sad se setih neke price kako nije tesko ubiti, vec je tesko ziveti s tim...
ovo se ne odnosi mozda na tvoj slucaj   ali posledice su iste

a sta da radis ne znam, kazu da je mnogim ljudima potrebno da budu kaznjeni da bi olaksali sebi savest
da si religiozan, verovatno bi ti popa razresio savest nekakvom kaznom

shta je uradjeno uradjeno je,treba pronaci uzroke takvog ponashanja.kada se to otkrije i reshi posledice(tvoja dela) ce prestati da budu teret na tvojoj dushi i necesh vishe imati potrebu za time

Upravo i ja tvrdim,pronadji uzrok...i odaberi,da li ces da mu/joj oprostis i tako onemogucis da misrno odu sa ovoga sveta(jer svima je potrebna kazna koju zasluzuju) ili ces da mu/joj uzvratis,i tako resis dve stvari odjednom
1 ucinis ono sto je pravedno
2 posle toga oprostis sve

Možda bi trebao da tražiš oprost od onih koje si zlostavljao.

A mozda i nebi...jer tesko da ce sad verovatno vec pokojna zivotinja uspeti da pronadje humanosti u sebi da mu oprosti.

Ne znam još da li ću kod psihologa... Ma nisam u lošem stanju nego u zadnje vreme nemam obaveza pa mi um sam radi, vraća se nazad...

Kako misliš nekima da oprostim, u samom sebi, ili da im kažem to u lice? Reći će mi kao i obično, da se prihvatim posla ili zanimacije. Možda će me i saslušati, ali ne očekujem da će me ozbiljno shvatitit. A pre svega i ne osećam  potrebu za takav razgovor. Inače, jednoj osobi sam pokušao da se izvinim, saslušala me je mirno i prokomentarisala je samo kao - deca smo bili jbg, otkud ti to sad, davno je bilo.

No comment.

Koristi opciju izmeni.
A na oprost sam mislio da treba da ga pruzis onima koji su krivi za tvoja zlodela,a ne onima kojima si ih nacinio.
Oprost i izvinjenje nisu isto....suprotno su.
Zaista je bizarno sto si pomislio da treba da oprostis onima koje si maltretirao.

Znam, znam, samo sam rekao da sam pokušao da se i izvinim onima kojima treba. A oprostiti drugima, daleko mi je to nekako, kao prvo ne osećam potrebu za takvo nešto možda zato što i oni nisu svesni da su me povredili. Možda i nisu, bar ne očigledno isuviše, u svakom slučaju ne osećam potrebu za takav razgovor.


Teraš me sad smajli da ubacim ili šta? Naravno da razlikujem te dve stvari, malo konfuzno sam možda opisao.
Možda si u pravu, ja pišem kao da vi već znate, dakle, trebalo bi oprostiti roditeljima, a možda i ne, jer ne osećam potrebu za to, mislim ne krivim ih!

Ko govori o razgovoru?
Moras to da razresis u sebi.Da postavis stvari na pravo mesto.Tek kada doznas za cime si to tragao kada si cinio stvari koje sigurno nebi cinio da te nesto nije primoralo.Onda treba da saznas ko je trebalo to da ti pruzi.Tada ces mozda moci da se suocis sa cinjenicom da vise ne moras da se boris za to sto ne mozes da dobijes,vec mozes sve da naplatis i ucinis ispravnim ovoga puta.

Dobro,potrudi se da budes malo jasniji.Ne mislim da treba da se izvinjavas onima koje si povredio,trebalo bi da im se iskupis i da ispravis gresku,ako se ukaze prilika,ako ne...najbolje batali.Skoncentrisi se na vaznije stvari.
Jesi li siguran da ih ne krivis?
Da li si bas ubedjen da si tako sklopljen bolesne psihe i da oni nisu uticali na to da postanes takav?