Како бих ја уредио Југославију

Gde su granice bivših YU republika?

Izvor: Večernje novosti

Beograd -- Ni 20 godina od raspada SFRJ, bivše republike ne znaju gde su im tačno granice. Srbija još nema defininisane međe sa Hrvatskom, Crnom Gorom i BiH, pišu Novosti.

Od Piranskog zaliva do Dunava, od Une do Prevlake, ni dve decenije otkako je svako krenuo svojim putem, bivše republike Titove Jugoslavije ne znaju gde im se tačno protežu granice. Vode se igre bez granica.

Srbija ni danas nema međunarodnim ugovorom defininisane međe sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Gde će se povući crta u Piranskom zalivu, Zagreb i Ljubljana rešenje traže uz pomoć međunarodnih arbitara, a to će, na kraju, možda biti način da se Hrvatska konačno razgraniči sa BiH, Srbijom i Crnom Gorom.

Beograd sa Hrvatskom i BiH vodi pregovore o granicama, a sa Crnom Gorom i Makedonijom razgovori nisu ni počinjali zbog priznavanja nezavisnosti Kosova. Povodom određivanja granice na Dunavu sa Hrvatskom, kako nam je rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova, Međudržavna diplomatska komisija poslednji put se sastala u Beogradu septembra prošle godine, a od tada hrvatska strana, koja kao domaćin treba da zakaže naredni sastanak, nije inicirala rad Komisije.

Piran
Arbitraža u čijem je središtu Piranski zaliv od svega 20 kvadratnih kilometara između Slovenije i Hrvatske još nije završena, a tu bi Zagreb hteo da povuče crtu sredinom uvale, što Sloveniji ne odgovara jer njeni brodovi ne bi imali direktan pristup iz slovenačkih u međunarodne vode.

Na prethodnim susretima nije se našao zajednički jezik. Srbija ovde polazi od odluke iz 1945, po kojoj je granica Vojvodine (SR Srbije) prema Hrvatskoj određena Dunavom od mađarske granice do Iloka. Od 1945. do 1991. godine ta granica nije izmenjena nijednim drugim zakonom.
Hrvatskoj ovo ne odgovara jer je, zbog promene toka Dunava, oko 10.000 hektara zemljišta koje katastarski pripada Hrvatskoj ostalo na srpskoj strani. I Srbija na hrvatskoj obali ima svoje zemljište, ali je ono manje - oko 3.000 hektara. Ukoliko međudržavna komisija ne dođe do rešenja, kao opcije preostaju: arbitraža ili odlazak pred Međunarodni sud pravde.

"U slučaju arbitraže strane mogu da se dogovore oko jednog arbitra ili da, kao u slučaju Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva, svaka strana izabere po jednog, a da treći arbitar bude nezavisni. Drugi put je odlazak pred Međunarodni sud pravde, i to se radi uz dogovor država", kaže Vladimir Đerić, koji je bio advokat u postupcima pred međunarodnim sudovima, i dodaje da takvi postupci znaju da traju godinama.

Milorad Pupovac, predsednik spoljnopolitičkog odbora hrvatskog Sabora, kaže za da će za rešavanje pitanja granica biti potrebni susreti vodećih ljudi u vladama ili predsednika Hrvatske i Srbije.

"S obzirom na to da Srbija i Hrvatska nisu ušle u dublju fazu pregovora, teško je govoriti na koji način će ovo pitanje da se reši", kaže Pupovac.

U slučaju razgraničenja BiH i Srbije sporni su delovi oko hidrocentrala Zvornik i Bajina Bašta, deo pruge Beograd - Bar koja oko 12 kilometara prelazi preko teritorije BiH, lokacije oko brana, a Srbija insistira da granica ne preseca vitalne objekte i infrastrukturu, odnosno da oni u celini ostanu na teritoriji države čijim su sredstvima izgrađeni. Nastavak rada međudržavne komisije očekuje se uskoro

Delegacije
Pregovori Srbije i Hrvatske često su prekidani zbog izbora u obe zemlje, pa je sada u toku imenovanje srpske delegacije, a još od izbora u Hrvatskoj decembra prošle godine, srpska strana nije dobila informaciju da je oformljena delegacija Hrvatske.

Što se tiče Hrvatske, ona bez graničnog dogovora sa Bosnom, teško da će moći da izgradi Pelješki most koji bi rešio problem podeljenosti hrvatske teritorije na dva dela. Po nekim viđenjima u BiH, Pelješki most Bosni ugrožava suverenitet na moru, zbog čega se, čak, pominju i tužbe međunarodnim sudovima. Sporna su i dva mala ostrva uz poluostrvo Klek - Veliki i Mali Školj koja su po ugovoru iz 1999. između Zagreba i Sarajeva pripala BiH, ali ovaj sporazum hrvatski Sabor nije ratifikovao.

Dve države imaju otvoreno pitanje i na kopnu kod Kostajnice, gde ima primera da je ljudima kuća u jednoj državi, a bašta u drugoj. Tu su, međutim, vlasti Republike Srpske jasno poručile da na njihovu saglasnost može da se računa samo ako granična crta prođe sredinom reke Une.

Hrvatska je sa Crnom Gorom 2002. uspostavila privremeni režim na spornoj granici kod Prevlake i u nekoliko navrata se pominjala mogućnost da Međunarodni sud pravde ili Međunarodni sud za pravo mora, arbitriraju oko trajnog rešenja.

"Krpljenje" granica bivših republika, neće nužno pogurati ni ulazak Hrvatske u EU jula sledeće godine, jer je Brisel na neki način Hrvatskoj već progledao kroz prste.

"U načelu, EU ne prihvata države sa nerešenim pitanjima granica, ali je sa Hrvatskom sporazum o pristupanju potpisan iako je ona imala otvorena pitanja sa Slovenijom, Srbijom, BiH i Crnom Gorom. Slovenija je insistirala da se problem reši pre ulaska Hrvatske u EU, ali je Hilari Klinton naložila da se ovo pitanje prepusti arbitraži", kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Simić smatra da bi uz obostranu političku volju granica Srbije i Hrvatske na Dunavu mogla da se reši kompromisno i da se tako izbegne da jedno otvoreno pitanje između ove dve zemlje rešavaju advokati.

Izvor: B92