Ma kakvi Hrvati muslimani, to je bila prazna priča. Ogromna većina muslimana ni za vreme II svetskog rata niti je sebe smatrala Hrvatima niti je verovala ustaškoj propagandi. Tražili su neki muslimanski prvaci od Pavelića autonomiju za Bosnu, pa su završili u Jasenovcu.

To je isto bila šuplja priča, ali su muslimani ćutali jer su bili pošteđeni klanja sa ustaške strane. Ali retko koji musliman je iskreno verovao da je "Hrvat" po nacionalnosti.



@ DuKiM


To je najbolje opisao lord Dejvid Oven u svojoj knjizi. Kaže da je najviše mrzeo da ide na sastanke sa Karadžićem i Krajišnikom, upravo zbog tog licemerstva i dvostrukih aršina.

Sa njima nikako nije mogao da usaglasi jedinstveni princip oko podele BiH, uvek su se pozivali na faktičko stanje kad im odgovara (Bosanska Krajina i istočna Hercegovina), gde im ne odgovara faktičko stanje pozivaju se na istoriju (Podrinje), a gde im ne odgovara ni faktičko stanje ni istorija (Posavina), tu su jednostavno rekli da im Posavina "treba" da bi povezali  Podrinje sa Bos. Krajinom. 

Nije ni čudo što Karadžić nije pozvan u Dejton, već je Milošević odlučivao u ime bosanskih Srba. Da se Karadžić pitao rat bi trajao i dan danas i verovatno bi bosanski Srbi završili isto kao i Krajišnici. U traktorskim prikolicama.

Pa Slobi su odgovarali sto gluplji to bolji, manje misle i manje pitaju

Slažem se... Samo što su Srbi žrtve tog licemjerstva. Sa jedne strane potjerani Srbi iz krajine, i nikom ništa.. A kada je bilo stani pani Šiptarima došao NATO po Srbiji da zavodi pravdu. Ispade Hrvatska naplemenitija i najmiroljubivija država na Balkanu.

   

Pa obilo se o glavu licemerstvo. Niko nije operisan od toga. A Milosevic je stalno govorio da je Srbija i Crna Gora gradjanska drzava, ispada da nije bilo u toj drzavi Srba vec samo "gradjana". A RS je "nadoknada" za Krajinu a dugorocno gledano Vojvodina za Kosovo, il bi neko sada menjo Vojvodinu za Kosovo?

Srbi nisu žrtve licemerstva, već su žrtve sopstvenih gluposti i ekstremizma. Nuđen je kompromisni plan Z4, odbili su. Ima jedna stara poslovica koja kaže " ko neće da celiva popa u ruku, posle može popadiju u dupe, ali kasno je". Sa druge strane, šiptari su slušali svoje mentore i nisu se pravili pametni.

Podvala poturena od strane RTS, a koju su rado prihvatile NVO i "građanska" Srbija. Z-4 potpisan 2 ili 3 dana pred pre napada Hrvata, al Hrvati rekoše da nemaju vremena da opozovu ofanzivu. Mada se slažem da je trebalo potpisati odmah kad je taj plan ponuđen. Ipak tačka bez povratka je bila Srebrenica, kad smo definitivno zacementirali sliku o Srbima kao o modernoj kombinaciji vandala i fašista. Sinoć čuh da je snimljen neki film američki(?) Oluja u kojoj su Srbi em izvršitelji Oluje, em se posle oslobodili od odgovornosti za zločine zahvaljujući jakom lobiju u Hagu
Šiptari su radili veoma pametno i strpljivo, mada 90 posto odgovornosti za nezavisno Kosovo leži na srpskim komunistima, jer su im i omogućili da se školuju i izgrade svest od sopstvenim nacionalnim interesima. Kad je Izetbegović zvao Albance da podignu ustanak radi jačanja antisrpskog bloka, ladno su ga iskulirali, jer su znali da nije vreme. Imali su savšren tajming i tačno znali šta žele, dok se mi još preganjamo dal je bolje da težimo nekoj Jugoslaviji ili da to batalimo i držimo se srpske priče. Sve je na kraju filozofija, jer je Srbija platila najpre ceh urođenom rusofilstvu i življenju pod vlašću jednog Hrvata. Tita je bezveze mrzeti jer je on samo uradio svoj posao kao pravi Hrvat. Potrudio se da Hrvate odvoji od nazadne ideje ustaštva na Blajburgu, ostavio im osnove za stvaranje države i napravio posao za narod koji Hrvati izuzetno cene, tj Šiptare. Srbiji je ostavio elitu po meri tih ciljeva i sve je moralo da se završi kako se i završilo. U principu, bilo ko da se našao u koži Miloševića, sa svim navedenim preduslovima, teško da je mogao da napravi nešto više. To je praktično i sam Đinđić priznao u svom poslednjem intervjuu. Morali smo naebati, jedino što eventuelno možemo da kalkulišemo šta bi bilo da smo u startu prihvatili situaciju i sačuvali srž drave u vidu Srbije, a na ostalim terenima pokušali da spasemo tek puki fizički opstanak naroda.
Mene zanima iz tvog posta, pošto navodiš da su Albanci slušali svoje tutore, ko misliiš da su bili naši tutori, i da li ih je  Srbija uopšte imala. Ja nešto nisam primetio da je nas bilo ko ozbijno podržavao, pa čak su i Rusi balansirali između panslavizma i nekih pokušaja da ublaži štete po srpski narod. Očajničko pozivanje na Kinu od strane Miloševića ne računam, jer je to bila smešna priča. Geopolitički uticaj Kine je isuviše slab, a podrška(uzdržanost) u SB je uvek mogla dobro da dođe u pregovorima oko trgovinskih olakšica sa SAD.

Nuđeno je i Albanciam mnogo šta pa ništa nisu htijeli da prihvate, znaju da ne moraju nikom da polažu račune i da im ne treba nikakav kompromis. E vidiš, kada se isto tako ponaša i srpska strana, ne može da prođe. Zašto bi svačiji nacionalni interesi bili važniji od srpskih ?

Srbija nije imala tutora, i niko nas nije podržavao, ali ko bi normalan podržavao onoga koji ne zna šta hoće, ali zna šta neće. Neće nikakav kompromis, što god je ponuđeno srpskoj strani u periodu 1991-1995., odbijeno je.  Ko bi takve podržavao koji priznaju samo silu, i dok je premoć u sili bila na našoj strani, svaki kompromisni plan je odbijan po defoltu.

Mada se mora reći da je u početku srpska strana imala prećutnu podršku Engleza (Džon Mejdžor) i Francuza (Fransoa Miteran). Čak i lord Karington i kasnije lord Oven su itekako imali razumevanja za opravdane srpske zahteve. Međutim, koliko god da su lordovi bili dobronamerni nisu nam mogli pomoći zbog toga što su sa druge strane stola imali nepopustljive ekstremiste.

Drugo, Srbiji i nisu trebali tutori, dovoljno je bilo da se fleksibilnije odnosilo prema dobronamernim predlozima, nažalost mi Srbi kao po običaju uzdali smo se u silu, kao svaka sirovina, ali pameti nismo imali. Mogli smo mi da dobijemo ovaj rat, da je postojao neko sa mozgom da kontroliše i planski upotrbljava silu.

Um caruje, snaga klade valja, ali Srbi nikako da nauče lekcije. Srbin ko Srbin, taj će radije lupati glavom o zid, nego da sedne, uključi mozak i razmisli kako da preskoči zid.

Evo mog prijedloga post fetum, nazalost.Po meni je bilo potrebno mnogo vise senzibiliteta sa Slobine strane i dzentlmenskog ponasanja, kako bi se ocuvala kakva takva Jugoslavija.Sjesti sa Alijom i Tudjmanom i reci: "OK, SFRJ raspada, ali po principu da Slovenija moze da ide, da 2/3 Hrvatske moze da ide, bez RSK, Hrvatska kao kompenzaciju dobija zapadnu Hercegovinu i dio Posavine, Bosna dakle gubi te teritorije, ali svoju teritoriju uvecava za Liku, Baniju i Kordun plus tzv. "Novopazarski Sandzak", koji se izuzima iz ustavnopravnog poretka Srbije i vraca se u okrilje BiH, cime se teritorija BiH cak uvecava u odnosu na stanje dogovoreno ZAVNOBIH-om i AVNOJ-em, a medjunacionalna proporcija medju Srbima i Muslimanima u takvoj, novoj Bosni, s obzirom na gotovo identican broj stanovnika u RSK (bez istocne Slavonije i Baranje koja se naslanjajuci se na Vojvodinu integrise u Srbiju) i u Sandzaku, ostaje na istom omjeru."Zatim taj isti Sloba pragmaticno pristupajuci pregovorima oko Kosova i Metohije, nudi Rugovi podjelu na principu da dio Srbije odnosno Jugoslavije ostaju dijelovi KiM, koji ukljucuju Kosovsku Mitrovicu, Pec i Pristinu (pri cemu Srbija zadrzava Pecku Patrijarsiju, Visoke Decane, Gracanicu i Gazimestan), dok sve ostalo moze slobodno da bude dio tzv. "Velike Albanije".Svakako da bi u takvoj drzavi ostali i CG i Makedonija, a imali bi drzavu bez Hrvata i Albanaca.Po meni bi to bilo optimalno rjesenje, no lako je biti general nakon bitke.Sto se tice personalnih rjesenja Aliji ponuditi da bude predsjednik te nove Jugoslavije.Cini mi se da bi i Tudjman i Alija i Rugova bili spremni da prihvate takvo rjesenje, dok bi Sloba relativno lako izdrzao udare opozicije, koja bi ga nesumnjivo kritikovala zbog trgovine sopstvenom teritorijom, s obzirom da je u to vrijeme bio i te kako suverena vlast.

Za ovog drugog ne znam,al' Tuđman sigurno nikada ne bi prihvatio takvo riješenje...