Избори у Грчкој :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Cipras Kinezima uzima Pirej?

Prvi potezi grčke nove vlasti ne slute da će biti lak put do pronalaženja kompromisa između Atine i poverioca u Briselu Siriza na strani Moskve, što produbljuje njen jaz sa EU

Jedna od prvih odluka Ciprasove vlade jeste preispitivanje prodaje luke Pirej

CIPRAS je počeo, kao što je i najavljivao, radikalno. Njegov kabinet je već na početku svog delovanja povukao kontroverzan potez - zaustavio je prodaju većinskog udela u najvećoj grčkoj luci Pirej! Najavljena je kontrola svih do sada preduzetih koraka. Stop z a privatizaciju odnosiće se i na luku Solun, kao i za grčke elektrane DEH.

Da li će novi dan doneti neki novi potez ostaje da se vidi. Kao i svaka, Sirizina izborna medalja ima dve strane. Sposobnost i volja novog grčkog premijera da ih pomiri, jedina su garancija da njegova, ekstremno levičarska vlada, neće veoma brzo otići u istoriju.

Analitičari upozoravaju da, s jedne strane, Aleksis Cipras želi kvadraturu kruga, što bi moglo da znači skori neuspeh. S druge strane, ako ostvari svoje zahteve, pa Španija, Portugalija i Italija zatraže isto, odnosno, ako postane praksa da se dugovi ne otplaćuju, biće to kraj poverenja u evro i monetarnu uniju.

Ukoliko se, međutim, Cipras nađe na pola puta od ove dve krajnje opcije, moglo bi da bude dobro i njegovoj zemlji i Evropskoj uniji. A srednje rešenje nazire se u vidu moratorijuma na grčke dugove. Dakle, ne otpis, nego prolongiranje njihovog vraćanja. Samo tako bi Cipras svetla obraza izašao pred svoje birače, a Brisel odahnuo. Pojedini analitičari pominju doduše i varijantu delimičnog otpisivanja duga, ima mišljenja i da bi EU pristala da "zažmuri" na najveći deo, uz uslov da se Grčka obaveže da više neće tražiti zajmove koje nema nameru da vraća.

Prvi potezi koje vuče Cipras, međutim, ne slute na ovakav kompromis. Ne samo u ekonomskom, već i političkom smislu. Nova grčka vlast se nedvosmisleno ogradila od saopštenja šefova diplomatija 28 država članica EU, koji planiraju pooštravanje sankcija Rusiji zbog podrške proruskim snagama u Ukrajini. Ciprasova vlada tvrdi, naime, da se sa njom nisu konsultovali i da ne stoji iza stavova iznetih u ovom saopštenju. Očekuje se da će se novi šef grčke diplomatije Nikos Kocias oštro da se usprotivi dodatnim kaznenim merama protiv Rusije. Tako da nasuprot varnicama između Grčke i EU, od Egeja ka Rusiji i obratno, duvaju dobri vetrovi. Uostalom, prošle godine Cipras je posetio Kremlj i tom prilikom podržao referendum o nezavisnosti Krima, kazavši da je "namećući sankcije Moskvi, EU pucala sama sebi u nogu". Članove proevropske vlade u Kijevu, nazvao je neonacistima.

U sredu je Atina donekle revidirala svoj stav o "nemogućnosti vraćanju dugova", Ciprasovom izjavom da "Grčka neće odustati od svojih obaveza kada je reč o dugovanjima vezanim za zajam". Navodeći da je njegov prioritet da pomogne onima kojima je pomoć potrebna, Cipras je obećao "realistične predloge za oporavak ekonomije" i najavio borbu protiv korupcije. Ipak, nova vlada je poručila da se više neće slepo povinovati EU, te da želi održivo rešenje za humanitarnu katastrofu u zemlji koja, kako tvrdi Cipras, neće bankrotirati. Nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel, apelovao je na zvaničnu Atinu da bude fer prema građanima Nemačke i evrozone koji su pokazali solidarnost prema Grčkoj. Grčki partneri iz evrozone pozajmili su Atini gotovo 200 milijardi evra u nekoliko faza, putem Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i kroz bilateralne zajmove, pri čemu je doprinos Nemačke, kao najmoćnije evropske privrede, bio najveći. Gabrijel je rekao da nije u redu da jedna država ne sprovodi reforme, a očekuje da njene račune plate oni koji ne žive i ne rade u njoj.

Cipras je obećao donošenje mera za spas ekonomije zemlje i priznao da njegova vlada nema prava na grešku. Takođe, prema njegovim rečima, veliki značaj će dati politici smanjenja nezaposlenosti. Najavio je nova poreska pravila za odmarališta sa sistemom masovnog turističkog odmora ol inkluziv. To su sa neodobravanjem dočekali strani, ali i domaći turistički poslenici.

Novoformirana vlada i njeno protivljenje merama štednje, dobrano je uznemirilo finansijska tržišta, podgrejavši zabrinutost da bi Grčka mogla izaći iz evrozone. U sredu su indeksi na Atinskoj berzi pali za šest odsto, nakon što su prethodnog dana izgubili tri procenta svoje vrednosti.

ATINSKA LUKA I POSLEDICE PO SRBIJU

PRETHODNA konzervativna vlada planirala je prodaju 67-procentnog udela u luci Pirej, a rok za podnošenje prijava za kupovinu tog udela ističe u martu. Kineska kompanija COSCO koja je dostavila ponudu, već ima 35-godišnju koncesiju za proširenje dva najveća kontejnerska terminala u luci Pirej.

Ukoliko bi se od prodaje ove luke odustalo, posledice bi snosila i Srbija. Brza pruga na liniji Budimpešta - Beograd, Kinezima je, naime, interesantna samo iz vizure vlasništva nad lukom Pirej.

ŠANSA ZA EVROPU

ZVANIČNI organ Vatikana list "Oservatore Romano" ocenio je, komentarišući rezultate izbora u Grčkoj, da je pobeda Aleksisa Ciprasa "šansa za Evropu". Sa juga Evrope mogao bi sada da "dođe podsticaj za novu strategiju privrednog rasta i politiku koja će imati prednost u odnosu na tehnokratsku spiralu".

Demokratiju bi trebalo osloboditi od diktata finansijskog tržišta, koji je stvorio velike socijalne neravnopravnosti, smatra list i ističe da cilj EU treba da bude stvaranje novih radnih mesta i pomoć slabim zemljama u investicijama. Pobeda Ciprasa je "reakcija na politiku štednje" i ponovno otkrivanje jednog drugog projekta za Evropu, ocenjuje "Oservatore Romano".

PRVA SEDNICA I ISPUNjENO OBEĆANjE - NEĆEMO se plašiti sukoba, nemamo prostora za odlaganja i greške - rekao je Cipras na prvoj sednici svoje vlade. - Naš cilj je obnova kredibiliteta Grčke i dostojanstva naroda. Dolazimo da bismo radikalno promenili vođenje politike. Siriza je već u sredu ispunila jedno od datih obećanja jer je posle prvog zasedanja vlade, zamenica ministra za migracionu politiku Tasija Hristodulopulos izjavila da će nova vlada dati grčko državljanstvo čitavoj drugoj generaciji emigranata, deci rođenoj u Grčkoj, ali i onima koji su u ovu zemlju dovedeni u najmlađem uzrastu.

Preuzeto sa ...