Pametan je on a ima oko sebe jako pametne ljude

poput onog Cimermana i jos nekih

Prozivke obrisane...

E hvala Bogu da je gotovo... I meni su dosadili vise, mogu da zamislim kako je bilo tamo kod njih.

Nego, ako Barak postane predsednik, jel ce poceti da grade Crnu kucu?   

Pa samo se nasalila da navija za njega, jer je lep i zgodan.

Obama kandidat za predsednika SAD
4. jun 2008. | 07:44 -> 19:36 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd, Vašington -- Senator Barak Obama kandidat je Demokratske partije za predsednika SAD; on je prvi afroamerikanac u istoriji te zemlje koji se bori za ulazak u Belu kuću.

 Poslednji stranački izbori za kandidate američke Demokratske partije na predsedničkim izborima održani su u Južnoj Dakoti i Montani. Obama je u tim državama osvojio glasove dovoljnog broja delegata, znatno više od 2.118, koliko mu je bilo potrebno za stranačku nominaciju na nacionalnoj konvenciji demokrata krajem avgusta.

"Večeras smo označili kraj jednog istorijskog puta, ali počinjemo novi, put koji će doneti nove i bolje dane za Ameriku. Zbog vas ja mogu da stojim ovde i da kažem da ću biti kandidat za predsednika SAD", rekao je Barak Obama.

Za mesto šefa države boriće se sa republikancem Džonom Mekejnom. Obama je pobedu obezbedio zahvaljujući javnim izrazima podrške većeg broja superdelegata, kao i privatnoj podršci pojedinih superdelegata.

Za razliku od retorike u toku kampanje, Klintonova sinoć nije štedela komplimente na račun Obame. "Želim da čestitam Baraku Obami i njegovim pristalicama na neverovatnoj trci koju su dobili", kazala je Klintonova.

"Senator Obama je inspirisao mnogo Amerikanaca da se više interesuju za politiku i naterao mnoge da pristupe našoj partiji. Zbog njega je naša demokratija sve jača i zbog toga smo mu zahvalni", kazala je Hilari Klinton.

 Veliki deo svog govora Barak Obama je posvetio svojoj dojučerašnjoj suparnici. "Ona je ušla u istoriju ne samo zato što je uradila ono što ni jedna žena nije do sada, nego i zato što inspirisala milione Amerikanaca svojom snagom i hrabrošću", rekao je on.

U prvom obraćanju posle potvrde o kandidaturi, predsednički kandidat je pozvao na nacionalno jedistvo u sprovođenju ciljeva za koje se zalaže Demokratska partija. U prvom redu, Obama se osvrnuo na rat u Iraku i na ekonomske i reforme u sistemu socijalne zaštite.

Republikanski kandidat Džon Mekejn dočekao je svog protivnika u predizbornu trku napadima zbog moguće promene američke spoljne politike.

"Amerikanci treba da se zabrinu zbog izjava predsedničkog kandidata koji bi hteo da razgovara sa tiranima iz Havane i Pjongjanga, ali ne želi da ode u Irak da razgovara sa generalom Dejvidom Petreusom i shvati kakav smo napredak ostvarili u Iraku. Amerikanci zaista treba da se zabrinu", kazao je Mekejn.

Obamina protivkandidatkinja Hilari Klinton još sinoć je izjavila da postoji mogućnost da se kandiduje za Obaminu potpredsednicu i time indirektno unapred priznala poraz. Predizborna kampanja zvanično je trajala 17 meseci, a sami predizbori pet meseci.

Obamina pobeda slavila se i u Keniji

Predsednička nominacija Baraka Obame nije obradovala samo njegove pristalice u Americi. Slavilo se i u Africi.

Stanovnici kenijskog grada Kisumu sa radošću su dočekali vest o Obaminom uspehu. Razlog za njihovo slavlje je taj što Barakov otac, Husein Obama, potiče upravo iz ovog mesta na Zapadu Kenije.

U poslednjih nekoliko meseci, trenutno najpoznatiji Kenijac čini lokalno stanovništvo vrlo ponosnim, pa su veliki broj barova, restorana, čak i pivo nazivani imenom senatora Obame.

Inače, Husein Obama je iz Kenije otišao vrlo mlad, kao stipendista Havajskog univerziteta, gde je i upoznao Barakovu majku i nastavio život u Americi.

Buš čestitao Obami

Američki predsednik Džordž Buš čestitao je demokratskom senatoru Baraku Obami, prvom Afro-amerikancu kandidatu za Belu kuću, pobedu u trci za nominaciju za američkog predsedničkog kandidata, za koju je rekao da je "istorijska".

"Predsednik Buš je čestitao senatoru Obami i rekao da ova istorijska nominacija pokazuje da su Sjedinjene Američke Države značajno evoluirale", prenela je portparol Bele kuće Dejna Perino.

Buš nije direktno telefonirao Obami posle pobede nad demokratskom suparnicom Hilari Klinton koja još uvek nije priznala poraz u trci za nominaciju, navela je Perino, javile su agencije.

Ona je podsetila da ni pređašnji predsednik SAD, demokrata Bil Klinton nije pozvao Buša kada je ovaj osvojio republikansku nominaciju na predsedničkim izborima 2000. godine.

На шта је ова Америка спала.

jos malo ce i u francuskoj da bude crnja predsednik.....

Не, него Арапин

Tamnoputi senator kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD
Obama okrenuo novu stranicu američke istorije
Autor: T. Trikić | 05.06.2008 - 08:12



Pre šest meseci bio je potpuni autsajder demokratske predsedničke trke koji se usudio da, posle svega tri i po godine u Senatu, izazove najmoćniju političku porodicu u SAD - Klintonove. Sada, posle maratonskih predizbora u Demokratskoj stranci, senator Barak Obama proglasio je pobedu nad protivkandidatom Hilari Klinton i upisao se u istoriju, postavši prvi tamnoputi predsednički kandidat iza koga je stala jedna od dve najveće stranke u SAD.

Američki i svetski mediji već mesecima bruje o „fenomenu Obama“, koji u SAD ima status rok zvezde, o čemu najbolje svedoči činjenica da je svoj „pobednički“ govor, onaj u kome je proglasio svoju predsedničku nominaciju, održao pred 17.000 ljudi u Sent Polu, Minesota, dok je još najmanje 15.000 ljudi stajalo ispred jer nisu mogli da uđu.
Međutim, senator često izgleda kao da ga uopšte ne dotiče tolika količina obožavanja. Obama je poznat po tome što ne voli dramu i u svoj tim prima isključivo ljude hladne glave, koji nisu skloni prevelikom izražavanju emocija. Zna se i da često sam iznosi svoje torbe iz aviona i autobusa i da na sve načine pokušava da pred kamerama dokaže da je „običan momak“. Ali, biografija Obame svedoči da je on sve samo ne običan, kao i da je po mnogo čemu sušta suprotnost senatoru Džonu Mekejnu, kandidatu republikanaca s kojim će odmeriti snage na izborima u novembru.
U istorijskom govoru u noći kada je objavio pobedu Obama je sažeto izneo svoje ideje vodilje. On se pozvao na nasleđe američkih predsednika Teodora Ruzvelta, Harija Trumana i Džona Kenedija, rekavši da je vreme da Amerika postane istinski lider slobodnog sveta.
„Ameriko, ovo je naš trenutak, naše vreme da okrenemo stranu prošle politike. Naše vreme da donesemo novu energiju i nove ideje za izazove s kojima smo suočeni. Naše vreme da ponudimo nov pravac zemlji koju volimo. Očekujem taj izazov sa dubokom smernošću i svestan sopstvenih ograničenja. Ali ga očekujem s bezgraničnom verom u moć američkog naroda“, poručio je Obama.
Senator iz Ilinoisa objasnio je i zašto je on a ne Mekejn najbolji izbor za Ameriku.
„Mnogo reči opisuje kako Džon Mekejn pokušava da prikaže prihvatanje politike Džordža Buša kao nešto nadstranačko i novo. Ali promena nije jedna od tih reči“, poručio je Obama.
„Promena je spoljna politika koja ne počinje i ne završava se ratom koji nikada nije trebalo da bude odobren i vođen... Promena je shvatanje da odgovor na današnje pretnje nije samo naša vatrena moć, nego i moć naše diplomatije“, objasnio je Obama.
Mekejn, vijetnamski veteran i veteran u Kongresu, tipičan je republikanski „jastreb“ koji podržava vojno jačanje SAD u Iraku i protivi se brzom povlačenju, zalaže se za oštrije sankcije protiv Irana, protivi se pravu na abortus, zagovara fiskalna ograničenja i smanjenje troškova vlade.
Obama je za sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Americi, za privatizaciju socijalnog osiguranja, za pravo na abortus i za potpuno povlačenje američkih trupa iz Iraka.
Konzervativni Mekejn i liberalni Obama su dva pola političkog spektra, a imajući u vidu da ankete pokazuju da tek nešto više od trećine Amerikanaca sebe smatra konzervativcima, a oko četvrtine liberalima, jasno je da će o pobedniku odlučiti to ko će od njih dvojice pridobiti više stranački neopredeljenih, umereno orijentisanih Amerikanaca.
Sledećih pet meseci izbor 44. predsednika SAD zavisiće i od odgovora na još dva važna pitanja: hoće li Mekejn uspeti da dokaže da njegove godine i zdravlje nisu prepreka, kao i da se dovoljno distancira od nepopularnog Buša, a da ostane veran njegovoj politici kad je reč o Iraku i porezima. Obamina glavna briga je pak hoće li moći da pobedi duboko ukorenjene predrasude nemalog broja Amerikanaca prema izboru crnog predsednika.
U ovom trenutku izgleda da Obamu čeka teži zadatak.

Atipični Amerikanac
Senator iz Ilinoisa, sin crnačkog intelektualca iz Kenije i belkinje iz Kanzasa, bio bi prvi predsednik SAD koji je deo života proveo van Amerike. Rastao je na Havajima i u Indoneziji uz snažan uticaj majke - En Dunham Soetoro, doktora antropologije, koja se dva puta udavala i oba puta za ljude koji nisu bili Amerikanci. Umrla je 1995. od raka. Kao mladić Obama je proputovao Aziju i Evropu. Završio je Harvard, a političku karijeru započeo u Čikagu. U Senat je ušao pre tri i po godine i veoma brzo postao zvezda demokratske stranke. Venčao se 1992. sa Mišel Robinson, s kojom ima dve ćerke od deset i sedam godina - Maliju En i Natašu. Voli da igra basket, dobar je u pokeru, radije pije čaj nego džin i više voli lososa nego stek. Napisao je dve knjige: „Snovi moga oca“ (Dreams from My Father) i „Smelost nade“ (The Audacity of Hope). Omiljeni pisci su mu Filip Rot, Doktorov i Džon le Kare.

Hilari ne priznaje poraz
Senator Hilari Klinton odbila je da prizna poraz od Baraka Obame, rekavši da će konačnu odluku doneti kasnije. „Ovo je duga kampanja i večeras neću donositi nikakve odluke“, kazala je bivša prva dama okupljenoj masi svojih pristalica.
Obami je na obezbeđenoj nominaciji za predsednika čestitke uputio Džordž Buš, američki predsednik. „Buš iz ličnog iskustva zna da je proces nominacije za predsedničkog kandidata težak i da je senator Obama prošao težak put da bi to postao“, rekla je Dejna Perino, portparol Bele kuće. Ona je dodala da Buš nije lično pozvao Obamu da bi mu čestitao.

Izvor: Blic

mozda ce da bude crnac arapin