Kako biste glasali sada? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

ldp najblizi djdjindjicevim idealima,jedino ldp ima moc da nastavi djindjicevim putem i bla,bla,blabla....evo deco iz ldp citajte i naucite nesto o zoranu djidjicu....

POSLEDNjI INTERVJU DR ZORANA ÐINÐICA, DAT "NOVOSTIMA" NEDELjU DANA PRE UBISTVA, POSVECEN KOSOVU I NACIONALNOJ STRATEGIJI

KOSOVO NIJE MONETA ZA
POTKUSURIVANjE

- Kosovo - državni prioritet broj jedan
- Striktno poštovanje Rezolucije 1244
- Rešenje je: suštinska autonomija za Kosmet
- Necemo prihvatiti nezavisnost
- SB UN nece prihvatiti nezavisnost, ali nam može servirati neprihvatljivo rešenje

NEŠTO više od cetiri meseca pre ubistva, u decembru 2002. godine, ondašnji premijer Zoran Ðindic pravi strategiju za Kosovo i Metohiju, koju ce clanovima vlade koju je vodio, pokazati tek kasnije. A, strategija je bila sledeca: najpre, nametanje teme - `Nezavisna država KiM najlakše ce nastati u mraku i u tišini. Cim se upali svetlo i cim pocne otvorena rasprava, naše šanse rastu`, oslikao je Ðindic u dokumentu koji u januaru i februaru 2003. godine jednoglasno usvajaju i Predsedništvo DOS i Kolegijum Vlade Srbije.
Prvi konkretan zahtev, prema ovom planu, bilo bi vracanje kontingenata vojske i policije, što je predvideno Rezolucijom 1244 i insistiranje na tacnom datumu povratka. Potom, izmene Ustavnog okvira za KiM, unošenjem neke vrste njegovog federalizovanja (po uzoru na odnose unutar federacije BiH), a Srbija bi ga prihvatila u nekoj vrsti asimetricne veze (više od pokrajine, manje od republike).
U nastavku dokumenta, Ðindic iznosi pretpostavku da ni Albanci ni `neki delovi medunarodne zajednice` nece biti za ovaj predlog. `U tom slucaju, Srbija treba da zahteva internacionalizaciju problema`, predložio je Ðindic. - `Ako KiM ide u pravcu nezavisnosti, i ako mi to ne možemo da sprecimo, treba da tražimo: a) teritorijalnu podelu, b)efikasne medunarodne garancije za Srbe koji ostaju u albanskom delu, c) posebni status verskih objekata.

PRVI PROBLEM
I DOK Ðindic piše Džordžu Bušu, Vladimiru Putinu i Toniju Bleru, neki svetski mediji pišu da je `Zapad zabrinut novom Ðindicevom kosovskom politikom`. O kljucnim rešenjima i detaljima te politike, Zoran Ðindic govori u svom intervjuu `Novostima`, nedelju dana uoci ubistva. Prenosimo delove tog intervjua, dalekovidog i poucnog i za sadašnje prilike:
- Prava Srbije na Kosovu i Metohiji nisu nešto što može da nestane. Niko nema, ni medu Albancima ni u svetu, prava da nam kaže: Miloševic je potrošio vaša prava i vi pocinjete od nule. Naravno, i albansko stanovništo ima svoja prava. Naš pristup nije jednostran. I u Rezoluciji 1244 je zapisano da mora da bude pronaden kompromis izmedu prava Prištine i prava Beograda. Mene zabrinjava to što tokom poslednje cetiri godine sve ide mimo Rezolucije 1244. Suoceni smo sa širokim i iskljucivanjem, cak i mogucnosti da Beograd ima bilo kakva prava.
Da je vec ostvarena najava o prenošenju nadležnosti na Albancima, na Kosovski zaštitni korpus, bilo bi pitanje - o cemu cemo posle uopšte imati da diskutujemo? Postojao bi rizik da na talasu rešavanja iracke krize, u rešavanju odnosa Zapada sa muslimanskim i arapskim zemljama postanemo - moneta za potkusurivanje. Moja je namera je da svetu kažemo da nismo niciji žeton u rezervi, kojim bi neko namirivao svoje druge dugove.

Neki su, i u zemlji i u svetu, zbog Kosova i Metohije, vec poceli da vas sumnjicavo gledaju...
- Istina je, vec sam, zbog Kosmeta, pokvario odnose sa dosta svojih kolega u medunarodnim organizacijama. Neki od njih su ovo zašta se zalažem shvatili kao guranje prsta u oko. Kosmet je, medutim, za mene državni prioritet broj jedan. Status Kosova je, u stvari, status Srbije. Mi ne možemo da zaokružimo državnost Srbije, dok ne znamo kakav je status Kosova i Metohije. Ja sam izabran da zastupam i branim interese Srbije. Svet mora da shvati da srpske demokrate, a i ja kao predsednik Vlade Srbije, posle dve godine, još ne možemo da kažemo šta je naša država. Moraju da shvate i prihvate: da je to za nas - kao što bi bio i za svaku drugu normalnu državu i narod - veliki problem. Reakcije koje su do mene došle bile su zaista prilicno nervozne. Ali, imam utisak i da sam ponekoga uhvatio usred nekih `radnji`. Cini mi se da nekima remetimo koncepciju za Balkan i Kosovo i Metohiju. Treba ih i razumeti. Taman su bili napravili svoj koncept, a onda neki Ðindic pocinje da `pali svetlo`. I govori: stanite, ne može više tako, da vidimo šta je dosad uradeno i kuda dalje. Meni je ova reakcija bila dokaz da, u suštini, postoji neki precutni plan da se 2004. ili 2005. godine zaokruži nezavisnost Kosova.

DVOSTRUKI ARŠINI

NA osnovu cega pretpostavljate da se radi o citavom planu, makar i precutnom?
- Mada nemam dokaze baš za sve, zaista se bojim da takav `precutni plan` vec postoji. Od pocetka januara, kada sam krenuo u tu diplomatsku ofanzivu, do danas ništa se nije temeljno izmenilo, ali je `prikocen` tempo prenošenja suvereniteta Srbije na lokalnu albansku vlast i u oblasti bezbednosti. To nije malo, ali nije dovoljno. Stvari ce poceti suštinski da se menjaju tek kada medunarodna zajednica kaže: rešenje je u suštinskoj autonomiji za Kosmet, vracanju proteranih Srba i vracanju predvidenog broja naših policajaca u Pokrajinu. U striktnom provodenju Rezolucije 1244, do poslednjeg slova. Tek kada iz Njujorka i Brisela pocnu da stižu ovakvi glasovi - situacija še poceti da se suštinski menja nabolje.

Šta ce biti reakcija Beograda, a i vas kao predsednika Vlade ako medunarodna zajednica uskoro kaže: `Kosovo je de fakto postalo nezavisno, ostaje vam da sa njim harmonizujete odnose`?
- Mi to necemo prihvatiti. Uostalom, koliko medunarodna zajednica, koja je jaca od nas zaista ima nameru da kaže - `Kosovo treba da bude nezavisno`, hteo bih da to cujem. Najgori su dvostruki aršini: pricanje o nepovredivosti granica, o suverenitetu, o Rezoluciji 1244, dok se, na drugoj strani, radi suprotno, pri cemu se niko ne buni, pri cemu su jedni prisiljeni da cute, dok se drugi prave naivni. Pri cemu se slabijoj strani porucuje: ne talasaj na svoju štetu.

Gde je rešenje i koliko se brzo prema njemu može ici?
- Rešenje može i mora da bude jedino kompromisno. Ne sme da pociva na nerealnim pretpostavkama. Licno, teško mogu da zamislim lojalne kosovske Albance u državi Srbiji. A teško da može normalno funkcionisati država sa ogromnim brojem nelojalnog stanovništva. Takva država ne bi bila naš dugorocni nacionalni interes. Ali, s druge strane, Srbija ima svoje državno pravo i na Kosovu i Metohiji. Srbija nije pod protektoratom da bi iko mogao da joj namece bilo koje rešenje za neki deo njene teritorije.

Odluci li Savet bezbednosti OUN jedno od ovo dvoje cega se pribojavate, a Srbija kaže `mi to ne priznajemo`, šta onda?
- Mislim da Savet bezbednosti ne može da donese takvu odluku. Ja se ne bojim da ce Savet bezbednosti odluciti: da je Kosmet nezavistan, da se medudržavne granice menjaju jednostrano. On to nece nikad uciniti. Ali, može dovesti do takvog faktickog stanja koje ce za nas biti neizdrživo. Može nam `servirati` fakticki nezavisni Kosmet unutar formalno nepromenjenih granica`.

SLABA SRBIJA...
AKO se Beograd do sada sa ovakvim stanjem stvari mirio, nece li previše rizikovati promenom pozicije?
- Ponavljam: mi ni formalnu ni fakticku nezavisnost Kosmeta necemo prihvatiti. Iskoristicemo razlicite mehanizme da animiramo pojedine vlade i zemlje i uciniti sve što možemo da medunarodnoj zajednici ucinimo prihvatljivom svoju novu poziciju. Potpuno sam svestan da nam predstoji dugotrajna borba. Mi smo poslednjih godina mislili da cemo obnovljenim i osnaženim medunarodnim kredibilitetom vrlo brzo sebi obezbediti željene plodove. Da ce svet reci: `E, pošto ste sad demokratska Srbija, ponovo dobijate na Kosovu i Metohiji nadležnosti koje ste imali`. To se vec pokazalo kao netacno. Bojim se da se neke stvari nisu bitno promenile od trenutka kada sam pre sedam-osam godina, na jednom predavanju u Americi, rekao da mi tadašnja americka politika lici na Titovo: `Slaba Srbija - jaka Jugoslavija`.

ISTINA A NE MOTIV
NE plaši li vas mogucnost da biste, zbog promenjene pozicije, Zoran Ðindic od demokrate mogao postati `novi Miloševic` i velikosrpski nacionalista?

- Vec je dosta propagande na tu temu. Dosta lobija i medunarodnih nevladinih organizacija je ukljuceno u to. Dokazuje se da su moji stavovi o Kosovu - potvrda da se srpska politika nije promenila. Da sam, eto, bio politicar evropskog tipa, a sad da sam postao srpski nacionalista. Time se, u suštini, tvrdi: da je sa Srbima uvek isto, da se na Balkanu samo maske menjaju. Ali, sve to me ne uzbuduje mnogo. Meni je važno da su argumenti koje sam ja ponudio - neoborivi. Važno mi je to što mi niko, poslednjih dana povodom Kosova još nije rekao: nije tacno. Indikativno je što su me, cak i neki ljudi iz Evrope, za koje smatram da su mi bliski politicki, redovno pitali koji su motivi što pitanje Kosova i Metohije pokreceš danas. Svima sam odgovorio isto - `recite mi da li je to istina, a motive pustite`. Posle ovoga je odgovor bio: `Slažemo se. Pitanje je ozbiljno. Podržavamo te, podržavamo reforme i demokratiju u Srbiji`. Sve je ovo za Srbiju, a i za mene licno, premalo.