E, moj ti...

Kao da je u Srbiji išta drugo važno, sem televizije 

Jagodinska lokalna samouprava na čelu sa gradonačelnikom Draganom Markovićem Palmom nastavlja sa realizacijom programa 200 evra za četvrto i svako naredno dete rođeno u porodici.

Porodica Milošević iz Rakitova je 32. po redu kojoj je uručeno rešenje na osnovu koga će mali Miljan, rođen kao četvro dete u porodici, dobijati 200 evra svakog meseca do punoletstva. Rešenje je primila mama Sanja, a uručila ga je Mirjana Petrović, predsednica Komisije za socijalna pitanja u Skupštini grada Jagodine, koja je tom prilikom rekla:

Povod zbog koga smo došli je još jedno ispunjenje odluke Skupštine grada Jagodine da svako četvrto, peto i sledeće dete dobija 200 evra svakog meseca punih 18 godina, do punoletstva. Ova naša porodica ostvarila je to pravo rođenjem svog četvrtog deteta, sina Miljana i mi smo došli da uručimo rešenje i da poželimo porodici, malom Miljanu, njegovoj sestri i braći mnogo zdravlja, mnogo sreće u životu i uspešan i plodonosan život Nadamo se da će ova naša odluka i ova finansijska podrška deci umnogome pomoći ovoj porodici da što lakše u ovim zaista teškim vremenima očuva svoje potomstvo.
Želimo da kažemo da je i ova porodica uvrštena u one porodice koje su borci protiv bele kuge. Ja sam sigurna da ovih 200 evra koje će porodica svakog meseca dobijati roditelji znati da usmere na pravi način, jer porodica koja se odluči da rodi četvoro dece, pa i više, to je porodica koja u sebi sigurno ima mnogo ljubavi.
- U ime Skupštine grada, u ime gradonačelnika i naravno u svoje ime, mi im čestitamo i želimo im da prošire svoje potomstvo jer samo na taj način povećavamo natalitet kako našeg grada Jagodine, tako i cele naše lepe Srbije.

Zahvaljujući na ovom jedinstvenom načinu brige o deci u ovoj porodici kažu da bele kuge ne bi bilo kada bi i druge opštine sledile primer Jagodine, jer su deca ipak najveća radost i najvredniej bogatstvo. Sanja Milošević koja je sa samo 29 godina već rodila četvoro dece, ovom priliko istakla je da je ova pomoć od velikog značaja za njihovu osmočlanu porodicu.
Porodica Milošević samo je jedna od brojnih primera na teritoriji grada Jagodine kako se ljubavlju i razumevanjem uz podršku lokalne samouprave bori protiv bele kuge.

Izvor: Grad Jagodina

U nastavku akcije "Morava" uhapšeno devet članova kriminalne grupe, zbog sumnje da su neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge.

Jagodinska policija uhapsila je devetočlanu kriminalnu grupu, u nastavku akcije "Morava", zbog sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, saopštio je MUP.

Uhapšeni su Ivan Miljković, zvani Globus (33), koji je označen kao organizator grupe, njegova nevenčana supruga Biljana Arsenijević (24), Stojanka Nikolić zvana Ana (25), Darko Ignjatović, zvani Palestinac (29) i Vladan Milenković (49), svi iz Svilajnca.

Kako navodi policija, uhapšeni su i Dragan Brezonić (26) iz Porodina, Slađan Vukosavljević zvani Živac (26) iz Bobova, Goran Kostić zvani Kalimdža (28) iz Svilajnca i Nebojša Krstić zvani Krle (45) iz Jagodine.

Policija sumnja da je ta grupa, od septembra 2009. godine do hapšenja, na teritoriji Jagodine, Svilajnca, Žabara i Velike Plane, prodavala heroin u blizini škola i mesta gde se okupljaju mladi.

Svim uhapšenima određena je mera policijskog zadržavanja do 48 sati, a policija nastavlja rad na ovom slučaju, piše u saopštenju.

Izvor: RTS

U školi za decu oštećenog sluha i govora "11. maj" u Jagodini, otvorena senzorna soba, koja se u svetu uspešno koristi u terapiji dece sa sličnim problemima. Narodna kancelarija predsednika republike opremila tri senzorne sobe u Srbiji.

Senzorna soba za terapiju počela je da radi u školi za učenike oštećenog sluha i govora "11. maj" u Jagodini. To je poklon Narodne kancelarije predsednika republike i kompanije "Vip mobajl", a slični projekti već su realizovani u Beogradu i Somboru.

Senzorne sobe su najsavremeniji vid terapije u svetu za decu sa posebnim potrebama, a najbolji rezultati postižu se kod autistične dece i kod mališana koji imaju preteranu ili smanjenu osetljivost.

"Senzorna soba prvenstveno služi deci da se relaksiraju, oslobode stresa i napetosti i deci koja imaju problem sa adaptacijom i kako bi se stvorio prisniji odnos sa terapeutom", rekla je defektolog Svetlana Prvulović.

Senzorne sobe koristiće 90 učenika škole za decu sa oštećenim sluhom i govorom u Jagodini. Terapija će se prilogođavati po svakom detetu ponaosob uz aktivno učešće defektologa škole.

Narodna kancelarija predsednika republike do sada je opremila tri senzorne sobe u Srbiji u ustanovama koje brinu o deci sa posebnim potrebama.
"Postižu se veoma dobri rezultati. Psiholozi i defektolozi primenjuju najasavremenije metode kako bi ovoj deci pomogli da što zdravije i bolje odrastaju", rekla je direktorka Narodne kancelarije predsednika republike Tatjana Pašić.

Kompanija "Vip mobajl" senzorne sobe u Jagodini, Beogradu i Somboru kupila je u Velikoj Britaniji.
"Vip je i ove godine izdvojio sredstva da pomogne i umesto novogodišnjih poklona našim poslovnim partnerima, 40.000 evra usmerili smo da kupimo tri senzorne sobe u Srbiji", rekla je Dragana Roter iz "Vip mobajla".

Izvor: RTS

Suđenje fudbaleru Čukaričkog Nebojši Joksimoviću, koje je trebalo da počne u petak u Osnovnom sudu u Jagodini, odloženo je po treći put.

Prema rečima portparola suda Jasmine Tašković, sada je do odlaganja došlo zbog toga što je po novom Zakonu o utemeljenju sudova krivično delo "nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi", za koji se Joksimović tereti, prešlo u nadležnost Višeg suda. "Predmet još nije prosleđen Višem sudu, ali će to biti uradjeno u najskorije vreme", rekla je Taškovićeva.

Prema navodima optužnice, Joksimović je trećeg oktobra prošle godine, po završetku utakmice između Jagodine i Čukaričkog (2:0), preskočio zaštitnu ogradu na stadionu i udario navijača domaćeg tima Dragana Penčića (54) u predelu lica. Penčiću je u Opštoj bolnici u Jagodini dijagnostikovano naprsnuće nosne kosti i povreda uha.

Joksimović je uhapšen četvrtog oktobra u Beogradu, a dan kasnije istražni sudija Opštinskog suda u Jagodini odredio mu je pritvor od sadam dana.

Posle pet dana je pušten jer mu je Fudbalski savez Srbije izrekao suspsenziju u trajanju od mesec dana, pa više nije postojala opasnost da ponovi krivično delo.

Prvo ročište je bilo zakazano za šesti novembar, ali je odloženo za drugi decembar na zahtev Joksimovićevog branioca, koji je bio zauzet drugim predmetom u Beogradu. Na drugo ročište nije mogao da dođe optuženi Joksimović zbog, kako je navedeno, povrede.

Za krivično nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi zaprećena je zatvorska kazna u trajanju od šest meseci do pet godina i novčana od najmanje 10.000 dinara.

Izvor: B92

Jagodinska policija uhapsila je Snežana Savića (36) iz Kruševca zbog prodaje stanova i lokala kupcima u Jagodini i selu Balajnac po dva puta.

Savić je osumnjičen da je počinio krivična dela prevare i poreske utaje, saopštila je Policijska uprava u Jagodini.

"Savić je u septembru 2006. godine S. M iz Jagodine prodao lokal, površine 90 kvadratnih metara, a potom deo istog lokala u aprilu 2009. godine kupcu G. G iz Jagodine.

U decembru 2006. godine prodao je dva stana kupcu T. J iz sela Balajnac, kod Despotovca, a potom, pre uručenja ključeva, oba stana prodao drugim licima", navedeno je u saopštenju.

Savić je na taj način "stekao protivpravnu imovinsku korist od oko 10,3 miliona dinara". 

On je i budžet Srbije oštetio za oko 1,3 miliona dinara, zato što od septembra 2006. do novembra 2008. godine nije platio porez na dodatu vrednost.

Izvor: RTV

Dodatni razlog za tremu je strah da li ćete ispuniti očekivanja. Da li će, recimo, kao u slučaju Novaka Đokovića, da vas napadne neki stomačni bol, kaže glumac Petar Kralj
 
Vest da je dobitnik „Zlatnog ćurana” za životno delo, ovogodišnjeg laureata, glumca Petra Kralja, zatekla je na gostovanju u Oslu. Najviše festivalsko priznanje „Dana komedije” u Jagodini zapravo je kruna lepe saradnje ovog festivala smeha i novog laureata – Petra Kralja. U svojoj biografiji Kralj je već upisao tri „Ćurana” za glumačko ostvarenje, a nagrada „Zlatni ćuran” je četvrto priznanje koje je do sada dobija za životno delo: „Dobričin prsten” (1996), Nušićevu nagradu (2001) i priznanje „Pavle Vuisić”( 2006).

Svog prvog „Ćurana” Pera Kralj je osvojio davne 1977. godine za tumačenje lika kapetana Ivulića u predstavi „Buzdovan” Kleme Grubišića, u režiji Zorana Ratkovića i izvođenju Ateljea 212. Dve godine kasnije istu nagradu osvojio je za ulogu Sizifa u ostvarenju „Inspektorove spletke” Ranka Marinkovića u režiji Aleksandra Ognjenovića i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta. Za lik dr Nikole Kosa u komadu „Doktor Šuster” autora Dušana Kovačevića i izvođenju Zvezdara teatra „Ćurana” je osvojio 2002. godine. Ovo je samo deo bogate riznice nagrada koje je tokom plodne i uspešne karijere osvojio Petar Kralj.

Uloga je bilo u izobilju. Pomenimo fenomen iz 1986. godine kada je Petar Kralj samo u jednom mesecu u Ateljeu 212 odigrao 12 različitih likova.

–Da! Životno sam delatan. Drago mi je što sam dobio još jednog „Ćurana”, sada i onog glavnog. Bilo bi suvišno da kažem da se osećam zrelo. Osećam se, zapravo, još nezrelo... Volim taj festival u Jagodini i tu publiku. Mislim da ta nagrada nije samo za komični deo, već da i u svakom ozbiljnom iskazu ima nečega što je humorno. To pokazuje da život uvek može da se gleda, pa i igra s druge strane. Sada više nemam pravo da udaram tačke. U suštini nagrade samo dodatno obavezuju. Samo pojačavaju tremu i nedoumicu. Da li ću reći onako kako osećam? Da li će publika hteti da primi ono što kazujem ili će biti nesporazuma? Trema se samo povećava s raznim životnim, hoću reći doživotnim, tačkama koje vas obavezuju da kada izađete na scenu neko iz publike ne kaže: „On je dobio tu i tu nagradu, a vidite na šta liči. Vidi tu krpu, tog nesposobnjakovića”. Ako čovek tako doživljava nagrade, onda je to velika obaveza, ali u svakom slučaju je lepo osećanje. Ne mogu da kažem da nisam srećan i zahvalan. Naprotiv! Znam da ima mnogo ljudi koji su zaslužili i ovu i mnoge druge nagrade. Što se tiče našeg glumišta mogu da kažem: E, tu smo baš bogati, bez ikakve sumnje!

I posle toliko godina bavljenja glumom pričate o tremi?

Uvek imam tremu, naročito onih poslednjih 10-15 minuta pre predstave. To je vreme kada ne treba niko ništa da me pita. Kada izađem na scenu, sve ide svojim tokom. Ne znam kako to da definišem: da li je to osećanje odgovornosti, ne prema samom sebi nego prema onome što treba da uradim, prema sadržaju koji igram. U tome je suštinska razlika između pozorišta i drugih žanrova. U pozorištu uvek moraš nanovo da se dokazuješ. Nije bitno da li je to pred 100-200-400 ljudi. E, pred njima svake večeri moraš da se dokažeš. Bez obzira na sve te nagrade i životna priznanja, u salu dođe neko ko, možda, i ne zna ko je na sceni. I tog makar jednog posetioca treba uvesti, na neki način opčiniti, da poželi da još jednom dođe u pozorište. Bez obzira na to da li je došao da gleda mene ili nekog drugog glumca. To je, između ostalog, osećanje zbog kojeg se pribojavam. Na televiziji ili filmu je drugačije, snimite scenu, ljudi to kasnije gledaju i uživaju. Neki vas gledaju i jedu kokice, a u pozorištu nema prevare. U tome i jeste suština glume. Postoje dve maske kao simbol pozorišta: tragična i komična. I jedna i druga su ravnopravne. Naravno, komedija nekada može imati i dublji sadržaj od nekog napisanog, namrštenog komad u kome se niko ne nasmeši. Komedija je ozbiljna kategorija. Naigrao sam se ja ozbiljnih komedija, od Molijera pa nadalje... do Fejdoa i ostalih. Nušića da ne pominjem. Smisao komedije i jeste da vas nasmeje, ali i da vas zamisli. Gluma vas obavezuje da budete prisutni.

Često govorite o paraleli pozorište – sport?

U pozorištu je slično kao u sportu, kao da svako veče igrate derbi. Izađete pred one ljude koji maksimum očekuju od vas. To je dodatni razlog za tremu: strah da li ćete ispuniti očekivanja. Da li će, recimo, kao u slučaju Novaka Đokovića da vas napadne neki stomačni bol, kao što se njemu desilo, pa je usred meča iako je dobijao morao da izađe s terena. Postoji strah da li ćeš fizički izdržati i, na kraju krajeva, da li ćeš ispuniti očekivanja ljudi koji su došli da vide nešto posebno.

Najavljivali ste da je vreme da okačite kopačke o klin. Ipak, niste odoleli pozivu da zaigrate u filmu „Sinovci”, da radite predstavu „Jazavac pred sudom”...

Kada sam govorio da ću da okačim kopačke o klin uzor mi je bio legendarni Rajko Mitić koga sam gledao kao dete. Voleo sam ga i kao igrača i kao čoveka. Imao sam sreću i priliku da se, kada je bio stariji, i družim s njim. Sećam se da je Mitić u jednom trenutku rekao da on više nije ono što jeste, da više zamišlja nego što može da ostvari na terenu. Tako vam je i u glumi: srce hoće, ali ono drugo klokoće. Rajko Mitić je govorio: „Stavljam kopačke o klin, ali ostajem u fudbalu”. Tako sam i ja razmišljao kada sam igrao predstavu „Dugo putovanje u noć”, koju, inače, veoma volim. Komad je veseo u obrnutom smislu. Ima jedna replika koja kaže: „Umoran sam kao pseto, ostarilo se, odživelo” a podstakla me je da razmišljam o povlačenju. A, i bio sam na razne načine umoran, pa sam rekao sebi: „Hajde, sada dok još imamo snage da okačimo te kopačke o klin”. Ali dođoše ta dva primamljiva zadatka, kao što su „Sinovci” Siniše Kovačevića i „Jazavac pred sudom”. Posle je taj naš „Jazavac...” stizao čak i do Amerike, ali i u Beč. Ne smem ni da pomislim što bi Petar Kočić, ako nas gleda iz neke prizme sa onoga sveta, rekao na mogućnost da smo njegovog Davida igrali u Beču.

U Beogradskom dramskom pozorištu trenutno pripremate novu ulogu u predstavi „Rekvijem” Hanoka Levina, koju režira Vaša kćerka Milica Kralj?

Nema nikakvog smisla da odbijem kćerku. A i dobar je komad. Zaslužuje da bude odigran. Milica ne voli, kao što nije volela ni moja majka, da govorim malo glasnije, a to mi se ponekad dešava. Majku sam uvek ubeđivao da je to moj prirodni ton, ali je to ona doživljavala tragično. Te situacije i Milica ponekad doživljava tragično. Lepo je raditi s njom, jer ima plan, ne improvizuje kao reditelj.

Pamtimo i Vaše reči: „Samo da uzmem vazduh i nastavljam. Uvek ću biti glumac”...

To je opet kontra od one prethodne izjave. Treba čovek da sedne na klupu pored Dunava, da se vrati i razmisli o čemu je pričao. Šta se napravilo od tebe kao čoveka? Nemaš pravo da odbacuješ glumu, koja ti je božiji dar, da je zapuštaš, da bude malodušan. Protiv sam sentimentalizma, da od prošlosti pravimo nešto što je nedostupno. Pogubno je gledati na prošlost kao na žal za mladošću, već kao na nešto što je lepo i posle čega opet trajemo. Imao sam tokom karijere u jednom mesecu više predstava nego što je bilo dana. Igrao sam prvo na velikoj, a u kasnijem terminu na maloj sceni. Bio sam mlad i moglo se. Imao sam i razlog zašto toliko radim. Svaku od tih uloga sam voleo!

Ljubav je ipak, Vaš glavni motiv?

Bez ljubavi nema ništa. Ona je kontrolor svega što radimo. Volim svoju suprugu Sonju i nastojim da sve što radim bude dobro jer joj se tako, na neki način, udvaram. Naravno da beskrajno volim i svoju Milicu, ali kod supruge uvek očekujem da vidim da li ću kod nje da prođem kao čovek koji ima vrednosti. To se vidi uvek u očima.

Kafana je Vaša velika škola?

Kafana je veliko iskustvo, ne samo za glumce, nego i inače. Mislim da je to škola mnogim ljudima. Ona je mesto gde možete rasterećeno da se školujete, da upoznajete ljude, da se s njima družite, sretnete s ljudima s kojima se, inače, ne biste sreli. Gde su ljudi opušteni. To je jedino mesto gde smo to što jesmo. Bunim se protiv kafane kao nečeg omraženog. Ne slažem se s konstatacijom da je kafana mesto gde se samo pije. Mada volim da pijem i tako sam se uvek izjašnjavao, ali je to i jedan od razloga što mogu da se družim s ljudima svih mogućih profesija. Gde su ljudi otvoreni, gde padaju maske.

Izvor: Politika

U poslednja tri meseca u Jagodini se dogodilo 40 požara koji su izbili odžacima domaćinstava koja za grejanje koriste čvrsto gorivo. Dimnjake kuća i zgrada u Pomoravskom okrugu čiste samo dva dimničara koja rade u Ćupriji, tako da veći broj odžaka godinama nije čišćen i predstavljaju stalnu opasnost od izbijanja požara.

- Situacija jeste alarmantna jer se briga o odžacima i kotlovima u celom regionu svela na dva čoveka koji su specijalizovani za ovaj posao. Skoro 40 puta smo intervenisali otkako je počela grejna sezona i to su bili ozbiljni požari u kojima na sreću nije bilo ljudskih žrtava, ali pre par godina imali smo slučajeve kada su i ljudi stradali. Ovom problemu se treba prići ozbiljno jer velika opasnost može da nastane prilikom paljenja dimnjaka koji nije očišćen. Pri ogromnim temperaturama ljudi hoće da ugase dimnjak vodom i tada dolazi do eksplozije. Kada bi građani imali mogućnost da na vreme angažuju dimničare koji bi očistili odžake, vatrogasci bi imali mnogo manje posla. Nadamo se da će stupanjem na snagu zakona o zaštiti požara, od septembra 2010. godine postojati obaveza ljudi da preduzimaju mere da do požara ne dolazi - kaže komandir Vatrogasne službe Boban Stevanović.
Pošto je pre dve godine rasformirana ekipa dimničara preduzeća „Dimničar Beograd“, u Jagodini više ne postoji niko ko se bavi ovim zanimanjem. Situacija je ista i u Paraćinu, Svilajncu, Despotovcu, Rekovcu, Batočini. O stotinama domaćinstava, zgrada, preduzeća, odmarališta u Pomoravskom okrugu brinu Zlatko Litričin (32) i Miloš Petrović (24) koji rade u dimničarskoj službi koja je pripojena KJP „Usluga“ iz Ćuprije.
- Celog života odmalena se bavim ovim poslom jer mi je otac 52 godine bio dimničar. Nekada je u Jagodini postojalo odeljenje „Dimničar Beograd“, ali su ga svi napustili. Sada u Ćupriji radimo samo ja i kolega Miloš. Obim posla je ogroman, nemamo vozilo već koristimo svoje. Preduzeće nema dovoljno novca da zaposli još jednog radnika. Nemamo reklamu pa ljudi ne znaju za nas, onda pokušavaju da nas pronađu preko vatrogasaca. Penjemo se na visine od 40 metara, ali je najgore što ljudi misle da sami mogu da urade posao dimničara i to nekad bide kobno - kaže Litričin.
Dimničari osim čišćenja dimnjaka, rade i posao čišćenja kotlova, odmašćivanje grejne instalacije i za ove poslove koriste se kiseline za šta lice koje radi mora da bude obučeno. Temperatura u požarima dostiže i do 2.000 stepeni.
- Ljudi svašta bacaju u kotlove i tako dolazi do paljenja. Na sreću imamo odličnu saradnju sa vatrogasnom brigadom i reagujemo odmah, ali da nas ima više požara bi bilo manje, jer bi nas nekoliko stalno bili na terenu - kaže Miloš Petrović.
Iz JKP „Standard“ u Jagodini kažu da se ovo preduzeće na bavi poslom dimničara, već da stanari zgrada i vlasnici domaćinstava sami obezbeđuju takvu uslugu.

Izvor: Vesti

Prva liga za odbojkaše: Jagodina – Bavanište 3:0 (25:23, 25:20, 25:17)

Odbojkaši Jagodine došli su do nove pobede na svom parketu i u okviru 15. kola Prve lige ubedljivim rezultatom porazili Bavanište.

Za Jagodince najbolji odbojkaški tim kovinske opštine nije predstavljao tešku prepreku, a tako je bilo i u 6. kolu, u prvom susretu u sezoni kada su Bavaništani kod kuće uzeli samo jedan set (1:3).

Sada, nakon dva vezana poraza ekipa Gorana Rakočevića pala je na pretposlednje, deveto mesto, a priliku popravi utisak imaće na domaćem terenu narednog vikenda kada u Kovin dolazi još jedan neugodan protivnik – Jedinstvo iz Stare Pazove.

Naredni rival naših odbojkaša od sinoć iza sebe ima na kontu nove bodove, a tako nešto se i očekivalo u suretu sa najslabijim timom Prve lige u sezoni, ekipom VGSK.

U derbiju kola drugoplasirani Borac iz Starčeva je kao gost iznenadio vodeći beograski Železničar sa 1:3, po setovima (18:25,25:23,25:27,14:25).

U tri meča, koliko je ostalo do kraja ovog dela takmičenja, Bavanište je domaćin Jedinstvu (16) i Železničaru (18), dok će u 17. kolu putovati u Novi Sad, timu NS AS.

Izvor: Kovin Expres

Na 39. pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije "Danima komedije" u Jagodini, od 20. do 27. marta, gledaoci će videti "kombinaciju domaćih i stranih, klasičnih i savremenih komada, spoj zabave i blagog društvenog angažmana".

Kada je reč o predstavama nastalim na osnovu klasičnih tekstova, na festivalu će biti prikazane tri, ostvarene prema komedijama Marina Držića ("Dundo Maroje"), Branislava Nušića ("Gospođa ministarka") i Žorža Fejdoa ("Buba u uhu"), izjavila je selektor festivala, teatrolog i pozorišni kritičar Politike Ana Tasić.
- Sve tri predstave karakterišu savremeni i veoma osobeni rediteljski pristupi u tumačenju klasične komediografije, izuzetno zanimljiva značenjska pomirenja, odnosno prilagođavanje klasika našem vremenu, složenijem, slojevitijem, bržem u odnosu na vremena kada su tekstovi nastali, rekla je Tasićeva.
Predstave koje su nastale prema savremenim tekstovima, tri su realizovane na osnovu tekstova stranih pisaca, a jedna prema domaćoj komediji, dodala je ona.
- Među njima je jedna vodviljska "Glasine" (Nila Sajmona), a dve, u osnovi, karakteriše blaga ironičnost, prisutnost kritike karaktera, odnosno ljudske prirode: "Vecera budala" (Fransis Veber) i "Sviraj to ponovo, Sem" (Vudija Alana), rekla je Tasićeva.

Samo je jedna predstava na programu ovogodišnjeg festivala nastala na osnovu savremenog domaćeg teksta i ona se "najviše i najdirektnije bavi našom nedavnom društveno-političkom istorijom, te je, u tom smislu, njen humor najviše gorak". Reč je o predstavi "Pevaj, brate" Stevana Koprivice, precizirala je Tasićeva.
Ove godine, za razliku od prethodne tri, na programu "Dana komedije" je znatno manje prisutan aspekt društvenog angažmana, iako, naravno, nije sasvim isključen, napomenula je ona.

- Selekcija je, naravno, uslovljena produkcijom, a ona je, u Srbiji na polju komedije, u prošloj godini, bila više okrenuta eskapizmu i zabavi, odnosno, tematskoj neobaveznosti i blagosti, raskidom sa težnjama ka suočavanju sa, nesporno, mučnom društvenom stvarnošću - rekla je Tasićeva.
U tom kontekstu, publika ovogodišnjih "Dana komedije" će svakako rasterećenije i bezazlenije uživati u predstavama koje nude širok opseg izvođačkih mogućnosti, ocenila je ona i napomenula da je izbor napravljen na osnovu "tridesetak ponuđenih komedija u srpskim pozorištima".

Tasić je istakla da je u kvantitativnom smislu, prošlogodišnja ponuda bila siromašnija "zbog redukovanosti produkcije", na šta je opšta finansijska kriza osudila pozorišta, ali kvalitet programa ove godine, "sigurno je na izuzetno visokom nivou".

Izvor: Glas javnosti