Ne zna papa, nov je, pa otvorio neku kutijicu koju nije smeo 

Evo lutkica, suvenira. 

Izbor pape - ovo niste znali

Konklava znači „pod ključem“, a sam proces vuče korene iz srednjeg veka kada je kardinalima bilo potrebno i po nekoliko godina da izaberu novog papu. Lokalnom stanovništvu bilo je dosta čekanja pa su srušili krov zgrade gde su se kardinali sastajali i odlučili da ih zaključaju u nadi da će to ubrzati donošenje odluke.

Hleb i voda

Nakon tog glasanja izglasan je papa Grgur X. On je želeo da izbegne ponavljanje sopstvenog iskustva prilikom glasanja tako da je konklava postala tradicija. Kardinali su nakon toga dobijali jedan obrok u podne i jedan uveče ukoliko bi glasanje trajalo duže od tri dana a u slučaju da je glasanje trajalo duže od 8 dana, na meniju su bili samo hleb, voda i vino.

Papa Grgur bi bio ponosan na svoju odluku pošto je papa poslednjih vekova bio biran u proseku za 3 dana.

Luksuz

Dok je pristup Grgura bio stvaranje spartanskih uslova za kardinale kako bi odluka bila donešena što brže, istoričar Frederik Baumgartner izjavio je da su kardinali tokom renesanse očekivali znatno više luksuza.

Oni su premestili konklavu iz Lateranske bazilike u Vatikan zbog propalog stanja u kom se nalazila. Glasanje je potom prvobitno bilo održavano u kapeli Paulina ali je 1878. godine premešteno u znatno luksuzniju Sikstinsku kapelu.

Doktor

Dok su kardinali izbornici zaključani u Sikstinskoj kapeli tokom procesa izbora, oni nisu kompletno sami tokom trajanja konklave. Uz crkvene zvaničnike njima su dostupni sveštenici za ispovesti, dva doktora za hitne slučajeve i osoblje zaduženo za spremanje obroka i održavanje kapele.

Svi članovi osoblja dužni su da polože zakletvu o poverljivosti na italijanskom.

Muškarac i pritom neoženjen?

NIšta ne sprečava davanje glasova nekome van kolegija kardinala. Sudeći po stručnjaku za Vatikan Džonu Alenu – bilo koja osoba koja je podesna za raspoređivanje u katoličku crkvu, uključujući i neoženjenog muškarca, može biti izabrana za papu. Ali u praksi će novi papa biti izabran između kardinala koji glasaju.

Samo jedan čovek proglašen je za papu a da nije bio kardinal. Bartolomeo Prinjano imenovan je za papu Urbana VI 1378. godine.

Kladioničari čak dozvoljavaju polaganje opklada na osobe poput Bonoa iz sastava U2 - međutim, šanse od 10.000 prema 1 jasan su pokazatelj toga da će izbor konklave i dalje biti u duhu tradicije.

Prednost domaćeg terena

Očigledno je da Italijani imaju prednost što se vidi i kroz vekovnu dominaciju na poziciji pape. Konklava iz 1978. godine bila je najbliža pravom iznenađenju kada je izabran Jovan Pavle II, prva osoba koja nije Italijan posle 500 godina.

Iako je odabir kardinala iz Poljske bio šok, kardinali su i ranije kandidata tražili van granica Italije, iako to nije bio čest slučaj. 1492. godine konklava je izabrala Španca, papu Aleksandra VI a u ranijim vekovima izabran je papa iz Sirije i Holandije.

Šta nositi, šta nositi...

Papi na izboru stoje tri veličine odore: velika, medijum i mala. Ona je postavljena ispred njega spremna da bude prilagođena telu novog pape. Ukoliko papa već nije biskup, on će tom prilikom biti proglašen na tu poziciju.

Crvene cipele

Konstantin Veliki dao je papama privilegiju da nose crvene cipele. Veruje se da su cipele pape Benedikta bile delo modne kuće Prada.

Drugi svetski rat

Papa Pius XII iza sebe je ostavio dokument u kom traži od kardinala da održe konklavu u slučaju da on padne u ruke neprijatelja.

Najmlađi i najstariji

Papa Jovan XII imao je samo 18 godina kada je izabran 955. godine. Najstarije pape bili su Celestin III Celestin V koji su imali 85 godina. Pogrešna premetačina

Baumgartner tvrdi da je postojala tradicija da stanovnici Rima provale u kuću novog pape i oslobode ga svih zemaljskih dobara pošto mu ona više neće trebati. Međutim, postoji barem jedan slučaj kada je narod Rima pokrao pogrešnog kardinala tokom 500 godina postojanja ove tradicije.

Definitivno ne Petar

Poglavar crkve je tek nakon X veka počeo da uzima ime sa kojim nije rođen. Odtada je samo jedan papa, Adrian VI, koristio svoje rođeno ime.

Za koje god ime da se papa odluči, jedno je sigurno, ono neće biti Petar. To je zbog poštovanja prema Svetom Petru, ali i zbog starog proročanstva da će Petar II biti poslednji papa koji će služiti narodu i crkvi.

Izvor:B92

Nek nam je Bog u pomoći s ovim papom.

S Petrom počelo, s Petrom će i da se završi. Amin.

Kako se u stvari zove novi papa?

Prvi put u istoriji Rimokatoličke crkve novi papa je izabrao da se zove Franja, što je izazvalo mnoge nedoumice u svetskim medijima.



Kako je javila Verska informativna agencija (VIA), nemačka javnost i mediji su u prvom momentu bili u dilemi kako da zovu novog papu koji je ime izabrano po ugledu na svetog Franćeska (1181 – 1226), svetitelja iz Asiza, koji se na latinskom prevodi kao Franciscus.

 U Nemačkoj se, medjuitm, asiški svetitelj naziva uvek Franc (Franz), pa bi se tako morao oslovljavati i novi papa.

 Ime Franc kod Nemaca je sve redje, mada se ubraja u sto najčešćih.

 Posebno je bilo popularno izmedju 1870. i 1890. godine.

 Nemački fudbaler Bekenbauer, rođen 1945. i pored "nemodernosti", od roditelja je dobio ime Franc, što nije neobično za Bavarsku, odakle potiče.

 Tek danas, svi nemački mediji prećutno su se usaglasili: novi papa se zove (isključivo) Franciskus, što zvuči, kako veruju, "autentičnije".

 Francizi nemaju sličnih problema, za njih se papa zove Fransoa (Francois), za Špance i Portugalce - Francisko (Francisco).

 Rusi ga zovu Francisk, Madjari - Ferenc, Englezi - Frensis, Slovaci - František, Slovenci – Frančišek ili Franc, inače, ime koje nosi oko 1.500 Slovenaca.

 Srbi su poslednjeg habsburškog cara Franca Jozefa (1830 – 1916) zvali Franja, koji je imao u tituli da je i "veliki vojvoda vojvodstva Srbije".

 Inače, i Srpska pravoslavna crkva (SPC) je novoizabranog poglavara 1,2 milijarde katolika u čestitki koju mu je uputio patrijarh Irinej oslovila sa “papa Franja”.

Izvor: B92

Heroj ili kukavica: Kakva je bila uloga novog pape u eri vladavine argentinske vojne hunte?

Papa Franja je u rodnoj Argentini poznat kao čovek asketskih navika, koji govor prekida dugim, rečitim pauzama i nerado govori o sebi. Jedni to smatraju znakom njegove skromnostii poniznosti, dok drugi - kojih u Argentini nije malo - smatraju da takvo ponašanje ima drugo objašnjenje. Prema ovim viđenjima to je povezano s optužbama da je katolička crkva počinila greh nečinjenja - ako ne i nešto gore - tokom brutalne vojne diktature od 1976. do 1983.



Te mračne godine bacaju senku i na uspon kardinala Bergolja, bivšeg nadbiskupa Buenos Airesa, i Argenitinci su oko toga još uvek veoma podeljeni.


 Dok su crkvena zvona slavila izbor prvog pape iz latinske Amerike, neki od njegovih sunarodnika bili su zbunjeni i sumnjičavi.



 

- Ne znam šta da radim, mnogo sam zbunjena iljuta - kaže Grasijela Jorio.

 

Njenog su brata Orlanda Joria, zajedno sa još jednim jezuitskim sveštenikom, 1976. uhapsili i pet meseci mučili u logoru ESMA, mornaričkoj bazi u prestonici, u kojoj je vojna hunta pogubila 5.000 ljudi.


 Dvojica sveštenika su služila pod Bergoljom, koga neki optužuju da ih je prepustio vojsci nakon što su se angažovali u levičarskom socijalsitičkom pokretu.



Glavne optužbe protiv njega iznosi novinar Horasio Verbicki, koji veruje da je poglavar jezuita u Argentini igrao dvostruku igru.

 

Drugi posmatrači koji se bave ovom erom, smatraju, međutim, da su stavovi Verbickog suviše pojednostavljeni, jer “ne shvata složenost Bergoljovog položaja u tom periodu, kada je sve bilo toliko opasno”.

 

Jedan od njih je i Adolfo Perez Eskivel koji je 1980, dobio Nobelovu nagradu za dokumentovanje zlodela Hunte.

 

- On možda nije pokazao hrabrost kao neki drugi sveštenici, ali nikada nije ni sarađivao sa diktaturom. Bergoljo nije bio saradnik hunte i nikad ne može da bude optužen za to - smatra on.


 Neki ga smatraju čak i herojem, jer je u više navrata kontaktirao sa predstavnicima Hunte da bi intervenisao u korist otetih i nestalih. Te intervencije, međutim, mahom nisu urodile plodom.

Zatvorena u logor u trećem mesecu trudnoće



Takav je, recimo, bio i slučaj Elene de la Kvadra, koja je uhapšena dok je bila u trećem mesecu trudnoće i zatvorena u jednom od zloglasnih logora.

 

Porodica je preko Bergolja pokušala da se založi za njeno osobađanje, ali jedino do čega je došla bio je odgovor da je “beba sada u rukama dobre porodice”, i da se ”situacija ne može izmeniti”.

 

Porodica nikad više nije čula ni za majku ni za dete, a Bergolja optužuju da je znao za usvanja dece politilčkih zatvorenika od strane porodica bliskih režimu i da je možda čak bio i umešan u njih.


 Optužuju ga i zbog odbijanja da raščini sveštenika Kristijana fon Verniha, koji je 2007. odsuđen na doživotnu kaznu zatvora, zbog 7 ubistava, 42 otmice i 34 slučeja mučenja zatvorenika, kojima je mučeći ih govorio da “bog želi da zna gde su vaši prijatelji”.

Izvor: Blic

Sto je samo dokaz da su idioti... 

Папа слави Хануку! 

Patrijarh na ustoličenju pape!

Posle hiljadu godina, carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej prisustvovaće 19. marta ustoličenju novog pape Franje u bazilici Svetog Petra u Vatikanu.



To će biti prvi put od podele crkve 1054. godine da će jedan vaseljenski patrijarh prisustvovati toj ceremoniji, prenosi Verska informativna agencija (VIA).

 U pratnji patrijarha Vartolomeja biće mitropolit pergamski Jovan Ziziulas, jedan od najvećih pravoslavnih teologa koji je predsedavajući pravoslavne strane u teološkom dijalogu dveju crkava.

 U ime Moskovske patrijaršije, u Rim će otići "drugi čovek" mitropolit volokolamski Ilarion Alfejev, zadužen za spoljne poslove.

 U Vatikanu je saopšteno da ce ustoličenju prisustvovati predstavnici 180 država.

 U ime američke vlade na ceremoniju će doći potpredsednik Džo Bajden, a dolazak je najavila i predsednica Argentine Kristina Kirhner.

 Ustoličenju će prisustvovati i predsednice Brazila i Meksika Dilma Rusef i Enrika Pena Nieto. Iz Evrope, na ceremoniju će doći nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski prestolonaslednik princ Čarls, španska kraljica Sofija i prestolonaslednik Felipe, belgijski kralj Albert Drugi i kraljica Paola i francuski predsednik Fransoa Oland.

 Intronizacija pape je samo formalan i ceremonijalan čin, koji nema crkvenopravno značenje.

 Bivši papa Benedikt Šesnaesti neće prisustvovati ustoličenju svog naslednika.

Izvor: Mondo