Izbrisite znak pitanja iz naslova i turite znak uzvika
Jeremić pobedio u UN
Beograd -- Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izabran je za predsedavaćeg Generalne skupštine UN. Od 193 zemlje članice UN, za Jeremića je glasalo njih 99.
U sedištu UN je rekao da mu je velika čast što je izabran na tu izuzetno važnu funkciju i poručio da će jednako tretirati sve zemlje članice UN.
Jeremić je svog protivkandidata, ambasadora Litvanije u UN Dalijusa Čekulisa, "pobedio" pošto je dobio 14 glasova više. Za čekulisa je glasalo 85 zemalja.
Ukupno je glasalo 190 delegata, od kojih je jedan bio uzdržan, dok je nevažeće bilo pet glasova.
Jeremić je pobedio uprkos tome što je prethodnih meseci bilo neizvesno da li će dobiti dovoljno glasova kako zapadnih zemalja, tako i suseda. U domaćoj javnosti je posebnu pažnju izazivao stav Hrvatske koja je navodila da je odlučila da podrži kandidata Litvanije jer je Jeremić prekasno istakao svoju kandidaturu.
Za sada još uvek nije poznato koje su sve zemlje glasale za Jeremića da on bude izabran za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja Generalne skupštine UN.
Jeremić koji će 18. septembra preuzeti tu funkciju, predvodiće u narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.
Predsedavanje Generalnom skupštinom UN u Jeremićevom mandatu će trajati od septembra 2012. do septembra 2013. godine. Koja su ovlašćenja predsednika Generalne skupštine UN
Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu.
Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina).
Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke.
On takodje ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga.
Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali odredjuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime.
Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srdjana Kerima (2007).
U Grupi istočnoevropskih zemalja su pored Srbije i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija.
U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Madjarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka.
Članice Istočnoevropske grupe zemalja takodje su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina.
Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju Afrička grupa - 54 i Azijsko-pacifička grupa 53 zemlje.
Jeremić je pobedio uprkos tome što je prethodnih meseci bilo neizvesno da li će dobiti dovoljno glasova kako zapadnih zemalja, tako i suseda. U domaćoj javnosti je posebnu pažnju izazivao stav Hrvatske koja je navodila da je odlučila da podrži kandidata Litvanije jer je Jeremić prekasno istakao svoju kandidaturu.
МСП Литваније: Победа Јеремићеве кампање и подршке Русије
петак, 08. јун 2012. Министарство спољних послова Литваније оценило је вечерас да је победа шефа српске дипломатије Вука Јеремића над литванским кандидатом амбасдором Далијусом Чекулисом у УН резултат Јеремићеве кампање, али и подршке Русије.
Пораз представника Литваније "кога УН веома позитивно оцењују" у гласању за председавајућег Генералном скупштином УН може се приписати првенствено кампањи српског кандидата и "пуној подршци Русије представнику Србије као и отвореном непријатељству према литванском представнику", наводи се у саопштењу које је објављено на веб сајту тог министарства.
Литвански министар спољних послова Аудронијус Ажубалис сматра да је Литванија без обзира на исход гласања добила доста међународне подршке, што, како је оценио, показује да је њена спољна политика призната широм света и да је та земља изградила имиџ активног и одговорног члана међународне заједнице, наведено је у саопштењу.
Шеф српске дипломатије Вук Јеремић председаваће у наредних годину дана Генералном скупштином УН.
Од 193 земље чланице УН, за Јеремића је данас на Ист риверу гласало њих 99, док је његовог противкандидата, литванског амбасадора у УН Далијуса Чекулиса, подржало 85 земаља.
Економист: Вук Јеремић – човек који је поделио свет
петак, 08. јун 2012. Лондон - Вук Јеремић ће можда ускоро остати без функције. Готово је извесно да ће човек који је министар иностраних послова Србије од 2007. бити замењен у наредних неколико седмица, када буду завршени преговори о новој влади. Ипак, млади српски политичар има велике шансе да постане наредни председавајући Генералној скупштини Уједињених нација - наводи се у тексту под насловом „Човек који је поделио свет", који је уочи гласања у ГС УН објавио лондонски Економист.
Угледни недељник оцењује да је Јеремић „током протеклих неколико година стекао подједнак број пријатеља и непријатеља“. „Његова неуморна путовања учинила су да већина министара спољних послова, нарочито из мањих држава попут Србије, почне да личи на поспане лењивце. У недавном интервјуу рекао је да је током 1.500 дана на функцији имао 1.000 авионских летова, посетио више од 100 држава, као и да прилично добро познаје 90 одсто шефова дипломатија у свету“, пише Економист.
У тексту се истиче да је за време свог мандата Јеремић „постао неко кога људи или воле или мрзе“. „Многим Србима се допао његов директан приступ, али многи су га у истој мери презрели. А већ сам помен Јеремићевог имена неком високом америчком или европском званичнику може да покрене бујицу недипломатског беса. Ватреном одбраном става Србије према Косову Јеремић је изиритирао многе на Западу“, оцењује се у опширном тексту.
Посебну пажњу Економист посвећује ставу шефа српске дипломатије да је „проглашење независности Косова био противзаконит чин“, као и да „док не буде постигнут договор између Косова и Србије, то остаје српска територија“.
„Јеремић је чак затражио мишљење Међународног суда правде о проглашењу независности Косова, што се лоше завршило, јер је Суд оценио да тај чин није противзаконит. Ипак, Јеремић је чврст у ставу да је поступио исправно. За Србију, каже, борба за Косово, била је више од пуке дипломатске борбе, ствар принципа, и наглашава да када сте принципијелни и одолевате притиску, други вас примете“, наводи се у тексту.
Економист оцењује да је „Јеремић, који је Србин и православац, али, такође, члан бошњачке породице која је у Босни Титовог времена била веома угледна, никада није правио гафове попут Томислава Николића, недавно изабраног председника Србије, који тврди да се у Сребреници није догодио геноцид“.
У тексту се, такође, оцењује да је упркос чињеници да је „Јеремић умерен у поређењу с Николићем“, његова кандидатура за место у ГС УН „наљутила многе“. „Систем ротације УН подразумева да наредни председавајући ГС мора да буде кандидат који долази из неке од источноевропских држава, које се углавном договарају кога ће предложити. Откако је 2004. постала чланица ЕУ, Литванија понавља како жели да добије то место и кандидовала је каријерног дипломату“, пише Економист.
Лондонски недељник истиче да Јеремић „очекује да ће добити најмање 118 гласова, укључујући бројне чланице Покрета несврстаних“. Преноси се и оцена неименованог дипломате да ће, „уколико Јеремић победи, већина чланица источноевропске групе, као и Американци и велики број земаља ЕУ, сматрати то понижењем које су им приредили Срби и Руси“.