Imam osam godina, suviše sam star da bi počinjao život ispočetka.

Ona epizoda kad ga ostavi riba. 

Nije da patim što nemam curu ali bi se svakako bolje osećao kada bih je imao.   Možda se tu radi o mojoj frustraciji zbog razloga zbog kojih ne mogu da nađem ribu a ne zbog toga što je nemam.   Ja sam, da budem iskren, čak izgubio potrebu da praznim jaja.   I prema seksu sam ravnodušan.  
Polako ali sigurno postajem namćor.   Frustrirani jadnik kivan na sve, mada ne baš bolesno kivan s obzirom da me brzo preplavi onaj flegmatični osećaj: "ma ko vas bre jebe - boli me tuki za sve".  

Ko sam ja, šta sam ja? Ja sam jedan bedni parazit.   Neuspeli 21godišnji student, nizgled tunjav, bez kinte, bez posla, bez kola, bez skupog perja, koji živi sa sestrom i kevom u stanu na njenoj grbači, nisam neki lepotan, a i žvaka mi nije baš najbolja.  
Menjao faksove, sad sam ponovo prva godina i samofinansirajući, najverovatnije odustajem od studiranja ako nađem posao.  .  .   Jedva da imam keša za uzaludno blejanje uz pivo sa dva-tri ortaka (debila, džukca, propalica, ništarija kao i ja) na nagarećoj luzerskoj klupi u klošarskom parku, sve negirajući naše luzerstvo.   Ma i toga mi je dosta
Smučili su mi se i izlasci po kafićima, klubovima i splavovima.   Mnogo koštaju i mentalno i materijalno.  .  .  

Da, baš sam zlatna prilika.  .  .   Moja keva kad bi čula da se moja sestra zabavlja sa nekim kao što sam ja (moj opis koji sam dao), odmah bi joj rekla da se mane takvog bednika.  
Baš bih voleo da vidim tu ludaču koja bi htela sa mnom ovakvim

Imao sam ja ribe, ma znate one debilne jednomesečne srednjoškolske veze, ali to se ne računa.  .  .  
Budimo realni, nemam ja šta da ponudim.  

Dešava se da mi se nabacuju devojke, čak i žene, naravno neznajući ništa o meni, ali u korenu ja to sasečem.   Da znaju, ne bi me ni pogledale, ali se brzo uvere ko sam i šta sam zahvaljujući mojoj rampi.  
Idi bre devojko, sklanjaj mi se s očiju, mislim se ja! Gde me nađe? Ni na jebeno piće te ne mogu normalno izvesti, nikakvu radost ti ne mogu prirediti, moje fore su jadne, ne mogu ti generisati toliko sreće koliko je neophodno za tebe.  
Korektan sam.   Ako nešto prodajem, ja to prodajem po realnoj ceni.   Ne skupo, ne jeftino.  

Zapravo to je jedino što mogu i da ponudim.   Koreknost i moje neformalno obrazovanje (svestran sam, ali za sebe)

Nastaviću pisanje.  .  .  

Nije da patim što nemam curu ali bi se svakako bolje osećao kada bih je imao.  Možda se tu radi o mojoj frustraciji zbog razloga zbog kojih ne mogu da nađem ribu a ne zbog toga što je nemam.  Ja sam, da budem iskren, čak izgubio potrebu da praznim jaja.  I prema seksu sam ravnodušan.
Polako ali sigurno postajem namćor.  Frustrirani jadnik kivan na sve, mada ne baš bolesno kivan s obzirom da me brzo preplavi onaj flegmatični osećaj: "ma ko vas bre jebe - boli me tuki za sve".

Ko sam ja, šta sam ja? Ja sam jedan bedni parazit.  Neuspeli 21godišnji student, nizgled tunjav, bez kinte, bez posla, bez kola, bez skupog perja, koji živi sa sestrom i kevom u stanu na njenoj grbači, nisam neki lepotan, a i žvaka mi nije baš najbolja.
Menjao faksove, sad sam ponovo prva godina i samofinansirajući, najverovatnije odustajem od studiranja ako nađem posao. . .  Jedva da imam keša za uzaludno blejanje uz pivo sa dva-tri ortaka (debila, džukca, propalica, ništarija kao i ja) na nagarećoj luzerskoj klupi u klošarskom parku, sve negirajući naše luzerstvo.  Ma i toga mi je dosta
Smučili su mi se i izlasci po kafićima, klubovima i splavovima.  Mnogo koštaju i mentalno i materijalno. . .

Da, baš sam zlatna prilika. . .  Moja keva kad bi čula da se moja sestra zabavlja sa nekim kao što sam ja (moj opis koji sam dao), odmah bi joj rekla da se mane takvog bednika.
Baš bih voleo da vidim tu ludaču koja bi htela sa mnom ovakvim

Imao sam ja ribe, ma znate one debilne jednomesečne srednjoškolske veze, ali to se ne računa. . .
Budimo realni, nemam ja šta da ponudim.

Dešava se da mi se nabacuju devojke, čak i žene, naravno neznajući ništa o meni, ali u korenu ja to sasečem.  Da znaju, ne bi me ni pogledale, ali se brzo uvere ko sam i šta sam zahvaljujući mojoj rampi.
Idi bre devojko, sklanjaj mi se s očiju, mislim se ja! Gde me nađe? Ni na jebeno piće te ne mogu normalno izvesti, nikakvu radost ti ne mogu prirediti, moje fore su jadne, ne mogu ti generisati toliko sreće koliko je neophodno za tebe.
Korektan sam.  Ako nešto prodajem, ja to prodajem po realnoj ceni.  Ne skupo, ne jeftino.

Zapravo to je jedino što mogu i da ponudim.  Koreknost i moje neformalno obrazovanje (svestran sam, ali za sebe)

Nastaviću pisanje. . .

јесте да постоји могућност да те поједе Афричко племе, умреш од неке тропске болести ( или венеричне у најгорем случају), можда те Талибани исеку ножем на комаде или те скине неки снајпериста.. али , еј провод је загарантован..

јбт као да му продајеш ваучер за дочек Н. Године