Iskreno... ne zanima me...
Imali smo lepe trenutke... a onda se sve to zavrsilo...
Licno... mislim da im je za moj ukus falilo malo vise odlucnosti... sto sam nasla kod sadasnjeg... 


To je sad proslost.. a meni je jednostavno sve to smesno...

Ujedno i odgovor kombiondziji...

Nisam ih trazila u istom delu grada, iz razlicitih su delova, cak i gradova... ali su se nekim cudnim spletom okolnosti doselili u kraj u kome zivi moj decko...

Jedan cak u istu zgradu... drugi ulaza.. (doduse... njegov deda je tu imao stan... tako da... deda je ... pokoj mu dusi... izgleda)...

Kao sto rekoh.. meni je sve to zaista smesno.... komicno... ko u serijama Beni Hila... sto vise trcis, to te vise ljudi juri...

I moj decko je zaista ispao pravi laf u toj situaciji.... 

pa dobro, ako ne osecas vise nista prema bivsem, onda je potpuno ok da se pozdravite ...

ali tesko je ako osecanja nisu potpuno ugasena ...

ja bih npr sa ex-ex mogla da se ispricam, ali sa ex-ex-ex i ex neverujem da bih mogla ni sad ... bez obzira sto je obostran razlaz bio ...

Ma, uvek radi sujeta... tu se slazem...

Ali neke stvari, po mom misljenju, treba da ostanu proslost...

Mislim da je moja bivsa uradila toliko ruznih stvari da bi me povredila tako da mislim da od nje mogu sve da ocekujem,ne bi me cudilo da ispred moje kuce stavi stolicu i da se na njoj krlja sa nekum drugim likom ili nekim mojim drugom.  .  .  medjutim ja sam unapred pripremio sebe na vecinu sokova koje od nje mogu da ocekujem.  .  .  mada uvek moze da me iznenadi.  .  .  

Uuuuu, ovo kao da sam ja napisao za jednu moju bivsu

Bivsem sam iskreno pozelela svu srecu ovog sveta, vracajuci mu verenicki prsten uz reci "mozda... ali u nekom drugom zivotu". Kao sto je Anea rekla... imali smo lepe trenutke, a onda se sve to zavrsilo. U pocetku, prvih par meseci nakon raskida, jeste bilo problema, svi su se mesali zeleci da nas pomire, nismo imali razloga da se mirimo jer se nismo ni svadjali. Oboje smo tugovali, ali smo bili svesni da to vise nije to. Raskinuli smo kao par, ali ne i kao prijatelji.

...mmm... zavisi koju bivsu sretnem...
ima nekih koje sretnem oen okrecu glavu, gledaju u nebo i td i sl. pa se zapitam da li sramota ˝gde na njega da naletim¨ili nezeli da mi se javi ili nesto trece

mada one odnosno jedna sa kojom sam ostao priajtelj kada je sretnem sa momkom ili odem kod nje a on tu ne osecam neku ljubomoru il bes ili... dokle god je on OK prema njoj i cuva je kao malo vode nadlanu nemam nista protiv njega, normalno pricam i sanjom i sa njim, ali kada smom sami mislim ja, ona i neki moj drug jedva izustim dve prosto prosirene recenice. Blejim u nju ko tele u sarena vrata.
...jednom prilikom kada sam isao na more sa neki  drustvom igrom slucaja u isti autobus je isla i bivsa sa momkom. jbg morala je da se javi jer je sedela preko puta ali se javila kao preko qrca...
sve u svemu prema nekim ex neosecam ama bas nista kada ih sretnem sa momkom ali za druge -kada bi mogao za dupe bi se ugrizo sto nisam sanjima odnosno sa njom- sve zavisi na koj nacin smo raskinuli    :evil:i u kakvim smo odnosima ostali.

 

Kao... svejedno mi je to sto mi nije svejedno

U istoj prostoriji s bivšim

Ivana Milaković 02.05.2008.

Raskid jako boli. Taj bol traje, kao i oporavak od raskida. Može vam se desiti da vam nimalo ne olakšava oporavak to što ste povremeno u istoj prostoriji kao i vaš bivši, ili ste negde napolju, ali ste mu fizički blizu.

Znate vi (valjda!) da je veza okončana. Možda ste i raskinuli baš vi. Moguće je i da, kad vas bivši pozove telefonom, nemate nikakav problem da mu ne baš nežno kažete da prestane da vas smara; ne, nećete ponovo biti zajedno, ne posle toga kakvim se pokazao. Ipak, nekakva osećanja prema njemu su vam ostala, i kad ga vidite, noge odjednom kao da su vam od želea, i samo biste da mu se bacite oko vrata i ostanete mu u zagrljaju. A viđate ga povremeno - u školi, i dalje izlazite na slična mesta, nekada ga vidite i u gradu... I svaki put morate da naterate sebe da se ne rastopite pred njim. Teško je.

Šta učiniti? Za početak, budite svesni da će vam isprva biti jako teško kad se nađete u blizini svog bivšeg, i da je to sasvim normalna pojava. Ipak, nemojte opsesivno izbegavati sva mesta na kojima biste mogli naleteti na njega, jer će vam onda biti samo još teže onda kada ne možete da izbegnete da ga sretnete. Još je gore ako pokušavate da sve živo tempirate tako da nikada ne naiđete na njega - tako traćite i vreme i energiju i, zapravo, jako mnogo vremena provodite razmišljajući o bivšem, pa tako dodatno povređujete sebe.

Kada ga sretnete, pozdravite ga. Loše ćete izgledati i još gore se osećati ako pobegnete plačući kad ga vidite. Ne treba da se upuštate u neke duge razgovore, samo ga kratko pozdravite - vremenom će postajati sve lakše.

Razmislite o tome da istražite neka nova mesta na kojima još niste bili. To nije isto kao i izbegavanje mesta na kojima možete naleteti na bivšeg, nego je prilika da malo promenite okruženje i upoznate neke nove ljude - i to, po mogućnosti, bez straha od toga da bi i on mogao da naiđe sa svojom ekipom i da se zbog toga celo veče osećate izbedačeno.

Jednu stvar nipošto ne treba da uradite, a to je da pokušavate da stalno ćaskate s njim. Ako to učinite, on će verovatno misliti da pokušavate da ponovo budete zajedno - bilo da to želi ili ne želi, to što misli da vi ne možete bez njega hraniće mu ego, što teško da vam je cilj. Samo se nasmešite, recite mu: "Ćao", i prođite pored njega kao pored još nekoga koga učtivo pozdravljate, ali vam i nije nešto posebno bitan. Ponovite to dovoljno često, i to će postati istina - on će postati samo još jedan dečko koga, eto, često srećete jer ste u sličnom okruženju.

Izvor: Krstarica

zanimljiva tema
pa bilo je takvih slucajeva ali nista posebno neprijatno ..... ja se uvek javim kad prolazim a one u vecini slucajeva izbegavaju mozda bas zbog mog stava kad je to u pitanju