Uh, evo mog razmisljanja od pre godinu ipo dana ...

Znala sam da je vreme kada nisam vishe videla buducnost pored tog choveka. Dakle pogled u narednih godinu, dve, pet meni je bio mutan, nesiguran i nije mi se dopadalo to shto vidim. Veza postaje ustaljena shema bez ikakvih trzavica (pozitivnih) sem svadja ili prepirki koje su sve uchestalije , ili (josh gora varijanta) precutkivanje, povlachenje, "ravno mi je" fazon. Pocinju da bivaju sve uchestaliji momenti kada se posvadjamo ili isprepiremo oko nechega i onda maltene da se ni ne chujemo po nekoliko dana, sve je zategnuto, nemamo temu koja bi nas skrenula sa neke teme koja visi u vazduhu, tj ne postoji tema ili delo koje bi uchinilo da prevazidjemo krizu u kojoj smo se nashli. Ako i postoji kratkotrajno je i nakon samo nekoliko dana prividne ponovne srece iskrsava ponovni problem oko koga se glozhimo, ili smo nezadovoljni (ja sam se tada povlachila, jer ne volim da se prepirem i skoro uvek sama bila u tim trenucima kada mi je bilo najgore, pokusavajuci da izvagam razloge za i protiv).
Znala sam da bi nastavak veze bio mrcvarenje, jer sam uvidela apatiju u odnosu koja je zasla vec dovoljno duboko da je mogla samo kratkotrajno da se zamaskira. Nekad nekim izlaskom ili nekom zajednichkom akcijom koja nas je na trenutak ispunila, ali nakon toga sve se maltene vracalo na isto. Znala sam da me voli, da zheli da budem pored njega mozhda i do kraja zhivota, ali period koji je predugo trajao (i oboje nas tresao iz gaca) odluchio je da se ta veza prekine i to je bila zdrava odluka.Osecala sam se rasterecenom nakon prekida, nedostajao mi je u domenu fizichke prisutnosti, ali uvek sam se vracala u glavi na onaj psihicki momenat - da li sam ja zaista srecna pored njega? Da li uspevam da sijam u svom punom sjaju? Vidi li on pravu mene ili sam ja postala senka sebe same? Da li me ta osoba chini potpunom? Sve su bili negativni odgovori i znala sam da sam uchinila pravu stvar.

Ah, ljubav, ljubav... ne mora da umre.Nikad.Mada je najcesce to slucaj. Moji roditelji se vole 30 i vishe godina. Kada se pogledaju to se primecuje. Sve drugo je nestalo, ostala je samo ljubav, ali ona zasnovana na postovanju i podrsci. Dakle, ljubav mozhe da postoji jako jako dugo, zato nam je dato da pravimo izbor.Smatram da svako mozhe da "nadje" osobu sa kojom ce biti srecan tokom chitavog svog zhivota, zato treba preispitivati svoje izbore. Logicno je da ljubav nestane, ali takve stvari ne bi trebale da se desavaju mladim ljudima koji su neko relativno kratko vreme u vezi. Ljubav mora da ima potporu ljudi koji vole, ona ne sme da se potroshi kao novac. Dakle ako se ljubav izgubila, niste kompatibilni u nekim stvarima. Zhelje su vam razlichite, razmisljanja vam se mimoilaze, trebaju vam razlichite stvari. Chim pochnu ovakva razmisljanja da ti se motaju po glavi, to je nekakav znak za uzbunu. Razmisljanje, ono trezveno, dovesce te na pravi put i bices odluchan u nekoj od svojih zamisli. Nikako se ne trebamo bijati shta ce nastupiti nakon prekida takve jedne veze. Vapaj za bliskoscu ce neminovno uslediti, ali to je samo neki poslednji trzaj jedne izgubljene ljubavi. Na ovom svetu sreca se uglavnom lovi, zato uzmi svoju prelepu sarenu mrezhu za leptire i ne plashi se da nastavish potragu za srecom, koja je sastavni deo nashe podsvesti. Ljubav se ne trazhi , ona se desi, ali svi mi tezhimo da budemo srecni i zadovoljni. Kada veza postane vishe muchna nego srecna, vreme je da otvorish trece oko. I neces pogresiti shta god da odlucis.

Ljubav traje vecno zaljubljenost je prolazna.Odgovor na to pitanje ima u mojim temam zato necu da pisem na dva mesta isto.

To iz iskustva ?

Mislio je na ljubav prema Bogu a zaljubljenost u onu malu iz pekare sa velikim dekolteom 

Немој да пишеш, Јоцо, Видиш да нико не плаћа.

i samo malko, da ne bi otislo gde ne treba, se vrnemo na temu

Kouli world policewoman 

Elem - tema - lepo je rekao Davidovac - moj dragi kolega - prava ljubav se ne gubi; nestaje zaljubljenost jer ona mora da nestane jer nije stvarna vec idealizovana slika nekoga. Na primer eto ja nikada nisam izgubio naklonost ka bajaderama. Kolko god puta da ih jedem iznova ih volim sve vishe i vishe.  brdi njum njum

Prave ljubavi ne umiru, one  bivaju ubijene.

Imanuel Kant (1724 - 1804)
Ljubav je stvar osjecaja a ne volje, te ne mogu ljubiti zato sto hocu, a jos manje zato sto moram; s toga je obavezna ljubav glupost.

sve je vec recheno i ja sad nemam shta da dodam 

bash ste brezobrazni 

Slazem se sa opisima koje su naveli Liv,Machak,Oblak i  Davidovac