* * *

Pođem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme nam umreti!"

Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se joč nada!
Aneđlima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Ni otuda nema mi odjeka…
Vičem sebi: Zar joj nemač leka?
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

HRISTOS SE RODI!

Hristos se rodi, dečice moja!
Hristos se rodi, budući svete,
Rodi s' u doba gonjenja sami;
A gde se rodi? - na prostoj slami,
I Hristos prvo bio je dete.

Svakoga goda, a usred zime,
Zasija zvezda vrh našeg stana,
Nad svakim selom, nad svakim gradom,
I srećni s hvalom, patnici s nadom
Neguju spomen ovoga dana.

Narodi s' razni sećaju spasa,
Jezikom svojim hvale mu poje;
Razne su pesme, razne su slave -
a mi u duhu svetoga Save
Kličemo danas: "Roždestvo tvoje!"

Hristos se rodi, dečice moja!
I hristos prvo bio je dete.
A dete ovo čekahu muke,
Čekahu patnje od svake ruke -
Tako se samo stiže do mete.

Divno je veče badnjega sjaja
Koje nam danas srca otvara,
Od svakog dvora, zgrade ogromne,
Od svake niske kolibe skromne;
Sve same hrame božije stvara.

A znate l' samo šta jošte biva
Toplotom ovih časova lepi' ?
U dobroj deci savest se budi,
Hristov im primer proveje grudi,
- U dobroj deci snaga se krepi.

Sete se staze božija sina,
I zavere se hoditi njome,
Ne bojati se nikakvih muka,
Već biti čuvar i desna ruka
Oh, rodu svome mnogopatnome.

I blago rodu gde tako biva:
On neće biti k'o suva grana;
Već je u cvetu njegova snaga
- Hristos se rodi, dečice draga,
Sokoli sivi budućih dana!

DA ME METNE KO ZA KRALJA

Da me metne ko za kralja,
Ja bih znao kako valja,
Jagoda bih dosta imo -
Drugi porez ne bih primo.

Pa kad mi je rođendan,
Sve bih pozvo u moj stan,
Sva bi deca došla amo,
Da se svojski poigramo.

Mesto novca od papira,
Skovao bih sto talira,
Kupio bih sedam četa
Od olova, od drveta.

Nikad ne bi bilo posta,
Ručali bi svega dosta,
Lokumića svakog sveca,
Mesto hleba - sve pereca.

Kupio bih našoj Maji
Prsten što se noću sjaji,
Našem ocu lulu stivu,
A Milevi lutku živu.

A pred Vasu ja bih stao,
Bukvicu mu očitao,
Da mi odsad dade mira,
Mene kralja da ne dira!

ISTINA

Istina je junak,
drži se ko stena,
i kad na nju zine hala,
i kad misli da je pala,
- pobeda je njena!

KAD BI

Kad bi jelen im'o krila,
to bi brza ptica bila.

Kad bi lutka znala šiti,
mogla bi mi švalja biti.

Kad bi hlebac pad'o s neba,
svak' bi im'o kol'ko treba.

Kad bi mlekom tekla Sava,
sir bi bio za badava.

Kad bi uvek bio maj,
pećima bi bio kraj.

Kad bi Dunav bio vreo,
svak' bi riblje čorbe jeo.

Kad bi… al' što ne mož' biti,
o tom nemoj govoriti

PREKOMERNOST

Jedna kap bi mleka
muvi dosta bila;
u njojzi se nikad
ne bi udavila.

Al' lakome muve
najradije sunu
u more od mleka,
u muzlicu punu.

Ti, što nemaš mere
u svom mladom veku,
gledni muvu što se
udavi u mleku.

Da i mleko škodi,
ko bi reći mog'o!
Al' otrov je, veruj,
sve što god je mnogo.

LAŽ

Da je plitko dno u laži,
to već svako zna.
Ja bih o njoj drugo reko:
da i nema dna.

Jer kome se god u njojzi
kupat' dopadne,
danas, sutra, prekosutra
u njoj propadne.

MALO I MNOGO

Ako činis malo
i ne možeš više,
mnogo ti se piše.

Ako činis mnogo,
a mogo bi više,
malo ti se piše.

MRAK

Mislio bi čovek
Kad pogleda mrak,
Da je strašno moćan,
Da je silno jak.

To bi bilo naopako -
Al na sreću nije tako:
Svećicu zažeži,
A mrak odmah beži!

OBELEŽJA

Po svom perju ptica,
Po čistoći domaćica,
Po ukusu so,
Po rogovma vo,
Po toploti leto,
Po lajanju pseto,
Po govoru luda -
Poznaju se svuda.