Malta i Portugal crne ovce Unije

Brisel - Značajan procenat tinejdžera u državama članicama Evropske unije pokazuje slabu pismenost, pokazuje novi nalaz Evropske komisije. Oko četvrtine petnaestogodišnjaka (24,1 odsto) pre dve godine imalo je slabe rezultate u čitanju, što je za 21,3 odsto više u poređenju s podacima iz 2000. godine. Veći porast nedovoljne pismenosti zabeležen je kod dečaka (30,4 odsto) nego kod devojčica (17,6 odsto).

Rumunija i Bugarska našle su se na dnu liste, sa više od 50 odsto petnaestogodišnjaka koji pokazuju loš uspeh u čitanju i razumevanju pisanog teksta. Sledi Grčka sa 27,7 odsto slabo pismene dece, Italija sa 26,4 odsto, te Španija sa 25,7 odsto. U vrhu liste su Finska (svega 4,8 odsto slabo pismenih tinejdžera), Irska (12,1 odsto) i Estonija (13,6 odsto).
- To predstavlja realni problem. Pismenost je ključni uslov za doživotno učenje - prokomentarisao je izveštaj prošle nedelje Jan Figel, komesar Evropske unije za prosvetu. Komisija je pokušala na osnovu pet faktora da utvrdi dokle su države članice stigle: opismenjavanja, završetka srednjeg obrazovanja, ranog prekida školovanja, učešća odraslih u doživotnom učenju i broja diplomiranih u oblasti matematike, nauke i tehnologije.

Brisel od nacionalnih vlada zahteva da unaprede rezultate u prosveti, a Figel podseća da je obrazovanje faktor koji nesumnjivo doprinosi uvećanju zaposlenosti. U okviru napora da se u EU razvije ekonomija zasnovana na znanju, vlade država članica prihvatile su plan prema kojem će najmanje 85 odsto osoba koje će 2010. imati 22 godine do tada završiti više škole.
Prošle godine u proseku je nešto više od 78 odsto tinejdžera u EU pokazalo zadovoljavajuću pismenost. Malta i Portugal pokazali su najgore rezultate, a Češka, Poljska i Slovenija najbolje. Malta i Portugal pokazali su se kao "crne ovce" i kada je reč o broju onih koji rano prekidaju školovanje: prag zacrtan u planu EU za 2010. godinu trostruko je prekoračen. S druge strane, procenat prevremenog napuštanja škole najmanji je u Poljskoj i Slovačkoj.

Visoko obrazovanje je recept za pronalaženje boljeg posla, naglasio je Figel, primećujući da je stopa zaposlenosti kod ovog dela stanovništva gotovo 84 odsto, dok kod manje obrazovanih građana EU iznosi svega 49 odsto.

Izvor: Danas

A uzasa i to je taj dobri sistem obrazovanja koji za cilj ima da stvori marvu poslusnu i neobrazovanu i naravno neprosvecenu

ja bih pre rekla da su im drzave dobro organizovane, pre svega mislim na socijalne ustanove ...

zasto bi oni radili ili ucili kad dobijaju pomoc od drzave od 600-1000 eura mesecno ... mislim na maloletnike ..

kod nas je procenat dosta manji nadam se 

mada ja nisam verovao pedagogu jedne skole kad mi je rekla da je imala slucaj decakakoji je dosao u 3 razred srednje a da nije znao da sabere i oduzme dva broja

nije iskljuceno i u mojoj srednjoj ima jos razreda kojima se daje kontrolni iz mnozenja...i to jednocifrenih  brojeva

ma ja bi to streljo ko Hitler ili poslao u specialno odeljenje

sta mu drzava placa osam godina da jede semenke na casu

nemoj tako on kaze njemu skola ne treba on ce biti gangster 

hahahaha ma koji gangster  gangsteri su pismeni

Tako im i treba kad kod njih i Rambo u filmu prica jezikom drzave u kojoj se emituje a mi moramo da citamo jer kod nas u svakom americkom filmu glumci pricaju engleski.

pa ni jedna komedija ne bi bila smesna da se sinhronizuje