@vlastimir
Jasno je meni da ako supruznik umre, i ovaj drugi od ubrzo za njim, ali ne u isti dan, jedino ako se nije sama ubila, tj otrovala. Ne mogu da verujem da je prvo jedan umro pa odnah za njim drugi supruznik. Ili su to dvoje bili neki neprijatelji, kad nisu komunicirali ni sa kim. Ovo kazem jer je logicno ako jedan prvo umre, izidje se napolje i pozove komsija-e, i tako. Pa tek onda posle nedelju dana, mesec dana umre i drugi, ali ne ovako u isto vreme. I ti rodjaci sto su dolazili, ako su znali da je covek nepokretan, lezi u krevetu, sto nisu pitali komsije da li su ovi negde otisli, vec kao kucali i niko nije otvorio, nema nikog, idemo mi kuci. Cela vest je malo neobicna.

Humano ubijanje.
Fino.

Necu da se mesam,samo sam skrenuo paznju sa nejestivih zivotinja.

Oh, ti si jedan od onih za koje mleko dolazi iz tetrapaka.

Oki.

Ne bas suprotno
Ja sam svestan cinjenice da jedem meso ubijene zivotinje
I svestan sam da to rade svi oko mene.Da to rade svakodnevno , po neki i 3 puta dnevno.

I nekako ne osecam grizu savest , pa me uvek interesovalo kako neki ljudi koji isto zive kao i ja ..Jedu sve od pileta do teletine,samo zato sto se simpatisu sa psima lutalicama smej sebe da nazovu ljubiteljima zivotinja 

Ne mislim na tebe konkretno,posto vec vidim da me napadas i lepis etikete.

Морам да признам да нисам читала пажљиво чланак, па ме исправите ако гријешим, али:

- Они су имали свој стан (тешко да би плаћали кирију, а направили дуг у пекари)
- Центар за социјални рад се није огласио (значи нису били корисници)
- Комшије су знале да су ови стари, болесни, можда и гладни, али нису осјетили потребу да ураде било шта по том питању.

Ово се десило зато што:
- насљедници који ће доћи по стан нису имали никакву потребу да их обиђу за живота
- Центар за социјални рад сједи и чека да их неко обавјести (бар 4000 пута прије него што одреагују)
- Комшије нису осјетиле никакву обавезу да на било који начин помогну, па ни да једном дневно оду и провјере јесу живи

А могло је другачије да:
- Дјецу васпитавамо да имају и обавезе, а не само права и да нико није дужан ништа да им остави, а ако већ очекују стан / кућу онда имају и обавезу према тим људима за живота
- Центар за социјални рад с времена на вријеме изађе из своје чауре, консултује се са ПИО фондом и обиђе људе који имају минимална примања или се напокон заврши централизована база података из које ће лако моћи да се види ко су угрожени
- Комшије одреагују некад на нешто: да однесу тањир са ручком, да позову центар за социјални рад, да позову неку хуманитарну организацију или цркву ако не желе лично да се ангажују

Постојали су механизми да се ово спријечи:
- уговор о издржавању
- народна кухиња
- право на туђу бригу и помоћ и сл

Али је неко морао да уради нешто.
Затворени у своје сопствене животе, људи пролазе као мјесечари и не чине ништа.

Obilaze, obilaze. Jedna baba napunila 100-ku. Pomislili, da unici kriju njenu smrt, kako bi podizali penziju. Jedva žena dokazala da je to ona, a ne njena ćerka. 

TRAGIČNO Muž i žena umrli od gladi, ali ne zato što nisu imali za hleb, nego zbog još goreg razloga

Supružnici Nikola (67) i Spasena (68) Milobratović umrli su do gladi, ali ne zato što nisu imali para da kupe hranu, već zato što nije bilo nikog da im hranu donese.

Nesrećni penzioneri pronađeni su mrtvi u sredu u svom stanu u Beogradu, gde su najmanje 10 dana proveli ležeći nepokretni i gladni. Pitanje je da li bi ih i tada našli da Ulicom Nedeljka Čabrinovića na Čukarici nije počeo da se širi nesnosan smrad.

- Moj suprug i još nekoliko komšija razvalili su vrata stana, ali čim su zatekli jeziv prizor, istrčali su napolje i pozvali policiju. Žena je ležala na podu, dok je njen suprug, koji je inače bio nepokretan, ležao u krevetu - priča za „Blic” Dobrila Guzina, predsednica kućnog saveta zgrade u kojoj su Milobratovići živeli u improvizovanom, divlje izgrađenom stanu u prizemlju.

Tačan uzrok smrti biće poznat nakon što bude urađena obdukcija u Institutu za sudsku medicinu. Sudeći po pričama komšija, supružnici najmanje 10 dana nisu izlazili iz stana.
 
Nikola (67) je bolovao od multiple skleroze i bio je potpuno nepokretan. Spasena, čije su noge stalno bile umotane u zavoje, teško se kretala.

Pretpostavka je da je pre 10 dana pala i da više nije mogla da ustane. To je i nju i njenog supruga koštalo života. Ako je Spasena i dozivala u pomoć, niko nije mogao da je čuje, jer je stan u kome su živeli imao prozore samo sa jedne strane, a i oni su bili zagrađeni improvizovanom staklenom verandom.

- Poslednji put kada sam je videla, a to je bilo pre više od 10 dana, primetila sam ispod zavoja da su joj noge crne. Toliko se teško kretala, da je često prolaznicima davala novac da joj kupe hleb i mleko. Pre dve nedelje se srušila na stepenicama, pa ju je jedna od komšinica odvela kući - pričaju u obližnjoj pekari gde je Spasena često kupovala hranu na veresiju.

- Ostao je dug od 4.000 dinara, ali čim bi legla penzija, ona bi vratila sve pare koje duguje. To je bila penzija njenog muža. Pričala mi je da je svojevremeno radio u Elektrodistribuciji, i to na nekom visokom položaju. Dece nisu imali. Rekla mi je da su nekada lepo živeli u stanu sa rođenim bratom njenog supruga, ali da je on jednog dana poželeo da se odvoje i da su tako završili u onoj šupi - kažu prodavačica iz pekare.

Za Milobratovićeve se, pričaju komšije, sem novinara ovih dana niko nije raspitivao.

Policija: Ovo viđamo svaki dan
Kada je policajce pitala kako u stan iz kog se širi nesnosan smrad ulaze bez maske, Dobrila Guzina dobila je šokantan odgovor: „Gospođo, pa mi ovakve slučajeve viđamo svaki dan, za nas je to već postala rutina.“

Blic

Evo vec trece verzije. U prvoj je bilo samo da su umrli od gladi, u drugoj da je muz bio nepokretan, i sad evo u trecoj ispade da su oboje bili nepokretni, a policija kaze da ovakvih slucajeva ima na pretek svaki dan, gde gradjani umiru od gladi i onda u polu raspalom stanju oni ih pronalaze. Eto jos jedan razlog da verujem da pola nije istina

Ne umiru svi od gladi, neki umru od bolesti, samo ih pronadju tek kad zasmrde, to je poenta policije.

A baba je pala, što se dešava ljudima u tim godinama, problem je bio što nikog nije bilo da joj pomogne da ustane.

Inače, iskustveno, moja tetka je bila u sličnoj situaciji, dešavalo joj se da padne i da ne može da ustane, a živjela je sama.
Komšije su se organizovale i obilazile par puta dnevno. Sreća pa je ona bila u mjestu gdje je mogla da ne zaključava vrata i danju i noću.
Da nije bilo komšija i ona bi završila kao ovi iz novina.

Dok ja pozovem par puta, pa mi se ona ne javi, pa se organizujem da dodjem iz Beogada da vidim šta je i kako je, kasno je. Kod starih ljudi koji pate od hroničnih bolesnti, lako dođe do pogoršanja.

Niko od komšija se 10 dana nije udostojio da pokuca na vrata.
Da jeste, oni bi bili u bolnici, a ne u mrtvačnici.

A kad ja kazem da li je neko video svog komsiju ispadnem malogradjanka...


E, pa desava vam se tacno ono sto ste zasluzili....