Ne misli na to debilu pogledaj sta rade po irraku i avganistanu, vade naftu i nose kuci i kasnije dovidjenja, povuku se u svoju zemlju i proglase u iraku i avganistanu demokratiju. The End

Zbog nekoliko planiranih atentata i pretnji smrću Barak Obama više od godinu dana pod budnim okom federalnih agenata, svetska javnost se boji da će jedan atentat na kraju ipak biti koban

Demokratski kandidat za predsednika SAD Barak Obama pod konstantnim je nadzorom federalnih agenata više od godinu i po dana zbog nekoliko planiranih atentanta i stalnih pretnji smrću. Svetska javnost se, međutim, pribojava da će posle sprečavanja nekoliko pokušaja atentata jedan od njih, ipak, biti koban!

Budući da, prema anketama u SAD, Obama samo nekoliko dana pred predsedničke izbore zakazane za 4. novembar ubedljivo vodi ispred republikanca Džona Mekejna i da analitičari procenjuju da on ima veće šanse da bude prvi crni predsednik Amerike, bes među rasistima se nagomilava.
Tako je policija pre dva dana uhapsila dvojicu skinhedsa Danijela Kovarta i Pola Šlezelmana u Tenesiju, koji su planirali da ubiju 102 Afroamerikanca, a među njima i predsedničkog kandidata Obamu. Njih dvojica su planirala da opljačkaju prodavnicu oružja, napadnu srednju školu u Tenesiju koju uglavnom pohađaju crnci, zatim da iz vatrenog oružja ubiju 88 crnaca i odseku glave još 14 njih. Kruna njihovog poduhvata bila bi ubistvo Baraka Obame.

Nije prvi put

To, međutim, nije bilo prvo sprečavanje pokušaja atentata na demokratskog predsedničkog kandidata. Krajem avgusta ove godine, u blizini mesta održavanja Konvencije demokrata u Denveru, policija je uhapsila četvoro ljudi za koje se sumnjalo da spremaju atentat na Obamu. Prema tvrdnjama medija, Tarin Gatrel (28) i Šon Adolf (33) sa još dvoje pomagača, Netanom Džonsonom (32) i njegovom devojkom Natašom Gromek, planirali su da ubiju Obamu tokom njegovog govora na konvenciji, kad je on zvanično prihvatio demokratsku nominaciju. Kod Gatrela i Adolfa nađeni su oružje i droga.

Analitičari i cela svetska javnost, međutim, nisu iznenađeni sve češćim akcijama policije u sprečavanju atentata na predsedničkog kandidata.

Britanska dobitnica Nobelove nagrade za književnost Doris Lesing (88) još pre godinu dana šokirala je javnost tvrdnjom da je za Obamu, Amerikanca rođenog iz braka Afrikanca iz Kenije i američke belkinje, bolje da ne pobedi na izborima jer bi bio ubijen.

„Ubiće ga!"

- On verovatno ne bi potrajao dugo. Crnac na funkciji predsednika. Ubili bi ga - rekla je svojevremeno Lesingova.

Mesec dana pre nego što je ona iznela svoje sumnje, i profesor političkih nauka na Univerzitetu Prinston Melisa Haris-Lejsvel izjavila je da „mnoge crne pristalice Obame strahuju da bi on mogao da bude ubijen".

S druge strane, pojedini analitičari u hapšenju potencijalnih Obaminih atentatora vide teoriju zavere protiv njega.

- Tolika hapšenja potencijalnih atentatora samo su dobar alibi policije. Kad Obama postane predsednik i ako atentat uspešno bude izveden, sve ovo će poslužiti kao opravdanje federalnim službama da su uradile sve što je bilo u njihovoj moći - navode pojedini analitičari.

Izvor: Press

Čak 71 odsto Amerikanaca vidi demokratu u Beloj kući
I Mekejnove pristalice veruju u pobedu Obame
Autor: Blic online | Foto:Daily Mail | 29.10.2008. - 15:26

Najnovija anketa "Galupa" pokazala je da neverovatnih 71 odsto Amerikanaca očekuje da će na izborima za predsednika SAD 4. novembra pobediti demokratski kandidat Barak Obama, objavljeno je na sajtu instituta.



Čak su i pristalice njegovog rivala uverene da će pre pobediti Obama, nego republikanac Džon Mekejn.
Oko 71 odsto Amerikanaca se, u istraživanju sprovedenom od 23. do 26. oktobra, izjasnilo da je verovatnije da će u Belu kuću ući Obama, naspram 23 odsto koji veruju u Mekejna.
Radi poređenja, prethodna anketa "Galupa", koja je sprovedena od 9. do 12. juna, pokazala je da u Obaminu pobedu veruje 52 odsto glasača, dok je Mekejna na čelu SAD videlo 41 odsto.
Poslednje istraživanje je pokazalo da su demokrate ubeđene u pobedu svog kandidata – čak 94 odsto pristalica njegove partije smatra da je Obama budući predsednik SAD, dok su iz suprotnog tabora stigle ne baš optimistične prognoze – svega 49 odsto republikanaca smatra da će Mekejn osvojiti izbore 4. novembra.

Ipak, analitičari upozoravaju da bi preterana sigurnost demokrata u Obaminu pobedu mogla dovesti do toga da ne izađu na glasanje, zbog čega bi senator iz Ilinoisa mogao dosta da izgubi.

Izvor: Blic

Obama i dalje u stabilnoj prednosti nad Mekejnom

Nepunih pet dana uoči predsedničkih izbora u SAD, kandidat Demokratske partije Barak Obama ima stabilnu prednost od oko šest odsto glasova nad kandidatom Republikanske stranke Džonom Mekejnom - prenose svetske agencije. Za Obamu bi glasalo 49,8 odsto američkih birača, a za Mekejna njih 43,7 - navodi ugledni sajt "Real Clear Politics", koji objavljuje sumarni prosek istraživanja najuglednijih institucija i medija. Oba kandidata u završnim danima kampanje najveću pažnju posvećuju državama koje se smatraju ključnim za pobedu - Pensilvaniji, Ohaju, Indijani, Severnoj Karolini i Floridi . Prema rezultatima anketa najuglednijih medija, Obama ima značajnu prednost u Pensilvaniji, gde razlika iznosi 9,5 odsto u njegovu korist, kao i u Ohaju gde ima 5,8 odsto prednosti. Međutim, situacija je znatno neizvesnija u preostale ti države. Mekejn u Floridi zaostaje za 3,5 odsto, u Severnoj Karolini samo za 2,5 odsto, a u Indijani vodi za oko 1,5 odsto. Posebno su zanimljivi rezultati istraživanja mogućeg broja glasova elektora koji prema većinskom i posredničkom izbornom sistemu u SAD imaju odlučujući značaj. Ti rezultati za sada pokazuju ogromnu prednost Obame, koji bi prema anketnom proseku imao čak 311 glasova elektora, a Mekejn samo 142. Da bi neki predsednički kandidat proglasio pobedu, potrebno mu je 270 glasova elektora koji se biraju iz svake savezne države u broju koji odgovara njenoj veličini i ekonomskoj snazi.

Izvor: Krstarica

Šta kaže, jedan će i uspeti. To se zove kuvanje žabe iz hladne vode. Unapred objaviš da je toliko mnogo zainteresovanih za atentat da na kreju niko ne bude iznenađen kad ga krknu. A onda to podvalić nekom Iranu ili Siriji.

Ko god  postao predsednik, ako dozivi 2010, ja castim. Bureka ce ubiti, a matori umire od raka postepeno. Amerima kao lek treba novi rat da bi se izvukli iz ekonomske krize.

Ratovi u kojima ne ginu vojnioci su skupi, oni u kojima ginu vojnici ne mogu više da se proguraju kroz kongres.

Ajd' zivi bili pa videli.

Vlade Divac podržao Baraka Obamu

Na listu uticajnih i poznatih ljudi koji podržavaju kandidata demokrata na predsedničkim izborima u SAD Baraka Obamu, nedavno se upisao i legendarni srpski košarkaš Vlade Divac.

Divac je potvrdio za “Blic” da je član Srpsko- američkog nacionalnog liderskog komiteta, grupe američkih Srba koji svoj glas daju Obami: “Za mene je čast i obaveza da podržim srpsku zajednicu u dijaspori, pa sam se rado pridružio inicijativi Srpsko-američkog nacionalnog liderskog komiteta. Dali smo podršku Baraku Obami jer smo prepoznali da u ovom trenutku on nudi nešto novo, nešto što je potrebno ne samo Americi već i celom svetu.”

“Obama kao ličnost unosi svežinu u američku i svetsku politiku, uživa podršku mlađe populacije, koja je po prirodi stvari liberalnija i osetljivija za probleme običnog čoveka. Verujem da bi pobeda Obame donela pozitivan zaokret u američkoj unutrašnjoj, ali i spoljnoj politici”, smatra Divac.


Izvor: MTS-Mondo

Oko 12 miliona birača prevremeno glasalo na izborima za predsednika sad

Obama-Mekejn 53:34 odsto
Ohajo, Nevada, Kolorado i Virdžinija, „republikanske“ savezne države u kojima je na prethodnim izborima pobedio Džordž Buš - ovog puta će radije glasati za demokratskog kandidata

Sudeći prema prvim rezultatima, glasači Baraka Obame sa nestrpljenjem su pohrlili da daju glas svom favoritu - demokratski kandidat za predsednika SAD vodi u odnosu na republikanskog rivala Džona Mekejna sa 53 prema 34 odsto biračkih glasova posle prevremenog glasanja 12 miliona američkih birača šest dana uoči samog finiša 4. novembra, objavio je Penj Research Center.

U 34 savezne države dozvoljeno je glasanje pre samog odlučujućeg dana i to birači koriste, glasajući lično na biračkim mestima ili elektronskom poštom.

Ubedljivo

Uverljiva većina Amerikanaca, njih čak 71 odsto, očekuje da će na izborima idućeg utorka Obama biti izabran za predsednika države. U Mekejnovu pobedu uvereno je 23 odsto Amerikanaca. Čak i 49 prema 46 odsto pristalica republikanca misli da će pobediti Obama, a ne njihov kandidat, pokazalo je u utorak objavljeno istraživanje instituta Galup.

Senator iz Ilinoisa, prema istraživanju Zogbija, i dalje vodi u krucijalnim biračkim „blokovima“ - 15 odsto među nezavisnim biračima, 10 odsto među ženama, osam odsto među katolicima i pet procenata među biračima iznad 65 godina života.

I ne samo to. Ohajo, Nevada, Kolorado i Virdžinija, „republikanske“ savezne države - u kojima je 2004. pobedio Džordž Buš - prema istraživanjima bi radije za predsednika Obamu, objavio je AFP.

Mekejn i Obama su nastavili sa energičnom kampanjom u jednoj od ključnih saveznih država za pobedu - Pensilvaniji, gde se Obamina prednost smanjuje, ali je još uvek ubedljivih 9,8 odsto glasova, prema proseku pet vodećih anketa. Pensilvanija je jedna od nekoliko američkih država čiji birači nisu tradicionalno opredeljeni za demokratskog, odnosno republikanskog kandidata, i za koju se vredi boriti jer nije unapred sve izgubljeno ili dobijeno. Ova savezna država je veoma značajna i po tome što, uz Kaliforniju, Floridu i Ohajo daje najviše elektorskih glasova - 21, dok je za većinu država ovaj broj jednocifren.

Obamin medijski dan će zaokružiće se prenosom skupa u Orlandu na Floridi gde će nastupiti prvi put zajedno sa bivšim predsednikom Bilom Klintonom, a za naredne dane su predviđeni intervjui na glavnim televizijskim mrežama En-Bi-Si i Ej-Bi-Si.

Završni udarac

Sudeći po svemu, Obamin završni udarac biće baziran na ekonomiji, jer je administracija republikanca Džordža Buša servirala demokratama ubojito oružje dovođenjem američke ekonomije na najniži nivo od velike depresije 1929.

Juče je počeo da se prikazuje Obamin plaćeni prilog o ekonomskim pitanjima koji će biti emitovan na brojnim televizijskim stanicama širom Sjedinjenih Država. Prilog uključuje snimke običnih Amerikanaca koji govore o svojim problemima i snimke Obaminih izjava i govora.

„Želimo da obezbedimo da svaki birač čuje šta bi Barak Obama uradio da donese promene“, izjavio je predstavnik Obaminog izbornog štaba Bil Barton.

Međutim, ishod dobro smišljenog završnog udarca ne zavisi više od Obame i njegovog tima. Pristalice obrazovanog, odmerenog i harizmatičnog Afroamerikanca se pribojavaju jednog veoma bitnog faktora za Ameriku - a to je rasa. Iako statistika govori da je približno isti broj onih koji će za Mekejna glasati zbog Obamine boje kože kao i onih koji će upravo zbog toga svoj glas dati demokrati, profesor Lari Sabato sa Univerziteta Virdžinija kaže da će rasizam biti faktor na ovim izborima.

„Nemojmo biti naivni. Još uvek postoje rasne predrasude, i to ne samo na jugu ili u saveznim državama uz granicu. Mislim da je to za Obamu stvaran problem, i da on nije lako rešiv. Što više on govori o pitanju rase, to ljudi o tome više razmišljaju. S druge strane, ako se o tom pitanju ne govori, moglo bi postati još i veći problem.“

--------------------------------------------------------------



Elektori odlucuju

Amerikanci imaju takozvani indirektni izborni sistem. Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača, već broj glasova elektora u takozvanom Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.
Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji je osvojio najmanje 270 elektorskih glasova. Elektorski glasovi dobijaju se na osnovu pobede u svakoj od saveznih država. Kandidat koji osvoji više glasova u nekoj državi dobija sve elektorske glasove za datu državu, čiji je broj jednak broju predstavnike te države u Kongresu i varira od tri u Alabami ili Montani do 55 glasova u Kaliforniji. Izuzetak su samo dve države - Nebraska i Mejn, gde se elektorski glasovi dele proporcionalno glasovima birača. Međutim, elektori nemaju obavezu da glasaju kao što su glasali birači u njihovim državama, već zadržavaju diskreciono pravo da glasaju po sopstvenom nahođenju.

---------------------------------------------------------------------------



Izvor: Glas Javnosti