"Da li zalimo (vise) osobu koje nema - zato što ona vise fizicki ne postoji ili zalimo (vise) sebe jer će nam biti uskraceno sve ono sto smo do sada imali, nestankom osobe koja više ne postoji?”

misim podjednako.
ja sam izgubila dragu osobu i zao mi je zbog onoga sto je ona jos mogla da uradi u svom zivotu ali isto tako zalim i za onim sto sam od nje dobijala (paznja, ljubav...)

Ja cu prepisati nessto iz knige Derviss i smrt koju trenutno ccitam(po ko zna koji put=) a ima veze s ovom temom. I sa ccime se u potpunosti slazem.

** Smrt je jekin,sigurno saznanje,jedino za ssto znamo da ce nas stici. Izuzetka nema, ni iznenadjenja,svi putevi vode do nje, sve ssto ccinimo to je priprema za nju, priprema ccim zakmeccimo udarivssi ccelom o pod, uvijek joj blizze,nikad dalje. Pa ako je jekin, zassto se ccudimo kad dodje? Ako je ovaj zzivot kratak prolazak ssto traje samo ccas, ili dan, zassto se borimo da ga produzzimo joss dan ili ccas. Zemaljski zzivot je varljiv, vjeccnost je bolja.
    Zassto vam srca od straha drhte kad se u predsmrtnim mukama noge omotaju jedna oko druge? Smrt je preseljenje iz kuce u kucu. To nije nestanak vec drugo rodjenje. Kao ssto prsne ljuska jajeta kad se pile potpuno razvije,tako dodje vrijeme da se rastave dussa i tijelo. Smrt je nuzznost u neizbjezznosti prelaska u drugi svijet,u kome ccovek dostizze svoj puni uspon.
    Smrt je propadanje stvari a ne dusse.
    Smrt je promjena stanja. Dussa poccinje da zzivi sama. Dok se nije rastala od tijela, ona je prihvatala rukom, gledala okom, slussala uhom, ali je susstinu stvari saznala sama sa sobom.
    ....ne tugujte ,radujte se raju koji vam je obecan.''

Tuga za nestalim je normalna,svojstvena ljudima. Slazzem se s onima koji su napisali da zalimo nas same ustvari,zalimo jer smo izgubili osobu koju smo jako voleli,na koju smo bili naviknuti. Kad bi se ccovek mogao odreci svega materijalnog, patnja bi isto nestala. U to verujem.