A sto neces?!
Bilo bi lepo cuti pomalo poezije od svakog clana ovog foruma, ili makar od onih aktivnijih.

Jesam aktivan ali sam pesnicki antitalenat

Niko nije rekao da ti moras da sam pises pesme, sigurno postoji neka  pesma koja ti se svidja, ne mora to biti cak ni prava poezija, mozda tekst neke grupe ili tako nesto, sigurno si procitao neku knjigu, svideo ti se neki odlomak, bilo sta sto ima veze sa poezijom, prozom.... sigurna sam da takvo neto postoji...

Iskreno receno nisam ima snage a ni volje da ista pisem (ne samo ovde nego uopste) !!! ali sada evo pisem i pisacu veruj mi   !!! Nego nekako ne mogu a i nemam vremena da izlistam sve postove ovde postavljene tako da ukoliko se ponavljam kao sto je to bio slucaj sa Ducicem slobodno me sankcionisi i zbrisi te postove ! Nadam se da je ovo pocetak lepe saradnje, nas dvoje a i opstalih na ovom delu foruma  !!!

@ SAnja

Što se tiče proze, možeš li (budući da se ovdje malo popričalo i o tehničkim pitanjima ovog dijela foruma) preporučiti kolika bi otprilike duljina bila optimalna, da ne bih postavljao nešto što se ljudima neće dati čitati.

Jacques Prevert


Remember Barbara

It rained incessantly on Brest that day
And you smiling were walking
Epanouie ravie ruisselante
something lovely dripping
In the rain
Remember Barbara
It rained incessantly on Brest
And I ran into you on Rue de Siam
You were smiling
And me I was smiling just the same
Remember Barbara
You who I did not know
You who did know me
Remember
Remember when even that same day
Don't forget
A man beneath a porch was resting
And he cried out your name
Barbara
And you ran towards him beneath the rain
Ruisselante ravie epanouie
Something Something Something
And you threw yourself into his arms
Remember that Barbara
And don't hate me if I am familiar
I say you to all those I like
Even if I have not seen them save once
I say you to all those who like themselves
Even if I don't know them
Remember Barbara
Don't forget
This rain wise and happy
Upon your happy face
On this happy town
This rain on the sea
On the fort
On the Ship d'Ouessant
Oh Barbara
What foolishness is war
Where have you gone now
In this rain of iron
Of fire of ice of blood
And he who had held you in his arms
Lovingly
Is he dead disappeared or better living still
Oh Barbara
It rains incessantly on Brest
Like it had rained before
But it isn't the same and all is decayed
It's a rain of terrible pain and desolation
It's no longer the storm
Of iron of ice of blood
Very simply clouds
That die like dogs
Like dogs who dissapate
At the waters edge near Brest
And go to decay far from
Far from very far from Brest
Where nothing remains

@Killer

Dobro, sto je bilo bilo je bitno je da ti sad nije promakla tema i da si ovde sa nama:)
Ti kad imas vremena i mogucnosti pisi, meni je drago sto vidim da Sf, Sanja i ja nismo jedini na ovom forumu koje interesuje literatura.

@Laslo
Sto se tice proze, pa retko smo pisali prozu, mislim citirali, uglavnom su to bile moje ili eventualno sf-ove price. Ima jedna prica, ja sam je postavila, Sanja se zove, to je pisao Kapor i to sam kucala za Puky-ja posto je trazio, eto vidi tu duzinu, u principu mozes kucati koliko god hoces a neko ako ce da cita on ce procitati bez obzira na duzinu. A kao sto sam i vec napisala osim SF-a, Sanje, mene i jos par ljudi sumnajm da IKO cita ovo!!!
Ali eto, nadam se da ce se nesto promeniti, nabolje, nadam se

Sećaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi
već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.

Original je uglavnom bolji od prepeva, ali evo ipak za one koji nisu razumeli...

P.S. Odlican izbor, jedna od boljih ljubavnih pesama.

Svaka cast SAnja za prevod! Ja sam prevod pesme negde imao ali ... Nisam hteo da prevodim pesmu jer bi ona izgubila svaki smisao kad bih je ja prevodio  :wink: !!! Ne samo jedna od boljih vec najbolja !!!!

Da upravu si, na prevodu se izgubi mnogo, ali eto, cisto za one koji mozda ne znaju toliko dobro engleski...