Kad mora u WC, kineski radnik podigne ruku i trpi dok mu ne nađu zamenu :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Veseo je dan u kampusu fabrike "Fokskon", čuvenom Fokskon Sitiju, u kineskom gradu Šendženu, gde armija od oko 300.000 radnika jede, spava i "štancuje" neke od najpopularnijih IT uređaja današnjice: "ajfone", "plejstejšne", kućne računare.

Zbog učestalih samoubistava, uprava fabrike diže moral radnicima organizujući sletove

Najpre, tu je parada; spektakl sa balonima, vuvuzelama i nasmejanim radnicima i radnicama maskiranim u gejše, čirlidersice, Spajdermene... Zatim, dvosatni slet sa akrobatama, muzikom i vatrometom. Na kraju, kliču se slogani: "slavite svoj život" i "brinite jedni o drugima da bismo izgradili divnu budućnost".

Zvuči previše idilično za spontano radničko okupljanje?

I jeste previše idilično. Reč je, zapravo, o zajedničkoj "produkciji" radničkih sindikata i uprave fabrike, kako bi se popravilo psihičko stanje zaposlenih u Fokskon Sitiju posle 11 samoubistava njihovih kolega, koji su u periodu od osam meseci okončali svoje živote skočivši sa višespratnih spavaonica u kampusu.

"Industrijski monstrum"

Taj prizor je u kasno leto 2010. godine zabeležila ekipa američkog magazina "Blumberg" tokom posete industrijskom čudu zvanom Fokskon Siti. Do kraja te godine, još sedmoro radnika je skočilo sa spavaonica, ukupno 18, od čega je 14 poginulo. To je, istina, i dalje ispod kineske nacionalne stope samoubistava.

Ipak, "industrijsko čudo" Kine, koje je nekoliko godina ranije privuklo gigante poput "Epla", "Majkrosofta", "Motorole", "Filipsa" i "Tošibe", da pomenemo samo neke, u javnosti je postalo "industrijski monstrum". Ili logor koji proždire na stotine hiljada radnika, uglavnom mladića iz seoskih oblasti Kine, da bi "štancovali" popularne gedžete poput "ajfona" po skoro nemoguće niskim tarifama.

Potrošači na Zapadu su po prvi put počeli da razmišljaju o ceni svojih visokotehnoloških igračaka.

Vlasnik "Fokskona", tajvanski biznismen i multimilijarder Teri Gvo, otvoreno priznaje da je firma sporo reagovala na pojavu samoubistava.

- Biću iskren. Dogodilo se prvo (samoubistvo), pa drugo i treće, ja to nisam video kao ozbiljan problem. Mi ukupno zapošljavamo 820.000 radnika. Sada se osećam krivim. Posle petog samoubistva odlučio sam da uradimo nešto drugačije - rekao je živopisni Gvo, o kojem ćemo više pričati drugom prilikom.

Možete da skočite, ali nećete moći da se ubijete

Gvo i "Fokskon" su, za početak, stvarno uradili "nešto drugačije", mada bi mnogi izabrali reč "bizarnije". Širom kampusa je razapeto tri miliona kvadratnih metara žućkaste mreže za "hvatanje" radnika koji skaču u smrt sa krovova spavaonica. Poruka je jasna: možete da skočite, ali nećete moći da se ubijete.

"Fokskon" je privukao gigante poput "Epla", "Motorole", "Filipsa", "Tošibe"...

Menadžment fabrike je na spavaonice postavio mreže kako bi sprečili radnike da se ubiju skokom sa krova

Ukinute su povlastice i nadoknade za porodice samoubica, pošto je jedan od njih u oproštajnoj poruci napisao da je odlučio da okonča svoj život da bi obezbedio svoju porodicu novcem od tih "beneficija".

Od normalnijih poteza, "Fokskon" je zaposlio 100 psihologa i u kampusu oformio savetodavni centar koji radi 24 sata dnevno. Radničke plate su povećane 30 odsto, na 1.200 juana (176 dolara) mesečno i obećane su dodatne povišice. Danas, skoro dve godine kasnije, dnevnica iznosi 17 dolara, a stopa samoubistava je svedena na minimum.

S druge strane, kako navodi "Dejli telegraf", radnici "Fokskona" i dalje ne mogu da podnesu vojnu disciplinu u fabrici, pa svakog meseca otkaz da 24.000 ljudi, koji brzo bivaju zamenjeni svežim regrutima.

"Dobili smo plikove, a koža nam je pocrnela"

Pre dve nedelje, ovih 150 radnika "Fokskona" pretilo je da će se zbog užasnih uslova rada ubiti skokom sa zgrade fabrike

Došla je srećna Nova 2012. godina, a radnici "Fokskona" su i dalje daleko od srećnih, iako su samoubistvo samo prošlost. Poslednji štrajk je počeo 2. januara, kada je oko 150 zaposlenih pretilo skokom sa krova fabrike žaleći se očajnim uslovima rada na pokrentoj montažnoj traci. Skinuti su sa vrha zgrade posle devet dana.

- Nisu nas obučili i radili smo za sitniš. Pokretna traka se kretala veoma brzo i već posle prvog jutra smo svi dobili plikove, a koža na rukama nam je pocrnela. Fabrika je puna prašine i niko to nije mogao da podnese - rekao je "Dejli telegrafu" jedan od radnika.

Protest kineskih studenata u znak podrške radnicima Fokskona

I srpska javnost se zainteresovala za Fokskon Siti posle teksta na "Blicovom" sajtu, pod naslovom "Kako je Stiv Džobs objasnio Obami zašto se sve živo proizvodi u Kini", a koji je pročitalo više od 150.000 ljudi.

Među više od 300 komenatara na ovaj tekst, mnogi su kritikovali životne uslove u "Fokskonovom" kampusu, nazivajući ga, na primer "logorom jeftine radne snage od 17 dolara dnevno" (komentator: Slepikodočiju) ili "modernim robovlasničkim društvom" (komentator: ekonomista)

"Ovo... je jedna velika sramota za Kinu. To znači da je ljudski život tamo ništa, tj. jednak nuli i da su oni praktično robovi. Podseća me na megafarme za životinje u kojima se stoka hrani da bi se jednog dana zaklala i preradila u meso. Samo što se ovi ljudi ne kolju, nego se koriste da proizvode jeftino i na veliko. Njihovi životi su nevažni, oni su samo jedan mali točkić u ogromnoj ekonomiji. Njihova svest o životu i realnosti ne postoji, samo je važno da proizvode svaki dan od jutra do mraka. Kao pčele u košnici", napisao je komentator MSquared.

I zaista - kako izgleda prosečan dan prosečnog radnika ili radnice u Fokskon Sitiju?

"Gladni ljudi imaju veoma bistar um"

U Fokskon Sitiju danas radi 230.000 ljudi. To je pravi mali grad, sa prodavnicama brze hrane, bankomatima, olimpijskim bazenom... I knjižarom, koja sa istaknutog mesta prodaje biografije kontroverznog vlasnika "Fokskona", Terija Gvoa. Među njima je kolekcija Gvoovih aforizama i poslovica, uključujući i one zabrinjavajuće, poput "i rad je neka vrsta radosti", "strogo okruženje je dobra stvar", "gladni ljudi imaju veoma bistar um" i "lako je dobiti hiljadu vojnika, teško je naći jednog generala".

Posle radnog dana sledi povratak u spavaonicu

Ulice su sivkaste i dosadne, ali čiste. Radnici šetaju, smeju se, puše u hladu drveća, ako se ne odmaraju u spavaonicama, koje su reportera američkog magazina "Wired" po opremljenosti podsetile na prosečan kampus univerziteta u Sjedinjenim Državama. U "Fokskonu" tvrde da je vlasnik Teri Gvo lično insistirao da spavaonice budu bolje od onih koje bi radnici mogli samostalno da iznajme u Šendženu.

Kada je vreme za posao, radnik uđe u betonsku petospratnicu, navlači plastičnu jaknu i kapu, a platnene "kaljače" preko cipela. Tokom radnog vremena uglavnom sedi ili stoji na jednom mestu, na primer, sklapajući "ajfone". Ako mora u toalet, podigne ruku i trpi dok mu ne nađu zamenu. Ima sat vremena za ručak i još dva mala odmora od po 10 minuta. Radi 10 sati, možda i više, zavisno od količine posla.

Posle radnog vremena, odšeta do spavaonice ili uhvati vožnju minibusom, gde deli sobu sa najviše sedam kolega, po rasporedu koji određuje menadžment firme. U slobodno vreme može da šeta, gleda TV u zajedničkoj prostoriji, možda svrati do "sajberkafea" širom kampusa i igra video igre ili odgovara na imejlove. Ako mu se posreći sa devojkom, na raspolaganju su privatne odaje.

Sledećeg jutra, umije se i istušira u zajedničkom kupatilu.

A onda - sve ispočetka.

A onda odmor i - sve ispočetka

Blic