RT objasnio,nije više gejm čejndžer nego nejm čejndžer 

Dablin -- U Irskoj se s velikom pažnjom posmatra grčka kampanja oko programa za otplatu dugova. Ali ne i s puno simpatija.

Jer i Irci još uvek imaju problema sa velikim dugovima. Smatraju kako Grci treba da imaju isti tretman.

Dablin, kvart Grand Kanal Dok. Ovde cene nekretnina rastu brže nego u ostatku zemlje. Na mestu gde je nekada vladalo sivilo, danas dominiraju inovativna arhitektura, luksuzni apartmani i restorani.

U ovom živahnom kvartu nalazi se i studio rok-grupe U2, a tu su i evropske centrale Fejsbuka i Gugla.

Vidno blagostanje u "Silicon Dock-u" i stalni priliv investicija izgleda da potvrđuju ono što je nedavno objavio dnevni list "Irish Independent": “Mi više nismo PIIGS." Ova skraćenica koja neodoljivo podseća na "pig“ (engleski: svinja) nastala je prilikom nabrajanja prezaduženih evropskih zemalja: Portugalija, Italija, Irska, Grčka i Španija.

Ružna sećanja
Irska se zaista ne može više tek upoređivati s izmučenom Grčkom. "Trojka“, koju čine predstavnici Evropske centralne banke (ECB), Komisije EU (EK) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i koja je nadzirala sprovođenje grčkih reformi, danas je u Irskoj samo jedno ružno sećanje. Stopa nezaposlenosti je opala sa rekordnih 15 na jedanaest odsto. Iako je emigracija akutan problem na zapadu i jugu zemlje, broj iseljenika snažno opada – sinhronizovano s porastom nacionalne ekonomije.

Irsku ipak još uvek, kao i Grčku, muči težak, možda i pretežak teret: dugovi. Irska godišnje za podmirivanje dužničkih obveza izdvaja dva puta više nego što ulaže u svoju infrastrukturu. Sećanja na svakidašnji život u kriznoj ekonomiji su još sveža, Irci vrlo dobro razumeju teškoće Grka. U Dablinu su, baš kao i u Atini, zbog programa sanacije, odnosno novih poreza i dadžbina, na ulice izašle hiljade demonstranata.

Grčka kao opomena
Od početka recesije Irska je sa svakim pogledom na Grčku popravljala raspoloženje. Grčka je Ircima bila podsećanje da je sve moglo biti i puno gore. U irskim medijima postoji širok konsenzus oko toga da Grčka zaslužuje rasterećenje, ali vlada je izričito protiv dužničkih olakšica. Protekle sedmice je ministar finansija Majkl Nunan pred parlamentarnim odborom izjavio da neće podržati otpis dugova, a ni pokušaje izbacivanja Grčke iz evro-zone. Čini se da nova grčka vlada predlaže "nemoguće“ predloge s ciljem popunjavanja preteće finansijske rupe, žali se Nunan.

On je, barem delimično, u pravu, kaže Elan Gregori u svom antikvarijatu u centru Dablina. Trgovina knjigama je tokom recesije bila nesiguran posao, a i danas je – bez obzira na privredni zalet. Jak evro "poskupeo“ je uvoz retkih knjiga iz Velike Britanije i SAD. Pogrešno je, kaže Gregori, nuditi Grcima posebno regulisanje otplate dugova, kada su vremena za ljude poput njega i dalje teška.

"Ukoliko bi Evropska unija iz bilo kog razloga odlučila Grcima da popusti, Irci bi bili jako ljuti.“

Osećaj (ne)sigurnosti
Simas Kofi, profesor ekonomije na Univerzitetu u Korku, dugo vremena je bio jedan od retkih koji su trvdili da Irska, a i Grčka, nemaju pravo da prebacuju odgovornost za svoje greške na međunarodne organizacije. Odgovornost počinje kod kuće, smatra Kofi. Jedan od centralnih irskih problema je neodgovorna podela kredita, za šta su bile odgovorne banke, ali i nedovoljno jasno regulisanje finansijskog tržišta. Problem nisu dugovi, koje Grčka ionako jedva vraća, već „privredni sistem koji ne funkcioniše“, tvrdi profesor.

"Grčkoj ne treba opraštati dugove. Ali kraj nesigurnosti mora doći, odnosno treba joj osećaj sigurnosti, osećaj koji upravo nastaje u Irskoj.“

Izvor: B92

Irci ljuti? To je veliko pitanje sta Irci misle o svemu ovome. Volja politicke elite jednog naroda, ne mora nuzno da reflektuje i volju naroda, cak naprotiv!



Go on home British soldiers go on home
have you got no fuck'in homes of your own
for eight hundred years we've fought you without fear
and we will fight you for eight hundred more.

"Lepo pise plakata gore..." !!!!11

Samo ih treba pustiti da se medjusobno rasprave...oni ce to daleko bolje sami da odrade...

 Ма и ја сам за то, него што је најгоре, када дођемо до Јадрана, има међусобно да заратимо и да се поубијамо...   

Atina, Frankfurt -- Grčka će se u slučaju izlaska iz evrozone neminovno približiti Rusiji, a to će otvoriti prostor za dodatno jačanje ruskog uticaja na Balkanu, piše nemački FAZ.

"Ako Grci izađu iz monetarne unije, pod znakom pitanja će biti i njihovo članstvo u EU i Šengen zoni. Izlazak bilo koje članice iz evrozone će dovesti i do opšteg pada poverenja i solidarnost preostalih zemalja, što bi bio ogroman teret za uniju baziranu na partnerskim odnosima", navodi list.

Kako ističe FAZ, potencijalni izlazak Grčke iz EU bi imao i dalekosežne strateške posledice po Evropu i tako bi ponovo bile promešane karte.

"Grčka će tražiti nove partnere, a Rusija će svakao biti prva. Rusija ima novac, svoje interese na Balkanu, a postoji i kulturološka bliskost između dve pravoslavne zemlje", navodi nemački list.

Naravno, čvršće veze Grčke i Rusije sa sobom povlače i nove probleme za NATO.

"Alijansa bi imala više problema da ojača poziciju na istoku Evrope, ako se Atina iz nekog razloga usprotivi", navodi FAZ.

Izvor: B92

Pa to samo ako smo glupi. Mi lepo da preuzmemo veci deo Albanske obale i dobijemo izlaz na more, Grci neka uzmu Jugo Istocni deo, Makedonci Severo Istocni, Crnogorci Srbi neka uzmu Severo Zapadni i jedan deo Jugo Zapadnog, a mi sve ostalo.  I to je to.  A ako dodje do puskaranja, nesto ne mislim da bi se mi poubijali toliko.  Makedonci i Grci ne bi tako lako protiv nas, jedino ove druge prodane dushe, ali i za to ima leka.

  Aл` си га поделио, свака част 

Demonstracije protiv Sirize

ATINA -RTV

Na prvim demonstracijama protiv vlade premijera Aleksisa Ciprasa policija se sukobila sa demonstrantima, koji su u četvrtak uveče u Atini, posle protestnog skupa, razbijali izloge prodavnica, bacali zapaljive bombe, palili automobile i uništavali autobuske stanice.

Dogovor sa Evropskom unijom prošle nedelje o produženju programa zajma, izazvao je protivljenja i unutar same Sirize, kao i optužbe levice da je vlada već izneverila svoja predizborna obećanja, među kojima i da će okončati program pomoći sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 240 milijardi evra.

...
Kako javlja Radio Slobodna Evropa, posle skupa, grupa ljudi obučena u crno počela je da pravi nerede u centralnom atinskom kvartu Eksarhija, u kome se okupljaju umetnici i levičarski intelektualci.

Мирјана Бобић-Мојсиловић: Званична верзија – никад јој не веруј

Дванаеста божја заповест гласи: никада не веруј званичној верзији. Ова досетка се и те како може узети у обзир када се ради о политици, поготово о међународној, а у то смо се као држава уверили небројено пута у протеклих 25 година

Дванаеста божја заповест гласи: никада не веруј званичној верзији. Ова досетка се и те како може узети у обзир када се ради о политици, поготово о међународној, а у то смо се као држава уверили небројено пута у протеклих 25 година. Тумачити међународну политику преко извештаја CNN, Ројтерса или других глобалних медија, делује наивно, али корисно по колективни дремеж, док се све остало, што искаче из званичне верзије, све чешће проглашава поспрдном синтагмом "теорија завере".

Занимљиво је како је победа Сиризе у Грчкој добила скоро папагајски ехо - па се на сва уста говори о "ултралевици" која се испоставља као огромна претња за срећу ове и овакве Европе. Срећу ове и овакве Европе изгледа најгласније бране у Србији, а подсмех према онима који су се усудили да се обрадују појави дисонантног гласа у европском хору, не јењава. Обичан човек са ових простора има разлога да се радује макар и привиду нечега што је устало против "строгоће" ЕУ према малим народима и још мањим економијама, тим пре што је победа Сиризе била, како јављају глобални медији, потпуно очекивана. У Грчкој је она описана као историјска победа демократије, као спектакуларан потез који ће променити лице Европе, вратити суверенитет државама и створити услове за нове и далеко праведније политичке уговоре за мале земље.

Они који сањају лепше и праведније друштво добили су барем мали разлог за радост, а сан о свету који је могуће променити набоље (иако нико не зна како би то могло да се уради) ових дана, због Сиризе, Грчке и младог и енергичног Ципраса, подсећа на усхићење од пре сто година, и чежњиве погледе ка Истоку на коме се рађао Нови свет. Иако се касније испоставило да су Лењина финансирали амерички банкари, то није ништа променило у тумачењу историје, још мање у нашем ставу према "учитељици живота".

Не мора обичан човек да зна ништа о луци Пиреј, интересима НАТО, Русије, Кине, Немачке, замршеним односима политичких и економских интереса великих сила, играма иза затворених врата и невидљивим нитима којима се остварују компликовани планови идеологије глобалног села, али је логично закључити бар једну ствар - ништа се не догађа случајно, као и да све што се догађа на кугли земаљској у последњих сто година, без обзира на то да ли се ради о страху или о нади, никада није на штету крупног капитала. Револуције нису спонтане, од Октобарске, до "наранџасте", иза њих стоје билионери који су по занимању "филантропи", од којих је данас најекспониранији филантроп Џорџ Сорош.

Занимљиво је да је актуелни грчки победник Алексис Ципрас само пре годину дана био специјални гост и предавач у Вашингтону на Брукингс институту, контроверзној, приватној и непрофитној институцији у власништву Џорџа Сороша, као и да су тзв. независни медији и политички аналитичари диљем света после победе Сиризе масовно објављивали да су исти они банкари који су креирали грчку кризу, сада створили, финансирали и на власт довели либералну и "антикапиталистичку" Сиризу.

У свету који је прихватио политику дуплих аршина, у коме Џорџ Бајден ових дана понавља мантру да Америка неће дозволити да Путин прекраја границе Европе, пошто је претходно на примеру СФРЈ, а потом и Србије прекројила Европу по свом нахођењу, илузије о спонтанитету историје, о самосвојним револуцијама, независним покретима и медијима који љубе истину више него новац, морале би да буду распршене. Али, нису.

Јер ново поробљавање света не врши се више превасходно оружјем, бомбама, или економским санкцијама, него медијима, а у крајњој линији и изборима. Мислићемо оно што нам јаве на насловним странама и у ударним вестима. Бићемо уверени да смо сами по својој вољи и памети гласали, пошто су нас медији претходно припремили. Тако изгледа данашњи свет. Тачније, испоставља се да ништа није онако како изгледа. Не говори ли томе у прилог и аргумент за којим су посегли многи у Србији, после Шешељевог пуштања из Хага - да је вођа радикала, заправо, "америчко тајно оружје" за рушење ове власти?

Није ли онда логично закључити да је све што се догађа пред нашим очима, нека врста мађионичарске представе (укључујући и ово са Сиризом, и нарочито са њеним евентуалним неуспехом да Грчку извуче из кризе) која на крају треба да увери сиротињу света да је слобода прецењена, и да је сигурност у крилу Великог Брата једина сигурност којој треба тежити?

(Мирјана Бобић Мојсиловић – Вечерње новости)

http://www.nspm.rs/hronika/mirjana-bobic-mojsilovic-zvanicna-verzija-%E2%80%93-nikad-joj-ne-veruj.html