Vidim ovde dosta trajtata o Isusovoj ludskoj prirodi - a zasto ne bi promenili temu na "Hristova priroda u coveku" - meni se cini to kao relevantnije.

Благо глупима, верују да ће у рај и срећни су?

Dok iz čoveka ne izađe ljudska, božanska priroda ne može da uđe.

Kada bi ti bio u pravu, onda bi svi mi trebali da ... namerno sami sebe zaglupljujemo?
Sumnjam da je tako nešto moguće - stvoreni samo kao znatiželjni. Ali, ako baš hoćeš ...
Ti izvoli - ja nit umem niti hoću da zaglupljujem ovo malo Bogom-danog intelektualnog gabarita.

Pre će biti da ono gore-napisano znači nešto drugo.

A možda Hristos Isus hoće da ljudsku prirodu o-Boži, transformiše u Njemu nalik!

naprotiv , to uopshte nije relevantno (ne-vazno)  ...

 meni je mnogo vaznija ideja zajednichkog postojanja ljudske i bozanske prirode ,odnosno da to nisu dve suprotnosti koje se ne podnose ...

To ne samo da je bitno nego vishe nego sustinsko pitanje ljudskog identiteta i prirode. Ljudska priroda jeste Bozija priroda a na nama je da je prepoznamo time sto cemo odbaciti iluzorne projekcije uma i ideju podvojenosti - kako podvojenosti ljudi tako i "raskol" na liniji Bog-Covek. Ljudsko telo nije sustina coveka - i sve dok gledamo jedni druge samo kao tela pojacavamo osecaj podvojenost medju nama ali u isto vreme propustamo da vidimo covekovu bozansku prirodu i samim tim negiramo Boga i nas same. Rec Hrist koju sam koristio nema nikakve veze sa telom coveka Isusa koji je setao Izraelom u 1 veku nove ere. Hrist je simbol coveka oslobodjenog koprene fantomskog ego okruzenja. To je put koji je pokazan svakom coveku kako da nadje sopstvenu prirodu koja je ustvari Bozija sustina. Nalazeci svoju pravu prirodu covek upoznaje sopstvenu svrhu - da bude extenzija Boga - univerzalne kreativne sile.

 ako je ljudska priroda bozija priroda ,kako to da je potrebno da se "prepozna" i da li i ta podvojenost potiche iz bozije prirode ? 

Donekle DA - iako zvuci paradokslano. Recenica "Bog je stvorio coveka a iz coveka je nastalo sve ostalo" govori mnogo. Nasa slobodna volja i trenutak kada se ta volja razisla sa bozijom je trenutak nastanka ovog sveta i vremena. Dualnost univerzuma koji vidimo, nase telo i cula kojima sakupljamo iskustva su sve posledice naseg "pada" ili iluzije pada, da budem tacniji. U nasoj sustini mi se nikada nismo promenili - ostali smo onakvi kakvi smo i nastali - svi kao jedan u vecnosti i Bozijoj stvarnosti. Ono sto se promenilo je nasa percepcija stvarnosti - pretvorili smo se u spavache - zombije koji hodaju i zive a ustvari spavaju - matrix teorija (uprosceno).

Samim tim podvojenost postoji (tacnije iluzija podvojenosti) jer je od Boga dozvoljena koji nikada ne narusava princip slobodne volje ali isto tako je sve u ovom univerzumu organizovano da nas probudi iz sna i da nam pokaze besmislenost podvojenosti i njeno nepostojanje.

Realnost necega je definisana samo jednom stvari - nasom verom - cistom kreativnom energijom, Ta nasa sustina je vecna i nikada nije narusena nasim padom sto dokazuje beskonacnu njenu snagu i velicinu. Nesto ce postojati samo ako mu damo veru da postoji. Kada vera prestane prestaje i postojanje - na taj nacin smo napravili ovaj fantomski materijalni svet - jer smo sopstvenu kreativnu energiju usmerili na nesto sto nikada nije trebalo da postoji niti moze da postoji i kao svaka iluzija zavestano je da propadne. Ta cinjenica je razvila nase lazno JA - nas ego koji je simbol propadanja materijalnog sveta i koji je u vecnom strahu od smrti. I on je kreiran od strane nase prave kreativne prirode.

Kada se shvati sustina nase sopstvene obmane ona prestaje da postoji i ostaje samo ono sto je stvarno. A nista na ovom svetu koga materijalne oci vide nije stvarno i sve je prolazno i osudjeno na transformaciju i smrt. Jedino sto je vecno je ono sto stoji iza svega toga i posmatra ga - nasa Bozija priroda - nasa moc kreacije iz tisine Bozijeg centra.

Ako se zapitas cuveko pitanje "Ko sam ja" - nikada neces doci do odgovora - ali ako se zapitas kontra pitanjem i pokusas da nadjes stvari koj ti sigurno nisi poceces da upoznajes sebe. Maske i ego projekcije ce padati kao kule od karata i na kraju ce ostati onaj koje pitao to pitanje a na kraju ce i poslednja laz pasti i ostace tisina iz koje sve pocinje i u koju se sve vraca.

 ovde postoji jedna kvaka  - ako dualnosti nema bez "pada" ,kako je doshlo do pada . odnosno ,shta je to shto se odvojilo od "bozije volje" i stvorilo dualnost ?

Pa nista se nije "odvojilo" od Bozije prirode. Da jeste, ona vise ne bi bila ni vecna ni besmrtna niti Bozija. Ono sto se desilo (sta god da je to) je dovelo do promene percepcije - koja je stvorena nasom voljom. Ta percepcija je dovela do postojanja dualnosti jer ona sama dolazi iz iluzije dualnosti, one najbazicnije da su covek i Bog odvojeni entiteti. Ta percepcija hrani samu sebe kroz entitet naseg ega. Prekig kruga je promena percepcije - odnosno zamena percepcije za znanje koje dolazi iz centra kreacije. Nasa tela jesu odvojena ali ona nisu realna jer pripadaju ovom okruzenju - nas um - je nerazdvojni deo nase prave prirode i on nikada nije bio podeljen - uvek je bio jedan i uvek ce biti jedan - iz tog JEDNOG smo nastali iz njega nikada nismo izasli ali smo na to zaboravili.

Zasto i kako - ne znam i ne verujem da je bitno. Ono sto je bitno je da se vratimo tamo gde nam je mesto - tamo odakle nikada nismo otisli.

Samim tim i "kvaka" je iluzija jer dolazi iz perceptivnog centra a ne iz centra znanja. Cak i konceptualno prihvatanje cinjenice nepodeljenosti univerzalnog uma i znanja donosi mir i spokoj u speopstem besnilu materijalnog sveta.