Na mom faksu je to standard. 

Ova nije obrazovana cak je i pomalo plitka i nezainteresovana za sve i prosta. Ali to je sve nekako zalosno kad se sabere.

Naravno da ima psihicki poremecaj, kako i ne bi nakon abortusa. Mislim da to jako lose utice na vecinu zena, a narocito one kojima je to prvi put, koje pre toga nisu radjale i kojima se trudnoca desi pod takvim okolnostima. Tesko jeste, ali nije nista cudno, nenormalno ili za osudu.
Naravno da ima resenja, ali joj licno ti ne mozes mnogo pomoci osim da pokusas savetom za posetu psihijatru. Razgovor sa licem kojem bi mogla da se otvori i koje zna kako da prodre do sustine njenog problema bi joj u ovom trenutku jedino moglo pomoci.

Ma voli da nanosi bol drugima i da ih pravi budalama ... na taj nachin lechi komplekse i frustracije. Jedino tako mozhe da se oseti mocnom. Smeshna je ...

Pa sad...Bas da nije cudno ni nenormalno, nisam sigurna.
A osudu nema od mene ali trpi njena okolina.
Fahrenheit,
Mislim da si preterao, ali ako imas neki primer iz svog iskustva uveri me u suprotno.

Mislio sam na to sto joj se desilo, da nije za osudu.

I to ti je drugarica za koju si tako zabrinuta i zelis da joj pomognes.....   

Friends can't be perfect.
A procitaj i ostatak posta.
Zao mi je, bre!

Vestacki prekid trudnoce moze da ima i psihicke posledice...
Sto je emotivno trvenje sa partnerom i roditeljima bilo intenzivnije a zivot burniji, to je plus da dijagnoza bude ozbiljnija..


Odredjena doza krivice postoji i pre nego sto se odluce za sam prekid trudnoce, dok nakon samog prekida trudnoce kod ovakvih slucajeva dolazi do intenzivne depresije, straha, izrazene vulnerabilnosti na sve spolja, gneva, besa, agresije, razdrazljivosti, i do jedne opste frenezije. Ovakvo ponasanje se zove posttraumatski abortalni sindrom.
Kod nas se to klasifikuje malo drugacije,  ali se u principu radi o slicnom problemu.

Svi mi prolazimo kroz negativne i stresne situacije, ali uspevamo da ih na svoj nacin emotivno obradimo i otpustimo, tako da nam ne predstavljaju problem. Kod nekih ljudi izrazito stresne situacije koje imaju veze sa recimo gubitkom samopouzdanja, i druge situacije koje uciine da se osetimo jako ruzno i osramoceno, mnogo vise nego sto mozemo da podnesemo, dolazi do poricanja. Onda se taj negativan proces na neko vreme odlaze i predlozak je negativne reakcije. Tada trazimo nacin da  sve to odlaganje natalozene savesti i emotivnog otpada i krivice ispoljimo, izbacimo iz sebe. To radimo na razlicite nacine. Moze i kroz bes.

Sto se ovog konkretnog slucaja tice, mislim da tvoja drugarica ne moze da se okane tog coveka jer je sa njim zatrudnela, i vestacki prekinula trudnocu. Mislim da jos uvek nije potpuno ostavila iza sebe cinjenicu da je ucestovala u ubistvu deteta, i da je na neki cudan patolosko-opsesivni nacin vezana za tog coveka.
Nesposobnost kontrole svog gneva moze da bude samo zakasnela reakcija toga.

Ti kao prijatelj mozes jedino da joj budes emocionalna podrska, a lecenje bi trebalo poveriti strucnom licu.


Pozdrav.

Znam...zato ti je ostavljena mogucnost da ih pazljivo biras 


Pa procitao sam.... i obzirom na njene godine (kada je vec formirana licnost) i na njeno obrazovno-intelektualni nivo, kao i na odbojan stav prema pametnim predlozima i dobronamernim ljudima, postoje samo dva resenja

- nasilje u kombinaciji sa metalnom sipkom      i nada da ce joj to pomoci da joj dodje iz dupeta u glavu
- pustiti je niz vodu i nadati se, da kad krene da se davi, da ce zatraziti ruku prijatelja (mada je verovatnije da ce se udaviti  )


Zalis pogresnu osobu