Izvore vesti stavljajte inace se brisu. Ovo je trece i poslednje upozorenje.

Izvor je srbin.info a komentari ljudi ispod vesti.. to je nemoguce prepricati.

ИСТРАЖИВАЊЕ: ПРЕМА РУСИЈИ СЕ БЛАГОНАКЛОНО ОДНОСИ 63 ОДСТО ГРКА, А ПРЕМА ЕУ – 23 ОДСТО

ТЕЖЊА Грчке да развија односе са Русијом последица је држања према њој Европске уније – оценила је британска телевизија BBC.

Њен коментатор Џорџос Кристидес оценио је: „Јачање веза између нове владе Грчке и Русије постало је знак за узбуну у ЕУ. Атина у Москви види адут у својим преговорима са кредиторима, а неки се већ прибојавају да се она незаустављиво окреће од Запада према наклоњенијем савезнику, потенцијалном инвеститору и кредитору”.

Кристидес је оценио да би кредит од Русије, или од Кине, за Грчку био прихватљивији или бар битна допуна ономе што нуди еврозона.

Москва би, за узврат, била награђена ветом свог савезника унутар ЕУ – нагласио је Кристидес.

Он је подсетио на истраживање Pew Research Center које је показало да је 63 одсто Грка наклоњено Русији, а ЕУ само 23 одсто.

Искључивање Атине из еврозоне још више ће зближити Грчку са Русијом – подвлачи ВВС.

(BBC,Vesti online)

Emir Kusturica: Muhika, lider iz favele

Emir Kusturica o filmu "Poslednji heroj" čije je snimanje završio ovih dana u Montevideu


Muhika se ne bavi politikom da bi zaradio novac za sebe, već da bi svojim građanima omogućio da napokon počnu da žive bolje. I to je jedina istina!

Ovim rečima naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica otkriva za čitaoce "Novosti" najsvežije utiske posle susreta sa već bivšim urugvajskim predsednikom Hoseom Muhikom o kome je, ovih dana u Montevideu, snimio završne kadrove dokumentarca "Poslednji heroj". Najsvežiji kadrovi ovog filma zabeležili su poslednji radni dan "najsiromašnijeg lidera na planeti" za koga Kusturica kaže da je iza sebe ostavio stabilnu državu.

- Kada pogledaš njegov životni put, to je kao da gledaš Skorsezeovog "Taksistu". Od gerilca, koji je otimao ljude, ucenjivao ih i činio sve što je zabranjeno, stigao je do mirnog čiče, mudrog, sa političkim snom o boljem životu ljudi. I taj san je u njegovoj zemlji zaživeo - otkriva Kusturica.

Kakav je bio vaš prvi susret sa Muhikom?

- Pitao sam ga da li je istina da je pljačkao banke. Odgovorio mi je: Šta ti misliš, da je kriminalac onaj koji pljačka banke? Kriminalac je onaj koji ih formira. Ja nisam uzimao sebi! Imali smo gradsku gerilu, borili smo se protiv fašističke hunte, jedne od onih koje su Amerikanci uspostavili u Južnoj Americi, podržavajući ekstremnu desnicu. Najveće bolesti našeg kontinenta su fašizam i ortodoksni, tvrdi komunizam, ove ideologije instalirane su ovde u svakoj državi.

LEPE UMETNOSTI
Pored Andrićevog instituta, u oktobru u Andrićgradu počinje da radi Internacionalna katedra dramskih umetnosti. To je naš odgovor na sve slične akademije u regionu. Već prva generacija studenata imaće na raspolaganju najbolju opremu, kakvu danas koristite najveći filmski stvaraoci u svetu. Od kamere, preko montaže i tona, imaćemo najviše standarde digitalne tehnike. Tako će pored teorije, akcenat biti na praktičnom radu. Ovde će najuspešniji moći da uče, ali i da prave filmove! Sve to pokrenuo je festival "Kustendorf", koji je bio inspiracija za otvaranje fakulteta. Posle dramske katedre, doći će i druge, muzička, pa likovna, a na kraju ćemo u Andrićgradu, za nekoliko godina - imati formiran univerzitet lepih umetnosti.
A kako je izgledao taj poslednji Muhikin predsednički dan?

- Ovako je bilo: odlazi čovek, predaje lentu novom predsedniku, krećemo glavnim trgom i nastaje frenetični aplauz, kakav nisam video ni kada najpoznatiji glumci izađu pred obožavaoce. Kasnije, dok smo leteli da se sretnemo sa predsednicom Brazila, u želji da ga podstaknem na priču, kažem mu: Lako je vama, vaša zemlja ima osam miliona krava. On me pogleda ispod oka i kaže: Trinaest! A ljudi, koliko? Tri miliona. Od izvoza zarađujemo šest milijardi dolara godišnje.

Dokazuje li vaš film da je moguće biti skroman predsednik u današnjem svetu?

- U jednoj faveli, blizu njegove kuće, a on živi u najsiromašnijoj kući koju sam video u životu, rekao mi je: "Moj slučaj je jednostavan. Ja sam čovek koji živi isto kao moj narod." Ljudima koji nemaju apsolutno ništa, u jednoj privatizovanoj pa propaloj fabrici nameštaja, dao je vlasništvo nad firmom. Rekao im je: "Ne sanjajte o bogatstvu. Imaćete dobar posao, pristojnu platu i dobar život. Svaki pokušaj da postanete nešto više, rizik je da taj boljitak izgubite."

Muhika je, kažete, pravio neobične poteze za jednog gerilca.

- Legalizovao je marihuanu i gej brakove, što levičari inače pokušavaju da rade, ali je on to uradio u zemlji sa posebnom pozicijom. To je "jug juga" Latinske Amerike. U mozaiku levičarskih država on je uspostavio najbolji recept. Iskustvo urbane gerile i ortodoksnog komunizma pretvorio je u socijalizam sposoban da stvara viškove. Onda ih raspoređuje, brinući prvo da drastično smanji broj sirotinje.

Kako je Muhika pridobio narod?

- Za razliku od evropske političke prakse, Muhika je na vlast došao ne retorikom, već stavljanjem sopstvenog života u zalog. Robijao je skoro deceniju i po. "Popio" je šest metaka, gledao sam te rane, sav je ispresecan... Za razliku od njega, balkanski političari na rizik stavljaju nešto drugo, ono što im određuju strane obaveštajne službe. Špijuni postavljaju vladare po Balkanu, a moć ovih špijuna, nažalost, političare neverovatno opčinjava i ushićuje. A vidite Muhiku, njegova politička karijera išla je od gradskog bandita, preko mučenja u zatvoru, sve do predsednika.

ČEKAJUĆI SUNCE
OČEKUJE vas nastavak snimanja filma "Na mliječnom putu".
- Kada film liči na ljudski usud, tada postaje značajan. Film "Na mliječnom putu" ima svoju biografiju, toliko znam. Razvija se iz zrna kratkog filma o pravoslavnom monahu, taj segment takođe sam dosnimavao... Sada znam da snimljeno zadire u suštinu ljudskog postojanja, vezuje hiljade faktora koji znače život na Balkanu, a pri tome u osnovi ima biblijsku sagu o čoveku i zmiji, čoveku i ženi. Prošla, kišna godina nije nam dala dovoljno dana snimanja, a bez svetlosti nema filma. Sada iščekujemo sunčane dane da nastavimo.
Na kakvim iskušenjima je bio tokom robije?

- Posle punih osam godina zatvora, počeo je da sluša zvuke koji su ga vodili u psihičku bolest. Ali, našao je ključ da se spase - našao je sagovornike. Pričao je s mravima! U tim bunarima gde je držan, govorio je bubama ono što misli! Dok je premeštan iz jednog u drugi zatvor, hunti je došao kraj, američka kontrola više nije mogla da ubaci dovoljno obaveštajaca, da fašističku huntu održe. Kada je izašao s robije, sve levo orijentisane stranke u Urugvaju, zajedno sa masonima koji su tamo jaki, srušile su ekstremnu desnicu. Kao ministar poljoprivrede, uverio je narod da je bolje živeti dobro nego loše, napravio je velike reforme, pripremio se za uzlet na vrh države.

Postoji li u Srbiji šansa da neka od vizija boljeg života zaživi u realnosti?

- Sreo sam se jednom sa našim predsednikom Nikolićem, kada su kopači nikla pokušali da povedu novi rat za Mokru Goru. Tražio sam da to ne dozvoli. Tada sam mu predočio da Srbiji nedostaje milion hektara pod sadnicama i još 10 miliona krava. Ispostavilo se, da su voće i stoka, kod nas takođe pitanje puta u Evropu. Planiranje budućnosti Srbije, nije usklađeno sa našim stvarnim potencijalima. Usklađeno je sa nekim višim redom stvari, u kome naša država ne odlučuje previše. Tvrdim da Srbija gubi svoju autonomiju time što nema stratešku osnovu koja se jednostavno zove - ishrana. Kod nas nema te proizvodnje, jer plasman i Evropsku uniju, nije izvestan.

Ono što ste uradili u Mokroj Gori i u Andrićgradu tiha je kulturna revolucija; da li je moguće napraviti nešto slično u ekonomiji i privredi?

- Sve je pitanje hrabrosti i rizika. Svaki ozbiljan potez u privredi, podrazumeva politiku koja će stati iza ideja, poput one da za početak sebi proizvedemo hranu. Ljutnja i bes su me zahvatili, kada sam video da će 50. godišnjica Andrićevog "nobela" proći samo sa njegovom kartonskom nalepnicom na bagažima beogradskog aerodroma. Da bih tihu kulturnu revoluciju, kako je zovete, sproveo, našao sam druga u tome. Dodik je pomogao da na polju kulture razvijemo jednu teoriju i da je sprovedemo u delo. U vreme Tadića i u vreme Vučića, pustili su nam na volju, pa taj kod zaštite našeg identiteta traje. On nas vraća na mapu opstanka. I to na mestu krvavom od rimskog perioda do današnjeg vremena. Tako se ideja o klanici, izmešta, kroz ideju o kulturi.

Kažete da ste sve to radili uz svu skepsu ovdašnjeg sveta...

- Uz svu nevolju koju je Andrić ovde i posthumno doživljavao, setite se, macolom su mu lomili glavu. Uz sve gestove protiv kulture smo radili, da u ovoj komuni sačinjenoj od došljaka i starosedelaca dokažemo, da kultura ipak može da se aktivira. I to na najvišem nivou. Kultura se sada pretvara u novu stvaralačku energiju. Ona proizvodi - miran život. Za pravoslavce, miran život je ljubav, a na nju nikoga ne možeš da nateraš.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:538832-Emir-Kusturica-Muhika-lider-iz-favele

 

  braća....

 

Grčka borba za soventnost i opstanak u evrozoni sve više počinje da liči na hod po tajnkoj žici. Iza kulisa sukoba Berlina i Atine, diplomatske igre su uveliko u toku.

U utorak, svega nekoliko časova nakon što je vlada Grčke obelodanila da je premijer Aleksis Cipras prihvatio poziv nemačke kancelarke Angele Merkel da poseti Berlin, otkriveno je da će prvi čovek Grčke napraviti sličnu "turističku turu", samo malo istočnije, te da će posetiti i Moskvu
 

- Premijer Cipras posetiće Kremlj 8. aprila, i to na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina - izjavio je portparol grčke vlade.
 
Svega nekoliko sati nakon te izjave, jedna od istaknutijih američkih diplomata, Viktorija Nuland, održala je hitan sastanak sa ministrom spoljnih poslova Grčke Nikosom Kocijasom u Atini.

Izjava o mogućem okretanju Rusiji upalila crveni alarm u SAD: Viktorija Nuland
Nulandova, koja je pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja Evrope i Evroazije, brže-bolje je avionom doputoala u Grčku kako bi tamošnjem ministru inostranih poslova predočila brigu koju SAD osećaju, "da grčka dužnička kriza prerasta u geopolitički sukob i pretnju međunarodnim odnosima".
 
Sjedinjene Države smaraju da bi Grčka, ukoliko joj se dozvoli da "slobodno luta" bez kontrole velikih sila, mogla da završi u naručju Rusije, lišena pomoći EU, čime bi raskinula veze sa Zapadom.
 
Ova konstatacija dodatno dobija na težini ukoliko se uzme u obzir koliko bi NATO izgubio na strateškom planu ukoliko bi jedna od njegovih članica rešila da "skrene s puta".
 
Imajući u vidu da Grčka čini najvažniji deo NATO snaga na jugoistoku Evrope, SAD su duboko zabrinute da bi, ukoliko se Grci odluče za iznenadnu promenu kursa, "evropska bezbednost bila znatno ugrožena".

Ukoliko Grčku izoluju, evropska bezbednost bila bi dovedena u pitanje: NATO
Tradicionalno bliski odnosi grčkih levičara sa Rusijom dozvolili su su ministrima te zemlje da otvoreno predlažu potpuni zaokret i stratešku saradnju sa Vladimirom Putinom, u slučaju da Atina ne nađe zajednički jezik sa evropskim partnerima.
 
"Rusija bi raširenih ruku dočekala svoju pravoslavnu braću, uprkos sopstvenim finansijskim brigama", ocenjuje britanski "Gardijan".
 
- Mi želimo pravedan dogovor sa kreditorima. Međutim, ukoliko do njega ne dođe, ako Nemačka ne odustane od svog stava koji vodi ka raspadu Evrope, onda ćemo se odlučiti za plan B - izjavio je Panos Kamenos, lider desničarske "Nezavisne Grčke", koja sa Ciprasovim levičarima čini vladajuću koaliciju.

Razmišlja o planu B: Panos Kamenos, Ciprasov koalicioni partner
S obzirom da pregovori sa Briselom i Berlinom postaju sve teži i nepodnošljiviji, ministar Kocijas je zaigrao na kartu strateškog položaja Grčke i važnosti njene uloge na geopolitičkoj mapi.
 
- Kreditori će, ukoliko izoluju Grčku, učiniti to na sopstvenu štetu. Milioni imigranata, među kojima će se naći i pozamašan broj džihadista, preplaviće Evropu ukoliko Grčka doživi kolaps. Automatski, gubi se stabilnost na zapadnom Balkanu, a pored postojećih problema u Ukrajini, Siriji, Iraku, ali i u severnoj Afici, dobijamo opšti haos - upozorio je Kocijas kreditore iz EU na sastanku održanom pre deset dana.
 
Pat pozicija Grčke i EU, pre svega Nemačke kao kreditora najvećeg dela duga od 240 milijardi evra, sve je očiglednija.

Nemačka i dalje ne popušta: Angela Merkel
Ipak, strpljenje koje evropski lideri imaju za Ciprasa sve je manje. Predstojeći sastanak Ciprasa i Merkelove, na kojem će se grčki premijer više fokusirati na priču o reformama umesto na cifre i dug, već izaziva opšte nezadovoljstvo dežurnih kritičara koji smatraju da je "fiskalna čestitost", ulepšan naziv za otplatu duga, jedini način za napredak najzaduženije zemlje EU.
 
Sa druge strane, Amerikanci se najviše plaše izolacije Grčke i njeno okretanje Rusiji, koja je, prema rečima Viktorije Nuland, "prepoznala Grčku kao savršenog trojanskog konja putem kojeg bi se ušunjala u EU".

Dok EU tvrdoglavo odbija da promeni stav o grčkom dugu, SAD strahuju da bi najveću korist mogao da ima Vladimir Putin
- Rusija bi imala veliki interes ukoliko bi se kriza u odnosima Grčke i EU produbila. Kremlj podržava stranu koja lobira za odbacivanje evra i povratak drahmi, iz prostog razloga što bi izlazak Grčke iz EU značio slabljenje evrozone i udaljavanje Grčke od Zapada - izjavio je profesor političkih nauka na atinskom univerzitetu "Panteon", Dimitris Keridis.
 
Američke diplomate strahuju da će se tvrdoglavost evropskih kreditora svima obiti o glavu. Dug zasenjuje mnogo bitniju stvar, a to je strateški položaj i važna uloga Grčke u veoma zategnutoj geopolitičkoj situaciji. Kao jedno od raskršća istoka i zapada, pritom i jedno od najvažnjih uporišta NATO alijanse u Evropi, Grčka je mnogo važnija za svet nego što se to u prvi mah čini.


Izvor: Blic

Vada u Atini verovatno ima novca za isplatu plata javnom sektoru i penzija samo za još dve nedelje, odnosno do 8. aprila, kada će ući u kritičnu situaciju, piše nemački list "Frankfurter algemajne zontag cajtung".


Stručnjaci Evropske komisije tvrde da čak i ako zvanicna Atina posegne za fondovima socijalnog osiguranja i računima kompanija u državnom vlasništvu da bi nastavila s isplatom plata, Grčkoj će 9. aprila doći na naplatu 465 miliona evra kredita Međunarodnom monetarnom fondu, što će, prema pisanju nemačkog lista, platiti sa velikim teškoćama.

Grčki premijer Aleksis Cipras je prošlog petka pokušao da uveri kreditore i evropske partnere da će u „dolazećim danima imati prošireni predlog reformi s nadom da će one "otključati" poslednju tranšu pomoći u iznosu od 7,2 milijardi evra.

Cipras danas boravi u zvaničnoj poseti Berlinu gde će se sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Izvor: B92

 

   

Ципрасов саветник Костас Дузинас:
Не треба вам оваква Европска унија јер нећемо да будемо гастарбајтери у сопственој земљи

26. март 2015.

УКОЛИКО се политика Европске уније хитно и из корена не промени, тешко ће доћи до њеног даљег ширења. Сама ЕУ данас је у „дроњцима“ и њен опстанак је под великим ризиком. Не видим ни зашто би и земљама кандидатима, укључујући Србију, било у интересу да постану чланица овакве Европе.

Овакву дијагнозу дешавања у ЕУ и пројекције њене будућности, у интервјуу за „Новости“, даје професор права Костас Дузинас, један од водећих европских политичких филозофа и саветник грчке Сиризе и њеног лидера Алексиса Ципраса.

* Зашто, по вашем мишљењу, није добра идеја да наставимо тежње ка ЕУ?

- Пре свега, зато што бисте били на периферији ЕУ, где је економска ситуација, без обзира на то да ли је реч о Медитерану, Хрватској, Бугарској или Румунији, апсолутно катастрофална. Тамо су људи гастарбајтери у сопственој земљи, раде јефтине послове за Средњоевропљане, који им продају своју робу по високим ценама.

* Због чега, по вама, оваква Европа нема светлу будућност?

- После распада СССР и Југославије, изнете су теорије да смо сада у новом светском поретку и да је ЕУ будућност човечанства. Међутим, том победом похлепног, агресивног капитализма, коју су неки означили као крај историје и улазак у нову еру, заправо је започео распад ЕУ и крај идеје о Европи којој Србија равноправно припада колико Грчка или Енглеска. Само идеје које влада Сиризе сада оживљава дају наду да би ЕУ могла бити спасена.

БАЛКАН УСРЕД ВРЕЛОГ РАТА

* КАКО ће се нови хладни рат одразити на регион Балкана?

– Бојим се да смо ми на Балкану у „врелом рату“, који је почео у Украјини и преноси се на Турску, Пакистан, Либију… Земље као што су Грчка и Србија морају да допринесу, колико могу, смиривању страсти у овом новом геополитичком превирању, како би се обезбедила стабилност Балкана.

* Може ли се модел Сиризе применити и на друге државе, укључујући Србију?

- Не постоји рецепт како социјалдемократија треба да изгледа у 21. веку, и ми учимо и прилагођавамо се у ходу. Идеје које Сириза оживљава, нови социјални модел, ослања се на две ствари – једнакост и социјална правда и демократија. Ако се та два принципе ставе у центар политике сваке земље, чини ми се да би то био модел и за Грчку, и за Србију, и за све.

* И за Немачку, која је водећа земља ЕУ, па и кључна за европски пут Србије?

- У Немачкој расте свест међу обичним људима да је оно што се догађа у Грчкој добро и за њих. Наравно, немачка елита, банкари, индустријалци су против тога. Али, уколико се не прекине са овом лудом економском политиком краја ЕУ, која је већ начета огромним националистичким сентиментом и јазом између јужњака и северњака – до краја ће се поцепати. Још 2011. сам рекао да ће „европско пролеће“ започети у Грчкој и мислим да је тај процес тешко зауставити.

 (Д. МИЛИНКОВИЋ, Новости)