Srpsko-američki komitet za demokratu
Divac podržao Obamu
Autor: Tanja Trkić | Foto:A. Dimitrijević | 31.10.2008. - 08:00


Ako je suditi po podužem spisku uticajnih i poznatih ljudi savremenog sveta koji podržavaju Baraka Obamu, demokratskog predsedničkog kandidata, senator iz Ilinoisa ima sve šanse da pobedi na predsedničkim izborima iduće nedelje i postane prvi crni predsednik u istoriji SAD. Na listu njegovih pristalica upisala se većina nobelovaca i holivudskih zvezda, svetski poznata imena iz sveta književnosti, nauke, sporta. Među istaknutim sportistima koji su ga podržali je i naš Vlade Divac.

Legendarni košarkaš je potvrdio za „Blic” da je član Srpsko- američkog nacionalnog liderskog komiteta, grupe uticajnih američkih Srba koji svoj glas daju Obami.
„Za mene je čast i obaveza da podržim srpsku zajednicu u dijaspori, pa sam se rado pridružio inicijativi Srpsko-američkog nacionalnog liderskog komiteta. Dali smo podršku Baraku Obami jer smo prepoznali da u ovom trenutku on nudi nešto novo, nešto što je potrebno ne samo Americi već i celom svetu”, navedeno je u Divčevoj izjavi našem listu.
„Obama kao ličnost unosi svežinu u američku i svetsku politiku, uživa podršku mlađe populacije, koja je po prirodi stvari liberalnija i osetljivija za probleme običnog čoveka. Verujem da bi pobeda Obame donela pozitivan zaokret u američkoj unutrašnjoj, ali i spoljnoj politici”, ocenio je naš sportista.
U liderskom odboru srpskih Amerikanaca su, od poznatih imena, Melisa Bin, ili Milica Luburić, demokratski kongresmen iz Ilinoisa, Mirjana Samardžija, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja, vodeće institucije srpske dijaspore u SAD, kao i dva člana odbora ove organizacije, Zoran Golubović i Stiven Katić. Obamu su podržali i Srbi u SAD uspešni u svojoj profesiji, poput Danice Oparnice, psihijatra iz Arizone, Marka Trbovića, potpredsednika za strateške komunikacije kompanije „Trikom asosiejts”, Pitera Tumbasa, finansijskog planera, Olge Galić Velaskez, gradonačelnice Portejdža u Indijani, i Obrada Kesića, analitičar i konsultant kompanije „TSM global konsaltants”.
Obrazlažući zašto se odlučio za demokratskog kandidata, Kesić kaže za „Blic” da je, i pored svesti da se Obama i Mekejn malo razlikuju u stavu prema Srbiji, ocenio da je sa globalnog stanovišta bolje da pobede demokrate i naprave oštar rez za katastrofalnom politikom aktuelne administracije.
„Važan motiv za moju odluku bilo je i uverenje da američki Srbi ne treba da ostanu po strani, nego da podrže ono što je bolje za SAD”, napominje Kesić.
On dodaje da su mu iz štaba Obame dali dva važna odgovora: da će napustiti dosadašnju politiku uslovljavanja prema našoj zemlji, i da Ričard Holbruk nema funkciju u kampanji”, objašnjava Kesić.
Zoran Golubović, potpredsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, objašnjava za „Blic” da je Obama za Srbe bolji izbor, jer ima objektivniji i umereniji pristup kosovskom pitanju i mnogo pozitivniji stav prema Srbiji. Iz američke perspektive, posebno u svetlu ekonomskih problema, Obama takođe uliva više nade, ističe Golubović.

Obama vodi
Barak Obama, demokratski kandidat za predsednika SAD, u najnovijim anketama vodi sedam i osam odsto u odnosu na Džona Mekejna, republikanskog rivala. Prema anketi Rojtersa, Si-span i Zogbija, Obamina prednost je sedam odsto, dok je Si-En-En (CNN) preneo da je prema nacionalnoj anketi koju je sprovela ova TV mreža, 53 odsto birača opredeljeno za Obamu, a 45 odsto za Mekejna. Prema Si-En-Enu, Obama ima šanse da pobedi u nekim od država koje su ranije glasale za republikance, kao što su Kolorado, Virdžinija i Indijana.

Dileme Kongresa srpskog ujedinjenja
Mirjana Samardžija, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja, zajedno sa još dva člana odbora Kongresa, podržala je kandidaturu demokrate Baraka Obame. Beogradska kancelarija ove organizacije je, međutim, početkom ove nedelje demantovala da je Kongres stao uz demokratskog kandidata. Zoran Golubović, potpredsednik Kongresa, objašnjava za naš list da je ova kontradikcija posledica činjenice da Kongres kao neprofitna organizacija ne može formalno da podrži nijednog kandidata, ali može da svojim članovima sugeriše koga preferira, što i čini

Izvor: Blic

Vodič kroz glasanje u SAD
Kako Amerikanci biraju predsednika
Autor: Beta | Foto:VOA | 31.10.2008. - 07:11


Svake četvrte godine, prvog utorka, posle prvog ponedeljka u novembru Amerikanci izlaze na izbore za predsednika, ali o tome ko će u naredne četiri godine biti stanar Bele kuće odlučuje - Američki elektorski (izborni) kolegijum.

Predsednik SAD, koji je i šef države i šef vlade, za razliku od većine zemalja sa predsedničkim sistemom, bira se indirektno.
Predsednika, kao i potpredsednika, biraju članovi elektorskog kolegijuma iz 50 saveznih država i Distkrita Kolumbija, gde je sedište vlade.
Pobednik je onaj ko osvoji najviše elektorskih glasova, a najmanje 270 od ukupno 538.
Izborni kolegijum čine elektori koje biraju građani sa pravom glasa u svakoj saveznoj državi. Na dan predsedničkih izbora, birači zapravo biraju svoje elektore koji su se, u prethodnoj fazi izbornog procesa, već obavezali za kog će kandidata glasati. Članovi izbornog kolegijuma okupljaju se 15. decembra i daju svoje glasove za predsednika i potpredsednika.
Svaka država ima određeni broj elektora koji je jednak zbiru članova delegacije te države u oba doma Kongresa - svaka država ima po dva predstavnika u Senatu, a broj članova u Predstavničkom domu određuje se na osnovu broja stanovnika te države.
Brojem stanovnika nije određen broj elektora samo u slučaju Distrikta Kolumbija kojem su Ustavom data tri elektora.
Izbornu matematiku dodatno komplikuje činjenica da odnos broja stanovnika i broja elektora nije isti za svaku saveznu državu.
Primera radi, Kalifornija kao najmnogoljudnija američka savezna država ima 55 elektora, a Vajoming, kao najmanja, tri elektorska glasa, pri čemu u Kaliforniji, jedan elektor predstavlja oko 660.000 stanovnika, a u Vajomingu 170.000.
Izborni kolegijum jedne države po pravilu daje sve glasove predsedničkom kandidatu za koga je glasala većina birača te države, po sistemu "pobednik uzima sve".
Tako se može desiti da za predsednika bude izabran kandidat koji je dobio više elektorskih glasova ali zapravo manju podršku birača, kao što je bilo 2000. godine, kada je Al Gor imao oko pola miliona glasova birača više, ali je Džordž Buš zbog više elektorskih glasova postao novi predsednik.



Predsednička trka u SAD ima tri čina, a počinje obično dve godine pre izbornog novembra. Političari koji imaju ambicija da se kandiduju za predsednika najčešće tada kreću u inicijalnu, test-kampanju nakon čega objavljuju i formalnu kandidaturu.
Početkom izborne godine počinje prvi čin izborne drame, kada se kandidati fokusiraju na osvajanje nominacije svoje partije za predsedničkog kandidata. Da bi osvojio nominaciju svoje stranke, potencijalni predsednički kandidat ima nekoliko meseci na raspolaganju da ubedi delegate da glasaju za njega. Delegati se biraju na preliminarnim izborima i/ili izbornim konferencijama, zavisno od modela za koji se njihova partija u određenoj državi opredelila.
Birajući delegate na preliminarnim izborima ili izbornim konferencijama, birači zapravo biraju listu kandidata koji bi trebalo da budu nosioci stranačke liste na opštim izborima. Pored predsednika i potpredsednika, na ovim izborima se biraju i članovi Donjeg (435) i 35 od 100 članova Gornjeg doma Kongresa (Senata), i 11 guvernera.
Ovaj, prvi čin izbora je i najkomplikovaniji i najnepredvidiviji.
Otud je početna strategija i najbitnija, jer prvi preliminarni izbori ili izborne konferencije - po pravilu u Ajovi i Nju Hempširu - mogu doneti neočekivan ishod što kasnije bitno utiče na dalji tok izbornog procesa.
Neretko, kandidati se posebno spremaju za nastup u nekim državama, dok neke preskaču, u zavisnosti od toga da li su "crvene" - naklonjene republikancima ili "plave" - tradicionalno sklone demokratama.
Savezne države se trude da što pre održe preliminarne izbore ili izborne konferencije, kako bi što pre odabrale delegate, mada je rok obično do sredine juna. Zato je poslednjih godina - mada teoretski to nije pravilo - i po dva meseca pre nacionalne konvencije poznato koga će određena partija odrediti za predsedničkog kandidata.

Nacionalne partijske konvencije, na kojima se formalno proglašavaju predsednički kandidati predstavljaju drugi čin izbornog procesa. Iako su po definiciji kulminacija izborne procedure za predsedničke kandidate, konvencije sve više postaju četvorodnevne parade marketinga već poznatih kandidata.
Kada se završe partijske konvencije, počinje pravi izborni duel suprotstavljenih tabora oličenih u po jednom predsednčkom kandidatu.
Kreće masovna propagandna medijska kampanja, televizijske debate u kojima ponekad, učestvuje i po neki nezavisni kandidat kako bi se dodatno "začinio" direktni duel dvojice predsedničkih kandidata.
U nekoliko meseci pre novembarskog glasanja štabovi oba pretendenta na Belu kuću organizuju lokalne kampanje od praga do praga i uglavnom se koncentrišu na države u kojima ishod prva dva čina deluje neizvesno. To je i vreme gotovo svakodnevnih medijskih anketa o izgledima predsedničkih kandidata i, naravno, završnica finansijskih kampanja.
Posle izbora i prebrojavanja glasova, 15. decembra sastaju se članovi izbornog kolegijuma iz svake države i glasaju za predsednika i potpredsednika. Izborne rezultate potom, 8. janaura, treba da potvrde oba doma Kongresa nakon čega se, 20. januara inauguriše novi predsednik SAD sa četvorogodišnjim mandatom.

Izvor: Blic

Predsednički izbori u SAD zanimljiva tema i za kreatore
Obama na modnim pistama
Autor: Blic online | Foto:AFP | 30.10.2008. - 14:09

Četrdeset godina nakon smrti Če Gevare, modni svet konačno je pronašao zamenu, piše Telegraf. Ukoliko demokratski kandidat za predsednika SAD Barak Obama pobedi na izborima, modne piste zakazane u februaru biće preplavljene njegovim slikama.



Majice sa likom političara nisu ništa novo, ali Obama-torbe, kravate i trenerke postaće pravi hit, predviđaju dizajneri.
Na modnoj reviji u Parizu, koja je održana ovog meseca, dizajner Žan Šarls de Kastelbajak, stari prijatelj Endija Vorhola, predstavio je haljine sa likom Obame.
"Uradio sam to jer je Barak Obama za mene najharizmatičniji politički vođa današnjice", rekao je De Kastelbajak. "On je inkarnacija nade, promena i mladosti."
Dizajner je istakao da je bio zapanjen aplauzom koji je dobio za svoju haljinu, ali i količinom uvredljivih pisama koje je primio iz Sjedinjenih Američkih država.
"Ipak, srećan sam što vidim da je moda postala tako moćno sredstvo", ocenio je francuski dizajner.

Izvor: Blic

политика и модне писте...   
Још да је Мунлајт ту па да се продере из задњег реда ''Барче Обама буди увек с нама!'' 

Тачно ћу почети да ''симпатишем'' оног другог

Napred Obama!
Yes,we can!

gledajte ovo....   .....dakle,mentoli

Već glasalo više od 20 miliona Amerikanaca

Više od 20 miliona Amerikanaca, uglavnom demokrata, već je glasalo na predsedničkim izborima, prema podacima koje je u petak objavio univerzitet Džordž Mejson u Ferfaksu u Virdžiniji.

Više od 200 miliona Amerikanaca ima pravo glasa, a na predsedničkim izborima 4. novembra se očekuje rekordna izlaznost.

Prema nepotpunim podacima koje je sakupio profesor političkih nauka Majkl Mekdonald, koji rukovodi univerzitetskim istraživanjem, do sada je glasalo 20.267.110 američkih birača, U Floridi je glasalo 3,3 miliona birača, u Kaliforniji 2,9 miliona.

U državama gde su mu podaci bili dostupni profesor Mekdonald je uzeo u obzir i politička opredeljenja birača. Birači u više američkih država imaju pravo da se upišu kao demokrate, republikanci ili nezavisni.

Oslanjajući se na te podatke, Mekdonald je zaključio da su očigledno pristalice demokrata bile brojnije na glasačkim mestima u onim državama koje važe za neopredeljenje kao što su Ajova, Južna Karolina, Florida, Kolorado, Novi Meksiko i Nevada.

Na prošlim izborima 2004. godine u tih šest država pobedu je odneo republikanac Džordž Buš. U Floridi je na primer glasalo 45,6 odsto demokrata u odnosu na 38,2 odsto republikanaca.

Šef izbornog štaba Baraka Obame izjavio je danas da demokrate imaju prednost od 200.000 glasova u toj državi čiji su glasovi bili ključni na izborima 2004. godine.

Republikanci, međutim, osporavaju tu prednost objašnjavajući da neće sve demokrate u Floridi glasati za Baraka Obamu.

Ranije glasanje je dozvoljeno u više američkih država i to dve nedelje pre održavanja samih izbora. Ta mogućnost je uvedena kako bi se sprečile preterane gužve na dan izbora.


Izvor: MTS-Mondo

Mekejn bi mogao da se reklamira samo na majcama kratkih rukava.

Glasaće i dvojica astronauta, i to iz svemira

Dva američka astronauta u orbiti moćiće da glasaju 4. novembra za novog američkog predsednika, i tako ispune svoje pravo iako su na stotine kilometara udaljeni od Zemlje.

Astronauti Majk Finki i Gregori Čamitof, koji se nalaze na Međunarodnoj svemirskoj stanici (IŠ) glasaće elektronskim putem, a njihov glas će biti prosleđen svemirskom centru u Hjustonu, u državi Teksas, javila je agencija Ansa.

Njihovi glasovi će, zatim, biti automatski preneti i registrovani kod vlasti u Teksasu.

Astronautima je dozvoljeno da glasaju kada su u svemiru, posle usvajanja zakona u Teksasu 1997. godine u koji je uvrštena i takva mogućnost.

Обама и Мекејн тешко до српских гласова

Док су на прошлим изборима масовно подржали Џорџа Буша и тако допринели његовој победи, Срби из Охаја на предстојећи председнички двобој излазе без великог заноса
Од нашег специјалног извештача
Кент, Охајо, 31. октобра – Окружен кошуљама и краватама које само што су опране и опеглане у његовој радњи за хемијско чишћење, Стив Иванов се хвали да је његов бизнис отворен 24 сата дневно седам дана у недељи. Дочекујући муштерије са осмехом ,признаје да је, откако је пре 40 година из бивше Југославије стигао у Охајо, опијен стицањем новца и приликама које Америка пружа. На председничким изборима 4. новембра изабраће оне који, по њему, одржавају систем у коме се он тако добро сналази.

Иванов ће гласати за Џона Мекејна јер верује да ће чврста рука републиканца бранити Америку од екстремиста.

„Од 11. септембра у САД се није догодио ниједан терористички напад. Зато подржавам и рат у Авганистану и рат у Ираку”, каже власник радње за хемијско чишћење у Стоу на североистоку Охаја.

Иванов зна зашто не би гласао за Обаму. Не верује да би Америка под вођством кандидата за председника из редова Демократске странке била сигурна. Такође тачно зна зашто ће гласати за републиканца Џона Мекејна. Јер сенатор из Аризоне неће повући војску из Ирака.

За разлику од њега, већина осталих Срба у Охају, кључној држави за избор америчког председника, није сигурна за кога да гласа. Иванов размишља шта ће нови председник урадити за њега као грађанина САД. Међутим, већина других припадника српске заједнице у Охају пре размишља о томе како кандидати виде Србију, да ли подржавају независност Косова и да ли су „повезани са албанским лобистима”.

То значи да овај пут одлука неће бити лака и само неколико дана пред изборе већина каже да не зна да ли и за кога да гласа.

Такође, за разлику од 2000. и 2004, када су већински гласали за републиканца Џорџа Буша, сада ће њихови гласови, судећи према њиховим реакцијама, вероватно бити подељени између демократског и републиканског кандидата.

Ник Ђукић, увозник српске ракије и вина за тржиште Охаја, каже да је ове године, први пут, у недоумици коме да повери глас. Досад је увек бирао републиканског кандидата на изборима, верујући да власт демократа значи веће порезе. Као Американцу који води приватан бизнис важно му је да не победи Барак Обама јер се сенатор из Илиноиса залаже за „прерасподелу богатства”, односно „узимање новца од оних који раде и давање нерадницима”. Али, као Србин, не може да замисли да гласа за Џона Мекејна.

„Мекејн је тесно повезан са албанским лобистима. Он ће штитити албанске интересе на Балкану, баш као и Бил Клинтон”, објашњава Ђукић, који је рођен у САД и живи у Кливленду.

Повишеним тоном и са узбуђењем у гласу, Ђукић каже да не зна да ли да гласа јер верује да ће обојица кандидата водити „неправедну политику према Србији”.

„А тек за Обаму не бих никад гласао. Не зато што он има нешто против Срба, већ зато што је његов потпредседнички кандидат Џо Бајден велики србомрзац. Џо Бајден је за нас говорио да смо дивљаци и злочинци ”, тврди Ђукић.

Одлука је била много лакша када је Бил Клинтон одлазио из Беле куће. За време његове администрације Србија је бомбардована и отцепљење Косова било све извесније, па су амерички Срби масовно излазили на биралишта и гласали за републиканца Џорџа Буша. Надајући се да неће подржати независност Косова, гласали су за њега и пре четири године. Како је брига о Србији и признавању Косова америчким Србима најважнија при избору кандидата, тешко им је да се определе јер су се и Обама и Мекејн изјаснили за признавање суверености Приштине. Мекејн је, додуше, нешто више повезиван са албанским лобистима у САД, али је Обамин потпредседнички кандидат Џо Бајден готово исто толико њима наклоњен, сматрају Срби из Охаја. Посебно су огорчени на то што су Мекејн и Бајден пријатељи са Џозефом Диогвардијем, бившим америчким конгресменом албанског порекла и жестоким заступником албанских интереса.

Милан Дамјановић, вођа хора цркве Свети Сава у Парми у близини Кливленда, тврди да је српска заједница у Охају разочарана америчким признавањем Косова и да зато Срби ове године не излазе на изборе са ентузијазмом. Републиканска власт Џорџа Буша такође је, сматрају овдашњи Срби, била наклоњена Албанцима. Он сматра да Србима неће бити лако ни са једним председником, али да је Мекејн, за разлику од Обаме, директно повезан са Албанцима. Зато његов глас одлази Бараку Обами.

„Обамин политички саветник Едвард Џозеф је човек који је био на Балкану, познаје нашу ситуацију и реално говори о Србима. Са њим може да се разговара”, каже Дамјановић.

Дамјановић се не слаже са оним Србима из Охаја који и овај пут мисле да гласају за републиканце.

„Никако, Мекејн је јако повезан са Албанцима. Тачно је да је Бајден такође близак са њима, али он би био само потпредседник”, додаје он.

Како се у Охају, због подељености бирачког тела на конзервативце и либерале, до последњег пребројаног гласа не зна ко је победник, масовни излазак Срба на прошле и претпрошле изборе играо је пресудну одлуку у Бушовој победи.

„Српска заједница је разочарана како се Буш понео према Косову. Ипак, овдашњи Србин пре свега мисли на Србију када одлучује за кога да гласа”, каже Алекс Мачески, дугогодишњи издавач утицајног дневног листа и највећег дневника у Охају, кливлендског „Плејн дилера”.

„Ја мислим да је то нормално. Ми Косово и Метохију доживљавамао као колевку наше религије и зато сада размишљамо о томе када мислимо о следећем председнику”, додаје Мачески.

Мачески, централна личност српске заједнице у Охају, у цркви и на скуповима стално примећује да људи разговарају о изборима са различитим аргументима.

„Неки пријатељи ми кажу да никако неће гласати за Обаму јер је Бајден повезан са целом оном гарнитуром демократа која је бомбардовала Србију 1999. Други опет имају другачију логику и кажу да Обама лично није повезан са њима и да сигурно има мање везе са Билом Клинтоном, Мадлен Олбрајт и Ричардом Холбруком него што Мекејн има са Албанцима у Америци”, објашњава Мачески.

Izvor: Politika