Kad pricam sa nekom osobom,na kafi ovamo onamo..Ne secam se da uopste i namecemo svoje stavove..Pricamo zajebavamo se .. koga boli kita dal je neko upravu ili ne.

A kada pricamo o kao ozbiljnijim temama..retko kad ja i iznesem svoje pravo misljenje..Vise saslusam sta drugi kazu,slozim se i li ne..ali retko kad ja kazem sta zaista mislim XD

nisam to primetio kod tebe 

Svi tvrde da bi svim silama dokazivali neshto kad znaju da su u pravu... ali ne shvataju da se upravo time vodi i osoba sa "druge strane" rasprave 

Onda se stvarno namece pitanje ko je "vishe" (iliti zaista) u pravu, jer bash kao shto vi znate da 100% ne greshite, tako i osoba sa kojom ste ushli u tako zuchnu raspravu 100% zna da greshka nije do nje.

I dzaba onda "budala me ne razume, iako sam u pravu" jer ta pricha mozhe obostrano da se upotrebi.

Najbolje je tada pozvati se na kompromis i izvuci bar nekih 50%, ili izneti svoje misljenje sa obrazlaganjem "to je moj stav, pozdravljam tvoj, ali ostajem pri svom" radi izbegavanja vecih posledica (svadja, osveta, raskid prijateljstva i slichno)

Ono shto najvishe mrzim u bilo kojoj raspravi je inacenje... odnosno da se izgura i nametne svoje po svaku cenu...

Mada... najgori je osecaj kada u pola svadje shvatish da zaista nisi u pravu... pa se dvoumish da li da i dalje terash po svome ili jednostavno priznash da nisi...

Upravo iz takvih razloga vece svadje i nastaju oko pojedinih tema, jer osobe koje shvataju da su pogreshile jednostavno ne zele da priznaju poraz pa igraju na kartu "psihichkim umaranjem do povlachenja protivnika" 

Daj, levom rukom, pa ko to radi, od toga se sushi kicma, ima ti okacim par linkova sa youtuba i par drugih stranica, videces da sam u pravu 

 

@Dzobi

Rjesene za tu dilemu, realno "ko je zaista u pravu". .je ponasanje..

znaci bez provociranja, vrijedjanja,  imitiranja, agresije.. i onda kako god ispadne nijedna strana se ne osjeca trajno osteceno.

Opet stavovi mogu biti jaki, pragmaticni, svadja moze da traje sto godina, ali je produktivnija ako je komunikacija na nivou.

Ja se uvijek vodim time sta ja mogu da kazem da je zaista od koristi covjeku sa drugacijim misljenjem. Sta bi on iz te perspektive trebao da cuje da bi me razumijeo, ne nuzno da bi se slozio.

Veliki problem su ljudi koji nemaju sirinu da svare 2(3,4,5) perspektive na istu stvar, tj. stvari posmatraju samo iz svog ugla, a svi ostali su im debili.

@Maradic

FFFFUUUUU   

ne znam ni ja vise 

nekad odustanem nekad potenciram, ako vidim da me sa druge strane namerno uvlace u raspravu..

sandrin nacin je najbolji i pocecu da ga primenjujem jer lisava stresa ocas posla

zavisi je li sagovornik normalna osoba ili zadrta budaletina. ako je normalna osoba, branim svoj stav. ako je zadrta budaleta, okrenem se i odem

Kako kad...

U raspravi je to ko je u pravu dosta relativna i imaginarna stvar. Ja imam svoje misljenje i smatram da je dobro, neko drugi ima svoje koje je suprotno mojem i smatra da je njegovo misljenje ispravno i tesko da ce neka rasprava to promeniti. Moze jedna strana da popusti ali tesko da ce promeniti neki svoj zacrtani stav iza koga bas stoji. Druga stvar je da to "Ko je u pravu" vise zavisi od drugih ljudi jer svako je u pravu za sebe dok ce npr. drugi ljudi koji slusaju ili citaju raspravu proceniti ko je po njima u pravu. Tako da je najbolje lepo reci i obrazloziti svoje misljenje i donekle ga braniti ako dodjes u situaciju da budes napadnut zbog istog i to je to. Sve ostalo a ponajvise ko je tu u pravu je mnogo relativno...

Ja radim kako-kad. Neki put kada vidim da je sagovornik "mazga" i meni proradi inat pa isteram svoje, neki put smirim situaciju, neki put se i povucem. Menjam se u zavisnosti od situacije.  

Samo su najveće budale uvek u pravu.

Ponekad upadnem u zamku pa se usrdno  potrudim da neistomišljeniku dokažem kako je moj stav ispravan i kako sam ja taj koji je u pravu, ali kako vrijeme prolazi sve me je manje briga za nasumične ljude te mi nije stalo do toga šta će ko misliti, nego samo kažem svoj stav i idem dalje.