Kad vam je najteže – razgovarajte

Ovo je za mene jednostavno previše, jada mi se neki dan kolegica, jednostavno ne znam kako dalje. Sve ovo je jednostavno preteško, svim silama se trudim da nešto postignem a imam osjećaj da stalno kopam na istom mjestu. Nemam vremena ni za što drugo osim posla, a sad sumnjam da i posao radim kako treba. Izgubila sam nadu, a ponekad se pitam i čemu sav ovaj trud, vrijedim  li išta?!

Svi smo se ponekad ovako osjećali. Sumnjamo u sebe, u ciljeve pa čak i  u naše snove.
U takvim situacijama najbolje je povjeriti se nekome.  Potražiti podršku u ljudima koji vjeruju u nas  posebno je važno u situacijama kada sami sumnjamo. Ohrabrujuća riječ, umirujući pogled, ili samo riječi «ali ja vjerujem u tebe», od osobe kojoj je stalo, mogu nam u jednom trenutku promijeniti sliku u našoj glavi.

Imati nekoga tko vjeruje u nas, svi znamo izniman je dar.

Ali baš zbog toga, bojeći se da takvo nešto ne izgubimo, u situacijama kad i sami sumnjamo u sebe, bojimo se ikome povjeriti svoje strahove. Mislimo da će i oni promijeniti mišljenje o nama ako im priznamo.  Najčešće kada smo u teškoj situaciji, izbjegavamo one koji nas najviše vole, usamljujući se, jer ne želimo da prestanu  vjerovati u nas. Pod izlikom, bar dok se malo ne popravi situacija udaljavamo se.

Ipak, povjerimo im se. Ako dopustite da netko vjeruje u vas i u vama će se probuditi vjera. Posudite od njih vašu sliku. Pogledajte se njihovim očima.
Svatko ima bar jednu osobu koja vjeruje u njega, bilo da se radi o prijateljici, bratu, roditeljima, starom profesoru ili zaposleniku.  Njihovo mišljenje i potpora može nas umotati nekim ugodnim osjećajem sigurnosti i biti čvrsta ruka za koju se možemo uhvatiti dok ne povratimo vjeru u sebe.

Čak, i ako vam takav netko nije u blizini, u svojim mislima mu se obratite.  Razmislite o tome kako vas vidi  i zbog čega je tako. Njegova slika o vama neka vam bude vodilja. Neka vam misli budu što stvarnije. Dopustite sumnjama da nestanu, i usredotočite se samo na ciljeve i želje. Vidjet ćete kako će se ubrzo «pojaviti svjetlo u tunelu» koje će vam pokazati put do ostvarenja želja.

Covermagazin

Govorite o svojim osećanjima i osećaćete se bolje


By Julie Steenhuysen
prevod Radmila Grujičić


Govorite o svojim osećanjima i smanjićete tugu i ljutnju potvrdjuje najnovije američko naučno istraživanje mozga.Ovo potvrdjuje već znano iskustvo da u razgovoru sa psihoterapeutom ili sa nekim pred kim se otvorimo i budemo iskreni, učini da se posle toga osećamo mnogo bolje.


Nučnici kažu da ljudi pričanjem o negativnim osećanjima aktiviraju deo mozga odgovornog za kontrolu impulsa.
‘’Ova regija mozga koju smo pratili u našem istraživanju ima ulogu u kontroli besa i negativnih emocija" kaže naučnik istraživač na Kalifornijskom u Los Andjelesu gospodin Matthew Lieberman, koji je svoju studiju i rezultate obajvio u časopisu Žurnal psihološke nauke.
On i njegove kolege skenirali su mozgove 30. ljudi – od toga 18 žena i 12 muškaraca izmedju 18 i 36 godina –dok su im pokazivali fotografije ljudi na kojima su bile vidljive jako izražene emocije.


Od njih je traženo da kategorišu osećanja koja vide od tuzan ili ljut ili da izaberu jedno od dva specifčna imena "Sally ili Harry" koje su sparivali sa fotografijama.


Ono što su oni pronašli to je da, kada su ljudi spajali reč kao što je ljut sa ljutim licem u koje su gledali, amplituda moždane aktivnosti u delu koji je odgovoran za strah, paniku i druge jake emocije pokazivala je pad i manji intenzitet.
Ono što je pri tom raslo, odnosno pokazivalo veći intenzitet, jeste amplituda koja prati desni lateralni prefrontalni korteks, deo mozga odgovornog za kontrolu impulsa. "Ovo je bila jedina regija koja je pokazivala povećanu aktivnost u celom mozgu pri izgovaranju osećanja prilikom posmatranja fotografija. " rekao je gospodin Lieberman.Ovo je ista regija odgovorna i za kontrolu motorike.’’ To je kao kada vozite i vidite u daljini žuto svetlo na semaforu, tako da imate vreme da se zaustavite. Upravo takvu ulogu ima i aktivnost u ovom delu mozga’’.
Ovo istraživanje nije pokazalo značajnu razliku po polu kao što su neka ranija istraživanja pokazivala razliku i to u količini izgovorenih osećanja i po spremnosti da se o osećanjima otovreno govori.


" Žene govore više spontanio o osećanjima ai kada se od muškaraca to isto zatraži oni mogu govoriti i više od žena" on je rekao.
Ovi rezultati istraživanja pružaju naučnu potporu tradicionalniom uverenju da i sama priča o osećanjima pomaže i utiče terapijski.
" Mislim da mi svi verujemo da pričanjem o našim osećanjima, pravimo unutrašnje bolje uvide, i ti uvidi na omogućavaju upravo promenu u nama samima.’’ rekao je Lieberman.


Lieberman je rekao da otovreno govoreći o osećanjima mi ne samo da ih bolje razumemo i kontrolišemo već radimo i nešto bazičnije:
" Nije samo da ih dublje shvatamo," rekao je . "već počinjemo da razumemo i ono iznutra od čega smo satkani."

Izvor: Psihologija autentik

ja bas mnogo ne verujem u ovo ...

"tudja ruka svrab ne cheshe"