Slusam muziku, jedem,sa macetom u krilu pisem ovo.  Nemam bas neku inspiraciju za pisanje, posto mogu da pisem jedino kada sam tuzna.  
Mala maca Lili ume bas da me oraspolozi.  
Pisem sta mi padne na pamet pa su mi zato misli napisane sbrda zdola.  Jel se tako pise?
Pisala bih al ne znam sta.
Malo se cudno osecam.  Nekako tuzno , srecno .  Sve u jednom.  Pa da, kada sam ja u pitanju sve je moguce.  I onda postavim sebi ono pitanje: Da li moj zivot ima smisla? Za sta ja zivim? Da bih stekla pravo glasa, zaposlila se i zivela.  Decko me ne interesuje pa ga ni ne trazim.  I svi mi kazu da je to besmisleno,kao, nacicu ja decka ima vremena tek mi je sesnaest.  Fuj! Ne daj Boze.  Mene to ne zanima niti ce me zanimati! Ionako svi kad se zaljube vesele se dva tri dana, a onda bi da se ubiju jer njihov zivot nema smisla.  Smor, ubijas se zbog ljubavi.  Covek pomislja na samoubistvo u onom trenutku kad ne vidi izlaska iz neke problematicne situacije. A one bi da se ubiju zato sto ih je decko ispalio.  Jadno.  I treba da se ubiju, da ima manje debila na ovom svetu! Moje celo odeljenje je takvo.  Kakvo odeljenje, cela generacija!
I dalje se cudno osecam.  
Danas sam saznala da covek moze da se ubije ako pojede kapi za nos.  Kapi za nos kao jelo.  Pitala bih mamu kako covek umire ako pojede kapi za nos.  Mislim sta se desava.  Ali ipak ne.  Ko zna sta pomisli. Mada nije to najveci problem.  Problem je ako budem jednog dana pozelela da to uradim.  Ko zna, ako mi ode ceo zivot u . . . .  Nadam se da nece, ali se ipak plasim da hoce.  Mislim nemam prijatelja kome mogu sve da kazem, ne zelim da se zaljubim, jedino sto mi ide dobro, a da mi je potrebno to je crtanje.  Potrebno za skolu.  A i za mene.  Posto mi je to opsesija.  Prebacujem svoja osecanja na papir.  U ovom slucaju u obliku slova.  Dobro vesta sam i na govornom polju ali to mi nije potrebno.  Samo ce me smatrati ludom ili nesto slicno zato sto mislim drugacije.  A znam da sam u pravu.  Jednostavno znam! Logicno je!
I sada sam opet pocela da se svadjam sa mamom.  I to me nervira.  Rastuzuje me.  Ne znam ali mi se cini da se sve vise ja vezujem za nju.  Sto ne zelim jer sta ako je odjednom izgubim? Ako umre, ili ako je totalno iznerviram da nece zeleti uopste da razgovara samnom.  Mislim ne vezujem se da joj pricam kako sam se osecala ili kako se osecam.  Nego jednostavno budem veoma tuzna kad se posvadjam sa njom.  Danas je dosla i bila ljuta na mene zato sto nisam oprala sudove.  I onda sam ja, genije da obicnu svadju napravim strasnom svadjom, krenula da se inatim sa njom zato sto nisam htela da zatvorim vrata.  Nervira me to kada me svaki skund smara da zatvorim vrata, a u istu tu sobu ulazi svakih pet minuta da me smara.  Mislim cekaj jer njoj smeta moja soba ili sta? Ne razumem.  
Uvau, ja sam napisala nesto o svojim osecanjima? Zanimljivo.  Bar sa sobom mogu da razmisljam o tome.  Bar u sebe imam poverenja.  I onda kad budem bas srecna citacu ovo i smejacu se u fazonu: Koje je ovo sranje? . .  Ala sam lupetala.  
Ako me skoro prodje, posto mi u poslednje vreme sve duze i duze traje.  Ranije je bilo po tri dana, pa pet pa cela nedelja, poslednji put je trajalo dve nedelje, sobzirom da nisam htela da idem u skolu,jer je to moj osnovni problem koji ne mogu da resim, ali ne zato sto necu, nego zato sto ne znam resenje!
I sta se desava samnom? Mama i ja neizmenicno panicimo.  Mada ja vise.  Cini mi se.  A ne znam ni da li ima razloga.  Mozda ja samu sebe pravim tuznom, zato sto trenutno slusam suicidnu pesmu.  Da razjasnim sama sebi, pesma ne moze da me natera da se ubijem.  Toliko jos poludela nisam.  Nemam razloga da to radim.  Jedino da nadjem neki drugi problem kojim bih se bavila da bih zaboravila problem skole.  Ali koji problem? Moj zivot izuzev skole je opste receno, savrsen! Nisam bolesna, nije ni moja mama, nemamo finansijskih problema, imam par drugarica sa kojima izlazim ponekad, imam talenat za crtanje, kud cu vise.  Postoje mnogo gore situacije od mog zivota.  Naprimer da neko ima nezgodne roditelje, nezgodno drustvo i sl. . .  Ali opet kazu, najgore od svega je biti sam na svetu.  Dobro ja nisam sama na svetu, al kad dodjem u skolu to jeste slucaj.  Celo odeljenje se druzi jedino ja sa strane.  Ne zele da se druze samnom, verovatno zbog mog karaktera. . .  I Katarine.  Da li ima ista gore od toga da budes sam a oko tebe gomila ljudi.  Ne mogu da im pridjem jer ce me samo iskulirati.  Vise puta sam pokusala.  Nema sanse, sve sto kazem oni ignorisu.  I nije to moj trip znam kad neko zeli da me slusa a kad ne.  

vremenom ce biti bolje i onda ce odjednom biti sve sasvim dobro 

milioni su ovo isto osecali pre tebe i milioni ce posle tebe, to izgleda tako nekako ide..

to sto te ne interesuju decaci ce pogotovo proci.. a i ne bi bilo lose da sagledas ljubav iz ugla iz koga treba da sagledas ljubav - ona ne moze da bude ruzna, jer je svaka ljubav jedno iskustvo..

a to sto si okruzena raznim likovima koji bi da se ubijaju zbog ljubavi i cimaju se posle tri dana, to spada pod emocionalnu nezrelost i stice se godinama.. plus sto je svako jedinka za sebe i ima jos dosta stvari koje uticu na to da neko na neki poseban nacin prozivljava neko iskustvo, ljubavno ili ne

tako da, fino bi bilo da upotrebis poznavanje sebe, a verujem da si se dovoljno vec upoznala da znas da verovatno ne bi bila osoba koja ce posle tri dana da padne u histeriju ili fras zato sto ima nepremostive ljubavne probleme .. pa na osnovu tog poznavanja sebe, da pocnes da dajes sebi sansu da se zaljubis, a i drugima, da se u tebe zaljube.

ti si devojcica, u godinama kad sve tek treba da bude, a sve ce da bude, ti to ne mozes da zaustavis ni da si zenski Gandalf 

crtaj, pisi, svadjaj se sa mamom jer to smo svi radili, izlazi sa drugaricama i sacekaj da neko tebe prvi primeti i pozeli da bude u tvom drustvu, neko iz razreda, van razreda.. to ce se neminovno desiti, jer se sve menja kad imas toliko godina koliko ti imas, mnogo brze nego sto iko to moze da predvidi 

Problem je sto su mene uvek izbegavali. Nemam pojma zasto. Pa tako je i u ovom sadasnjem odeljenju. Inace crtam stalno, posto i idem u umetnicku skolu.

Pubertet - svi smo ga preziveli.

Prolazis kroz klasicni tinejdzerski trip gde si umislila da te niko ne voli i da te svi izbegavaju zato sto misle da si cudna. Prava istina je da verovatno samo nisi toliko druzeljubiva i da si zatvorena osoba pa se to reflektuje i na okolinu a da itekako imas ljude koji te vole u vidu drugarica i majke.

Uvideces vremenom da je drustvo prolazna kategorija i da ono dodje i prodje. Ostaje par bas dobrih drugara i drugarica a ostali su promenljive. Cak se desi da i dobri odu ali na njihovo mesto dodju isto tako dobri. A verovatno nisi osoba koja bi da se druzi sa osobom koju bi ispunjavalo kupovanje garderobe i to sto se zaljubi pet-sest puta u roku od tri minuta pa shvati da time sto se ne druzis sa takvima ne gubis skoro nista. U godinama si u kojima bi momci trebali da te interesuju. Sad ti je vreme da se zaljubljujes, odljubljus itd. Ali i to dolazi vremenom, izlazi i sigurno je da ce se naci neko.

Lepo pises, a cim ides u umetnicku skolu ne sumnjam da lepo crtas. Kanalisi se kroz to a vidim da i sama shvatas da ustvari i nemas nekih problema. Ostale stvari ce doci vremenom. 

ljudi su bica kojima treba mnogo razloga da te zavole...a samo jedan da te ne vole...
a pocesto - nijedan...


ne brini....siguran sam da si ti sebi to vise "umislila" nego sto je to tako kako kazes...

...ako te neko ne zeli u svom drustvu..on te ne zeli...
i koliko god da se trudis..i kako god da se ponasas... on ce uvijek naci neki razlog da te ne zeli u svojoj blizini...

nista to nije novo... iliti neobicno... za tvoj uzrast...djeca znaju  da budu zlocesta i zlockasta..u tvojim godinama...

a i mnogi ljudi na svetu su prosli kroz to...

uglavnom nemoj se puno zatvarati...i stvarati svoj neki poseban "osamljeni svijet"...
probaj da nadjes neku aktivnost...nesto sto cete "ispunjavati" ...recimo kroz to slikanje/crtanje
(siguran sam da u tvojoj skoli - gradu...postoji neka likovna sekcija ili tako nesto...)
ces  uspjeti da upoznas nekoga... ko ce te razumjeti...
i s kim ces moci da se druzis - lijepo....

Ja sam vec u svom svetu. Mislim na svoje crteze ... Nemam ja vise ni u koga poverenje. Vise puta kada sam upoznavala nove osobe, ali i one imaju neke svoje probleme :p

Ljudi uglavnom imaju probleme.
Niciji zivot nije savrsen.

Fala svima

Правилно размишљање. Траст ноуан бат Гад.