Jezik tabloida nameće se kao uzorni u Srbiji, a jezičke norme nisu precizno određene i ne prate promene u savremenom jeziku, ocenjeno je danas na okruglom stolu "Piši kao što misliš" u Beogradu.

Jezik medija bi trebalo da bude uzoran, ali nažalost, kao dominantan nameće se jezik tabloida", rekao je na skupu koji je organizovalo Udruženja novinara Srbije profesor Aleksandar Milanović.

Lingvista Vlado Đukanović ocenio je da su dva osnovna problema koja nepovoljno utiču na kulturu govora - nesređenost misli i pogrešno, odnosno doslovno shvaćena krilatica "Piši kao što govoriš".

"Srpski jezik je vrlo malo odmakao od perioda od pre dva veka i od reforme Vuka Stefanovića Karadžića. Naša jezička norma ne prati savremeno stanje u jeziku, a jezički priručnici su zastareli i nepotpuni", rekao je Đukanović.

On je upozorio da odgovore na pitanja kao što je kako se transkribuju strana imena u srpskom jeziku nema gde da se proveri. Među primerima na koje je ukazao jeste i ime jednog od najvećih svetskih književnika Šekspira, koje se u domaćim medijima piše i izgovara na četiri načina - kao "Viljem", "Vilijem", "Vilijam" i "Viljam", dok popularnog britanskog princa svi složno zovu "Vilijam".

Đukanović i Milanović posebno su ukazali na opasnost od takozvane "lektorske hipernormativnosti", odnosno bukvalnog tumačenja određenih jezičkih pravila, koje dodatno zbunjuje novinare.

Aleksandar Milanović je podsetio da je početkom 20. veka, posebno tokom dvadesetih i tridesetih godina i posle Drugog svetskog rata, novinarski izraz presudno doprinosio razvijanju srpskog jezika. Prema njegovim rečima, danas je razlika između "žute" i "ozbiljne" štampe veoma mala, a jezik vesti s estrade počeo je da osvaja i političke, kulturne i naročito sportske rubrike.

Urednik kulturne rubrike u NIN-u Dragan Jovićević ukazao je i na nepovoljan jezički uticaj relativno nove forme, takozvanih foruma na internetu, na kojima novinari neposredno komuniciraju sa čitaocima i nesvesno im prilagođavaju svoj rečnik.

Na degradaciju srpskog jezika posebno utiče mešavina engleskog i srpskog - malograđanski anglosrpski jezik koji su u početku koristili rok kritičari, potom novinari koji prate modu i film, a sada se sve više koristi i u elektronskim medijima.

Izvor: B92

Малограђански англосрпски 
Допада ми се израз!

Problem je sto su novinari uglavnom neskolovani, pa se onda i desava da ne umeju ni tekst da napisu kako treba. Jezik kao jezik, vise se degradira time sto mladje generacije slabo citaju i koriste internet skracenice tipa "lol" nego medijima i samim jezikom u njima.

шта да кажем сем ... гјулти ез чарџ'д ... 


истина јбга ... нека моја генерација која је основну и средњу школу позавршавала пре овог омасовљења коришћења интернета и четовања лајковања и осталог ... је остала спашена што се тиче тога. Али рецимо ... секана моја свеже завршена основна упис средње ... другарица је нешто зеза она се кисело насмеје и каже јој ... хехехе икс де