Jovanka Broz umrla u 89. godini ~ Kraj jedne sramote!?

Sahrana Jovanke uz vojne počasti

Brozova udovica biće sahranjena u subotu u Kući cveća, pored Tita. Ceremoniji će prisustvovati samo porodica i članovi Vlade, a građani će naknadno moći da odaju počast

JOVANKA Broz biće sahranjena uz sve vojne počasti, u subotu, u 12 sati, u Kući cveća. Prema saznanjima "Novosti", počivaće ili u centralnoj prostoriji, odmah sa leve strane od Titovog groba, ili paralelno sa tim grobom, desno od ulaza, u centru velikog izložbenog prostora koji je pokretnim zidovima podeljen na tri salona.

Definitivna odluka biće doneta u utorak, pošto arhitektebudu podnele izveštaj Organizacionom odboru za sahranu.

Kao nosilac Partizanske spomenice i potpukovnik u rezervi, Jovanka će biti ispraćena uz počasni plotun i učešće vojnika. Pošto je porodica izrazila želju da sahrana bude skromna, čuvena Šesta lička divizija odustala je, kako saznajemo, od planirane povorke kroz Beograd. Prema prvim dogovorima, sahrani bi trebalo da prisustvuju samo porodica i članovi Vlade Srbije, a građanima će najverovatnije biti omogućen mimohod tek kada bude spuštena ploča.

Ovi i drugi detalji oko sahrane Titove udovice utanačeni su u ponedeljak na Organizacionom odboru koji je osnovala Vlada Srbije, a vodi ga ministar Rasim Ljajić. Sednici Organizacionog odbora, održanoj u 15 sati u Nemanjinoj 11, prisustvovali su i članovi porodice. Pomoć u organizaciji sahrane Jovankinoj porodici ponudili su Brozovi unuci.

- Moja sestra Zlatica kontaktirala je sa Jovankinom sestrom Nadom i rekla da bismo voleli da prisustvujemo sahrani i pomognemo oko pripreme, ako ona i Zora nemaju ništa protiv. Nada joj je odgovorila da nemaju jer smo svi jedna porodica - kaže za "Novosti" Titov unuk Joška Broz.

On dodaje da će on i sestra, kao deca Titovog starijeg sina Žarka, prisustvovati pogrebu. Mlađi sin Miša, koji živi u Zagrebu, ne može da dođe zbog bolesti i zamolio ih je da izjave saučešće u njegovo ime.

- Uvek ću pamtiti Jovanku po tome kako nas je dočekivala kad dođemo na dedin rođendan - seća se Joška. - Donosili smo mu skromne poklone, najčešće koje smo sami pravili, neke crteže i slično, pa čak i petice iz škole. Iskreno je bila oduševljena, umela je da nas zagrli, poljubi, bila je vrlo nežna žena. Obično bi Zlaticu, kao devojčicu, uzela u krilo, dok bi mene uzeo deda.

Joška Broz je jako ljut na sve one koji su, kako kaže, igrali igre s Titom, čija je najveća žrtva ispala upravo Jovanka:

- Priča da je htela da se uključi u politiku nema veze ni sa čim, nego je rezultat igre ljudi koji su zabrljali u to vreme i koji su hteli da se dokopaju vlasti: Ljubičića, Dolanca i drugih bliskih njima. Jovanka se iz ljubavi prema dedi borila za njegovu sigurnost i za zemlju, a vreme je pokazalo da je bila u pravu. Jer, vidi se do čega su oni doveli državu. Možda je Jovanka neki put i preterala, ali kad neko voli, on ne bira sredstva da pomogne osobi koju voli.

Joška dodaje da je taj isti krug ljudi maltretirao Jovanku i posle maršalove smrti, i terao je da 33 godine živi "kao pas u štenari":

- Svi su se sad odjednom setili da je bila žena predsednika, a njoj danas ne treba ništa više osim ta dva kvadratna metra pored njega!

U Kući cveća će tako Tito i Jovanka biti ponovo zajedno prvi put od 1977. godine, kada se maršal tu doselio iz njihove rezidencije u Užičkoj 15. Kuća je građena 1975. kao zimska bašta sa prostorijama za rad i odmor predsednika. Tu se nekad nalazilo šest apartmana - Titova radna i spavaća soba, salon, gostinska soba... Danas su apartmani pretvoreni u veliki izložbeni prostor i odvojeni su harmonika-vratima.

Tito počiva u centru Kuće cveća, ispod mermerne ploče od aranđelovačkog belog venčaca, teške devet tona, rešenja inženjera Dragomira Gavrilovića. Kako je inženjer kasnije svedočio, upravo njemu je Tito na putu za Kinu, 1975. godine, na prvom putovanju na koje je otišao bez Jovanke, poverio svoju poslednju želju da bude sahranjen u Beogradu, a ne u Kumrovcu, ili pak na Tjentištu.

Nasuprot Gavriloviću, Titova unuka Saša, zagrebačka rediteljka, a Mišina ćerka, tvrdi da njen deda nikada nije iskazao gde želi da počiva, a po njoj - njegovo mesto je u Zagrebu, "koji je tako voleo", jer je "bio građanin sveta, ali u prvom redu Hrvat".

Grobnica u kojoj je sahranjen doživotni predsednik SFRJ liči na veliku ozidanu podzemnu sobu. Nalazi se ispod jedne betonske i jedne monolitne mermerne ploče, postavljene dizalicom posle Titove sahrane. Ta ploča je visoka 80 centimetara, široka metar i po, i dugačka 2,5 metara.

Posle Titove sahrane, Jovanka je svakog ponedeljka u 16 sati posećivala njegov grob. Prvih godina društvo joj je pravila sestra Nada, a kasnije je odlazila sama. Nada, koja se nikada nije udavala, i kasnije ju je redovno obilazila, a ona i druga sestra Zora, koja ima dva sina, bile su uz nju i u bolnici.

Za 59 dana, koliko je provela u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, Jovanka Broz ništa nije tražila, i nikad se nije žalila. Lekari i medicinsko osoblje koji su brinuli o njoj od 23. avgusta, kada je dovedena polusvesna, ispričali su "Novostima" da je bila izuzetno skromna, i da je, kada se njeno zdravstveno stanje posle prve ukazane pomoći malo popravilo, sa svakim volela da porazgovara.

I iz bolesničke postelje Titova udovica odavala je utisak izuzetno jake žene.

- Neverovatno je koliko pozitivne energije je izbijalo iz nje - ispričao nam je profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije. - Zračila je posebnom energijom, a kada se nasmeje, i očima se smejala.

Sa lekarima i medicinskim sestrama Jovanka je uglavnom razgovarala o "običnim", svakodnevnim temama - pitala ih kako su, šta rade. Profesoru Ristiću je pomenula da je u rodu sa profesorom Manetom Budisavljevićem, koji je bio grudni hirurg u KCS.

U šoku B, Titova udovica nije imala nikakav poseban tretman, niti ga je tražila. Povremeno bi ustajala i malo prošetala pored kreveta. U posetu su joj dolazile sestre Nada i Zora, i sestrić. Od 26. septembra, kada je zbog problema sa plućima priključena na respirator, na kojem je bila sve do nedelje, kada je u 11.45, zbog zastoja u radu srčanog mišića preminula, zbog tubusa (respiratorne cevi) nije mogla da razgovara. Samo je povremeno davala znak rukom da čuje.

- Dobijala je terapiju za cirkulaciju i rad srca. Doza lekova je povećavana iz dana u dan, ali njeno srce više nije reagovalo - rekao je profesor Ristić. - Danima je bila bez svesti.

Kada je nekadašnja prva dama SFRJ preminula, njena sestra Zora bila je u Urgentnom centru. Nadi su javili telefonom. Iako je poslednjih nedelja bilo očigledno da se Jovanka polako "gasi", njena smrt je teško pogodila obe mlađe sestre, koje je posle rata, u kojem im je 1943. godine poginuo brat Maksim, a od tifusa umro otac Mića, pronašla u domovima za ratnu siročad u Vinkovcima i Otočcu.

Za poslednje 33 godine koje je provela u izolaciji, Jovanka je retko napuštala ruiniranu vilu u Bulevaru mira, uglavnom samo kada je išla u Kuću cveća da položi venac.

- Izgledala je isto kao što je se sećamo, samo starija, i imala je istu onu frizuru - ispričali su nam u Urgentnom centru. - I u bolesti, bila je dama.

Uvek doterana, sa nekim kilogramom viška, i visoko podignutom punđom, to je slika Jovanke Broz koje se svi sećaju.

VOLELA "NOVOSTI"

ZA najplemenitijeg Jugoslovena 1969. godine, u akciji "Novosti", izabran je Dušan Dulać Blagojević iz Šapca, metalostrugar u fabrici "Zorka", koji je dobrovoljno dao više od 100 litara krvi.

- Titov kabinet se javio da hoće da primi Blagojevića, a Dulać je želeo da i ja idem sa njim - seća se Momčilo Bošković, tadašnji dopisnik "Novosti" iz Šapca i Podrinja, a kasnije glavni i odgovorni urednik Radio Beograda. - Primili su nas Tito i Jovanka u Skupštini grada Beograda.

Tito se obratio plemenitom Šapčaninu, koji je sav drhtao od treme, rečima: "Da li drug daje krv svima?" Blagojević je jedva promucao: "Svima kome treba." "To je dobro", uzvratio je Tito.

Jovanka je sve vreme bila nasmejana. Bila je fascinirana što Blagojević tolike godine daje krv. Na kraju je novinar Bošković upitao Jovanku koje novine čita.

- Sto mi je pun dnevne štampe, ali najrađe čitam "Novosti", lako su pisane i ne opterećuju me - odgovorila je Jovanka.

GORAN ALEKSIĆ: OTHRANILA MOJU MAJKU MAJKA i ja smo bili uz nju kad je umrla, ali niko od nas ne želi publicitet u ovom trenutku. Molim vas da nas razumete, jer Jovanka nije bila samo starija sestra mojoj majci Zori i tetki Nadi, već im je bila kao majka. Porodica je u Drugom svetskom ratu jako stradala, izgubile su dva brata, otac im je umro, majka pre toga. Jovanka je tražila svoje sestre sve dok ih nije našla u domu za ratnu siročad. Imala je samo 22 godine kada je počela da brine o njima, ona ih je othranila, iškolovala, od njih napravila ljude. Zato je naš bol višestruk - rekao je kratko za "Novosti" Jovankin sestrić Goran Aleksić, inače pomoćnik ministra inostranih poslova za bilateralne poslove.

Preuzeto sa ...