Кажем ја.

Какве, бре, кућне помоћнице, какви бакрачи. Да би брак успео жена мора све да ради. Мора да се зна ко коси, а ко воду носи. 

Potpuno se slažem, da se mora znati ko je ko, ali to nema veze sa poslovima u kući.
Bar ne bi trebalo da ima.

Наравно да има везе. То јесте кључ проблема.

Није, све зависи од особе до особе.
Мој муж је обожавао да стално нешто дрнда по кући јер га је то опуштало, једино је код куће имао свој мир, а превише је динамичан да би седео.
Мушкарац који воли да кува и радо одмени своју жену у томе, није  по мени мање, већ више мушкарац од оних који неће ни смеће да избаце.
Док год мушкарац радо прихвата да ради нешто "што можда и није у опису његовог посла" и не осећа се због тога лоше већ поносно и корисно, чему му то бранити?
Рецимо, никад му не бих дозволила да чисти купатило или да риба под, али ни он мени никад није дозволио да очистим ципеле, јер то је по њему "прљав посао" који није за жену.
Мислим да је та "подела" индивидуална, од пара до пара.

Сваки нормалан мужјак воли да "дрнда" по кући, по хотелима, у шумици, на плажи................ и сваког то опушта.


Овакав мужјак је, одавнина, дефинисан као папучар или шоња. То знају и женке. Такви мужјаци брзо досаде женкама тако да ту нема везе на дуже стазе.

Сад већ почињеш да претерујеш са тим својим мачо сра*има и вређаш мени драгу особу.
Као прво, то уопште није тачно. Један веома мужеван, образован и културан мушкарац могао је да дозволи себи да својој вољеној супрузи помогне у кућним пословима и никад због тога није био мањи него већи у мојим очима.
Додуше, ни не можеш знати како је оперисати по 12 сати, па онда доћи кући и шта такву особу опушта.

То шта ти називаш "мачо срањима" то је реалан живот и никако не вређам никога.

Време патријархата је, углавном, прошло и са њим стабилни бракови.

Можемо да теоретишемо до сутра, пракса је нешто друго.

Свака женка би била срећна да живи са мужјаком који не ради ништа у кући (осим...... ), а који је спреман и способан да својој породици обезбеди нормалан живот, који од женке не очекује да ради у фирми, а не брани јој ако она то жели.


Без намере да било кога увредим, али да неко напорно ради 12 часова дневно (није битно шта), да после тако напорног рада дође кући и да се ухвати за усисивач, пеглу, да гланца ципеле, кува ручак, пере судове ............ при чему му све то причињава задовољство (опушта га ) такав, дефинитивно, није нормалан.

Ко је нормалан, ако није, ти немаш ни права ни компетентности да тврдиш.
Уосталом, нити је кувао ручак, нити усисавао, нити прао судове јер је зарађивао и више него довољно да ја не бих морала то да радим, али ми је увек радо помагао у случају да сам ја нешто радила.

Oboje

Ти причаш о себи и мањем броју женки које су имале ту срећу да мужјак толико зарађује да може себи и својој породици  приуштити кућну помоћницу. Већина нема такве могућности и ја о њима причам.

Баш ме занима, муж ти је био екстра (како ти кажеш), а ти ниси са њим.