Dragi Zemunac,

Vidis da je nekima lakse da se koriste verbalnim nasilljem i koriste dele etikete `moron`, `homoseksualac`nego da barataju argumentima. C`est lavie...Sve te `patriote`koje se zaklinju u Kosovo i optuzuju druge za `izdaju` nikada ne bi otisle tamo da zive.



 

To je politikantsko prepucavanje.Ceda,pojedini funkcioneri njegove kvazidemokratske a u stvari neoboljsevicke stranke treba da odgovaraju krivicno za ono sto su izjavili.Poziv na rusenje ustavnog poretka i drzavnog suvereniteta.Ovo je pravno glediste.Da ne zaboravim i natasu kandic koju bi normalne zemlje izopstile iz drustva i proterale iz zemlje kao sto su hrvati ciji orden ona nosi,proterivali samo sto su bili srbi.Jednog dana ce svi odgovarati.Pravda sve stigne jednom
 

Од прадеде моја породица је живела у Косовској Митровици, ја сам тамо последњи пут био `99, а и отац ми је тамо рођен. Доста мојих блиских рођака је после 2. св. рата отишло у Канаду да живи јер им је у Југославији био угрожен живот (прабаба ми је од Ђуришића). Човека који је јавно изјавио да је лобирао за независно Косово, бих да је ово нормална држава стрпао у затвор због тога што ради против своје државе и народа, раније се због тога стрељало али је изгледа сада у моди бити "демократа". Наташу Кандић, Соњу Бисерко и Биљану Ковачевић - Вучо такође осудити на по 30 год. затвора због велеиздаје или их протерати из земље!

Што се мене тиче ја сам своје рекао, ако неко мисли да нисам у праву нека цитира да знам коме да одговорим на поруку.

Поздрав

 lordvejder kaze;    Човека који је јавно изјавио да је лобирао за независно Косово, бих да је ово нормална држава стрпао у затвор због тога што ради против своје државе и народа, раније се због тога стрељало али је изгледа сада у моди бити "демократа". Наташу Кандић, Соњу Бисерко и Биљану Ковачевић - Вучо такође осудити на по 30 год. затвора због велеиздаје или их протерати из земље!

To je tvoje misljenje i ti se bori za takvu stvar mozda si i u pravu ali postoje i ljudi poput tih koje si pomenuo koji takodje se bore za svoju stvar i misle da su u pravu i cini mi se bore se bas na stetu takvih razmisljanja kakva imas ti i predpostavljam vecina nasih gradjana.Shvati da su to ljudi koji su obrazovani i izabrali su najruzniji put da se za njih cuje a uz to jos dobiju i kintu od siptara i za razliku od tebe dobiju i prostora u medijima da se mi cudimo sa kakvim sunarodnicima zivimo itd.Znas li ti da nas zakon vise stiti takva danas nego tebe cestitoga gradjanina jer oni su javne licnosti pitanje je ko je u ovoj drzavi lud a ko budala.

Mišljenja sam da se termin "moron" itekako može primeniti na osobu koja ovako osetljivoj i nadasve bitnoj temi pristupa sa jednog diletantnskog stava, pokupljenog sa pamfleta "šatro-urbanih i kvazi-demokratskih" kombi-stranaka, koje su, ironije, postale toliko bučne na političkoj i sajber sceni da se najbolje mogu uporediti sa mačkom u teranju. Nema 5kg u njoj, a dere se kao Pavaroti.

Dakle, dragi moji forumaši, iako je o Kosovu sve već rečeno, zaista smatram da je moron svako onaj ko je bežao sa časova istorije, pa ne zna da albanski ekstremizam ne počinje sa devedesetim godinama i Slobodanom Miloševićem, već da su njegovi koreni u dalekoj prošlosti. Nemam nameru da trošim svoje dragoceno vreme i da nekome objašnjavam nešto što b taj nekoi morao da se zna, ali, eto, pomenuću samo Prizrensku Ligu.

 

Postojanje albanskog ekstremizma kroz istoriju je jedno, a pogubna i neodgovorna politika Srbije od 1989 do 2000 godine je drugo pitanje.  Kosovo kao dugogodisnji problem je moglo da se sacuva iskljucivo jaka, demokratska, bogata Srbija sa mocnim saveznicima i narodom koji je voljan da zivi sa svojim porodicama na tom prostoru. Politika osinog inata prema celom svetu, uz unutrasnju diktaturu i represiju prema sopstvenim gradjanima i etnickim zajednicama bio je recept za potpunu propast.

Od ulaska srpske vojske na Kosovo 1912.godine, šiptari su se zavetovali da će "osloboditi
svoju zemlju od srpskog okupatora". To svi znamo, njihov ekstremizam je poznat. Ali, za ovih skoro 100 godina niko od srpskih političara nije definitivno izgubio Kosovo, sve
dok se nije pojavio Sveti velikomučenik Slobodan Milošević da konačno ispuni želje i snove mnogih generacija albanaca. Da su pametni, trebalo bi da mu podignu spomenik u centru Prištine.

Pa neće biti da je baš tako. Albanskim separatistima su ustavna rešenja iz 1974. godine bila samo "vetar u jedra". Činjenica je da je "proces" na Kosovu trajao dugo, a zaista me zanima šta je Srbija konkretno mogla da uradi da to zaustavi.
Milošević je imao tu "nesreću" da bude predsednik Srbije u to vreme, i to čini i njega odgovornim, ali niko ne može da mi kaže da njegova politika na Kosovu u to vreme nije imala podršku u srpskoj javnosti, ma koliko se to nekome nije dopalo. Setite se i referenduma. Uostalom, setimo se i famozne Rezolucije u kojoj je bilo predviđeno razmeštanje srpskih snaga bezbednosti na Kosovu.
Neko će reći "pa, dobro, Srbe svako ima pravo da zavitlava i prevari, zato što se na vreme nismo okrenuli SAD". A to nas sve vodi na kraj osamdesetih godina i jačanje albanskog i hrvatskog lobija u SAD. Plus "tradicionalno prijateljstvo" između Srbije i Nemačke, koje se manifestovalo odmah nakon pada Berlinskog zida, kao i promptnim priznanjem nezavisne Hrvatske.
Možda sam sada otišla malo dalje u istoriju, ali problem Kosova, a naročito problem srpske spoljne politike se ne može gledati odvojeno od celokupnih dešavanja u zadnjih 20 godina. Uloga glavnih negativaca u jugoslovenskoj krizi je nametnuta srpskoj strani, a greh Miloševića (osim toga što je njegova vladavina poprimila despotske obrise tokom vremena) je taj štp je bio isuviše naivan da misli da svetom vlada pravo, a ne moćni. Naivnost? Naravno.
Uostalom, da li je neko zločinac ili ne, ne određuju nepristrasni tribunali i komisije, već oni koji su najmoćniji, a to su upravo oni koji su se od samog početka svrstali na stranu Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. A što se diplomatije i međunarodne politike tiče nije li Milošević nakon Dejtona bio etiketiran kao "faktor mira i stabilnosti na Balkanu?"

Ainhoa,

Ponavljas propagandisticke mantre sa RTS-a iz 90-tih godina. Srbija je mnogo mogla da uradi da je bila demokratska zemlja i da je imala pametnu spoljnu politiku. Na zalost niti je bila demokratska niti je imala pametnu spoljnu politiku.

1) Milosevic je bio jedini od svih u bivsoj Jugoslaviji koji se nije odrekao komunizma. Crvena petokraka je bio simbol SPS na prvim visestranackim izborima u Srbiji. Ostao je i autokratski nacin vladavine, komunisticki funkcioneri zadrzali su sve drzavne funkcije, izbori su sprovodjeni u karikaturalnim uslovima, rezim je kontrolisao medije, tajne sluzbe, militarizovao je policiju, drzao direktorska mesta u svim preduzecima, koristio tenkove protiv sopstvenog naroda po potrebi. Na ekonomskom planu takodje je ostao komunisticki sistem - nije sprovedena privatizacija, denacionalizacija, ostali su monopoli drzavnih preduzeca, jedini u Evropi imali smo drustvenu svojinu.

Opozicija je od samog nastanka svakodnevno preko televizije predstavljana kao crni djavo, izdajnici, agenture, Milosevic sa druge strane velican kao da nije covek vec bog koji se spustio medju Srbe. Uz sve to imali smo i dirigovanu nacionalisticku histeriju preko Milosevicevih medija o `svetskim zaverama`, kostima iz Jasenovca i Jadovna itd.

2) Spoljna politika Srbije je bila katastrofalna.  Milosevic je pokusao na silu da zadrzi druge konstitutivne narode pod jednim krovom sto niti je bilo moguce niti je bilo realno. U tome su ga podrzali titoisticki JNA generali koji su i dalje verovali u propali projekat `bratstva-jedinstva` i `druze-Tito-ljubicice-bela`. I Milosevic i generali su ignorisali ustavno pravo svih republika SFRJ da putem samoopredeljenja odluce da li ce ziveti u federaciji ili ne.

Siledzijska politika, tenkovi sa petokrama u Sloveniji, sramotno rusenje Vukovara i granatiranje Dubrovnika, potpaljivanje Srba u Hrvatskoj i Bosni da se naoruzaju i formiraju mini samostalne drzave na teritoriji tih republika je bio sjajan metod da Srbija u ocima celog sveta postane siledzija koji maltetira sve narode oko sebe. 

Da ne govorimo pored toga o `sjajnim` kadrovima koji su vodili Srbiju u vreme Milosevica, relikvijama komunisticke tuposti i gluposti - Ratomir Vico "ministar informisanja", Zika Jovanovic zvani Zika Seljak kao ministar spoljnih poslova koji siroma nije znao ni engleski jezik, Vlajko Stojiljkovic zvani Alf kao ministar unutrasnjih poslova...spisak tupih, nesposobnih komunistickih apartcika koje je Milosevic forsirao je podugacak...