Vens-Ovenov plan

Vens-Ovenov plan je bio mirovni predlog za kraj rata u Bosni i Hercegovini koji su početkom 1993. napravili specijalni izaslanici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven. Plan su prihvatili Bošnjaci i bosanski Hrvati, ali su ga odbili Bosanski Srbi. Ovaj plan je bio poslednji plan ujedinjenu Bosnu i Hercegovinu, a potonji mirovni planovi su predviđali podelu države


Plan

Plan je predviđao unitarnu Bosnu i Hercegovinu podeljenu u 10 pokrajina koje bi imale nadležnosti nad unutrašnjim poslovima i obrazovanjem. Vojska Republike Srpske bi morala da se povuče sa 27% teritorije. Pokrajine su bile uređene tako da Srbi ne bi mogli da organizuju svoju državu. Sajrus Vens je 1. aprila podneo ostavku na mesto specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija. Na njegovo mesto je 1. maja 1993. postavljen norveški ministar inostranih poslova Torvald Stoltenberg.

Slobodan Milošević je na sastanku sa Ovenom u Beogradu 24. aprila 1993. prihvatio plan u uz pretnju većim sankcijama Saveznoj Republici Jugoslaviji. Plan su prihvatili i Bošnjaci, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predstavnici bosanskih Hrvata.

Oven je sazavao mirovnu konferenciju u Atini 1. maja 1993. na kojoj su učestvovale sve zaraćene strane. Predstavnik bosanskih Srba Radovan Karadžić nije želeo da potpiše sporazum jer se plašio da će Republika Srpska biti odsečena. Oven se uzdao da će Milošević, Momir Bulatović i Dobrica Ćosić uticati na Karadžića da potpiše sporazum. Karadžić je nakon višečasovnog ubeđivanja, pristao da potpiše sporazum, ali pod uslovom da ga ratifikuje Narodna Skupština Republike Srpske.

Skupština je sazvana 5. maja 1993. na Palama, a prisustvovali su i Milošević, Bulatović, Ćosić i grčki premijer Konstantinos Micotakis koji su ubeđivali srpske poslanike da prihvate plan. Međutim, Ratko Mladić je poslanicima pokazao teritorije pod kontrolom VRS i teritorije koje je Srbima nudio Vens-Ovenom plan.

Na zatvorenoj sednici, poslanici Narodne Skupštine Republike Srpske su odbacili Vens-Ovenov plan, a jugoslovenska delegacija je napustila zasedanje. Lord Oven je 18. juna saopštio da je plan zvanično mrtav.

Koliko ja vidim, ove karte su iste, osim što ima razlike gore oko Prijedora i što po mom sećanju prvobitni Vens-Ovenov plan je predviđao da Sarajevski kanton (broj 7) čine sve predratne opštine grada Sarajeva, uključujući i Pale. To se vidi na ovoj karti, sam gradić Pale je prvobitno ucrtan u sastavu kantona 7, a po ovoj tvojoj verziji je Pale u kantonu 6. Ali, mislim da je naknadno lord Oven prihvatio da Pale budu u srpskom kantonu.

Generalno uzev, wikipedia nije pouzdan izvor, ali ova karta je dobra. To je Vens-Ovenov plan.

Razlozi za ne prihvatanje sporazuma:


1)   Kupres, Derventa, Modriča i Novi Grad ne pripadaju srpskom kantonu (iako su Srbi imali većinu u tim opštinama) što je previše, gledajući realno koliko su Srbi vojnički mogli da drže.

2) Hrvatska je imala ogroman prostor, pogledaj samo koliko su dobili opština. Srbima je dat zapadni kamenjar, dok su sebi uzeli plodno tlo koje je imalo dosta veći realan privredni potencijal,  Maksima Modriča, rafinerija u Brodu itd...   

Realno, dejstonski sporazum je dosta bolje rješnje. Dobili smo 49% povezane teritorije a imamo većinu stanovništva u preko 55%.

Sad, pitanje je šta je bolje. Generalno uzev, nikome nije dato ništa eksluzivno, jer u Posavini je odnos stanovništva bio 45% Hrvati : 44% Srbi : 11% muslimani i ostali, tako da ni jedna etnička zajednica nije imala većinu.

Čitav koncept Vens-Ovenovog plana je bio da se BiH decentralizuje, a ne federalizuje. Tako da ne stoji teza da je nešto dato Hrvatima, jer oni recimo u Posavini ne bi mogli da nametnu eksluzivno svoju policiju ili školstvo. Po planu je morao u svakom kantonu da se poštuje nacionalni paritet u svim službama kao i u organima uprave.

Što se tiče sadašnjeg stanja, ja ne vidim da je RS nešto profitirala Podrinjem, jer ii taj kraj je uglavnom vukojebina sa malim privrednim potencijalom i minimalnim prirodnim resursima. Menjao si kamenjar u Drvaru za vukojebine u Podrinju.

Moje generalno mišljenje za čitavu Jugu: trebalo je udariti svom snagom na jedno mjesto. Tenkove koji su išli u Hrvatsku trebalo je poslati u Bosnu kao i ostatak vojske i naoružanja da urade posao kako treba bar na jednom mjestu, a ne da se rasipaju od Vardara do Triglava i nigdje ne urade ništa jer se realno ni ne može...

Ja se u načelu ne slažem sa primenom sile, jer ničija sila nije doveka. Pre rata i upotrebe sile treba pokušati sva politička rešenja i nagodbe.

Ništa se silom ne postiže, to su nametnuta rešenja koja uvek stvaraju mogućnost za terorizam, pobune i konstantu političku i svaku drugu nestabilnost. Pitaj bilo kog kosovskog Srbina, njima je praktično ceo život bio u vanrednom stanju. I dok je Srbija držala Kosovo, i sada.

Jebeš ti život kad se zaključavaš u kuću čim padne prvi mrak, iako te čuvaju tenkovi JNA i srpska policija. Kao što sada ne smeju da izađu na ulicu, nisu se mnogo našetali ni dok smo mi držali Kosovo. Da ne pričam da pre ili kasnije, svakoj sili dođe kraj.

Jugoslavija je mogla da se raspadne na drugačiji način, mirnim putem, da  se pošlo od uvažavanja realnosti i da su prihvatane ideje i sugestije sa strane. Bilo je tu raznih predloga, recimo konfederacija. E sad, niko nije naivan, jasno da bi to kratko potrajalo, par godina do konačnog razlaza, ali se u tih par godina moglo izvršiti politički pritisak na Tuđmana da se u mirnoj atmosferi zagarantuju prava i status krajiških Srba.

Drugo, da se Jugoslavija održala kao konfederacija samo do 1995. godine (tad je bilo prvo proširenje EU), tadašnja Jugoslavija bi bila na pragu EU, ako nas ne bi primili u prvom krugu što je obećano Anti Markoviću pre rata. Kad si na pragu EU, još kako moraš da poštuješ evropske norme i manjinska prava, pa bi i Njofra morao hteo ne hteo da suzbija ustašluk i opravdane strahove srpskog stanovništva itd. Isto važi i za BiH.

Mnogo drugačije bi se stvari odvijale u jednom opuštenom, nekonfliktnom okruženju. Primena sile je krajnje sredstvo i to tek kad se iscrpu sve moguće političke opcije.

Сви заборављате "да је Хрватској требао рат"!!! Без рата не би имали чисту државу... 
Наша балванија и издајници само су им помогли у томе... Тако да прича о мирном разлазу не пије воду...

Jel i Sloveniji trebao rat??
Koliko se sjećam i oni su bili sastavni dio nečega što se zvalo sfrj 1991 god...
 

Feanor,
zar misliš da bi Hrvati da bi se riješili Srba namjerno isprovocirali rat.ta cijena je 12 000 poginuli,stotine tisuća izbjegli i ogromna razaranj.pa tko bi pametan na to pristao.

Pa niko pametan ali sa tudjmanom se ne raspravlja niti sa tadasnjom vrhiskom niti sa onima koji su uhvaceni kako svercaju oruzijie niti sa Glavosam pa prema tome.....