Споменик војницима рајха

Споменик мобилисанима у немачку војску Од нашег сталног дописника

Крањ, 19. априла – Подигнут је „споменик мобилисанима у немачку војску”, гласи скромна вест из Крања. Тако откривамо да су некадашњи, још живи „мобилизиранци” у „немачку војску”, родбина и представници горењских општина на крањском гробљу „почастили успомену на мобилисане из Горењске који су пали на ратиштима током Другог светског рата”.

У одсуству јавне расправе или реакције, овим чином су изједначени они који су се гледали преко нишана током Другог светског рата – партизани и сви борци Народноослободилачке борбе, са колаборационистима Хитлерове армије, онима који су се оружјем борили за очување и проширење Трећег рајха. Отуда није необично што је на свеже откривени споменик венац положио и амбасадор Немачке у Словенији Ханс Јоаким Гец. „После вишегодишњег труда коначно смо се изборили за споменик”, каже један од учесника комеморације који жели да остане анониман, задовољан што је први овакав споменик „палим мобилисаним најзад никао у Словенији”, јер су „Словенци који су носили униформу Вермархта досад били обавијени некаквом срамотом и прећутан део ратне историје”, иако је преко 1.500 житеља Горењске (северни део Словеније, ка Аустрији), углавном из варошица и засеока који леже између Крања и Љубеља, изгубило живот на различитим фронтовима Другог светског рата. Њихови посмртни остаци су расејани, покопани са саборцима, у гробницама немачких солдата. „Недопустиво је да у домовини не бисмо смели да имамо бар симболичан заједнички гроб и место успомене на све словеначке мушкарце којима је ратна кланица украла живот”, рекао је приликом откривања споменика председник Удружења горењских мобилисаних војника Здравко Рибникар, нагласивши да то није белег „победницима или пораженима”, већ „жртвама ратног насиља којима сви треба да се поклонимо”. Рибникар додаје да је у различите родове немачке војске било мобилисаних преко 25.000 Словенаца, од тога 9.000 Горењаца. Заслужни су јер су од исељења, које је рајх спроводио у доњој Штајерској (одакле је неколико хиљада словеначких породица завршило у Србији), „заштитили преко 200.000 Словенаца”, каже Рибникар.

Ако је судити према сведочењима преживелих, мобилисани нису ни помишљали да дезертирају или напусте трупе „великог рајха” и евентуално пређу на страну герилских снага које су се бориле против окупатора. Не сматрају ни да је полагање живота за циљеве Хитлерове Немачке нешто што би требало третирати као спорно, јер је, попут осталих сународника, и Рибникар, на пример, „под притиском отишао у бој као војник великог рајха”. „Тадашња власт нас је присилила да се као војници великог рајха боримо у рату, против своје воље. Ми смо ратну трагедију преживели на светским бојиштима, а тиме штитили своје породице јер смо били свесни да немамо избора, па смо се одлучили за мање зло”, објашњава Рибникар, уверен да је његове камераде, „онако као све војске, помешане са немачким војницима, док су се борили на првој бојној црти, водио нагон за очување сопственог живота”. Амбасадор Гец у чину у Крању види „знак помирења”, свестан „проблема у Словенији у вези са историјским вредновањем периода 1941–1945”.

Гецу нису непознате дебате између словеначке левице и деснице, у којима је тежиште између „осовине добра и зла” у Другом светском рату, захваљујући коалицији на власти на челу са премијером Јанезом Јаншом, током последње четири године померено у корист оних за које се у бившој СФРЈ тврдило да су били колаборационисти окупатора и издајници. Учестале рехабилитације сарадника окупатора и ископавања масовних гробница са остацима жртава партизанских ликвидација после рата, за које историчар Јоже Дежман тврди да представљају доказ о највећем геноциду у послератној Европи, доводе у сумњу исправност борбе „црвених родољуба”, посебно што су они, према новијој домаћој историографији, гурнули Словенију у потоњи југословенски јарам који је трајао још пет деценија. „Као немачки амбасадор не смем да се мешам у унутрашњу словеначки дискусију”, тврди Гец, па каже: „Али мислим да мобилисани заслужују поштовање и зато што су дали свој живот да заштите своје ближње и остале Словенце.” Рибникар истиче да је „свих протеклих година наша неуслишена жеља била да поставимо овај споменик”. Друштво на чијем је челу броји 1.940 чланова, који су финансирали израду споменика уз доприносе горењских општина које помажу и рад Удружења. Инаугурацију споменика помогла је општина Крањ у чије име је подградоначелник Игор Велов рекао да „нема правичних ратова” и „у складу с тим треба разумети младиће који су били мобилисани у немачку војску иако то нису хтели, стога су и они жртве Другог светског рата”.

Присутни нису показали пијетет за мету те „присилне одлуке горењских момака” – за жртву оних који су гинули у борби против немачке војске. Словеначки мобилисани су „деловали” на ратиштима у Источној Европи, Русији, као и на Балкану, у Босни и Србији. Споменик је благословио жупник Станислав Зидар, крањски свештеник, а натезања око локације трајала су „читаве три године” јер се Завод за заштиту културног наслеђа није сложио са идејом Горењског музеја да буде постављен тик уз споменик палима у Првом светском рату. На крају је победио компромис, и споменик је смештен у парк крањског гробља.


С.Васовић- Мекина

politika

a evo i slovenaca čisto da hrvati nebudu sami u ovoj "akciji"

20. 04. 2008. | 11:11
OBILJEŽAVANJE 63. OBLJETNICE Godišnjica proboja zatočenika iz koncentracijskog logora Jasenovac
Mesić: I danas ima gadova koji će reći da je sve izmišljeno
izvor: vecernji.hr      
      
U spomen na 63. godišnjicu proboja zatočenika iz koncentracijskog logora Jasenovac, koji se dogodio 22. travnja 1945. godine, u Spomen području Jasenovac, kod spomenika Cvijet, održava se komemorativni skup na kojemu će biti položeni vijenci u počast svim stradalim logorašima.

Pozdravni govor održao je predstavnik Roma u Savjetu Spomen područja Jasenovac Stevo Đurđević, a potom se prisutnima obratila predsjednica Savjeta Zorica Stipetić koja se još jednom upozorila na 'konkretno zlo mržnje i osvete'. Kao predstavnik zatočenika jasenovačkog logora govorio je i član Savjeta Ivan Fumić.

"Jasenovac je metafora za sve logore na ovim područjima", istaknula je Zorica Stipetić, te dodala da je Jasenovac mjesto zločina nad Srbima i Romima, mjesto holokausta za Židove i mjesto nepravde za sve one koji se nisu slagali s aktualnom politikom. Podsjetila je na nedavno objavljenu knjigu s popisom žrtava ubijenih i poginulih u Jasenovcu.

'Vrh Katoličke crkve zaobilazi Jasenovac'
Ivan Fumić istaknuo je da bi trebalo tiskati "barem još tri ovakve knjige" da bi se spomenule sve žrtve ustaškog režima. Fumić je u svom govoru neposredno osudio Katoličku crkvu da je surađivala s tadašnjim ustaškim režimom. "To je razlog zašto sam vrh Katoličke crkve zaobilazi Jasenovac, a posjećuje Bleiburg", bio je oštar Fumić.

Fumić je jednako oštro dodao da su oni koji su ih "zatvarali dobili mirovine", dok se za njih nitko nije pobrinuo da ih se obešteti, te da nema naznake da će se to dogoditi. Nakon svega istaknuo je da iz Jasenovca nikad nije poslana poruka mržnje, nego se samo podsjećalo na zločin. "Iz povijesti očito nitko ništa nikad naučio nije, jer da jest onda se zlo ne bi ponavljalo", završio je Fumić.

Jadranka Kosor, potpredsjednica Vlade, ministrica obitelji, branitelja i međugeneracijske solidarnosti i izaslanica predsjednika Vlade RH, u svom je govoru pak istaknula da "moderna Hrvatska uči iz svoje prošlosti", te dodala da najveću, ogromnu, odgovornost građani Hrvatske imaju prema mladima kojima treba iznijeti što se događalo, kako se to ne bi ponovilo.

Nakon Jadranke Kosor okupljenima se obratio Luka Bebić, predsjednik Hrvatskog sabora. On je istaknuo da se žrtava Jasenovca prisjećamo kao stvarnih osoba koje su izgubile svoje živote, a ne kao samo broja, jednog od mnogih.

'I danas ima gadova koji će reći da je sve izmišljeno'
"Građanke i građani, gospođe i gospodo, drugarice i drugovi", započeo je svoj govor kod jasenovačkog Cvijeta predsjednik RH Stjepan Mesić. "Mi ne zaboravljamo", rekao je predsjednik, te dodao kako se treba snažno boriti protiv zaborava.

Predsjednik je ispričao događaj kojem je pristustvovao bivši predsjednik SAD-a Dwight Eisenhower koji je zatražio da se zločin koji se događa snimi jer "će se jednog dana naći neki gad koji će reći da je sve to izmišljeno. I danas ima gadova koji će reći da je sve ovo bilo izmišljeno", upozorio je Mesić.

"Mi želimo svijet u kojem se ljudi neće razlikovati, a kamoli stavljati u podređen položaj samo zato što su druge vjere, nacije ili boje kože", rekao je Mesić.

"Živih svjedoka sve je manje. Tek kada ih gotovo ne bude, postat će važno kolika je važnost okupljanja kao što je ovo danas. Pozdravljam vas i već sada obećavam da ću ovdje biti i sljedeće godine i svake koja dolazi", završio je Mesić svoje obraćanje okupljenima u Jasenovcu.

Komemoracija počela razgovorima s bivšim logorašima
Komemoracija je počela okupljanjem uzvanika ispred zgrade Memorijalnog muzeja gdje su vođeni razgovori s bivšim logorašima, a zatim su se prisutni u koloni uputili prema spomeniku Cvijet.

Na kraju komemoracije predstavnici vjerskih zajednica pomolit će se za sve jasenovačke žrtve.

Najgore je sto mi jos uvek nismo utvrdili koliko je ljudi poginulo u Jasenovcu. Zna se po imenu i prezimenu njih oko 90 000 ali sigurno je da ima jos onih koji su poginuli. e sada da li ih ima jos 1000 ili 100 000 pitanje je....

 KOMEMORACIJA U JASENOVCU

U memorijalnom centru Jasenovac, u jugoistovčnoj Hrvatskoj će biti održana komemoracija žrtvama zloglasnog ustaškog logora i obeležena 63-godišnjica proboja poslednjih logoraša 21. aprila 1945. od kojih je preživeo mali broj.

Kod spomenika Kameni cvet, rad beogradskog arhitekte Bogdana Bogdanovića polaganjem venaca biće odata počast logorašima, a prisutnima će se obratiti i predsednici hrvatske Republike i Sabora Stjepan Mesić i Luka Bebić.

Potom će se predstavnici verskih zajednica pomoliti za sve jasenovačke žrtve.

Komemoracija će se odvijati u usred kontroverzi posle odluke Sabora da za komemoraciju u Jasenovcu bude odvojeno pet puta manje sredstava nego za obeležavanje sećanja na pripadnike formacija kvislinške naci-fašističke Nezavisne države Hrvatske [NDH] koji su poginuli posle službenog kraja Drugog svetskog rata i koje će biti 17. maja u Blajburgu, u Austriji.

Takva odluka Sabora je izazvala oštra reagovanja, ne samo antifašističke organizacije, već i predsednika Mesića i političkih predstavnika Srba koji su kao i dobar deo javnosti zatražili da takva odluka bude promenjena.

U službenoj hrvatskoj istoriografiji se broj žrtava logora procenjuje između 80.000 i 100.000, pri čemu postoje imena za 73.000 usmrćenih.

Drugi izvori govore o mnogo većem broju pogubljenih.

Tako je svetski autoritet za žrtve hilokausta, izraelski centar Jad Vašem procenio da je ubijeno preko 500.000 ljudi, među njima većinom Srbi.

Procene pojedinih nemačkih generala su se kretale i do 700.000 ljudi, dok je u bivšoj Jugoslaviji navođena brojka između 700.000 i 800.000 usmrćenih osoba.

Na komemoraciji će biti predstavnici naroda koji su u logoru najviše ubijani - Srba, Jevreja i Roma, funkcioneri manjinskih samouprava, predstavnici boračkih organizacija zemalja regiona i diplomatski kor iz više država.

Izvor: RTS

jezivo

cekaj sad 4 stotine,sad 3 stotine,sat 5 stotina,sad 6 stotina,sad 7 stotina hiljada...........pa mislim stvarno,pa kolko

To niko ne zna tocno... valjda i sam si dosao do toga... razni izvori pricaju druge price...

Alo izvrsili su najgori zlocin  500 godina u nazad pogledajte malo ratove i oni da imaju pravo glasa pa ta hrvatska je nagore zlo koje moze da postoji na balkanu. I da se omasi za koji 100 000 vise nemaju pravo glasa, stoke oni nasli da dele pravdu.
Ajde da neko spomene u nemackoj koliko su ubili ljudi pa ovi odma menjaju temu niti ispravljaju niiti govore da su ublili manje. Stoke bezobrazne, ovo sto sam rekao je blago sto u poredjenju sa cime bi trebao da ih poredim.

Broj ljudi stradalih u užasima Jasenovca će biti zauvek nepoznat...

ali @thug_life nemožeš deci suditi za zločine njihovih očeva....

u pravu si, ali deca moraju da imaju neki odnos prema tim zlocinima