Marko,

nezreo ne treba ulaziti u brak...

ne vidim da je u redu i da je dobro kada u braku pokusavas da nadjes sebe na razno- razne nacine.

nismo se zreli rodili...to postajemo kroz iskustva i kroz intimno sazrijevanje koje je individualna stvar za svakog ponaosob.

ja sam morala da se " izivim"... ...uopste u zivotu, neovisno o brak...koji je dosao sasvim prirodno...

i nije to samo bezazleno " ja moram da vidim svijet..."...pobogu, problem vecine je sto brak dozivljava u fazonu: " sada moram da se odreknem i vazduha- jer sam u braku".

ako se brak dozivljava kao veto na sam zivot, pa sto se onda masovno ulazi u njega?

radi se da je brak, ustavri, samo veza gdje si se navodno nekome nesto obavezao...ali, jebem ja to...ako je obavezivanje stvar toga da ja moram negdje da metnem i potpis...
jer, ako nisi spreman intimno, neovisno o brak, da se das i ulazes , da volis, da razumijes, da imas neki visi interes- pa onda i bez problema umjesto neobaveznog seksa izaberes osobu koja je kraj tebe...i to ne smatras zrtvom- vec prirodnom odlukom za tebe u tom trenutku...onda valjda i mozes da gradis sa nekim pricu.

ja samo kazem...pozeljno je i dobro da budes ostvarena licnost prije ulaska u brak- sta god to znacilo za nekog

potpuno je sumanuto osjecati se da smo nesto propustili kada smo u braku, da smo nesto od svoga strijemljenja zrtvovali zarad nekog....da smo trebali biti na nekom drugom mjestu i da nas partner u necemu sputava.

treba upoznati sebe- onoliko koliko se moze...pa tek onda i stupiti u brak- ako se vec ima i zelja i prilika...



dakle, ja sam od onih koja se "izivjela" u tom smislu...nemam krize indentiteta...

probala sam, vidjela i dozivjela sve ono sto je meni kao licnosti trebalo...tako da sada ostaju samo one stvari koje ne remete moj brak, a da mogu da se osjecam i kompletno.

jer, moj proces sazrijevanja...tesko da bi izdrzao ne znam ti kakav brak...ne znam ti kakav muskarac...jedva su i roditelji koji me bezuslovno vole izvukli zivu glavu ...mada, i moja glava na ramena je prilican uspjeh...

a u braku sam koji je prilicno nekonvencionalan, ali...kakav god brak da jeste...ako nije samo puka forma...treba biti zreo za tako nesto.

Ma tu se u potpunosti slazem sa tobom, ako nisi zreo za jedan takav korak ne moras ni da ulazis u brak. Cisto kazem da neke od tih stvari koje ljudima potpadaju pod "izivljavanje" mogu vrlo lako da se urade i u braku. E sad sto ljudi misle da su kada su usli u brak osudili sebe na zatvor to je vec druga stvar

neka iživljavanja kao ljubiti se sa 10 različitih momaka treba učiniti pre braka. Neka iživljavanja kao želim da vidim Pariz ili želim da krstarim kruzerom 15 dana po Karibima mogu da se ispune tek u poznijim godinama i ne treba da čekaju brak. Neka iživljavanja kao želim da imam spejs šatl nikad ne mogu biti ispunjena. Tema je totalno nedefinisana.

Imati različita seksualna iskustva takođe je stvar izbora. Za nekog je tri partnera u krevetu dovoljno da se ižive. Neko sanja o noći totalnog bluda, grupnom seksu ili nasilju svaki dan i nađe partnera koji sanja isto pa ceo život žive svoj san. 

mozes se ti izivaljavati kol'ko 'oces....ili neizivljavati...
ako se udas ili ozenis idiota...brak je osudjen na propas'...bez opbzira sta si ti dozivjeo...
sta vi mislite da li ima razlike u muskom i zenskom izivljavanju pre braka...
i sta je opasnije po jedan brak...
ako je muskarac neizivljen ili ako je zena neizivljena...
ili ako su obadvoje mladi i zeleni i neizivljeni...sta onda...

E mrzelo me da čitam dalje od uvodnog posta pa da ga jebeš. 7 ujutru je i pišem u polumraku, pa ako je neko već ovo reko, da mi ne zameri, a oću da kažem po ovo pitanju sledeće : sve je to sviranje kurcu

zajebi ti tu radnju sine ako si ti isplanirao kad ti je vreme da se ženiš/udaješ.
ja još nisam spoznao ljubav niti upoznao osobu pored koje bih mogao da provedem ostatak svog života, ali neću sigurno sebi postavljati nekakav limit do kada mogu da se sprdam, a od kada moram da se ženim.  to je debilizam prve vrste. šta ako u 25. godini sretneš ženu svog života a ti je propustiš iz razloga što ti je rano i što nisi dovoljno proživeo i što nisi u dovoljan broj pički kurac stavio... onoga trenutka kada sretneš pravu, to je to. a šta si do tada uradio, uradio si. i potpuno je nebitno koliko si žurki obišao, koliko puta si se napio, i koliko pički pojebao, jer mislim da je daleko vrednije provesti život sa nekim koga voliš i koga možeš da trpiš od 10-15 godina iživljavanja-proživljavanja kurac palac... 

smatram da jedino što čovek treba da uradi pre braka je da reši dva egzistencijalna pitanja, a to su stan i posao, ali opet, to je na svakoj individui da odluči da li se upuštati u bračne vode pre nego li reši ova dva pitanja.

Sviđa mi se tvoje razmišljanje.

tako je, potpuno se slazem.

Slazem se, mada neki to resavaju "u hodu" ali su to dve zaista bitne stvari za zenidbu/udadbu

Sta mislis kako ces znati da je bas ona prava za tebe?

Slažem se, ali obzirom da je u Srbiji to ipak malo nerealno, onda glasam za opciju zajedničkog stvaranja.