Njemu se uopste ne zuri....on ce da objavi defolt...da se vrati na drahmu....a evro ce da tresne o patos...

Nije to nista tako kao sto se vama cini...

Ne moraju oni nista...

Pa nije to prekidač pa samo pritisne,nije lud da se vraća sad na drahmu,to može u budućnosti kad sredi zemlju...

----------------------------

NAPETO IZMEĐU MINISTRA FINANSIJA GRČKE I NEMAČKE: Nismo se složili ni u tome da se ne slažemo!

Ministri finansija Grčke i Nemačke Janis Varufakis i Volfgang Šojble na jučerašnjem sastanku u Berlinu nisu mogli da se slože čak ni u tome da se ne slažu u mišljenjima o restrukturiranju grčkog javnog duga i obustavi mera štednje.

Šojble je nakon razgovora sa grčkim koelgom izjavio da njih dvojica imaju različite stavove, ali da su se složili da se ne slažu u tome da je trenutno pravo vreme za otpis dela grčkog duga, prenosi Rojters.

Varufakis je, međutim, naveo da se "nisu složili čak ni u tome da se ne slažu", dodajući da nisu razgovarali o rokovima za otplatu grčkog duga niti o eventualnom rezanju duga, već samo o predlogu programa za premošćavanje koji bi trajao do maja.

"Nisam mogao da sakrijem sumnju u to da neke od predloženih mera ne idu u odgovarajućem pravcu", rekao je Šojble, koji je Atini ponudio pomoć u jačanju poreskog sistema, navodeći da su neke od mera nove grčke vlade koje idu u dobrom smeru oporezivanje bogatih i borba sa korupcijom.

Varufakis je poručio da će Grčka učiniti sve što je u njenoj moći da izbegne bankrot, dodajući da je uveren da će Atina i njeni partneri postići rešenje da bankrot Grčke više ne bude tema o kojoj se priča.

Grčki ministar navodi da je vladi u Atini potreban program za premošćavanje do kraja maja, da bi se obezbedilo vreme za pregovore o novom sporazumu sa Evropskom centralnom bankom (ECB), EU i Međunarodnim monetarnim fondom.

Kamatne stope na grčke 10-godišnje obveznice su juČE porasle iznad psihološke granice od deset odsto, dok su glavni indeksi Atinske berze izgubili preko devet odsto vrednosti, nakon što je ECB odbila da prihvati grčke obveznice kao garancije za pozajmice komercijalnim bankama.

Grčke banke i dalje mogu doći do sredstava preko evropskog programa Hitna pomoć za likvidnost (ELA), kojim rukovodi grčka centralna banka, ali po znatno višim troškovima po banke. Kamatna stopa na pozajmice iz tog programa iznosi 1,55 odsto u poređenju sa 0,05 na redovono finansiranje ECB.

Izvor: Tanjug



Grčka neće pomoć od Rusije niti od bilo koga

Politika

DA li će Evropska centralna banka odobriti nastavak programa vanredne podrške ikvidnosti Atine

Nova grčka vlada nikada neće tražiti finansijsku pomoć od Rusije, ali takođe nikada više neće pristati na nove kredite pomoći, izjavio je grčki ministar finansija Janis Varufakis za nemački „Cajt” uoči jučerašnjih razgovora sa Mariom Dragijem, predsednikom Evropske centralne banke (ECB) u Frankfurtu.

Na ivici da ostane bez gotovine i naizgled spremna da raskine kreditni sporazum sa vodećim institucionalnim zajmodavcima sa Zapada, Atina je juče u sedište ECB u Frankfurtu otposlala Varufakisa na ključne finansijske pregovore.

„ECB je centralna banka Grčke. Verujem da će ECB učiniti sve što je moguće da podrži članice evrozone”, izjavio je Varufakis nakon susreta sa Dragijem.

Grčki ministar finansija je najavio da će Atina do poslednje pare izmiriti dužničke obaveze prema ECB i predložio prekomponovanje preostalih obaveza kroz dve vrste novih obveznica – jednih čija bi otplata bila vezana za ostvareni rast grčke privrede i drugih sa „nultim prinosom”.

Ipak, u prvom planu razgovora Dragija i Varufakisa bilo je pitanje obezbeđivanja likvidnosti Grčke u slučaju da zemlja zaista 1. marta izađe iz kreditnog programa MMF-a, ECB i Evropske komisije, na čemu insistira vlada Aleksisa Ciprasa. Ukoliko Atina stvarno napusti međunarodni program (težak 240 milijardi evra), ECB prestaje da bude u obavezi da sarađuje sa Centralnom bankom Grčke, to jest da joj dotura evre za potrebe domaćih komercijalnih banaka i podmirivanje javnih obaveza.

Najnoviji problem manjka gotovine u Grčkoj pojavio se pred sam kraj prošle godine, kada je prethodna vlada raspisala prevremene izbore. Sluteći političku neizvesnost, Grci su tada počeli sa masovnim povlačenjem novca iz banaka (govori se o sumi od više milijardi evra). Krajem januara, Banka Grčke je od ECB zatražila da joj iz predostrožnosti odobri hitnu likvidnost za četiri vodeće domaće banke (program poznat pod akronimom ELA), to jest za Nacionalnu banku Grčke, Pireus banku, Alfa banku i Evrobanku. Kvartet grčkih banaka je od Banke Grčke od tada povukao preko dve milijarde evra. Klijenti su i nakon izborne pobede Sirize nastavili s povlačenjem novca iz banaka, mada u manjem obimu, tvrde izvori u Atini.

Nova vlada u Atini ovih dana tvrdi da ima gotovine za redovne troškove „negde do juna”.

Da li će ECB odobriti nastavak programa vanredne podrške likvidnosti Grčke, bila je tema jučerašnje sednice upravnog odbora ECB, koja je bila zakazana u večernjim satima.

Kako bi berze reagovale – u odnosu na Grčku, ali i evrozonu i EU u celini – u slučaju raskida dužničkog braka Atine sa „trojkom”, muči zvaničnike i u Briselu i u Frankfurtu.

„Varufakis deluje kao da je spreman na velike rizike. Atina je vrlo jasno stavila do znanja da oni neće tražiti produžetak sporazuma sa kreditorima”, ocena je neimenovanog bankara, učesnika sesije sa novim grčkim ministrom finansija u londonskom Sitiju, preneo je juče „Fajnenšal tajms”.

Koliko će solidarnosti iskazati Upravni odbor ECB kada je reč o zahtevima Varufakisa, koji od evropskih partnera traži šest sedmica za izradu plana oporavka privrede, biće jasnije nakon dvotrećinske odluke tog tela.

Varfukis je u međuvremenu od ECB zatražio da izmeni dosadašnja pravila o dozvoljenoj visini kratkoročnih zaduživanja zemlje sa 15 milijardi evra na 25 milijardi evra. Niz zvaničnika ECB unapred se javno izjasnilo protiv toga.

Varufakis je Dragiju takođe predložio da Atina iz kase ECB povuče 1,9 milijardi evra profita koji su ECB i centralne banke zaradile držeći grčke obveznice do dospeća na naplatu. Kreditni sporazum „trojke” i Atine iz 2012. nalagao je da se ta gotovina vrati Atini, ali to dosad nije učinjeno.

U međuvremenu, MMF je juče demantovao izjavu ministra Varufakisa italijanskoj „Republici” da je Atina otpočela pregovore sa Breton Vuds institucijom o prekomponovanju grčkih dugova.



Odliv depozita opasno preti Grčkoj

Slobodna Evropa

Odliv depozita iz grčkih banaka izvršiće pritisak na vladu u Atini da ograniči količinu novca kog građani mogu da podignu iz banaka ili iznesu iz zemlje.

Uvođenje kontrole kapitala, poput one na Kipru pre dve godine, kupilo bi vreme vladi premijera Aleksisa Ciprasa da sa kreditorima postigne novi sporazum, smatra ekonomista Centra za studije o evropskoj politici iz Brisela Danijel Gros, piše Blumberg.

"Kontrola kapitala je možda i jedina opcija da se spreči krvarenje bankarskog sistema", rekao je Gros u intervjuu za Blumberg.

Evropska centralna banka (ECB) je pojačala pritisak na Grčku i odlučila da više ne prihvata grčke obveznice kao kolateral za pozajmice komercijalnim banka te zemlje, čime je pristup tih banka finansijskim sredstvima postao skuplji.

Hoćemo li dužnike trojke u Gvantanamo?

Autor: Džozef Stiglic,Danas

Kada je pre pet godina počela kriza evra, kejnzijanski ekonomisti predvideli su da će štednja nametnuta Grčkoj i drugim zemljama pogođenim krizom propasti. Da će ugušiti rast i povećati nezaposlenost, pa čak i da neće smanjiti zaduženost u odnosu na BDP. Drugi - u Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci i nekoliko univerziteta - pričali su o ekspanziji kontrakcija. Ali čak je i Međunarodni monetarni fond tvrdio da su te kontrakcije, poput kresanja javne potrošnje, bile samo takve - kontraktivne.

Teško da nam je bio potreban još jedan test. Štednja nije uspela u više navrata, od njenih ranih početaka u vreme predsednika SAD Herberta Huvera, koji je slom berze pretvorio u Veliku depresiju, do „programa“ MMF-a nametnutim Istočnoj Aziji i Latinskoj Americi u poslednjim decenijama. Pa ipak, kada je Grčka upala u nevolje, ponovo je oprobana.

Grčka je u velikoj meri uspela da ispuni diktat koji joj je postavila „trojka“ (Evropska komisija, ECB i MMF): konvertovala je primarni budžetski deficit u primarni suficit. Ali kresanje vladine potrošnje bilo je očekivano poražavajuće: nezaposlenost od 25 odsto, pad BDP-a od 22 odsto od 2009, i rast zaduženosti za 35 odsto u odnosu na BDP. I sada, pošto je partija Siriza, koja je oštro protiv štednje, ubedljivo pobedila na izborima, Grci su rekli da je bilo dosta.

Pa, šta da se radi? Prvo, budimo jasni: Grčku bi trebalo kriviti za njene nevolje kada bi bila jedina zemlja u kojoj su se lekovi trojke pokazali kao nikakvi. Ali Španija je imala suficit i nisku zaduženost prema BDP-u pre krize, a sada je i ona u depresiji. Sada nije potrebna strukturna reforma u Grčkoj i Španiji koliko strukturna reforma koncepta evrozone i fundamentalno preispitivanje okvira politike koja je rezultirala spektakularno lošim učinkom monetarne unije.

Grčka nas je, takođe, još jednom podsetila da svetu očajnički treba šema za restrukturiranje duga. Prekomerno zaduživanje prouzrokovalo je krizu ne samo 2008. već i krizu u Istočnoj Aziji devedesetih godina prošlog veka i latinoameričku krizu osamdesetih. Ono nastavlja da uzrokuje neopisive patnje u SAD, gde su milioni ljudi izgubili svoje kuće, a sada u Poljskoj i drugde preti milionima ljudi koji su uzeli zajmove u švajcarskim francima.

S obzirom na nivo nemaštine izazvan prekomernim zaduživanjem, logično je pitanje zašto su pojedinci i države u više navrata sebe stavili u takvu situaciju. Najzad, svi dugovi su ugovori - što znači dobrovoljni sporazumi - što znači da su za njih kreditori odgovorni koliko i dužnici. Zapravo, poverioci su argumentovano odgovorniji: to su obično sofisticirane finansijske institucije, dok su pozajmljivači često daleko manje usklađeni sa tržišnim uticajima i rizicima koje nose različiti ugovorni aranžmani. U stvari, znamo da su američke banke svoje dužnike pretvorile u plen, koristeći njihovu slabu finansijsku potkovanost.

Svaka (razvijena) zemlja shvatila je da ako želite da kapitalizam funkcioniše, to zahteva da pojedincima omogućite novi početak. Zatvaranje dužnika u devetnaestom veku bila je propast - nehuman i jalov način da se osigura povraćaj duga. Od pomoći su bile bolje inicijative za dobre zajmove koje poverioce čine odgovornijim za posledice njihovih odluka.

Na međunarodnom nivou još nismo ustanovili redovan proces kojim bi se državama ponudio novi početak. Čak i pre krize 2008. Ujedinjene nacije uz podršku gotovo svih zemalja u razvoju i sila u nastanku nastojale su da naprave takav okvir. Ali Amerika se odlučno protivila; možda je htela da ponovo uvede zatvore za zvaničnike prezaduženih zemalja (ako je tako, možda će biti napravljeno mesta u Gvantanamu).

Ideja o vraćanju zatvora za dužnike možda zvuči preterano, ali ima rezona u aktuelnoj priči o moralnom hazardu i odgovornosti. Postoji strah da ako se Grčkoj dozvoli da restrukturira dug, ona će ponovo upasti u probleme, kao i drugi.

To je čista besmislica. Da li bilo ko pri zdravoj pameti misli da bi bilo koja zemlja sebe dobrovoljno gurnula u ono kroz šta je prošla Grčka samo da bi joj poverioci otpisali dugove? Ako postoji moralni hazard, on je na strani poverioca - posebno onih u privatnom sektoru - koji su u više navrata bili spasavani. Da je Evropa dozvolila da se ovi dugovi iz privatnog presele u javni sektor - što je dobro razrađena matrica u poslednjih pola veka - posledice bi snosila Evropa, a ne Grčka. Nasuprot tome, za sadašnje nevolje Grčke, uključujući ogromnu zaduženost u odnosu na BDP, u ogromnoj meri je kriva trojka koja ju je svojim programima u nevolje uvalila.

Dakle, „nemoralno“ nije restrukturiranje dugova, već odsustvo restrukturiranja. Nema ništa posebno oko dilema sa kojima se Grčka danas suočava; mnoge zemlje bile su u sličnoj situaciji. Ali grčke probleme složenijim čini struktura evrozone: monetarna unija podrazumeva da države članice ne mogu da devalviraju svoj put izlaska iz krize, dok ne postoji ni sasvim mala evropska solidarnost koja mora da prati takav nedostatak političke fleksibilnosti.

Pre sedamdeset godina, na kraju Drugog svetskog rata, saveznici su shvatili da Nemačkoj moraju dati novi početak. Bilo im je jasno da je uspon Hitlera imao mnogo veze sa nezaposlenošću (ne inflacijom) koja je bila posledica nametanja dugova Nemačkoj posle Prvog svetskog rata. Saveznici nisu uzeli u obzir glupost kojom su dugovi nagomilavani niti su pričali o troškovima koje je Nemačka nametnula drugima. Nasuprot tome, ne samo što su oprostili dugove, nego su i pružili pomoć i svoje trupe doveli u Nemačku omogućavajući tako dodatni fiskalni podsticaj.

Kada neka firma bankrotira, njeni dugovi se raspodeljuju na akcionare, što je fer i efikasno rešenje. Analogni pristup za Grčku bio bi konvertovati njene sadašnje obveznice u obveznice povezane sa BDP-om. Ako Grčka ostvari dobre rezultate, poverioci će dobiti više njenog novca; u suprotnom, dobiće manje. Onda bi obe strane imale snažan podsticaj da sprovode politiku rasta.

Demokratski izbori retko daju tako jasnu poruku poput ovih u Grčkoj. Ako Evropa kaže „ne“ zahtevu grčkih birača da kurs bude promenjen, to će značiti da demokratija nema značaja, bar kada je reč o ekonomiji. Zašto jednostavno ne ukinuti demokratiju, kao što je to Njufaundlend efikasno učinio kada je ušao u prinudnu upravu pre Drugog svetskog rata?

Treba se nadati da će oni koji shvataju ekonomiju duga i štednje i koji veruju u demokratiju u ljudske vrednosti prevagnuti. Da li će tako biti, ostaje da se vidi.

Džozef Stiglic je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Univerzitetu Kolumbija

Odliv depozita...

Pa merkel na sva zvona preti kako je to kolateral za kredite...

Dodji meni da mi das kredit...

Nanu li vam fasisticku...

Brisel -- Berlin traži od Atine da pripremi predloge do srede kada se održava vanredni sastanak evrozone, kaže portparol nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea.

"Do tada grčka vlada treba da da predlog kako misli da stvari treba dalje da se odvijaju", rekao je Šojbleov portparol Martin Jeger na redovnoj konferenciji za štampu.

Šef Evropgrupe Jeren Dijselblem najavio je održavanje vanrednog sastanka ministara finansija evrozone posvećenog Grčkoj, kojoj sadašnji program pomoći ističe krajem februara.

Grčka je ponovo u centru pažnje Unije posle dolaska na vlast ekstremno levičarske Sirize koja je pobedila na obećanju da će okončati dugogodišnji program štednje.

"Trenutno je nejasno kakva je tačno pozicija grčke vlade o razmatranim pitanjima i o tome šta treba da se dogodi u narednim nedeljama do isteka programa pomoći", dodao je portparol Šojblea.

Šojble koji se čvrsto zalaže za budžetsku štednju juče je imao prvi sastanak sa svojim grčkim kolegom Janisom Varufakisom u Berlinu.

Njih dvojica su jasno naveli da nisu saglasni, a Šojble je izrazio skepticizam u odnosu na najavljene mere nove grčke vlade dok je Varufakis tražio vremena i prelazni plan da bi se izbegla finansijska kriza u Grčkoj.

Vanredni sastanak Evrogrupe biće održan dan pre samita EU na kome će prvi put biti i grčki premijer Aleksis Cipras.


Izvor: B92

Lisabon -- Portugalija je prošla kroz višegodišnje oštre mere štednje od kojih sada ubira plodove, i Grčka takođe mora da se pridržava obaveza prema partnerima.

Ovo je izjavio portugalski ministar finansija, Antonio Pires de Lima na Rojtersovom samitu članica evrozone.

On je odbacio mogućnost bilo kakvog obnavljavanja pregovora o grčkom dugu, navodeći da Atina mora da igra po pravilima igre koja su odredile članice evrozone, kao i da uzme u obzir žrtve koje je preduzela Portugalija, koja je takođe bila primalac paketa pomoći, prenosi Rojters.

"Budući da se Lisabon odlučio za maršrutu koja nije baš jedna od najlakših zarad oporavka kreditibiliteta i povratka na rast, mi zadržavamo isti stav prema situaciji i u drugim zemljama. Portugalija je uradila sve što je bilo potrebno kako bi otklonila atmosferu nepoverenja koje je bilo vezano za našu zemlju", izjavio je Pires de Lima u intervjuu Rojtersu.

Na vrhuncu evropske dužničke krize, mnogi analitičari su poredili Portugaliju sa Grčkom, sugerišući da Lisabon neće izdržati efekte oštrih mera štednje, najvećeg povećanja poreza u istoriji te zemlje i najveću recesiju od 70-ih godina prošlog veka.

Portugalija je, ipak, prošle godine uspela da izađe iz trogodišnjeg paketa pomoći vrednog 78 milijardi evra dobijenog od evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda.

Kako podseća Rojters, portugalska vlada desnog centra, pod premijerom Pedrom Pasosom Koeljom, sprovela je duboke rezove u javnoj potrošnji, ekonomske reforme i sveobuhvatni program privatizacije.

"Privreda Portugalije se oporavlja", izjavio je Pires de Lima, i doo da ne treba da iznenadi ako rast ove godine dostigne dva odsto, uprkos zvaničnim prognozama vlade od 1,5 odsto.

Izvor: B92

da kupis boju i cetke a?

Pompezni naslovi o busanju u grudi polako prelaze u pompezne naslove o pravilima naguzivanja Nemackoj i ostalim kolovodjama 

Potpuno ocekivano.. za par meseci citacemo o novom zaduzivanju..

Siriza nije ultra levica

Džordž Orvel je 1946. primetio da je politički govor „dizajniran tako da laži zvuče istinito, ubistvo postaje dostojno poštovanja, dok i sam vetar dobija privid čvrstine”. Obratite pažnju kako sedam decenija kasnije kritičari sa desnice opisuju umereno progresivne političke lidere. U Americi su Baraka Obamu, koji se hvali „najnižom javnom potrošnjom“ od pedesetih godina prošlog veka, republikanski protivnici optužili da je „socijalista“ (kamo lepe sreće). U Britaniji je Ed Miliband, koji podržava zamrzavanje plata u javnom sektoru i sprema se da skreše dečije dodatke, u desnim medijima etiketiran kao „Crveni Ed“ (puste želje). U Francuskoj je Fransoa Oland, koji je uveo najoštrije rezove potrošnje u toj zemlji za poslednjih 40 godina, označen kao „protivnik politike štednje“ (molim?).

Onda imamo Grčku gde je Sirizin kandidat Aleksis Cipras, uglađeni inženjer bez kravate, 26. januara postao premijer. Opraštam vam ako ste zbog histeričnog izveštavanja medija stekli utisak da je on dete ljubavi Karla Marksa i Če Gevare. „Radikalna levica maršira ka pobedi“, pisao je Tajms. „Zemljotres u Evropi posle pobede ultra levice u Grčkoj“, kriknuo je Dejli mejl.

Svi britanski mediji – od Mejla preko BBC-a do Gardijana – rekli su nam da je Siriza grupa radikala, revolucionara i ekstremista. To nije levi centar – u pitanju je ultra levica. U bizarnom izvrtanju realnosti, Sirizini politički protivnici, koji su od jedne razvijene evropske zemlje napravili mesto masovne nezaposlenosti, opšteg siromašenja i urušenog javnog zdravlja – uključujući širenje AIDS-a, tuberkuloze i malarije – smešteni su u umereni centar. Da li je potreban još neki dokaz za to koliko je naša politička debata skrenula udesno?

Šta je „ekstremno“ u Sirizinom obećanju da će obezbediti besplatnu struju i bonove za hranu za 300.000 grčkih porodica koje trenutno žive ispod linije siromaštva? Šta je „revolucionarno“ u obnavljanju pregovara o naraslim i u suštini neotplativim grčkim dugovima? Mere štednje koje je Trojka (Evropska centralna banka, Evropska komisija i MMF) nametnula Grčkoj, dovele su do povećanja javnog duga od 126% BDP 2009. do preko 170% BDP 2014. Da li je onda „radikalno“ kada Cipras pet godina nemilosrdne, parališuće štednje tokom kojih je stopa samoubistava u Grčkoj porasla za 43 odsto – opisuje kao period „poniženja i patnje“? I da li je „radikalno“ kada novi grčki ministar finansija Janis Varufakis rezove u javnoj potrošnji opisuje kao „fiskalni voterbording“?

Nemojte se zavaravati tlapnjama o grčkoj ultra levici. Sirizin program olakšica za otplatu dugova, fiskalnih stimulacija i finansijske podrške najsiromašnijima umesto najbogatijima, čista je makroekonomija. Oni prosto prepisuju ono što se savetuje u udžbenicima ekonomije.

Mislite da grešim? Dva dana pre grčkih izbora, 23. januara, osamnaest poznatih ekonomista, među kojima i nobelovci Jozef Stiglic i Kristofer Pisarides, profesor sa Oksforda Sajmon Vren-Luis i bivši savetnik za kamatne stope u Engleskoj banci Čarls Gudhart – objavili su zajedničko pismo u Fajnenšal tajmsu, u kome se pridružuju Sirizinom pozivu na oprost grčkih dugova. Oni tvrde da je put ka ekonomskoj stabilnosti Grčke „privredni rast i povećana efikasnost oporezivanja, a ne rezovi javne potrošnje koji su smanjili prihode i doveli do porasta dugova“.

Stiglic i ostali su predložili i „produženje grejs perioda, tako da Grčka nema obavezu servisiranja duga sledećih pet godina, pod uslovom da ostvaruje godišnji rast od najmanje tri odsto“. Citirali su presedan takozvane „bisque“ klauzule Anglo-američkog finansijskog ugovora iz 1946, kojom je Velikoj Britaniji bio dozvoljen otpis 2 odsto kamate na dug, sve dok njena ekonomija „ne ispuni ugovorene uslove“. Osamnaest ekonomista je zaključilo da će „cela Evropa imati koristi ako se Grčkoj pruži nova šansa“.

Grci nisu odjednom postali neki marksisti. Oni su se pobunili protiv ludila neoliberalne ekonomije i protiv ekstremista iz Brisela i Berlina koji su im nametnuli štednju. Jedini pravi „šok“ je to što do grčkog odgovora na fiskalni sadizam nije došlo ranije. Kada sam 2012. posetio Grčku, sreo sam se sa Nikitasom Kanakisom, direktorom grčkog ogranka dobrotvorne organizacije Lekari sveta. Do detalja mi je opisao „humanitarnu katastrofu“ svoje zemlje i rekao: „Ako ljudi ne mogu da prežive sa minimumom dostojanstva, onda za nas nema budućnosti“.

Da li će im Siriza povratiti dostojanstvo? „Nada je tu“, pobednički je objavio Cipras 25. januara. Ali vreme ne radi za Sirizu i ovaj pokret političkih novajlija moraće da se suoči sa ogromnim spektrom nasleđenih interesa u zemlji i van nje – od nemačke kancelarke Angele Merkel, preko knjigovođa iz Trojke, do svoje biznis elite koja izbegava plaćanje poreza i grčke policije u koju su se infiltrirali neonacisti. Neće biti lako, a ako Siriza ne uspe, u Grčkoj je izvestan ponovni zaokret udesno sa razornim posledicama.





http://pescanik.net/siriza-nije-ultra-levica/

Atina -- Bonitetna agencija "Standard i Purs" (S&P) snizila je kreditni rejting Grčke na B-, jedan stepen iznad nivoa koji ukazuje na rizik od bankrota.

Agencija upozorava zvaničnu Atinu da nema mnogo vremena za postizanje sporazuma sa kreditorima.

"Smatramo da prolongiranje pregovora sa kreditorima može dovesti do novog pritiska na finansijsku stabilnost u vidu odliva depozita i, prema najgorem scenariju, uvođenja kontrola kapitala i gubitka pristupa finansiranju, što bi sve moglo dovesti do isključenja Grčke iz evrozone", navodi S&P, a prenosi agencija Frans pres.

Grčka vlada će insistirati na pregovorima sa kreditorima iz EU da se postigne sporazum o privremenom kreditiranju pre nego što im predstavi plan za restrukturu zajmova, izjavio je danas neimenovani grčki zvaničnik.

Grčka takođe želi da joj se omogući emisija većeg obima kratkoročnih obveznica da bi mogla da pokrije potrebe za finansiranjem. Trenutni limit emisije takve vrste hartija od vrednosti, prema propisima Evropske centralne banke, iznosi 15 milijardi evra godišnje.

Izvor: B92