To Aleksis go go ...  





27/01/2015

Grčka treba da napravi geopolitički zaokreet prema Rusiji – izjavio je Gavril Avramidis, portparol desnocentrističke partije Nezavisni grci koja je ušla u koaliciju sa Sirizom, partijom pobednika na vanrednim parlamentarnim izborima Aleksisom Ciprasom.

Po Avramidisovim rečima, lider Nezavisnih Grka – Panos Kamenos – pitanje geopolitičkih saveza smatra veoma važnim.

„Naša partija je uverena da je okretanje Rusiji krajnje važno. Nije slučajno što je Kameons 15. januara posetio Moskvu gde se sreo sa predstavnicima vladajuće partije i predsednikom spoljnopolitičkog odbora Državne Dume Aleksejom Puškovom”.

Avramidis je otkrio: „Iz Moksve je već stigao signal ministra poljoprivrede, Nikolaja Fjodorova, da će Moskva – bude li se Grčka našla pod pritiskom – ukinuti kontrasankcije našoj zemlji i početi da uvozi našu agrarnu produkciju. Pri tom je pomenuo perspektivu od 30 godina”.

Naravno, Avramidis je u ime svoje partije izrazio zadovoljstvo što će ruski gas krenuti preko Turske i Grčke prema južnoj i centralnoj Evropi.

Nezavisni grci su na nedeljnim vanrednim izborima dobili 4,7 odsto glasova i 13 mesta u nacionalnom parlamentu.

SERGEJ MARKOV: Cipras vladu u Kijevu naziva – neonacističkom

Postoji nekoliko činjenica čije nepriznavanje vređa razum i smeta ozbiljnom poimanju stvari onih koji ih ne priznaju.

1. Vlast u Kijevu je preuzeta nezakonito, ukrajinski izbori su bili nepošteni, ukrajinska opozicija je podvrgnuta teroru, stanovništvo guše propagandom. Vlast je antidemokratska. Ukrajina nije slobodna.

2. Sva odgovornost za rat u Donbasu leži na grupi kijevskih ratnih zločinaca.

3. Ogromna odgovornost za klanicu u Ukrajini leži na Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji čiji je cilj – nanošenje maksimalne štete Rusiji.

4. Rusija je dužna da pomaže žrtvama terora ukrajinske vlasti.

5. U konfliktu sa obe strane učestvuju strani vojnici.

Može se dugo diskutovati, ali su ovo banalne činjenice. Ako ih neki političar ne priznaje već sada, direktno ili posredno (Lavrov ih je, na primer, priznao posredno) – on se do budućeg svrgavanja Porošenka sa vlasti ne može smatrati ozbiljnim.

U svakom slučaju, ne može se smatrati pobornikom demokratije i slobode.

Jer, prvo moraš osuditi glavno kršenje demokratije u savremenoj Evropi, a to su – zločini Kijeva, pa tek potom možeš dobiti pravo da raspredaš o demokratiji.

Današnji premijer Grčke (lider Sirize Aleksis Cipras), još pre godinu dana je rekao: „Ne smemo prihvatiti niti priznavati neonacističku vladu Ukrajine”.

Čak i ako Cipras bude prinuđen da koriguje ovu poziciju – njena suština se neće izmeniti.

U Evropskoj uniji se pojavila prva vlada koja kijevsku vlast direktno naziva – neonacistima.

Biće ih još.

(Fakti.org, Intermagazin.rs)

Izvor  
 

sad već ima smisla...

Mene toliko ne cudi sto je u sad u Vladu usla Zlatna zora sa 17 mesta. Dajte spiska ko im cini vladu i iz koje je partije. Mozda ce ministarstvo odbrane ili policiju da uzmu oni iz Zlatne zore. 

Bitno je da sve staje na svoje mesto:

Okačio sam na prethodnoj strani ministar odbrane je lider nezavisnih Grka Panos Kamenos,zlatna zora je opozicija nije u koaliciji...

-----------------------------------------

Cipras predstavio vladu, Grčka noćna mora Unije

novosti

Nova vlada premijera Aleksisa Ciprasa ima 10 ministara dok je dosadašnja vlada imala 20. U pregovore sa Briselom ide Janis Varufakis, do juče profesor u Teksasu

KABINET novog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, predstavio se u utorak naciji i svetu. U ministarske fotelje seli su levičari iz Sirize i desničari iz stranke Nezavisni Grci (ANEL). Među prvim porukama koje su krenule iz Atine je i tvrdnja da je nerealno očekivati da Grčka u potpunosti otplati svoje dugove.

Euklid Cakalotos, glavni portparol za ekonomiju ultralevičarske Sirize, koja je proteklog vikenda pobedila na prevremenim parlamentarnim izborima u Grčkoj, u izjavi za britanski Bi-Bi-Si kazao je da "niko ne veruje da je grčki dug održiv".

- Još nisam sreo ekonomistu koji bi zaista verovao da će Grčka u potpunosti otplatiti svoje dugove. To je nemoguće - rekao je Cakalotos i dodao da bi lideri EU trebalo da pokažu da su spremni da sarađuju sa Sirizom, strankom koja se protivi daljoj primeni oštrih mera štednje u Grčkoj. - Mi od početka pričamo da je evrozona u opasnosti i da je evro u opasnosti, ali ne od opasnosti od Sirize, već upravo od politike štednje. Uostalom, moja najgora noćna mora bio bi raspad evrozone zbog bankrota Grčke.

Zadatak da u ovo ubedi Brisel pripao je profesoru ekonomije Janisu Varufakisu (53), od utorka ministru finansija Grčke. Varufakis navodi da bi otplate kredita trebalo da budu povezane sa ekonomskim rastom i da bi to koristilo kreditorima.

Postavljanje Varufakisa na čelo grčkog ministarstva finansija je, ocenjuju svetski mediji, deo nastojanja novog premijera Ciprasa da usvoji tvrđi stav u pregovorima sa grčkim kreditorima, EU i MMF. Štampa podseća da je, kao dugogodišnji kritičar evropskog načina rešavanja krize u evrozoni, Varufakis poznat i po tome što je bio protiv dodele paketa pomoći posrnulim članicama evrozone. Sad će morati da predvodi pokretanje ponovnih pregovora oko uslova pod kojim je Grčka od međunarodnih kreditora dobila zajmove u iznosu od 240 milijardi evra.
KRATAK VEK? ANALITIČARI su zajedničku vladu levice i desnice okarakterisali kao "neprirodnu koaliciju" i predviđaju joj kratak vek, ne samo zato što se dve partije oštro razlikuju po brojnim ključnim pitanjima, kao na primer, u pogledu imigracione politike, nego najviše zbog činjenice da je, vele poznavaoci, partija Nezavisnih Grka - "potpuno nepredvidljiva".

Ličnost novog grčkog ministra finansija je odmah došla u centar pažnje svetske javnosti. Varufakis ima dvojno državljanstvo, Grčke i Australije. Proveo je godine na akademijama u Velikoj Britaniji, Australiji i SAD i upravo napustio Teksas da bi postao deo tima premijera Aleksisa Ciprasa. U stručnim krugovima Varufakis, koji daje prednost farmerkama i košuljama nad odelom, poznat je kao kritičar konvencionalnih ekonomskih mudrosti, zbog čega "podseća na ateistu u srednjovekovnom manastiru".

A da će imati težak zadatak bilo je jasno već od prvih minuta njegovog postavljenja jer su zvaničnici EU, od Brisela do Berlina, jasno poručili da su spremni da razgovaraju, ali isključivo uz uslov da Atina poštuje sporazume koje je postigla sa međunarodnim kreditorima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel tek je u utorak čestitala Ciprasu i poželela mu mnogo snage i uspeha. "Preuzimate funkciju premijera u teška vremena, u kojima vas čeka velika odgovornost", poručuje Merkelova.

Cipras će se kao premijer prvi put sastati sa drugim evropskim liderima na samitu 12. februara, na kom će jedna od tema biti sudbina Grčke u evrozoni i održivost javnog duga zemlje na Egeju.

VLADA SA DVOSTRUKO MANjE MINISTARSTAVA

NOVA Ciprasova vlada ima deset ministara dok je dosadašnja vlada imala dvadeset. Formirana su četiri "superministarstva" - finansija, unutrašnjih poslova, kulture i zdravstva.

Vlada će zajedno sa potpredsednicima i državnim sekretarima imati četrdeset članova, uglavnom malo poznatih javnosti, a u Vladi je svega sedam žena. Prva sednica nove vlade održaće se u sredu.

Pored ministra finansija Janisa Varufakisa, najzanimljivija je pozicija novog ministra inostranih poslova na kojoj će se nalaziti Nikos Kocijas, profesor političke teorije i bivši stručnjak u Ministarstvu spoljnih poslova.

Novi ministar nacionalne odbrane je Panos Kamenos, predsednik desničarske stranke Nezavisni Grci, a ministar privrede, infrastrukture, trgovačke mornarice i turizma je Jorgos Statakis.

Uvedeno je i mesto državnog ministra za suzbijanje korupcije.

Objavljeno: 27. januar 2015. u 21:59 /

„Niko ne veruje da je grčki dug održiv“, izjavio je za britanski BBC portparol Sirize Euklid Cakalotos.


„Još nisam sreo ekonomistu koji bi zaista verovao da će Grčka u potpunosti otplatiti svoje dugove. To je nemoguće“, rekao je Cakalos i dodao da bi lideri Evropske unije trebalo da pokažu da su spremni da sarađuju sa Sirizom, strankom koja se oštro protivi daljoj primeni oštrih mera štednje u Grčkoj.

„Evropa će postati veoma čudna i opasna, sa veoma jakim centrifugalnim političkim silama, ako pokaže da nije spremna da razgovara sa novom vladom, izabranom na demokratski održanim izborima“, istakao je portparol Sirize.

„To će biti konačni signal da se radi o Evropi koja ne može da prihvati demokratske niti društvene promene“, rekao je Cakalos, dodavši ipak da bi bila njegova „najgora noćna mora ukoliko bi se evrozona raspala zbog bankrota Grčke“.

„Ako Grčka bankrotira i izađe iz evrozone, evrozona će se tada raspasti. Mi od početka pričamo da je evrozona u opasnosti i da je evro u opasnosti, ali ne od opasnosti od Sirize, već upravo od politike štednje“, upozorio je Cakalos.

Siriza želi da pokrene ponovne pregovore oko uslova pod kojim je Grčka od međunarodnih kreditora dobila zajmove u iznosu od 240 milijardi evra, ali lideri EU upozoravaju novu grčku vladu da će morati da ispuni preuzete obaveze prema kreditorima.

Novi grčki premijer Aleksis Cipras predstaviće danas novu koalicionu vladu iz redova Sirize i partije Nezavisnih Grka, posle ubedljive pobede levice na izborima u nedelju.

Očekuje se da će nova grčka vlada tokom dana položila zakletvu, čime će „šokirana“ Evropa dobiti bolji uvid u novu grčku administraciju, javlja AFP.

Analitičari su opisali najavljenu zajedničku vladu levice i desnice kao „neprirodnu koaliciju“ i verovatno kratkotrajnu, pošto je partija Nezavisnih Grka „nepredvidljiva“, a i dve partije se oštro razlikuju u pogledu imigracione politike.

Međutim, obe partije se oštro protive programu EU i MMF-a za spasavanje Grčke koji je primorala Grke na dalekosežne mere štednje i produbila bolnu šestogodišnju recesiju, navodiAFP.

Zvaničnici od Brisela do Berlina poručili su da su spremni da razgovaraju sa novom vladu na čelu sa Ciprasovom, insistirajući, međutim, da Atina mora da poštuje sporazume koje je postigla sa međunarodnim kreditorima.

Cipras će se kao premijer prvi put sastati sa drugim evropskim liderima na samitu 12. februara, na kom će jedna od tema svakako biti sudbina Grčke u evrozoni i održivost njenog javnog duga.

(Tanjug)

   

28. јануар 2015.

1. Положио венац на гробље стрељаним грчким комунистима.
2. Примио руског амбасадора.
3. Направио коалицију са идејно – политичким опонентом и доказао да је прагматичар.
4. Скресао владу на пола.
5. Најавио драстично кресање војног будзета.
6. Послао ЕУ меморандум којим тражи кресање грчког дуга.
7. Затражио промену улоге и организације Европске Банке.
8. Предложио ТОТАЛНУ забрану спекулативних банкарских „производа“.
9. Поднео захтев за додатно опорезивање богаташа.
10. Предложио укидање државних повластица и концесија Цркви.
11.Затражио оштре ЗАТВОРСКЕ казне за преварантско прикривања капитала.
12. Подигао минималну надницу од НАЈМАЊЕ 750 Евра МЕСЕЧНО.
13. Дао налог за субвенционисање хипотекарних дугова најсиромаснијима
14. Поднео законски предлог да се банке, пруге, поште и водовод национализују.
15. Предложио измену изборног закона
16. Предложио давање државних, банкарских и црквених зграда на коришћење бескућницима
17. Наложио бесплатни доручак и ручак деци у школама
18. Предложио Бесплатно здравство за незапослене и бескућнике.
19. Увео једнаке плате за мушкарце и за жене.

(Став,Станислав Бранковић)

 

Je li iskopao ćup?Nije još?

16:27 28.01.2015.
    23 коментара
    Штампај

СВЕ ШТО НИСУ ЊЕГОВЕ РЕФОРМЕ И „СТРУКТУРНЕ ПРОМЕНЕ“
ПРОГЛАСИО ЗА ПОЛИТИКУ „ЛАКО ЋЕМО“


    Ближи сам Немцима, Aустриjанцима или скандинавским народима него што бих се поредио са нашом браћом и приjатељима у jужноj Eвропи, рекао jе Вучић коментаришући поруке новог грчког премиjера Aлексиса Ципраса о одустаjању од штедње и о новим мерама за оздрављење грчке привреде
    ФАКТИ: Поново се поново премијер похвалио да је његова влада једина коjа jе без притиска било кога из EУ, MMФ, СБ, Eвропске банке кренула у тешке мере, реформе и мере фискалне консолидациjе. Можда и није било притиска, али остаје питање: како ли су Александар Вучић и његова влада идеално погодили да понуде управо оне мере које би им ЕУ, ММФ, СБ и Европска банка тражили под „притиском“? Генијална интуиција или је све много прозаичније и приземније?

        ПРЕМИЈЕР Aлександар Вучић изjавио jе данас да веруjе у структурне промене, тежак рад и мукотрпно оздрављење привреде а не у политику „лако ћемо“.

         „Веруjем у тежак рад, у тешке структурне реформе, веруjем у промену наших навика, наше свести, у тешко и мукотрпно оздрављење наше привреде и зато сам том послу посвећен на такав начин и по том питању сам ближи Немцима, Aустриjанцима или скандинавским народима него што бих се поредио са нашом браћом и приjатељима у jужноj Eвропи“, рекао jе Вучић коментаришући поруке новог грчког премиjера Aлексиса Ципраса о одустаjању од штедње и новим мерама за оздрављење грчке привреде.

        Премиjер jе у интервjу за OРФ подсетио да ниjе Србиjа случаjно jедина земља коjа jе без притиска било кога из EУ, MMФ, СБ, Eвропске банке - било кога кренула у тешке мере и реформе и мере фискалне консолидациjе, те додао да jе то пут оздрављења, „зато што ништа неће пасти са неба“.

         „Да прихватим да кажем народу нећете да плаћате струjу, да ћу без економске подлоге да повећам плату у jавном сектору за 70 евра свима одмах, обећавам куле и градове коjе jе немогуће извести а да то нисте зарадили - себе доживљавам као озбиљног и одговорног човека и то у Србиjи да чуjете нећете“, рекао jе премиjер.

        Свестан jе одушевљења и код Срба и у целом региону због онога што се десило у Грчкоj, али он га не дели.

         „Већина иде линиjом мањег отпора, мисли ето стигла нам jе политика лако ћемо - jа не веруjем у такву политику, а Ципрасу желим сав успех и срећу - ако покаже да таквом политиком може да извуче земљу из кризе то ће бити нешто гениjално и онда jе у праву. Oнда сви ми остали коjи мислимо да само великим трудом и радом резултат може да се постигне треба да се склонимо“, рекао jе премиjер.

(Тањуг)

 

Програм у четрдесет тачака за црвену Грчку

politika

Изворни програм у 40 тачака Алексис Ципрас је ове године делимично ублажио како би привукао још већи број бирача

Суштина програма Сиризе, којим је прекјуче победила на парламентарним изборима, заснива се на обећањима да Грцима који немају новца неће бити искључивана струја, да ће добити бесплатно школство, здравство, бескућници кров над главом, а да ће минимална месечна зарада бити повећана са садашњих 500 на 750 евра, колика је била пре увођења мера штедње. Сириза је обећала да ће се борити да грчки дуг од 320 милијарди евра буде већим делом отписан, као и да се са повериоцима договори о новом кредитном аранжману који неће подразумевати строге мере штедње.

На изборима 2012. Сириза је изашла са програмом у 40 тачака и тада је освојила 26,9 одсто гласова. Три године касније за нијансу је ублажила своје захтеве и освојила је 36,3 одсто.

Сириза је у 40 тачака обећала шта ће урадити када дође на власт:

1. Ревидирати јавни дуг и поново преговарати о каматама и суспендовати исплате док не оживи привреда и док се не врати запосленост.

2. Захтевати од Европске уније да промени улогу Европске централне банке тако да убудуће финансира државе и програме јавних улагања.

3. Повисити на 75 одсто порез на приход за све приходе изнад 500.000 евра.

4. Променити изборни систем у пропорционални.

5. Повисити порез на велике компаније до нивоа који је европски просек.

6. Увести порез на финансијске трансакције и специјални порез на луксузна добра.

7. Забранити трговину спекулативним финансијским дериватима на берзи.

8. Укинути финансијске привилегије Грчкој православној цркви и бродоградилишној индустрији.

9. Борити се против тајних мера банака и одлива капитала у иностранство.

10. Драстично смањити војне трошкове.

11. Повисити износ минималца на 750 евра, што је ниво пре увођења штедње.

12. Користити зграде владе, банака и цркве за бескућнике.

13. Отворити мензе у јавним школама где ће деца моћи да добију бесплатан доручак и ручак.

14. Пружити бесплатне здравствене услуге за незапослене, бескућнике и оне са ниским платама.

15. Ако не могу да плате рате, сиромашним породицама субвенционисати отплату кредита до 30 одсто.

16. Повећати издатке за незапослене. Повећати социјалну заштиту за породице са једним родитељем, старије особе, особе са инвалидитетом и породице без икаквих прихода.

17. Смањити фискалне намете за добра од примарне неопходности.

18. Национализовати банке.

19. Национализовати бивша јавна (услужна и комунална) предузећа у стратешким секторима за раст земље (железнице, авио-саобраћај, пошта, водовод).

20. Прећи на обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине.

21. Изједначити плате мушкарцима и женама.

22. Ограничити прекаријат (израз који описује раднике који имају несигуран посао и ниска примања) и подржати уговоре на неодређено.

23. Проширити заштиту рада и плата радника који раде пола радног времена.

24. Обновити колективне уговоре.

25. Повећати контролу рада и захтева предузећа која се пријављују на конкурсе за јавне радове.

26. Извршити уставне реформе које гарантују одвајање цркве и државе и заштиту права на образовање, здравство и животну средину.

27. Спровести референдуме о уговорима и другим споразумима са Европом.

28. Укинути привилегије парламентарцима. Укинути имунитет министрима и дозволити судовима да процесуирају чланове владе.

29. Демилитаризовати обалску стражу и специјалне јединице против побуна. Забранити полицији да носи маске и ватрено оружје током демонстрација. Променити обуку полиције тако да се подвуче социјална тематика попут имиграције, дрога и друштвених чинилаца.

30. Гарантовати људска права у центрима за задржавање имиграната.

31. Олакшати поновно сједињавање имигрантских породица.

32. Укинути казне за конзумирање дрога како би то допринело борби против шверца дроге. Повећати финансирање центара за одвикавање.

33. Регулисати право на приговор савести у законима о регрутацији.

34. Повећати финансирање јавног здравства до просечног европског нивоа. (Европски просек је шест одсто БДП-а, док је сада у Грчкој три одсто.)

35. Укинути грађанству плаћање здравствених услуга.

36. Национализовати приватне болнице. Укинути приватно учешће у националном здравственом систему.

37. Повући грчке трупе из Авганистана и са Балкана – да нема грчких војника ван грчких граница.

38. Укинути војну сарадњу са Израелом. Подржати стварање палестинске државе унутар граница из 1967. године.

39. Преговарати са Турском о стабилном споразуму.

40. Затворити све стране базе у Грчкој и иступити из НАТО-а.