Htio - cirilicom.. interesantno.

      Pogledajmo na intelekt Jevreja – tog »najboljeg« od svih naroda. Da li postoje filozofi svetskog nivoa meÄ‘u Jevrejima? Ne, ne postoje. Globalna filozofska jevrejska misao je neverovatno oskudna i svetu niÅ¡ta, osim laži, demagogije i obmane, nije dala. »Najjači« jevrejski filozof Karl Marks sa logičke tačke demonstrira remek dela tupoumlja, a sa tačke glediÅ¡ta istinske namene njegove filozofije – jednostavno je lupež (primetimo da je on bio marioneta i njime su potpuno upravljali jevrejski rabini). Ko joÅ¡? MeÄ‘u poznatijim na svetskom nivou ostalo je svaga joÅ¡ troje: Bergson A., Buber M. i Spinoza B. Značaj prve dvojice jednak je nuli.
   Holandski filozof Spinoza – je najrazumniji od njih. Najinteresantnija je njegova misao, koja je dostojna citiranja jer se uklapa u temu ovog rada: »Slobodan čovek ni o čemu tako malo ne misli kao o smrti, i njegova mudrost se satoji u razmiÅ¡ljanju ne o smrti, već o životu«. Bravo Spinoza, to je njegov mudri prilaz sadaÅ¡njem i budućem vremenu. Njegov prilaz nije bio tipičan za jevrejsku filozofsku misao, i amsterdamski rabini su ga mrzeli zbog takozvanog bogohulstva, »odvojili ga i odbacili od naroda Izraela« i dugo su ga proganjali na sve moguće načine. Ali i Spinoza – takoÄ‘e nije filozof ni prvog, ni drugog i čak ni trećeg nivoa. ViÅ¡e nikoga od filozofa nema. Uporedite sa ogromnom plejadom genijalnih filozofa Grčke, Nemačke, Francuske, Engleske i Rusije.

Intelekt i talenat Jevreja

   Od Jevreja naučnika ima mnogo natprosečnih ljudi. Ali na ulogu genija pretenduju samo trojica: Albert AjnÅ¡tajn, Sigmund Frojd i Norbert Viner. Da li su ta trojica stvarno bili geniji? Da li to nije jedna od jevrejskih prevara? Hajde da pogledamo AjnÅ¡tajna, od koga Jevreji nastoje da naprave genija svih vremena i jednog naroda.
   A Å¡ta u stvari predstavlja AjnÅ¡tajn? U detinjstvu AjnÅ¡tajn je dugo učio da govori, u sedmoj godini je mogao da izgovori samo kratke fraze (74, s. 122). ÄŒak u 9 godini je govorio veoma sporo. U politehnikumu je bio slab i običan učenik. Prosečna ocena »genija« je bila izmeÄ‘u 3 i 4.
   Doktorska (magistarska prema ruskim normama) disertacija AjnÅ¡tajna »Nova definicija dimenzija molekula«, posvećena brounovskom kretanju, proglaÅ¡ena je pogreÅ¡nom (74, s. 124).
   Radeći od 1902.g. u patentskom birou, AjnÅ¡tajn je dobio masu najnovijih aktuelnih naučnih informacija, akumulirao je i koristio napredna znanja drugih naučnika. Svoju specijalnu teoriju relativnosti on je stvorio 1905.g. Ali nije stvorio od nule. Osnovnu ideju je preuzeo od Puankarea, matematički aparat je pozajmio od Lorenca. PoÅ¡ten naučnik je obavezan da se poziva na svoje prethodnike, takva je naučna etika. U svom radu AjnÅ¡tajn nije dao ni jedan citat i time samim je tuÄ‘a otkrića objavio kao svoja. U naučnom svetu to se naziva plagijatom, to jest intelektualnom kraÄ‘om. To je tipičan drzak jevrejski manir.
   Posle publikacije specijalne teorije relativiteta Puankare, susrevÅ¡i se jedanput sa AjnÅ¡tajnom, okrivio ga je za plagijat i naučno nepoÅ¡tenje. Naivni Puankare nije shvatao da za Jevreje na postoji plagijat. Judeizam tvrdi da svo vlasniÅ¡tvo goja (uključujući intelektualno) – to je vlasniÅ¡tvo Jevreja koji ga prvi preotme. Ukrasti tuÄ‘e i objaviti kao svoje – to je tipična metoda jevrejske genijalnosti. AjnÅ¡tajn je mnogome naučio Jevreje. Sada su svi patentni biroi sveta puni Jevreja.
   Uloga AjnÅ¡tajnove slovenske žene – Mileve Marić (srpkinje po nacionalnosti) u stvaranju specijalne i opÅ¡te teorije relativiteta u potpunosti se prećutkuje. Ipak Mileva Marić je bila jak fizičar, i njena uloga, blaže rečeno, nije mala. Dovoljno je podsetiti da su svi ti AjnÅ¡tajnovi »epohalni« članci potpisani sa AjnÅ¡tajn-Marić (74, s.128).
   OpÅ¡tu teoriju relativiteta AjnÅ¡tajn je »stvorio« 1915.g. na bazi fundamentalne teorije Poljaka Minkovskog o četvorodimenzionalnom prostoru-vremenu. A Minkovski je samo razvio ideju četvorodimenzionalnog prostora Puankarea. Fundamentalnu formulu E=MC2 nije smislio AjnÅ¡tajn, već njegova prva slovenska žena Mileva Marić. Tako da u osnovi čak najvećih jevrejskih »genija« leže ukradene tuÄ‘e ideje, izdate kao svoje. AjnÅ¡tajn je, naravno, uložio i svoj rad i neÅ¡to postigao. Ali Å¡ta je ispalo? OpÅ¡ta teorija relativiteta puna je apsurda i logičkih protivrečnosti, i AjnÅ¡tajn nije mogao da se izbavi od tih protivrečnosti. Primetimo da je već 1916.g. AjnÅ¡tajn ostavio svoju ženu Milevu sa troje dece. Shvatio je da mu ona viÅ¡e nije potrebna. I oženio se Jevrejkom Elzom (njegovom sestrom od ujaka po majci i sestrom od tetke po ocu).
   Posle toga, 30 godina radeći nad opÅ¡tom teorijom polja, AjnÅ¡tajn nije postigao nikakav rezultat. Nije uspeo ni od koga da ukrade niÅ¡ta ozbiljno, i nova jevrejska žena mu nije niÅ¡ta pomogla. Kvantnu mehaniku Nilsa Bora AjnÅ¡tajn uopÅ¡te nije umeo da savlada. Nedostajao mu je intelekt. Eto kakva je istinita slika dostignuća čoveka, koga Jevreji propagiraju kao genijalnog naučnika broj jedan.
   Kao Å¡to je poznato 1897.g. je održan prvi cionistički kongres. Tom pokretu je bila potrebna zastava. Trebalo je stvoriti i preuveličati kult neke genijalne jevrejske ličnosti – genija svih vremena i jednog naroda. U uslovima potpune jevrejske intelektualne slabosti nikoga, osim AjnÅ¡tajna, Jevreji nisu uspeli da naÄ‘u. Å ta će, reÅ¡ili su da ulože novac u njegovo ime i »razviju« to ime do neviÄ‘enih visina. U sredstvima masovne informacije koja pripadaju, kao Å¡to je poznato, uglavnom Jevrejima, počela je masovna kampanja razvoja novog »Isusa Hrista« u fizici. Kampanja je nosila, i sada nosi sasvim bestidan i drzak karakter. Svi najsnažniji epiteti koji su pevali o slavi jevrejskog »genija« svih vremena i jednog naroda sa svih stranica novina i časopisa, poleteli su na glave čitalaca.
   Od 1910.g. cionisti su sa kolosalnom upornošću isticali AjnÅ¡tajna za Nobelovu nagradu. Posle viÅ¡egodiÅ¡njeg cionističkog pritiska i, naravno, »finansijske podrÅ¡ke« 1922.g. Nobelovski komitet je ipak dodelio AjnÅ¡tajnu Nobelovu nagradu. PokuÅ¡ajte sada da pitate bilo kog apsolventa: »Za Å¡ta je AjnÅ¡tajnu dodeljena Nobelova nagrada?«. Odgovor će biti skoro jednoglasan: »Za stavranje teorije relativiteta«. A kako je u stvari bilo? U stvari, i pored svog jevrejskog pritiska Nobelovski komitet nije mogao da izda takvu falsifikovanu verziju i dao je sledeću formulaciju: »Za otkriće zakona fotoelektričnog efekta i za radove u oblasti teorijske fizike«. Formulacija je zanimljiva. A kako je ona odgovarala realnosti? Evo kako.
   Sam fotoefekat otkrio je 1887.g. H.Herc. 1888.g. fotoefekat je bio eksperimentalno proveren od strane ruskog naučnika A.G.Stoletova i on je otkrio »prvi zakon fotoefekta«, koji se zove zakon Stoletova. Prvi zakon fotoefekta se formuliÅ¡e na sledeći način: »Maksimalna fotoelektrična struja direktno je proporcionalna padajućem snopu zrakova«. Stoletovu, naravno, niko nije dodelio Nobelovu nagradu. AjnÅ¡tajn je otkrio »drugi zakon fotoefekta« – »AjnÅ¡tajnov zakon«: »Maksimalna energija fotoelektrona linearno zavisi od frekvencije padajuće svetlosti i ne zavisi od njegove intenzivnosti«. I to je sav »epohalni« sadržaj »velike jevrejske genijalnosti«. AjnÅ¡tajnu se pripisuje takoÄ‘e i objaÅ¡njenje mehanizma fotoefekta na osnovu kvantnih predstava o prirodi svetlosti. Ali kvantnu teoriju zračenja stvorio je u stvari M.Plank 1900.g.
   I to vam je čitava slika jedne od niza velikih jevrejskih prevara. Jevreji su, naravno, najnatprosečniji narod u oblast prevare. Ni jedan narod sveta nikada nije troÅ¡io toliko snage i energije za tu svetu jevrejsku stvar.
   AjnÅ¡tajn je bio aktivan cionista i borac protiv antisemitizma. Njegov cionistički pogled na svet se može izraziti na jedan jedinstveni način: ako Jevrej dobija na ispitima iste ocene, kao i nejevrej, i oba se ne upisuju na fakultet, onda se smatra da se nejvrej nije upisao zbog sopstvene gluposti, a Jevrej – zbog antisemitizma.
   Karakteristično je da je AjnÅ¡tajn aktivno podržavao homoseksualce i postavio svoj potpis za ukidanje zakona protiv nemorala.
   Frojd. U zapadnom svetu je prihvaćeno da je »genijalni« Frojd otkrio neÅ¡to »genijalno« novo u psihologiji i psihoanalizi. U tom novom glavna Frojdova ideja se sastojala u tome, da je dominantna snaga u ponaÅ¡anju i motivaciji čoveka seksualna energija. U stvari niÅ¡ta novo Frojd nije ni otkrio. Sve njegove otrcane misli su poznate mnogoboÅ¡tvu već mnogo hiljada godina. Posebno tantrizmu u Indiji, starim Dravidima i nekim budističkim Å¡kolama te istine ne samo da su poznate u punom obimu. Te mnogobožačke Å¡kole imaju ne samo ta znanja, već i ogromno hiljadugodiÅ¡nje iskustvo u konkretnoj praksi, koja dozvoljava da se koristi seksualna energija u različitim ciljevima. Frojd je samo zapadni interpretator mnogobožačkih znanja.
   U psihoanalizi Frojd je nastojao da jevrejskim nacionalnim psiholoÅ¡kim kompleksuima i seksualnim sklonostima da svetski i opÅ¡tenarodni karakter. U stvari to ne odgovara stvarnosti. Svi su narodi različiti. Za arijske narode jevrejski psiholoÅ¡ki komplaksi nisu karakteristični. Sam Frojd je stajao na čelu razvratnog pokreta.
   Jedini pravi naučnik od te trojice jeste N.Viner. Ali ni on nije bio sam u svojoj naučnoj delatnosti. U SSSR u to vreme te iste kibernetske probleme uspeÅ¡no je reÅ¡avao ruski naučnik Kolmogorov, koji je radio nezavisno od Vinera, i oni su praktično paralelno iÅ¡li ka svojim otkrićima.
   Sada su se pojavili radovi koji pokazuju realnu ulogu AjnÅ¡tajna i Frojda. U njima se razraÄ‘uje teza o tome da, dok je Marks vukao za nos ljude u socijalnoj oblasti, dotle je AjnÅ¡tajn radio to isto u oblasti fizike, a Frojd – u oblasti psihologije (38, 39).
   Bez obzira na mnoÅ¡tvo jakih naučnika Jevreja, meÄ‘u njima se nikada na pojavljuju fundamentalni mislioci takvog nivoa, kao Å¡to su ruski giganti misli: Lomonosov, Ciolkovski, Mendeljejev, Lobačevski, Vavilov, Vernadski, ÄŒiževski, Losev i drugi. Svaki od tih giganata – to je revolucija u nauci. MiÅ¡ljenje tih ljudi nije neosporno, mogu se i oni zbog nečega kritikovati, ali Å¡irine miÅ¡ljenja sličnih ljudi Jevrejima u principu nisu dostupne.
   Primetimo da oni jevrejski naučnici, o čijim imenima se priča, bili su pre svega organizatori i rukovodioci naučnih kolektiva. A u naučnom kolektivu veoma je lako izdavati kolektivna dostignuča grupe naučnika kao otkrića samog rukovodioca. »To je naučna Å¡kola toga i toga« – to je omiljena formula jevrejske propagande. A Å¡ta je u toj Å¡koli lično uradio Jevrej-rukovodulac? Bio je Å¡ef.
   

   Talentovanih i istaknutih muzičara meÄ‘u Jevrejima ima mnogo, možda ni u jednoj drugoj naciji ih nema toliko. A velikih kompozitora? Od Jevreja-kompozitora postoje jedinačni slučajevi (čudno, zar ne?), a od poznatih na svetskom nivou mogu se samo izdvojiti: Mendelson, GerÅ¡vin i Ofenbah. Å ta oni predstavljaju? Dobre kompozitore – i to je sve Å¡to se o njima može reći. NiÅ¡ta viÅ¡e. Niko od njih ne može da se uporedi sa takvim, naprimer, genijalnim ruskim kompozitorima, kao Å¡to je ÄŒajkovski, Rahmanjinov, Musorski, Skrjabin, Rimski-Korsakov, ne govoreći već o nemačkim gigantima kao Å¡to su Bah, Mocart, Betoven.
   Veliki nemački kompozitor Ričard Vagner u svojoj knjizi »Jevrejstvo u muzici« (64) izvrÅ¡io je analizu jevrejskog muzičkog stvaralaÅ¡tva, uključujući stvaralaÅ¡tvo Mendelsona. Zaključak je veoma interesantan: u jevrejskom stvaralaÅ¡tvu potpuno odsustvuju: iskrenost, srdačnost, uzbuÄ‘enje, strast, nežnost, istančanost ukusa. Jevrejsko stvaralaÅ¡tvo – to je uvek podražavanje i zabava. I samo to. Kastrirana umetnost obrezanih ljudi. To vam je rezultat obrezivanja čakri, koje su za Jevreje smislile njihove egipatske gazde (o tajni jevrejskog obrezivanja ćemo govoriti u glavi 10).
   Kod tog istog GerÅ¡vina, od koga Jevreji prave velikog džaz kompozitora, postoje svega tri stvari, dostojne visoke ocene: »Letnje vreme«; »Čovek koga volim« i »Osećam ritam«. Sve ostalo je – sasvim obična muzika koja ne predstavlja objekat interesovanja za čoveka sa razvijenim muzičkim ukusom. »Letnje vreme« je stvarno divno delo (da otkrijem tajnu, ja sam lično veoma volim tu temu i često je pevam). Ali ko je autor te teme? GerÅ¡vin? Ni slučajno. »Letnje vreme« – to je čista crnačka nacionalna tema. GerÅ¡vin je samo napravio njen aranžman. Uzgred, ni sam GerÅ¡vin se nije trudio da tu temu prisvoji. Ona je bila jedna od tema u njegovoj operi »Porgi i Bess« – operi o životu crnačkih kvartala, u kojoj su osnovne teme bile preuzete iz crnačkog folklora. Ali danas Jevreji pripisuju tu temu GerÅ¡vinu. U svim notama stoji ime GerÅ¡vina. Takva je istinska jevrejska genijalnost.
   Postoje li genijalni pesnici meÄ‘u Jevrejima? Ni jedan. MeÄ‘u Jevrejima u pesnike spadaju svega četiri ličnosti: Pasternak, Hajne, MandeljÅ¡tam i Brodski. Pesnika takvog nivou u svakom zapuÅ¡tenom ruskom gradiću ima na desetine. Nazivati ove obične pesnike velikim mogu samo Jevreji i njihove sluge koji, nemajući niÅ¡ta bolje, nastoje da veličaju svaku jevrejsku osrednjost. Najinteresantniji je bio Pasternak. Ali ipak, po čemu je interesantan? Po svojim pesničkim prevodima. Prevodi nisu loÅ¡i. Pasternak je prevodio sa engleskog, nemačkog i francuskog jezika najbolje zapadnoevropske pesnike i nastojao je da pozajmi od njih pesničke likove i da ih izda kao svoje. Sličnim prevodima i pozajmljivanjima se bavio i Brodski. Ukrasti tuÄ‘e i izdati kao svoje – to je tipičan metod jevrejske genijalnosti. Ali, bez obzira na sva pozajmljivanja, i poezija Pasternaka, i poezija Brodskog ostavljaju bedan utisak. Nema kod Jevreja Božije iskre. Nije čudo Å¡to je jevrejski komitet za Nobelove nagrade dodelio »Šnobelove« nagrade i Pasternaku i Brodskom.
   Naravno, niÅ¡ta slično takvim ruskim genijima, kao Å¡to su A.S.PuÅ¡kin, M.J.Ljermontov, S.A.Jesenjin, A.A.Fet, F.I.Tjutčev, »bogom izbrani« Jevreji nisu imali i neće ni imati.
   U svoje vreme za poznatog sovjetskog jevrejskog pesnika S.J.MarÅ¡aka, koji je gotovo jedan kroz jedan kopirao stil engleskog pesnika Roberta Bernsa, smislili su sledeći epigram:
   Pri svemu tome, pri svemu tome,
   Pri svemu tome, pri tome.
   MarÅ¡ak je ostao MarÅ¡ak,
   A Robert Berns pesnik.
   Ovaj epigram je veoma karakterističan za svu jevrejsku umetnost.
   U svoje vreme sovjetsko i svetsko jevrejstvo su uzdizali takvog sovjetskog jevrejskog glumca, kakav je bio Smoktunovski. Njega su uzdizali kao najvećeg sovjetskog glumca, glumca meÄ‘unarodnog nivoa. Svakom ljubitelju umetnosti je jasno da je Smoktunovski osrednji glumac, uz to psihički ne sasvim zdrav. Kod ljudi sa visokim ukusom njegovo stvaralaÅ¡tvo niÅ¡ta osim odvratnosti nije moglo da izaziva.
   Pogledajte istaknute ruske glumce toga vremena: Žarov, Krjučkov, Pugovkin, Andrejev, Tihonov, Ribnikov; Belov, Batalov, Papanov, Uljanov, Samojlov, Matvejev, Bikov, Jevstignjejev; Gribov, Leonov, Solomini, Tabakov, Lanovoj, Nikulin, Å ukÅ¡in, Filipov, Žženov, Nevinnij, Porohovščikov, Filatov i mnoÅ¡tvo drugih. Ogromna armija divnih talentovanih i originalnih ruskih talenata. Ali oni koji imaju novac i sredstva masovne informacije, nameću druÅ¡tvu svoje kriterijume i svoje ocene: ispostavilo se da je najgenijalniji glumac Smoktunovski.
   

   ZaÅ¡to se to odvija? Radi se o tome, Å¡to struktura baze ljudskih znanja i ljudskog pamćenja ima hijerarhijski i transformirajući karakter. Struktura pamćenja i struktura baze znanja čoveka zavisi, prvo, od sistema obrazovanja i vaspitanja (posebno u detinjstvu i mladosti), drugo, od frekvencije korišćenja konkretnih misli i, treće, od uzrasta čoveka. »Utabane«, često korišćene strukture miÅ¡ljenja (frejme i stereotipi) spuÅ¡taju se u temelj pamćenja i čine mentalitet. Dalje čovek gleda na svet kroz prizmu svog mentaliteta. ViÅ¡e oko ne vidi toliko, koliko razum.
   Obratite pažnju, naprimer, na tehnologiju posvećivanja u kriÅ¡naitsku religiju. Osnovni metod obraćanja novajlije u tu veru – to je ponavljanje hiljadama puta jednih istih zakletva. Ako čovek čitavog dana bude hiljadu puta ponavljao jedno isto:
   Â»Hare KriÅ¡na. Hare KriÅ¡na.
   KriÅ¡na, KriÅ¡na, Hare, Hare.
   Hare Rama. Hare Rama.
   Rama, Rama, Hare, Hare«,
onda na kraju dana njegov mozak neće biti takav kakav je bio ujutru. U njegovoj glavi će se protegnuti duboke »brazde« i one će se spustiti u dubinske nivoe pamćenja. Pamćenje će se restruktuirati. Zahvaljujući toj metodici ove zakletve se probijaju u bazne strukture pamćenja, i to menja bazu znanja i mentalitet. To je sa jedne strane. Sa druge strane, ta metodika uvodi čoveka na nivo podsvesti, i, ako čovek oseti da su to Bogovi: Krišna i Rama – to su mu rođeni Bogovi, to će mu omogućiti da iz podsvesti prima informaciju i poimanje sveta, koje je ranije za njega bilo nedostupno.
   Ako čovek živi sa idejama jednobožja, jednoznačnosti i jedinstvene ispravnosti (naprimer, jedan bog, jedna istina, jedna istinska religija) i ne trenira alternativno miÅ¡ljenje, onda on postepeno gubi gipkost, Å¡irinu i dubinu miÅ¡ljenja i sposobnost da smisli uopÅ¡te neÅ¡to principijelno novo. I to se tiče ne samo religioznog, već i bilo kog miÅ¡ljenja, uključujući i naučno. To liči na miÅ¡iće u ljudskom telu. Ako se razvija samo jedna grupa miÅ¡ića, a druga se ne razvija, onda čovek postaje »nesimetričan« se nenormalnom koordinacijom kretanja.
   Dugotrajno i stalno religiozno jednobožačko miÅ¡ljenje (judeizam, hrišćanstvo, islam) nanose Å¡tetu intelektu čoveka. Kod čoveka degradiraju i odumiru veze meÄ‘u neuronima koje nikada nisu radile, čovek postaje intelektualni daltonista i tada je veoma teÅ¡ko vratiti ga ka Å¡irokom »viÅ¡ebojnom« miÅ¡ljenju. Ako je čovek mlad i glava mu je joÅ¡ sveža, to se može nekako uspostaviti, ako je on u starijem uzrastu – to nije moguće. PokuÅ¡ajte da ovu knjigu date sedamdesetogodiÅ¡njem ubeÄ‘enom hrišćaninu ili komunisti. U 90% slučajeva rezultat će biti jednak nuli, nezavisno od kvaliteta date knjige. Izgubljena je gipkost, glava je već zalemljena. Glava, kako se kaže, viÅ¡e ne radi.
   Osim toga na mentalitet Jevreja najveći uticaj ima obred obrezivanja. O njemu ćemo govoriti u glavi 10.
   I najzad, sve te religije: judeizam i hrišćanstvo, tako programiraju čovekov mozak pomoću emocija, da misli koje nisu pogodne tim religijama uopÅ¡te nikada ne teku nepotrebnim putevima. Na tim putevima se postavljaju emocionalne pregrade u vidu jakih emocija, i pre svega emocija straha. To jest ogroman i veći deo mozga judeiste i hrišćanina blokiran je emocionalnim tabuima i nikada ne radi. Kako se to čini, pogledaćemo u glavi 16 (programiranje svesti emocijama).
   Videli smo da su judeizam i hrišćanstvo – religije koje se veoma razlikuju. Ipak, one su povezane u zajednički informacioni sistem. Stari Zavet (adaptiran judeizam za goje) i Novi Zavet (JevanÄ‘elje) objedinjeni su u jedinstvenu »svetu« knjigu za hrišćane – Bibliju (1).
   Kako je to moguće? Å ta povezuje te religije? Ko, i najvažnije zaÅ¡to ih povezuje?
Propovedi Hrista obično se vode po sledećoj šemi: »Čuli ste, šta su rekli drevni… a Ja vam kažem«. To jest njegovo učenje kao da je suprotstavljeno učenju Mojsija i učenju drevnih proroka. Ali i pored sve vidljive suprotnosti učenja Mojsija i Hrista, oni su članovi jedne iste bande, koji igraju različite uloge u jednoj lupeškoj igri, čiji je cilj uspostavljanje svetskog robovlasničkog uređenja. Hristos i Mojsije, ako već koristimo prevarantsku terminologiju, »igraju se tužibaba«, ili igraju igru dobrog i lošeg islednika, ili, ako uzmemo analogiju iz igre naprstka, igraju u predstavi sa različitim ulogama, ali sa jednim ciljem.
U Jevanđelju se o tome govori sasvim otvoreno (po Mateju 5:17-18): »Nemojte misliti da sam Ja došao da prekršim zakone ili proroke: Ja nisam došao da prekršim, već da izvršim. Jer stvarno vam kažem: dok ne pređe nebo i zemlja, ni jedna jota ili ni jedna crta neće preći iz zakona, dok se ne ispuni sve«. Veoma su važne ove reči: »dok ne pređe nebo i zemlja«. One pokazuju period dejstva vlasti satane – period kosmičke Ere Riba, koja se sada bliži kraju.
Judeizam i hrišćanstvo – to su dve strane moćnog ideološkog oružja za porobljavanje naroda koje se uzajamno dopunjuju, instrument preuzimanja i održavanja svetskog gospodarstva najviše jevrejske oligarhije i njenih satanskih gospodara.
Judeizam i hrišćanstvo – to su dve strane jedne monete za varanje naroda. Hrišćanstvo – za varanje nejevreja, Judeizam – za varanje Jevreja.
   Jevreji i masoni se ponose time, Å¡to njima navodno pripada tajna i javna vlast nad svetom. U stvari oni su samo instrument te vlasti (istina, visoko plaćene), a vlast pripada (dok ne nastupi Era Vodolije) – knezu ovog sveta, čije oko gleda svet sa poleÄ‘ine novčanice od 1 dolara SAD. Ime toga kneza je – Đavo, Satana, Lucifer.

Da li postoje veliki srpski filozofi? Bugarski? Hrvatski? Jevreji su dali vise filozofa covecanstvu nego navedeni narodi.

Zato se ne pominju jevrejski ucenjaci iz doba renesanse i srednjeg veka koji su sirili pismenost po Evropi, brojni astronomi?

A "argumenti" protiv Ajnstajna su zaista jaki, vazno je da nije naucio da govori do 7. godine?!?!