Ja sam mislila da je Buš najveći debil a tamo se izgleda samo debili kandiduju. Možda da im pošaljemo Piksija za predsednika.

Misliš onog iz Knez Mihailove

Čak Noris? Kad može Švarci što ne bi mogao i Čak.

Da, on je samo pijandura ali neće da se zadavi perecama i pivom.

Америка бира, свет се нада


Американци у уторак бирају свог 44. председника, бирају свог шефа државе и врховног команданта, али велико финале безмало двогодишњег изборног маратона готово без даха прати и остатак света.

Планетарна димензија америчког избора релативно је нов феномен. Последица је њеног послехладноратовског успона на трон једине преостале суперсиле, њеног статуса неприкосновене економске, војне и „меке” (културне, моралне, идејне) супериорности. Од пада Римског царства, није било империје која је у толикој мери утицала на универзалне токове и (што смо добро осетили) појединачне националне судбине. Смену миленијума, Америка је дочекала као неприкосновени „господар свемира”, глобални арбитар и агресивни мисионар своје религије слободног тржишта и пратеће политичке демократије, коме је било свеједно то што га се више плаше него што га воле. Важно му је било да га слушају.

Избор новог америчког председника значајан је управо због свега овога – и чињенице да поменути опис више није у складу са реалностима.

Кад је пре осам година свој први мандат освојио Џорџ Буш млађи, главна америчка дилема је била шта да ради са својом снагом, како да потроши своје буџетске вишкове, кога све да заштити својом моћном војском и где још да прошири „просторе демократије”. Док се тај исти Буш сада припрема да од уторка и званично добије титулу „одлазећег председника”, Американци у сасвим другом расположењу вагају своје дилеме о томе коме да доделе звање „долазећег”.

Демократа Барак Обама или републиканац Џон Мекејн? Није свеједно. Није при том главна дилема да ли гласати за промене или нову варијанту истога? У околностима када се Бушов мандат окончава са највећим финансијским урушавањем у последњих 70 година, националном задуженошћу од 11.000 милијарди долара која се већ опасно приближава укупном бруто националном производу, када се нација суочава са болном рецесијом и губитком оног што је сматрала најдрагоценијим – „америчког сна” – од избора у уторак зависи да ли ће, и колико брзо, Америка моћи да обнови уздрмано национално самопоуздање и увелико окрњен глобални престиж.

„Ове године, на теразијама је будућност нације”, оценио је у свом завршном предизборном уводнику преувеличавањима не баш склон „Њујорк тајмс”.

Дакле, финалисти су Обама и Мекејн. Последња сондирања предизборног расположења указују на несумњиву Обамину предност. Али, у евентуалном клађењу на његов избор, не треба потценити историјску димензију његовог имена на гласачком листићу: да сама могућност – која је по први пут не само теоретска већ и сасвим реална – уласка једног црног пара у Белу кућу представља скок преко једне веома високе баријере, политичке и психолошке.

Успон Барака Обаме, до пре две године потпуно анонимног сенатора чији је отац рођен у неким забитима Кеније, док му је мајка бела Американка, у почетку кандидата без новца и без следбеника, до сасвим вероватног победника, јесте прича која је, како се ових дана често истиче, можда само у Америци још могућа. Јер, не заборавимо, буде ли изабран, биће не само први председник Афроамериканац већ и врховни командант у рату са две муслиманске земље – чије је средње име Хусеин.

Насупрот њему је ветеран америчке политике, сенатор Мекејн, личност јаких уверења и, упркос годинама, добрих политичких рефлекса, чији је главни хендикеп његов партијски претходник, перцепција да би с њим на челу америчка политика била у суштини нешто другачије упакован континуитет досадашње.

Обама је пак високо подигао заставу промена, уверљивије најавио више дијалога у трагању за консензусом о решењима за проблеме и Америке и света у којем Америци још нема замене; понудио је визију једне изнутра праведније, а споља дипломатски стрпљивије и за нијансу толерантније суперсиле, спремније да саслуша пре него што, евентуално, удари.

Свет несумњиво навија за Обаму, мада можда од њега и превише очекује: оно што се сасвим сигурно неће променити, то је америчка жеља и интерес да остане најмоћнија на свету. Њени данашњи проблеми су стварни, позлата са њеног имиџа је у доброј мери ољуштена, али су вести о смрти америчке империје ипак преурањене.

Америка у уторак бира, а свет се нада. Већ у среду ће се знати колико су наде биле основане, а стрепње оправдане.

Милан Мишић



Izvor: Politika

Обама и Мекејн тешко до српских гласова

Док су на прошлим изборима масовно подржали Џорџа Буша и тако допринели његовој победи, Срби из Охаја на предстојећи председнички двобој излазе без великог заноса


Кент, Охајо, 31. октобра – Окружен кошуљама и краватама које само што су опране и опеглане у његовој радњи за хемијско чишћење, Стив Иванов се хвали да је његов бизнис отворен 24 сата дневно седам дана у недељи. Дочекујући муштерије са осмехом ,признаје да је, откако је пре 40 година из бивше Југославије стигао у Охајо, опијен стицањем новца и приликама које Америка пружа. На председничким изборима 4. новембра изабраће оне који, по њему, одржавају систем у коме се он тако добро сналази.

Иванов ће гласати за Џона Мекејна јер верује да ће чврста рука републиканца бранити Америку од екстремиста.

„Од 11. септембра у САД се није догодио ниједан терористички напад. Зато подржавам и рат у Авганистану и рат у Ираку”, каже власник радње за хемијско чишћење у Стоу на североистоку Охаја.

Иванов зна зашто не би гласао за Обаму. Не верује да би Америка под вођством кандидата за председника из редова Демократске странке била сигурна. Такође тачно зна зашто ће гласати за републиканца Џона Мекејна. Јер сенатор из Аризоне неће повући војску из Ирака.

За разлику од њега, већина осталих Срба у Охају, кључној држави за избор америчког председника, није сигурна за кога да гласа. Иванов размишља шта ће нови председник урадити за њега као грађанина САД. Међутим, већина других припадника српске заједнице у Охају пре размишља о томе како кандидати виде Србију, да ли подржавају независност Косова и да ли су „повезани са албанским лобистима”.

То значи да овај пут одлука неће бити лака и само неколико дана пред изборе већина каже да не зна да ли и за кога да гласа.

Такође, за разлику од 2000. и 2004, када су већински гласали за републиканца Џорџа Буша, сада ће њихови гласови, судећи према њиховим реакцијама, вероватно бити подељени између демократског и републиканског кандидата.

Ник Ђукић, увозник српске ракије и вина за тржиште Охаја, каже да је ове године, први пут, у недоумици коме да повери глас. Досад је увек бирао републиканског кандидата на изборима, верујући да власт демократа значи веће порезе. Као Американцу који води приватан бизнис важно му је да не победи Барак Обама јер се сенатор из Илиноиса залаже за „прерасподелу богатства”, односно „узимање новца од оних који раде и давање нерадницима”. Али, као Србин, не може да замисли да гласа за Џона Мекејна.

„Мекејн је тесно повезан са албанским лобистима. Он ће штитити албанске интересе на Балкану, баш као и Бил Клинтон”, објашњава Ђукић, који је рођен у САД и живи у Кливленду.

Повишеним тоном и са узбуђењем у гласу, Ђукић каже да не зна да ли да гласа јер верује да ће обојица кандидата водити „неправедну политику према Србији”.

„А тек за Обаму не бих никад гласао. Не зато што он има нешто против Срба, већ зато што је његов потпредседнички кандидат Џо Бајден велики србомрзац. Џо Бајден је за нас говорио да смо дивљаци и злочинци ”, тврди Ђукић.

Одлука је била много лакша када је Бил Клинтон одлазио из Беле куће. За време његове администрације Србија је бомбардована и отцепљење Косова било све извесније, па су амерички Срби масовно излазили на биралишта и гласали за републиканца Џорџа Буша. Надајући се да неће подржати независност Косова, гласали су за њега и пре четири године. Како је брига о Србији и признавању Косова америчким Србима најважнија при избору кандидата, тешко им је да се определе јер су се и Обама и Мекејн изјаснили за признавање суверености Приштине. Мекејн је, додуше, нешто више повезиван са албанским лобистима у САД, али је Обамин потпредседнички кандидат Џо Бајден готово исто толико њима наклоњен, сматрају Срби из Охаја. Посебно су огорчени на то што су Мекејн и Бајден пријатељи са Џозефом Диогвардијем, бившим америчким конгресменом албанског порекла и жестоким заступником албанских интереса.

Милан Дамјановић, вођа хора цркве Свети Сава у Парми у близини Кливленда, тврди да је српска заједница у Охају разочарана америчким признавањем Косова и да зато Срби ове године не излазе на изборе са ентузијазмом. Републиканска власт Џорџа Буша такође је, сматрају овдашњи Срби, била наклоњена Албанцима. Он сматра да Србима неће бити лако ни са једним председником, али да је Мекејн, за разлику од Обаме, директно повезан са Албанцима. Зато његов глас одлази Бараку Обами.

„Обамин политички саветник Едвард Џозеф је човек који је био на Балкану, познаје нашу ситуацију и реално говори о Србима. Са њим може да се разговара”, каже Дамјановић.

Дамјановић се не слаже са оним Србима из Охаја који и овај пут мисле да гласају за републиканце.

„Никако, Мекејн је јако повезан са Албанцима. Тачно је да је Бајден такође близак са њима, али он би био само потпредседник”, додаје он.

Како се у Охају, због подељености бирачког тела на конзервативце и либерале, до последњег пребројаног гласа не зна ко је победник, масовни излазак Срба на прошле и претпрошле изборе играо је пресудну одлуку у Бушовој победи.

„Српска заједница је разочарана како се Буш понео према Косову. Ипак, овдашњи Србин пре свега мисли на Србију када одлучује за кога да гласа”, каже Алекс Мачески, дугогодишњи издавач утицајног дневног листа и највећег дневника у Охају, кливлендског „Плејн дилера”.

„Ја мислим да је то нормално. Ми Косово и Метохију доживљавамао као колевку наше религије и зато сада размишљамо о томе када мислимо о следећем председнику”, додаје Мачески.

Мачески, централна личност српске заједнице у Охају, у цркви и на скуповима стално примећује да људи разговарају о изборима са различитим аргументима.

„Неки пријатељи ми кажу да никако неће гласати за Обаму јер је Бајден повезан са целом оном гарнитуром демократа која је бомбардовала Србију 1999. Други опет имају другачију логику и кажу да Обама лично није повезан са њима и да сигурно има мање везе са Билом Клинтоном, Мадлен Олбрајт и Ричардом Холбруком него што Мекејн има са Албанцима у Америци”, објашњава Мачески.

Јелена Стевановић



Izvor: Politika

sjasi Kurta da uzjasi Murta...ne ocekujem boljitak ni od jednog ni od drugog

Пре ескалације економске кризе сам мислио да је Мекејн мање лоше решење. Зашто? Зато што ће бити одвратно слушати гомилу либералиста типа Разнешеног и њихове матре како је у Америци црнац председник,па су они не знам како добри
Но, то ће изгледа бити колатерална штета.

Сада сматрам Обаму мање лошим решењем, зато што је Америка у позицији да стварно мора мењати своју политику. Да није толике кризе можда би све била либералистичка шминка, која је нажалост успевала да сакрије право лице - сетимо се Клинтона. Овако, битан је рералистички аспект сенатора Обаме, не онај идеалистички. Дакле, нова администрација ће стварно бити приморана да се договара са другима, повчлачи са неких места, што ће бити тумачено као слабост. Можда мање буду мрзели Америку, но можда ће стварно бити мање разлога за то. Са Мекејном би се само наставило џилитање, што већ постаје помало досадно. Уосталом Фаред Закарија рече да американизам и анти-американизам полако постају прошлост. Сада наилази време пост-американизма. А он је релативно утицајан подржавалац Обаме.

То нама не значи много, они су овде већ завршили са свим срањима. Промене су мало вероватне... Али рецимо да је бар мало већа вероватноћа да Обама не доживи крај мандата. У том случају заклетву у авиону полаже Бајден, што може довести барем до стоачних проблема већине овдашње популације...

a svet se nada da ce biti jos koje parkiranje aviona po menhetnu

Ako bi Srbija odlučila da vodi ozbiljnu politiku i ako bi Obama dobio izbore to bi dalo jedan manevarski prostor tokom njegovog prvog mandata za Srbe da traže neka rešenja u svoju korist. Pre svega da svoje glasove koje Obama neće dobiti ove godine, ali ih neće dobiti ni Mekejn treba usloviti referendumom u Srpskoj. Time bi on mogao da seveoma brzo i jeftino pokaže kao mirotvorac još na samom početku mandata.

Osim toga veoma važno bi mi bilo da se neutrališe uticaj šiptarskih lobista a naročito Holbruka.