Изабран Папа Фрањо (Хорхе Марио Берђођлио)

У уторак почиње конклава за избор папе

Број кардинала електора ограничен је на 120. На овој конклави папу је требало да бира 117 кардинала, али су тројица одустала због старости и болести

ВАТИКАН: Конклава 114 кардинала из целог света, који ће бирати новог поглавара 1,2 милијарде католика, почеће у уторак, 12. марта, у Сикстинској капели, на којој је данас постављен посебан димњак из којег ће, када нови папа буде изабран, бити пуштен бели дим.
Од 114 кардинала из 50 земаља највише их је из Италије, а тек један из Аустралије.
Кардинал је у католичкој хијерархији, након папе, највиша црквена функција и они ће наследника Бенедикта XVI, који ће остати упамћен по томе да је први папа у последњих шест векова који је понтификат напустио својевољно, бирати међу собом, а једини услов је да нови поглавар не буде старији од 80 година
Број кардинала електора ограничен је на 120. На овој конклави папу је требало да бира 117 кардинала, али су тројица одустала због старости и болести.
Из Италије их је 28, Немачке пет, колико је из Шпаније, четири из Француске, четири из Пољске и 13 из Европе. Пет их је из Бразила, и још 14 из других земаља Латинске Америке. Из САД их је 11, из Канаде три, из Африке 11, из Индије пет, као и из Азије. Само један кардинал долази из Аустралије.
Према немачком Шпиглу, број фаворита који би могли бити изабрани за папу се са 12 сузио на шест: Ангело Скола (71) надбискуп Милана, познат по конзервативним ставовима пријатељ је Бенедикта XVI и фаворит је међу својим италијанским колегама.
Следи Аустријанац Кристофер Шонборн (68) који се, како се наводи, нада да ће Црква након ове конклаве бити у неким стварима мало попустљивија.
Ту је и Тимоти Мајкл Долан (63), надбискуп у Њујорку, близак народу па се сврстава међу челне људе, иначе, богате америчке Цркве, затим Марк Оулет (68), надбискуп емеритус из Квебека - врло утицајан и могао би добити гласове кардинала из Северне и Јужне Америке, као и Петер Кодво Апиах Турксон (64) из Гане који је, иначе, председник Папинског већа за праведност и мир и Луис Антонио Гоким Тагле (55), надбискуп у Манили који се сматра харизматичним и бриљантним теологом.
Портпарол Свете Столице Федерико Ломбарди раније је најавио да би нови папа могао бити изабран до 31. марта када Римокатоличка црква обележева васкрсење Христово. Они најоптимистичнији се, међутим, надају да би име новог папе могло бити познато већ 19. марта.
У складу са традицијом кардинали ће папу бирати у Сикстинској капели, месту где се избор папе обавља од 1846. године, чувеној по фрескама Микеланђела, Ботичелија и Доменика Гирландаја.
Конклаве су ритуали богати традицијом и симболиком, тајанственошћу и хипнотичким грегоријанским напевима.
За време конклаве кардинали су смештени у манастиру свете Марте који ће практично бити блокиран, а изборницима ће бити онемогућен сваки контакт са спољним светом све док не буде познато име новог папе. Казна за евентуално одавање тајне је – екскомуницирање.
Да би неко од кардинала електора постао папа, треба да добије двотрећинску већину.
Након сваког дана гласања, ако је избор неуспешан, листићи на којима кардинали исписују имена својих фаворита спаљују се, а из димњака капеле излази црни дим.
У почетку се гласа три дана узастопно, а након тога је дан одмора за кардинале уколико папа не буде изабран. Потом следи други круг у коме се гласање обавља седам пута, и тако редом…
Знак да је папа изабран је када из капеле буде пуштен бели дим.
Многи не верују у могућност да ће нови папа бити из Европе, односно Италије која има највише кардинала, а да ли ће он бити из Јужне Америке где живи највише католика – одлучиће 114 кардинала на конклавама које предстоје.
Тајна конклава установљена је 1274. године одлуком тадашњег папе Гргура X који се за то определио након дугогодишњег политичког уплитања у избор папе, као И дугим периодима седисваканције (упражњене столице).
Кардинали Сикстинску капелу не смеју напустити све док не изаберу папу.
Често се, наиме, замишља да је атмосфера у Сикстинској капели током избора папе толико напета да би се могла “резати ножем”, али она заправо више личи на литургију него на политичку конвенцију.
Покојни аустријски кардинал Франц Кениг, који је учествовао у избору тројице папа, у једном интервјуу 2002. насмејао се на опаску да је атмосфера на конклавама наелектрисана.
"Верујте, да можете гледати што се догађа унутра, насмрт би се досађивали", казао је Кениг.
Иначе, традиционално католичко уверење да се конклаве одвијају под вођством Светог Духа, разбио је давно тадашњи кардинал Јозеф Рацингер још док није сео на трон Светог Петра, рекавши у једном интервјуу да његову улогу треба схватити еластичније и да он заправо само пази “да све не буде упропашћено”. Танјуг

http://www.dnevnik.rs/svet/u-utorak-pocinje-konklava-za-izbor-pape

Пренос.
Први пут у повести.

http://www.euronews.com/news/streaming-live/