E kad smo u toj reči sećam se ko danas bio je vikend mislim nedelja, i moji su bili u vikendici a ja sam ostala kod kuće da učim, pa sam se kasnije skitala po gradu s nekim društvom. I sa svojom najboljom drugaricom sam se vratila kući, uključile tv (imali smo novi kolor tv soni trinitron što je tada bila senzacija pa je drugarica došla kod mene da gledamo film  ) Umesto filma saopštenje o prekidu programa i uključenju svih studija. Pošto se matori već skoro dva meseca raspadao u Ljubljani znali smo odma šta je. Pročita voditelj ono saopštenje a mene moja drugarica prestravljeno pita: " **** a šta će sad biti sa nama. Hoće li izbiti građanski rat? "

To samo da sti bude jasno da su i klinci od 15 godina u Titovoj Jugoslaviji znali da su tenzije velike i izbijanje građanskog rata realna opasnost. Da te ne lažu romantičnim pričama.

Mislis da su za ovo krivi komunisti?

Па она је више од 10+ година прије рата предвидјела шта ће се десити. А да политичари нису ништа могли да учине по том питању.    У чему је био проблем?  

Sto se tice tog rata stvarno je bilo tripovanja. Naime, tu negde kod Titove smrti je JNA stavljena pod stanje uzbune i zabelezeni su u tisini veliki pokreti armije a narod je to video pa se shushkalo svasta. Razlog je opet bio vrlo jednostavan. JNA je stavljena u stanje pripravnosti jer se upravo tada dogodila sovjetska invazija u Avganistanu. A sada dal se slucajno to dogodilo kad je Tito umro, to ostavljam ljubiteljima zavera i chemtrailsa

Ajde Maradiću kako lupaš, pa Hrvatsko i Srpsko rukovodstvo su prektično došli do oružanog sukoba 1971. godine. Maspokovci su se spremali da jurišaju na kasarne. Vojska je imala naređenje da puca u meso.

Govorim o vremenu kad je Tito umro. '71 je jos drzao bandu pod kontrolom

More plasili su se oni njega i mrtvog bar tri cetri godine.

Највећа мана Југославије је била тужна стварност да сте у затвор ишли само зато што сте говорили истину.


Устав из 1974.

По Уставу, сва власт припада „радничкој класи и радним људима“. У друштвеном уређењу, покрајине у саставу СР Србије (САП Војводина и САП Косово) добиле су још већа права него што су имала раније. Покрајине су имале своја државна и партијска Председништва. Њихова територија није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине, а покрајинске власти имале су чак право вета на одлуке власти у Србији.

Јосип Броз Тито, председник СФРЈ, проглашен је за доживотног председника Југославије, и његово име је ушло у текст Устава. Он је био истовремено председник Републике и председник Председништва СФРЈ. Након његове смрти све његове функције би прешле на Председништво СФРЈ.

Током јавне дискусије о предложеним променама устава, професор Београдског правног факултета, др Михаило Ђурић осуђен је казну затвора након објаве одржаног говора у ком се противио спровођењу планираних уставних промена. Истичући да Југославија постаје само географски појам, на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа успоставља неколико независних, чак и међусобно супротстављених националних држава, проф. Ђурић је упозорио да предложена уставна промена не само што из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа, већ и одбацује саму идеју једне такве државне заједнице. Наглашавајући да уколико нешто још од ње и остане, то је само зато да бисмо у следећој фази промене имали шта да приведемо крају.

(википедиа)

______________________________ ___


Тадашња Југа је била нешто као народна прича "У цара Трајана козије уши". Сви су знали шта се дешава и нико није смио да каже. Полиција је била слијепи механизам заштите трулог система. А народу као да је било свеједно шта се дешава са земљом.

To sto ti vidis kao manu mnogi danas vide kao prednost.Decentralizacija vlasti niukom slucaju ne moze biti mana.A amandmani na ustav koje je kritikovao profesor Djuric se mnogo vise odnose na prenos upravljanja i stvaranje ekonomske baze sistema samoupravljanja nego na teritorijalnu decentralizaciju.To isto danas imamo u EU pa nikome ne smeta.

Али Југи је то била смртна пресуда.