Сумњам ... али проблем је што нико од кандидата није против независности Косова.

Kako se bira prvi čovek Amerike
Pobednik nije uvek predsednik SAD
Autor: R. R. | 13.01.2008 - 00:15




Džordž Buš je 2000. godine ušao u Belu kuću s podrškom 271 elektora iz 30 država (50.460.110 glasova), a Al Gor je izgubio iako je za njega bilo 51.003.926 birača, koji su mu, međutim, obezbedili samo 266 elektora. Takav je izborni zakon u SAD, koji ima odlike delegatskog sistema.
Već dva veka smatra se da se izbori za šefa izvršne vlasti u SAD obavljaju svake četvrte godine prvog utorka u novembru, ali tada oko 200 miliona birača u stvari glasa samo za 538 članova elektorskog koledža, koji prvog ponedeljka posle druge srede u decembru određuju predsednika i potpredsednika.

Broj elektora iz svake od 50 američkih država jednak je zbiru njihovih članova u Senatu i Predstavničkom domu, pri čemu prestonički distrikt Kolumbija daje još troje. Sve države imaju po dva senatora, ali Kaliforniju, na primer, najveću po broju stanovnika, zastupaju čak 53 člana Predstavničkog doma (ukupno 55 elektora), Teksas bira 34 elektora, a Njujork 31, dok države s malim brojem stanovnika (Aljaska, Montana, Dakota) imaju po trojicu.
Koledž kao predstavnik narodne volje nikad ne zaseda u celini; delegati se 41 dan posle sopstvenog izbora izjašnjavaju o predsedniku i potpredsedniku SAD u svojoj državi i potrebno je da budući predsednik, od ukupno 538 glasova, ima podršku najmanje 270 elektora.
Međutim, pošto se biraju po većinskom sistemu i dobijaju imperativni mandat, odnosno obavezu da „službeni“ glas daju kandidatu za koga je bilo najviše birača u njihovoj državi, već samim izborom elektora u novembru postaje jasno ko će biti novi predsednik SAD.
Zastupnici se po pravilu opredeljuju za kandidata, odnosno partiju na čijoj su listi izabrani, ali je tokom 200 godina zabeleženo 158 drugačijih primera: 70 glasova je „preusmereno“ jer je kandidat umro, nekad bude greška, a nekad elektor demonstrira promenjen politički stav. Neke države imaju zakon (nikad primenjen) po kome „odmetniku“ sledi kazna, ali je samo u Minesoti i Mičigenu moguće da se posle njegovog izjašnjavanja glas označi kao nevažeći.
Elektori se, doduše, pronalaze među lojalnim sledbenicima partija, iako američke stranke, pa ni dve glavne (Demokratska i Republikan-ska), nemaju jasan ideološki program, nemaju hijerarhiju, ni jaku unutrašnju disciplinu, pa ni moćnog lidera, a u periodima između izbora gotovo da nema nikakve političke aktivnosti.
Ni Demokratska stranka čiji šef Hauard Din tvrdi da ima oko 70 miliona članova, ni republikanci (Robert Dankan), koji okupljaju 55 miliona ljudi, nemaju stalni kadrovski aparat i uglavnom se sastoje od brojnih lokalnih odbora koji vode prilično autonoman život.
Ipak, partije nominuju kandidata za šefa države, ali prethodno organizuju preliminarne izbore među pristalicama ili rasprave u kvalifikovanim stranačkim krugovima (kokus), da bi proverili šanse za izbor u Belu kuću.
Posle Ajove i Nju Hempšira, prekosutra u utorak 15. januara je „skeniranje“ raspoloženja birača u Mičigenu, slede Nevada, Južna Karolina i Florida i onda je 5. februara - „superutorak“, kad stranke stavljaju na ispit podobnost svojih favorita u čak 19 država.
Praktično se nakon toga već zna ko je najubedljiviji pretendent i zvanično objavljivanje imena na nacionalnim partijskim konvencijama tokom leta samo je formalni finiš. Doduše, u trci je stvarno dvoje - demokrata i republikanac, a od mnoštva ostalih stranaka pominju se još jedino nezavisni kandidati i predstavnici Slobodnjačke, Ustavne i Zelene stranke.
S obzirom na slab odziv građana na izbore (manje od 60 odsto), kandidat radi i van partijskih organizacija i pridobija razne interesne grupe, udruženja, saveze svih vrsta, sindikate, On je onda više oba-vezan narodu i donatorima „s terena“, nego partiji. Kongres ne poznaje partijsku, ni frakcijsku disciplinu i šef države se bori jednako za glas „svojih“ poslanika kao i za poslanike opozicione partije da bi njegov predlog zakona dobio većinu.
U praksi je moguće da pobedi predsednički kandidat sa znatno manje „narodnih“ glasova (iz samo 11 država), ali istovremeno s dovoljnim brojem delegata koje je dobio zbog većinskog izbornog sistema.
Izbori 4. novembra
Istovremeno s predsedničkim izborima, 4. novembra će se održati i izbori za 435 mesta u Predstavničkom domu i za jednu trećinu mesta u gornjem domu - Senatu. Buš će sledećem predsedniku dužnost predati 20. januara 2009.

Izvor: Blic

А као, та будала је за окончање актуелног сукоба?

Q: Will you pledge that by January 2013, the end of your first term, there will be no US troops in Iraq?

Obama: I think it's hard to project four years from now, and I think it would be irresponsible.

Izvor: Blic

Obama objavio plan stimulisanja privrede SAD
Autor: Tanjug | 13.01.2008 - 21:56


Senator Barak Obama, jedan od glavnih učesnika u trci za kandidata demokrata na novembarskim predsedničkim izborima u SAD, objavio je danas svoj plan stimulisanja američke privrede sa 75 milijardi dolara.

Plan za posustalu ekonomiju, koji je objavila Obamina kancelarija, obuhvata poreske kredite za radnike, jednokratnu penzijsku dopunu i pomoć vlasnicima kuća suočenim sa hipotekarnim problemima, javlja Rojters.
Prema tom predlogu, radnici bi dobili po 250 dolara poreskog kredita, koji bi mogao da se udvostruči ako se stanje u privredi pogorša.
Predviđa se i jednokratna dopuna uplate u penzioni fond od 250 dolara, 10 milijardi dolara za vlasnike kuća kojima preti hipotekarna prodaja nekretnine i fond od 10 milijardi dolara za pomoć saveznim državama koje imaju budžetski manjak.
Kancelarija senatora iz Ilinoisa objavila je ove predloge dok se on nalazio u Nevadi, gde se održavaju preliminarni izbori u okviru Demokratske stranke.

Njegov glavni stranački rival, senator Hilari Klinton, takođe je nedavno iznela paket stimuliativnih mera za privredu. U okviru složenog izbornog sistema kokusa i preliminarnih izbora po državama, Obama je nedavno pobedio Klintonovu u Ajovi, da bi zatim ona pobedila u Nju Hempširu.

Izvor: Blic

Mekejn i Hilari Klinton vode u trci za predsednika SAD
Autor: Beta-AFP | 14.01.2008 - 10:50
Mekejn i Hilari Klinton vode u trci za predsednika SAD

Senatori Džon Mekejn i Hilari Klinton imaju najviše šanse da budu kandidati svojih partija za predsednika SAD, rezultati su poslednjih istraživanja.

Prema rezultatima ankete, koje je sinoć objavila televizija CBS i koje je preneo dnevnik "Njujork tajms", među republikancima Mekejn je osvojio 33 odsto glasova, dok je senator iz Arkanzasa Majk Hakabi osvojio 18 odsto, a bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani 12 odsto.
Ovi rezultati su provizorni, pošto je 72 odsto ispitanika reklo da bi mogli da promene mišljenje do izbora.

Među demokratama, Hilari Klinton ima podršku 42 odsto anketiranih, dok bi za Baraka Obamu glasalo 27 odsto, a Džona Edvardsa 11 odsto ispitanika. I za demokrate je situacija neizvesna, pošto je 39 odsto pristalica Hilari Klinton i 43 odsto Baraka Obame reklo da bi moglo da promeni mišljenje.

Prema rezltatima ankete, 79 odsto pristalica demokrata smatra da je bivša prva dama Amerike spremna da postane predsednik, a samo 40 odsto isto misli za Obamu, koji ima ambicije da postane prvi crni predsednik SAD.
Istraživanje je sprovedeno od 9. do 12. januara.

Blic

Имајући у виду да нико није про-српски оријентисан, ова тема је, заправо, врло незанимљива. Чућемо ко је нови Велики Демократор, а некима ће и потећи сузе радоснице.

Niko nije pro, svi su demo...

  Bogata kucka ce da pobedi ali ne zato sto je bolja,a Ron je pravi ujka, gotivan neki lik.
  I tako je u Ameriku stigla demokratija na velika vrata,skoro isto kao u staroj Grckoj,pravo da se za njih glasa dobili zena i crnac.

Američke demokrate u žestokoj svađi koja najviše koristi republikancima
Hilari i Obama zaratili zbog glasova crnaca
Autor: T. Vasiljević | 15.01.2008 - 06:00

Zvanični start američke predsedničke trke protiče u znaku žestokih napada i međusobnih kritika dva vodeća kandidata Demokratske stranke, Hilari Klinton i Baraka Obame, u kojima su, kao u najboljem holivudskom trileru, u prvom planu rasno pitanje i droga.

Svesni da podrška afroameričkih birača može biti presudna za pobedu, kandidati su razmenili optužbe povodom nasleđa američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga.
Izjavu Klintonove da je Kingov san o rasnoj jednakosti ostvaren tek kad je predsednik Lindon Džonson potpisao Zakon o građanskim pravima 1964. u Obaminom štabu protumačili su kao potcenjivanje značaja Lutera Kinga, neprikosnovene ikone crnaca u Americi.
Bivša prva dama, senator Njujorka, uzvratila je tvrdnjom da senator Ilinoisa Obama „priča bajke“ o tome kako se protivio ratu u Iraku.
„Iako se dosta izjašnjavao protiv rata u Iraku 2002. pre ulaska u Senat, kad je postao senator, više puta je glasao za finansiranje rata“, istakla je ona.
Odgovarajući na optužbe na temu rasizma, Klintonova je ocenila kako je Obamina kampanja izvrnula njene reči i da raspiruje rasnu napetost u predsedničkoj trci.
„Ne mislim da se ova kampanja bavi time ko je kog pola, a svakako se nadam da u njoj nije važno ko je koje rase“, kazala je Hilari na TV kanalu En-Bi-Si.
Ipak, kod zasad nerešenog rezultata, nakon što je Obama pobedio na kokusima u Ajovi, a Hilari na preliminarnim izborima u Nju Hempširu, a pred glasanje u Južnoj Karolini, 26. januara, i u Kaliforniji, gde ima dosta crnačkog stanovništva, rasno pitanje može biti i te kako važno. U Južnoj Karolini crnci su na izborima činili 50 odsto birača, a sada bi njihov broj mogao biti i veći i zato nije dobro kad nekog kandidata kritikuju crnački lideri. Slična je situacija u Kaliforniji, gde crnački birači takođe mogu da odigraju ključnu ulogu.
Obama je tvrdnje da je namerno „naduvao“ priču o Kingu nazvao „smešnim“, ocenivši da su sporne izjave Hilari nesrećna posledica loših saveta.
Stvar je pokušao da zagladi vodeći tamnoputi pristalica Klintonove Bob Džonson, osnivač crnačkog TV kanala BET, ali je objašnjenje šta je Hilari htela da kaže začinio aluzijama na Obamino priznanje da je kao tinejdžer uzimao drogu.
„Iskreno sam uvređen onim što je Obamina kampanja pokušala da implicira“, kazao je Džonson uz opasku da su Hilari i Bil Klinton bili „duboko i emotivno angažovani na crnačkim problemima - dok je Barak Obama radio nešto po komšiluku; neću da kažem šta je radio, ali on je to rekao u svojoj knjizi“.
U svojim memoarima „Sećanje na mog oca“ Obama je napisao da je u mladosti pušio marihuanu i povremeno uzimao kokain.
Izbornu mašineriju svojski pomažu i supružnici Klintonove i Obame. Bivši američki predsednik Bil Klinton je u decembru je izjavio da je Hilari „genijalna“. Supruga Obame Mišel ocenila je dotle da je njen muž pravi kandidat za predsednika zbog čvrstog karaktera i doslednosti. Onima koji misle da Amerika nije spremna za crnog predsednika poručila je: „Spremniji smo nego što ćemo ikad biti“.
Ona je rekla da je optimista pred izbore u Južnoj Karolini, gde je dosta crnačkog stanovništva. Bila je stroga i prema Bilu Klintonu, kojem je odbrusila da njen suprug ne živi u bajci. Najnovije ankete ukazuju da su šanse dvoje vodećih kandidata u Južnoj Karolini izjednačene: Obama uživa podršku 45 odsto, a Klintonova 46 odsto birača.
Obama je nedavno dobio veliki podsticaj kada je senator Džon Keri, predsednički kandidat na izborima 2004, objavio da ga podržava.

Izazovi za sledećeg predsednika SAD
Bivši državni sekretar Medlin Olbrajt predočila je kandidatima za 44. predsednika SAD šta ih čeka po dolasku na dužnost. Pobednik ovogodišnje kampanje suočiće se sa glavoboljama bez premca od Vijetnama naovamo. Pored borbe protiv Al Kaide i ratova u Avganistanu i Iraku, nova administracija biće stavljena na probu ratobornog Irana, podeljenog Bliskog istoka, još opasnog režima u Pjongjangu, previranja u Pakistanu, svadljive Rusije, rastuće kineske moći i mučne nepoznanice Kube posle Fidela Kastra. Sledeći predsednik neće moći da izbegne ni rešavanje globalnih pretnji kao što su klimatske promene, borba za naftu i rastući jaz između bogatih i siromašnih. Najveći izazov će, po njoj, biti što će predvoditi zemlju kojoj je u poslednjih sedam godina vojska prenapregla snage, finansije se istanjile, kredibilitet oslabio a rezerve međunarodne popularnosti se osule. Zato, savetuje Olbrajt, „novi predsednik mora imati programe dorasle problemima, temperament i karakter za važnu dužnost i kritičko mišljenje“.
„Ne zaboravljajte da su vas za predsednika izabrali birači, a ne Bog“, zaključuje Olbrajtova.

Blic

Ovaj akrep matori još nije lipsao.