život treba da dodamo elemente koji nam omoguđavaju da ostvarimo sve što za sebe priželjkujemo. Naravno, ovo je mnogo lakše ređi nego učiniti jer je u pitanju prilično bolan i dug proces za koji je potrebna jaka volja i iskrena rešenost. Evo nekoliko predloga kako da podignete svoje sampouzdanje i samopoštovanje na putu ka promenama:


1.- Beležite sve svoje uspehe, čak i one najmanje: prelistajte tu beležnicu kad treba da se podsetite ukusa pobede.

2.- Poštujte svoje sposobnosti: razmišljajte o njima sa ljubavlju, jer morate voleti sebe ako želite da vas i svet zavoli.

3.- Uvek činite šta je ispravno, za vas i druge: tako đete se odlično oseđati i postiđi izvanrednu harmoniju duha i tela.

4.- Družite se sa pozitivnim ljudima: energični i pozitivni ljudi pružiđe vam pravo okruženje i podršku.

5.- Budite dobri: nikada neđete mođi da poštujete sebe ako ste neuviđavni, zlobni i sebični.

6.- Budite pošteni, vredni i produktivni: jedino đete na taj način izgraditi istinsko i duboko samopoštovanje koje vam niko ne može oduzeti.

Izvor

1.- Beležite sve svoje uspehe, čak i one najmanje: prelistajte tu beležnicu kad treba da se podsetite ukusa pobede.

u malim uuspjesima se krije tajna velikog uspjeha..
onaj tko ne nauci da se raduje malim podvizima... ne zna da prepozna sta je veliki podvig...

2.- Poštujte svoje sposobnosti: razmišljajte o njima sa ljubavlju, jer morate voleti sebe ako želite da vas i svet zavoli.

da bi nesto volio..to moras i da upoznas...prije nego se zavolis..pna pogresan nacin...
i da zavolis stvari koje nemaju vrednost...u tvojoj okolini...
i na taj nacin mozes da poremetis neku vagu...i smanjis se u pogledu drugih ljudi...
a na taj nacin koliko god volio sebe...drugi ljudi te nece voljeti...

3.- Uvek činite šta je ispravno, za vas i druge: tako đete se odlično oseđati i postiđi izvanrednu harmoniju duha i tela.

tako ne mozes kroz zvot...niko ne radi bas stalno ono sto je ispravno...

svaki put - cesta ...ne moze da se izgradi na taj nacin da "ide " samo pravo...

pa tako i zivotni put je pun krivina ...
uvijek cinite ono sto je  najbolje...za vas... i vae drage ljude..ostali su nebitni...
i sta vas zaboli sta je za njih ispravno ili nije..
uostalom svi tako rade...gledaju svoj dzep...i svoju avliju...

4.- Družite se sa pozitivnim ljudima: energični i pozitivni ljudi pružiđe vam pravo okruženje i podršku.

stalno pozitivnih ljudi nema...svi imaju povremene padove i uzlete raspolozenja...

druzite se s onim ko vam je drag i ko je dobar prema vama......pa u kavom god stanju on bio...
ako je lose...popravite mu raspolozenje...

5.- Budite dobri: nikada neđete mođi da poštujete sebe ako ste neuviđavni, zlobni i sebični.

slazem se....

6.- Budite pošteni, vredni i produktivni: jedino đete na taj način izgraditi istinsko i duboko samopoštovanje koje vam niko ne može oduzeti.

opet se slazem...

to su ti saveti..."Ucim te da zivis"

savjeti kojim se popunjavaju stranice nedeljnih casopisa...
nesto kao horskop.... neko se nadje ...neko... nidje veze...

Ljudi su imitatori. Oni su svoji u smislu svoje imitacije sveta koji poznaju.

Tema je odlična!

Onaj ko ne ume sam sa sobom, neće nikada umeti ni sa drugima. Onog momenta kada shvatite da ste sami sebi dovoljni u meri koja je normalna i podrazumeva normalno bitisanje bez opsednutosti time da li imate nekoga pored sebe, uspeli ste da u životu.

Nema prostije činjenice da su ljudi preteški za sebe opsesivno opterećeni da imaju nekoga uvek uz sebe, ko će makar da ih sluša . Prijateljski savet - bežite od takvih!

manje slusaj sta okolina baljezga...
gledaj svoja posla...i brini svoje brige...
gledaj svoj tanjir i svoj dzep..i svoje dvoriste...
kad to uspijes...budi siguran da si tada 100 % svoj...