Intelekt i talenat Jevreja

   Pogledajmo na intelekt Jevreja – tog »najboljeg« od svih naroda. Da li postoje filozofi svetskog nivoa među Jevrejima? Ne, ne postoje. Globalna filozofska jevrejska misao je neverovatno oskudna i svetu ništa, osim laži, demagogije i obmane, nije dala. »Najjači« jevrejski filozof Karl Marks sa logičke tačke demonstrira remek dela tupoumlja, a sa tačke gledišta istinske namene njegove filozofije – jednostavno je lupež (primetimo da je on bio marioneta i njime su potpuno upravljali jevrejski rabini). Ko još? Među poznatijim na svetskom nivou ostalo je svaga još troje: Bergson A., Buber M. i Spinoza B. Značaj prve dvojice jednak je nuli.
   Holandski filozof Spinoza – je najrazumniji od njih. Najinteresantnija je njegova misao, koja je dostojna citiranja jer se uklapa u temu ovog rada: »Slobodan čovek ni o čemu tako malo ne misli kao o smrti, i njegova mudrost se satoji u razmišljanju ne o smrti, već o životu«. Bravo Spinoza, to je njegov mudri prilaz sadašnjem i budućem vremenu. Njegov prilaz nije bio tipičan za jevrejsku filozofsku misao, i amsterdamski rabini su ga mrzeli zbog takozvanog bogohulstva, »odvojili ga i odbacili od naroda Izraela« i dugo su ga proganjali na sve moguće načine. Ali i Spinoza – takođe nije filozof ni prvog, ni drugog i čak ni trećeg nivoa. Više nikoga od filozofa nema. Uporedite sa ogromnom plejadom genijalnih filozofa Grčke, Nemačke, Francuske, Engleske i Rusije.
   Od Jevreja naučnika ima mnogo natprosečnih ljudi. Ali na ulogu genija pretenduju samo trojica: Albert Ajnštajn, Sigmund Frojd i Norbert Viner. Da li su ta trojica stvarno bili geniji? Da li to nije jedna od jevrejskih prevara? Hajde da pogledamo Ajnštajna, od koga Jevreji nastoje da naprave genija svih vremena i jednog naroda.
   A šta u stvari predstavlja Ajnštajn? U detinjstvu Ajnštajn je dugo učio da govori, u sedmoj godini je mogao da izgovori samo kratke fraze (74, s. 122). Čak u 9 godini je govorio veoma sporo. U politehnikumu je bio slab i običan učenik. Prosečna ocena »genija« je bila između 3 i 4.
   Doktorska (magistarska prema ruskim normama) disertacija Ajnštajna »Nova definicija dimenzija molekula«, posvećena brounovskom kretanju, proglašena je pogrešnom (74, s. 124).
   Radeći od 1902.g. u patentskom birou, Ajnštajn je dobio masu najnovijih aktuelnih naučnih informacija, akumulirao je i koristio napredna znanja drugih naučnika. Svoju specijalnu teoriju relativnosti on je stvorio 1905.g. Ali nije stvorio od nule. Osnovnu ideju je preuzeo od Puankarea, matematički aparat je pozajmio od Lorenca. Pošten naučnik je obavezan  da se poziva na svoje prethodnike, takva je naučna etika. U svom radu Ajnštajn nije dao ni jedan citat i time samim je tuđa otkrića objavio kao svoja. U naučnom svetu to se naziva plagijatom, to jest intelektualnom krađom. To je tipičan drzak jevrejski manir.
   Posle publikacije specijalne teorije relativiteta Puankare, susrevši se jedanput sa Ajnštajnom, okrivio ga je za plagijat i naučno nepoštenje. Naivni Puankare nije shvatao da za Jevreje na postoji plagijat. Judeizam tvrdi da svo vlasništvo goja (uključujući intelektualno) – to je vlasništvo Jevreja koji ga prvi preotme. Ukrasti tuđe i objaviti kao svoje – to je tipična metoda jevrejske genijalnosti. Ajnštajn je mnogome naučio Jevreje. Sada su svi patentni biroi sveta puni Jevreja.
   Uloga Ajnštajnove slovenske žene – Mileve Marić (srpkinje po nacionalnosti) u stvaranju specijalne i opšte teorije relativiteta u potpunosti se prećutkuje. Ipak Mileva Marić je bila jak fizičar, i njena uloga, blaže rečeno, nije mala. Dovoljno je podsetiti da su svi ti Ajnštajnovi »epohalni« članci potpisani sa Ajnštajn-Marić (74, s.128).
   Opštu teoriju relativiteta Ajnštajn je »stvorio« 1915.g. na bazi fundamentalne teorije Poljaka Minkovskog o četvorodimenzionalnom prostoru-vremenu. A Minkovski je samo razvio ideju četvorodimenzionalnog prostora Puankarea. Fundamentalnu formulu E=MC2 nije smislio Ajnštajn, već njegova prva slovenska žena Mileva Marić. Tako da u osnovi čak najvećih jevrejskih »genija« leže ukradene tuđe ideje, izdate kao svoje. Ajnštajn je, naravno, uložio i svoj rad i nešto postigao. Ali šta je ispalo? Opšta teorija relativiteta puna je apsurda i logičkih protivrečnosti, i Ajnštajn nije mogao da se izbavi od tih protivrečnosti. Primetimo da je već 1916.g. Ajnštajn ostavio svoju ženu Milevu sa troje dece. Shvatio je da mu ona više nije potrebna. I oženio se Jevrejkom Elzom (njegovom sestrom od ujaka po majci i sestrom od tetke po ocu).
   Posle toga, 30 godina radeći nad opštom teorijom polja, Ajnštajn nije postigao nikakav rezultat. Nije uspeo ni od koga da ukrade ništa ozbiljno, i nova jevrejska žena mu nije ništa pomogla. Kvantnu mehaniku Nilsa Bora Ajnštajn uopšte nije umeo da savlada. Nedostajao mu je intelekt. Eto kakva je istinita slika dostignuća čoveka, koga Jevreji propagiraju kao genijalnog naučnika broj jedan.
   Kao što je poznato 1897.g. je održan prvi cionistički kongres. Tom pokretu je bila potrebna zastava. Trebalo je stvoriti i preuveličati kult neke genijalne jevrejske ličnosti – genija svih vremena i jednog naroda. U uslovima potpune jevrejske intelektualne slabosti nikoga, osim Ajnštajna, Jevreji nisu uspeli da nađu. Šta će, rešili su da ulože novac u njegovo ime i »razviju« to ime do neviđenih visina. U sredstvima masovne informacije koja pripadaju, kao što je poznato, uglavnom Jevrejima, počela je masovna kampanja razvoja novog »Isusa Hrista« u fizici. Kampanja je nosila, i sada nosi sasvim bestidan i drzak karakter. Svi najsnažniji epiteti koji su pevali o slavi jevrejskog »genija« svih vremena i jednog naroda sa svih stranica novina i časopisa, poleteli su na glave čitalaca.
   Od 1910.g. cionisti su sa kolosalnom upornošću isticali Ajnštajna za Nobelovu nagradu. Posle višegodišnjeg cionističkog pritiska i, naravno, »finansijske podrške« 1922.g. Nobelovski komitet je ipak dodelio Ajnštajnu Nobelovu nagradu. Pokušajte sada da pitate bilo kog apsolventa: »Za šta je Ajnštajnu dodeljena Nobelova nagrada?«. Odgovor će biti skoro jednoglasan: »Za stavranje teorije relativiteta«. A kako je u stvari bilo? U stvari, i pored svog jevrejskog pritiska Nobelovski komitet nije mogao da izda takvu falsifikovanu verziju i dao je sledeću formulaciju: »Za otkriće zakona fotoelektričnog efekta i za radove u oblasti teorijske fizike«. Formulacija je zanimljiva. A kako je ona odgovarala realnosti? Evo kako.
   Sam fotoefekat otkrio je 1887.g. H.Herc. 1888.g. fotoefekat je bio eksperimentalno proveren od strane ruskog naučnika A.G.Stoletova i on je otkrio »prvi zakon fotoefekta«, koji se zove zakon Stoletova. Prvi zakon fotoefekta se formuliše na sledeći način: »Maksimalna fotoelektrična struja direktno je proporcionalna padajućem snopu zrakova«. Stoletovu, naravno, niko nije dodelio Nobelovu nagradu. Ajnštajn je otkrio »drugi zakon fotoefekta« – »Ajnštajnov zakon«: »Maksimalna energija fotoelektrona linearno zavisi od frekvencije padajuće svetlosti  i ne zavisi od njegove intenzivnosti«. I to je sav »epohalni« sadržaj »velike jevrejske genijalnosti«. Ajnštajnu se pripisuje takođe i objašnjenje mehanizma fotoefekta na osnovu kvantnih predstava o prirodi svetlosti. Ali kvantnu teoriju zračenja stvorio je u stvari M.Plank 1900.g.
   I to vam je čitava slika jedne od niza velikih jevrejskih prevara. Jevreji su, naravno, najnatprosečniji narod u oblast prevare. Ni jedan narod sveta nikada nije trošio toliko snage i energije za tu svetu jevrejsku stvar.
   Ajnštajn je bio aktivan cionista i borac protiv antisemitizma. Njegov cionistički pogled na svet se može izraziti  na jedan jedinstveni način: ako Jevrej dobija na ispitima iste ocene, kao i nejevrej, i oba se ne upisuju na fakultet, onda se smatra da se nejvrej nije upisao zbog sopstvene gluposti, a Jevrej – zbog antisemitizma.
   Karakteristično je da je Ajnštajn aktivno podržavao homoseksualce i postavio svoj potpis za ukidanje zakona protiv nemorala.
   Frojd. U zapadnom svetu je prihvaćeno da je »genijalni« Frojd otkrio nešto »genijalno« novo u psihologiji i psihoanalizi. U tom novom glavna Frojdova ideja se sastojala u tome, da je dominantna snaga u ponašanju i motivaciji čoveka seksualna energija. U stvari ništa novo Frojd nije ni otkrio. Sve njegove otrcane misli su poznate mnogoboštvu već mnogo hiljada godina. Posebno tantrizmu u Indiji, starim Dravidima i nekim budističkim školama te istine ne samo da su poznate u punom obimu. Te mnogobožačke škole imaju ne samo ta znanja, već i ogromno hiljadugodišnje iskustvo u konkretnoj praksi, koja dozvoljava da se koristi seksualna energija u različitim ciljevima. Frojd je samo zapadni interpretator mnogobožačkih znanja.
   U psihoanalizi Frojd je nastojao da jevrejskim nacionalnim psihološkim kompleksuima i seksualnim sklonostima da svetski i opštenarodni karakter. U stvari to ne odgovara stvarnosti. Svi su narodi različiti. Za arijske narode jevrejski psihološki komplaksi nisu karakteristični. Sam Frojd je stajao na čelu razvratnog pokreta.
   Jedini pravi naučnik od te trojice jeste N.Viner. Ali ni on nije bio sam u svojoj naučnoj delatnosti. U SSSR u to vreme te iste kibernetske probleme uspešno je rešavao ruski naučnik Kolmogorov, koji je radio nezavisno od Vinera, i oni su praktično paralelno išli ka svojim otkrićima.
   Sada su se pojavili radovi koji pokazuju realnu ulogu Ajnštajna i Frojda. U njima se razrađuje teza o tome da, dok je Marks vukao za nos ljude u socijalnoj oblasti, dotle je Ajnštajn radio to isto u oblasti fizike, a Frojd – u oblasti psihologije (38, 39).
   Bez obzira na mnoštvo jakih naučnika Jevreja, među njima se nikada na pojavljuju  fundamentalni mislioci takvog nivoa, kao što su ruski giganti misli: Lomonosov, Ciolkovski, Mendeljejev, Lobačevski, Vavilov, Vernadski, Čiževski, Losev i drugi. Svaki od tih giganata – to je revolucija u nauci. Mišljenje tih ljudi nije neosporno, mogu se i oni zbog nečega kritikovati, ali širine mišljenja sličnih ljudi Jevrejima u principu nisu dostupne.
   Primetimo da oni jevrejski naučnici, o čijim imenima se priča, bili su pre svega organizatori i rukovodioci naučnih kolektiva. A u naučnom kolektivu veoma je lako izdavati kolektivna dostignuča grupe naučnika kao otkrića samog rukovodioca. »To je naučna škola toga i toga« – to je omiljena formula jevrejske propagande. A šta je u toj školi lično uradio Jevrej-rukovodulac? Bio je šef.
   Talentovanih i istaknutih muzičara među Jevrejima ima mnogo, možda ni u jednoj drugoj naciji ih nema toliko. A velikih kompozitora? Od Jevreja-kompozitora postoje jedinačni slučajevi (čudno, zar ne?), a od poznatih na svetskom nivou mogu se samo izdvojiti: Mendelson, Geršvin i Ofenbah. Šta oni predstavljaju? Dobre kompozitore – i to je sve što se o njima može reći. Ništa više. Niko od njih ne može da se uporedi sa takvim, naprimer, genijalnim ruskim kompozitorima, kao što je Čajkovski, Rahmanjinov, Musorski, Skrjabin, Rimski-Korsakov, ne govoreći već o nemačkim gigantima kao što su Bah, Mocart, Betoven.
   Veliki nemački kompozitor Ričard Vagner u svojoj knjizi »Jevrejstvo u muzici« (64) izvršio je analizu jevrejskog muzičkog stvaralaštva, uključujući stvaralaštvo Mendelsona. Zaključak je veoma interesantan: u jevrejskom stvaralaštvu potpuno odsustvuju: iskrenost, srdačnost, uzbuđenje, strast, nežnost, istančanost ukusa. Jevrejsko stvaralaštvo – to je uvek podražavanje i zabava. I samo to. Kastrirana umetnost obrezanih ljudi. To vam je rezultat obrezivanja čakri, koje su za Jevreje smislile njihove egipatske gazde (o tajni jevrejskog obrezivanja ćemo govoriti u glavi 10).
   Kod tog istog Geršvina, od koga Jevreji prave velikog džaz kompozitora, postoje svega tri stvari, dostojne visoke ocene: »Letnje vreme«; »Čovek koga volim« i »Osećam ritam«. Sve ostalo je – sasvim obična muzika koja ne predstavlja objekat interesovanja za čoveka sa razvijenim muzičkim ukusom. »Letnje vreme« je stvarno divno delo (da otkrijem tajnu, ja sam lično veoma volim tu temu i često je pevam). Ali ko je autor te teme? Geršvin? Ni slučajno. »Letnje vreme« – to je čista crnačka nacionalna tema.  Geršvin je samo napravio njen aranžman. Uzgred, ni sam Geršvin se nije trudio da tu temu prisvoji. Ona je bila jedna od tema u njegovoj operi »Porgi i Bess« – operi o životu crnačkih kvartala, u kojoj su osnovne teme bile preuzete iz crnačkog folklora. Ali danas Jevreji pripisuju tu temu Geršvinu. U svim notama stoji ime Geršvina. Takva je istinska jevrejska genijalnost.
   Postoje li genijalni pesnici među Jevrejima? Ni jedan. Među Jevrejima u pesnike spadaju svega četiri ličnosti: Pasternak, Hajne, Mandeljštam i Brodski. Pesnika takvog nivou u svakom zapuštenom ruskom gradiću ima na desetine. Nazivati ove obične pesnike velikim mogu samo Jevreji i njihove sluge koji, nemajući ništa bolje, nastoje da veličaju svaku jevrejsku  osrednjost. Najinteresantniji je bio Pasternak. Ali ipak, po čemu je interesantan? Po svojim pesničkim prevodima. Prevodi nisu loši. Pasternak je prevodio sa engleskog, nemačkog i francuskog jezika najbolje zapadnoevropske pesnike i nastojao je da pozajmi od njih pesničke likove i da ih izda kao svoje. Sličnim prevodima i pozajmljivanjima se bavio i Brodski. Ukrasti tuđe i izdati kao svoje – to je tipičan metod jevrejske genijalnosti. Ali, bez obzira na sva pozajmljivanja, i poezija Pasternaka, i poezija Brodskog ostavljaju bedan utisak. Nema kod Jevreja Božije iskre. Nije čudo što je jevrejski komitet za Nobelove nagrade dodelio »Šnobelove« nagrade i Pasternaku i Brodskom.
   Naravno, ništa slično takvim ruskim genijima, kao što su A.S.Puškin, M.J.Ljermontov, S.A.Jesenjin, A.A.Fet, F.I.Tjutčev, »bogom izbrani« Jevreji nisu imali i neće ni imati.
   U svoje vreme za poznatog sovjetskog jevrejskog pesnika S.J.Maršaka, koji je gotovo jedan kroz jedan kopirao stil engleskog pesnika Roberta Bernsa, smislili su sledeći epigram:
   Pri svemu tome, pri svemu tome,
   Pri svemu tome, pri tome.
   Maršak je ostao Maršak,
   A Robert Berns pesnik.
   Ovaj epigram je veoma karakterističan za svu jevrejsku umetnost.
   U svoje vreme sovjetsko i svetsko jevrejstvo su uzdizali takvog sovjetskog jevrejskog glumca, kakav je bio Smoktunovski. Njega su uzdizali kao najvećeg sovjetskog glumca, glumca međunarodnog nivoa. Svakom ljubitelju umetnosti je jasno  da je Smoktunovski osrednji glumac, uz to psihički ne sasvim zdrav. Kod ljudi sa visokim ukusom njegovo stvaralaštvo ništa osim odvratnosti nije moglo da izaziva.
   Pogledajte istaknute ruske glumce toga vremena: Žarov, Krjučkov, Pugovkin, Andrejev, Tihonov, Ribnikov; Belov, Batalov, Papanov, Uljanov, Samojlov, Matvejev, Bikov, Jevstignjejev; Gribov, Leonov, Solomini, Tabakov, Lanovoj, Nikulin, Šukšin, Filipov, Žženov, Nevinnij, Porohovščikov, Filatov i mnoštvo drugih. Ogromna armija divnih talentovanih i originalnih ruskih talenata. Ali oni koji imaju novac i sredstva masovne informacije, nameću društvu svoje kriterijume i svoje ocene: ispostavilo se da je najgenijalniji glumac Smoktunovski.
   U najpametnije careve u Jerusalimu je spadao car Solomon, koji je, kao prvo, bio mnogobožac i poklanjao se paganskim Bogovima. Kao drugo, Solomon je imao 700 žena i 300 ljubavnica, među kojima nije bilo ni jedne Jevrejke (3 Carstva 11:1-13), a, kao treće, sam car Solomon nije bio Jevrej, već Hiber (to je jedan od semitskih naroda) (27). A, kao četvrto, otac Solomona – car David bio je u vojsci Filistimljana i hteo je da ratuje sa Izraelom (1 Carstva 29: 1-11).
   Zašto Jevreji nemaju genijalne, ili prosto jake filozofe? Čitava stvar je u jevrejskom vaspitanju. Jevreje od detinjstva uče da vole čitanje, i to veoma dobro razvija intelekt. Ali veoma je važno, od čega dete počinje da čita. Jevreji počinju da uče čitanje praktično uvek od Talmuda, Tore, Biblije i tome sličnih judeističkih gluposti. Zbog toga se, sa jedne strane, u jevrejske gleve kao kolac zabija generalna šovinistička ideja bogom izbranih Jevreja, jevrejska nadmoć, suprotstvljenost drugim narodima, prezir, mržnja prema njima, težnja ka gospodarstvu i težnja da druge narode učine svojim robovima. Vaspitavaju se jaka volja i borbene osobine zajedno sa usađivanjem psihologije lupeža, lopova, lažova i tirana.
   Sa druge strane, čitanje judeističkih knjiga unakažuje mozak, posebno u oblasti opštefilozofskog mišljenja, pošto uči apsurdima i besmislicama i stvara kaleidoskopsku slabo povezanu bazu znanja. Posle takvog učenja Jevreji postaju intelektualni invalidi ili, još tačnije, bioroboti, to jest bića, nesposobna za samostalno razumno mišljenje. Opšta formula programiranja svesti Jevreja-biorobota je jednostavna: »Ako proučavaš Talmud, skroz si izgubio mozak, ako si se u Bibliju zaljubio, pamet si sasvim izgubio«.
   Zašto se to dešava? Predlažem sledeću šemu i formu analogije.
   Kako je izgrađen i kako radi ljudski mozak – taj neverovatan biokompjuter, nauka za sad zna malo. Poznato je da u mozgu postoje neuroni i nervna vlakna koja povezuju neurone u složenu mrežu. Predlažem sledeći model. Kada se ljudske misli višestruko kreću (»teku«) u jednom istom pravcu (kretanje misli – to je kretanje slabih električnih impulsa po mreži nervnih vlakana), u mozgu se »utabaju« nekakve određene »staze« ili »brazde« (uspostavljaju se i više se treniraju  konkretne veze među neuronima mozga). Tim samim formiraju se ustaljeni stereotipi mišljenja, a na drugim stazama (drugim vezama među neuronima) »zarasta burjan« (gube svoje sposobnosti, degradiraju ili čak odumiru). Ne govori se uzalud »ponavljanje je – majka učenja«. Višestruki trening kretanja jednih istih misli učvršćava pamćenje i stvara ustaljene stereotipe.
   Onaj ko se bavio držanjem predavanja ili je bio vodič ekskurzija, taj zna, koliko je teško držati predavanje prvi put. Kada se predavanje drži stoti put, ono se odvija kao »na automatu«. Dobar vodič ekskurzije svoje ekskurzije takođe vodi na automatu i čak može paralelno da misli o nečem drugom.
   Zašto se to odvija? Radi se o tome, što struktura baze ljudskih znanja i ljudskog pamćenja ima hijerarhijski i transformirajući karakter. Struktura pamćenja i struktura baze znanja čoveka zavisi, prvo, od sistema obrazovanja i vaspitanja (posebno u detinjstvu i mladosti), drugo, od frekvencije korišćenja konkretnih misli i, treće, od uzrasta čoveka. »Utabane«, često korišćene strukture mišljenja (frejme i stereotipi) spuštaju se u temelj pamćenja i čine mentalitet. Dalje čovek gleda na svet kroz prizmu svog mentaliteta. Više oko ne vidi toliko, koliko razum.
   Obratite pažnju, naprimer, na tehnologiju posvećivanja u krišnaitsku religiju. Osnovni metod obraćanja novajlije u tu veru – to je ponavljanje hiljadama puta jednih istih zakletva. Ako čovek čitavog dana bude hiljadu puta ponavljao jedno isto:
   »Hare Krišna. Hare Krišna.
   Krišna, Krišna, Hare, Hare.
   Hare Rama. Hare Rama.
   Rama, Rama, Hare, Hare«,
onda na kraju dana njegov mozak neće biti takav kakav je bio ujutru. U njegovoj glavi će se protegnuti duboke »brazde« i one će se spustiti u dubinske nivoe pamćenja. Pamćenje će se restruktuirati. Zahvaljujući toj metodici ove zakletve se probijaju u bazne strukture pamćenja, i to menja bazu znanja i mentalitet. To je sa jedne strane. Sa druge strane, ta metodika uvodi čoveka na nivo podsvesti, i, ako čovek oseti da su to Bogovi: Krišna i Rama – to su mu rođeni Bogovi, to će mu omogućiti da iz podsvesti prima informaciju i poimanje sveta, koje je ranije za njega bilo nedostupno.
   Ako čovek živi sa idejama jednobožja, jednoznačnosti i jedinstvene ispravnosti (naprimer, jedan bog, jedna istina, jedna istinska religija) i ne trenira alternativno mišljenje, onda on postepeno gubi gipkost, širinu i dubinu mišljenja i sposobnost da smisli uopšte nešto principijelno novo. I to se tiče ne samo religioznog, već i bilo kog mišljenja, uključujući i naučno. To liči na mišiće u ljudskom telu. Ako se razvija samo jedna grupa mišića, a druga se ne razvija, onda čovek postaje »nesimetričan« se nenormalnom koordinacijom kretanja.
   Dugotrajno i stalno religiozno jednobožačko mišljenje (judeizam, hrišćanstvo, islam) nanose štetu intelektu čoveka. Kod čoveka degradiraju i odumiru  veze među neuronima koje nikada nisu radile, čovek postaje intelektualni daltonista i tada je veoma teško vratiti ga ka širokom »višebojnom« mišljenju. Ako je čovek mlad i glava mu je još sveža, to se može nekako uspostaviti, ako je on u starijem uzrastu – to nije moguće. Pokušajte da ovu knjigu date sedamdesetogodišnjem ubeđenom hrišćaninu ili komunisti. U 90% slučajeva rezultat će biti jednak nuli, nezavisno od kvaliteta date knjige. Izgubljena je gipkost, glava je već zalemljena. Glava, kako se kaže, više ne radi.
   Osim toga na mentalitet Jevreja najveći uticaj ima obred obrezivanja. O njemu ćemo govoriti u glavi 10.
   I najzad, sve te religije: judeizam i hrišćanstvo, tako programiraju čovekov mozak pomoću emocija, da misli koje nisu pogodne tim religijama uopšte nikada ne teku nepotrebnim putevima. Na tim putevima se postavljaju emocionalne pregrade u vidu jakih emocija, i pre svega emocija straha. To jest ogroman i veći deo mozga judeiste i hrišćanina blokiran je emocionalnim tabuima i nikada ne radi. Kako se to čini, pogledaćemo u glavi 16 (programiranje svesti emocijama).
   Videli smo da su judeizam i hrišćanstvo – religije koje se veoma razlikuju. Ipak, one su povezane u zajednički informacioni sistem. Stari Zavet (adaptiran judeizam za goje) i Novi Zavet (Jevanđelje) objedinjeni su u jedinstvenu »svetu« knjigu za hrišćane – Bibliju (1).
   Kako je to moguće? Šta povezuje te religije? Ko, i najvažnije zašto ih povezuje?
Propovedi Hrista obično se vode po sledećoj šemi: »Čuli ste, šta su rekli drevni… a Ja vam kažem«. To jest njegovo učenje kao da je suprotstavljeno učenju Mojsija i učenju drevnih proroka. Ali i pored sve vidljive suprotnosti učenja Mojsija i Hrista, oni su članovi jedne iste bande, koji igraju različite uloge u jednoj lupeškoj igri, čiji je cilj uspostavljanje svetskog robovlasničkog uređenja. Hristos i Mojsije, ako već koristimo prevarantsku terminologiju, »igraju se tužibaba«, ili igraju igru dobrog i lošeg islednika, ili, ako uzmemo analogiju iz igre naprstka, igraju u predstavi sa različitim ulogama, ali sa jednim ciljem.
U Jevanđelju se o tome govori sasvim otvoreno (po Mateju 5:17-18): »Nemojte misliti da sam Ja došao da prekršim zakone ili proroke: Ja nisam došao da prekršim, već da izvršim. Jer stvarno vam kažem: dok ne pređe nebo i zemlja, ni jedna jota ili ni jedna crta neće preći iz zakona, dok se ne ispuni sve«. Veoma su važne ove reči: »dok ne pređe nebo i zemlja«. One pokazuju period dejstva vlasti satane – period kosmičke Ere Riba, koja se sada bliži kraju.
Judeizam i hrišćanstvo – to su dve strane moćnog ideološkog oružja za porobljavanje naroda koje se uzajamno dopunjuju, instrument preuzimanja i održavanja svetskog gospodarstva najviše jevrejske oligarhije i njenih satanskih gospodara.
Judeizam i hrišćanstvo – to su dve strane jedne monete za varanje naroda. Hrišćanstvo – za varanje nejevreja, Judeizam – za varanje Jevreja.
   Jevreji i masoni se ponose time, što njima navodno pripada tajna i javna vlast nad svetom. U stvari oni su samo instrument te vlasti (istina, visoko plaćene), a vlast pripada (dok ne nastupi Era  Vodolije) – knezu ovog sveta, čije oko gleda svet sa poleđine novčanice od 1 dolara SAD. Ime toga kneza je – Đavo, Satana, Lucifer.

Zašto mrzim Jevreje

Jevreji vole da se pitaju žasto ih mi toliko mrzimo? Novi ljudi u našem Pokretu Otpora postavljaju isto pitanje: Zašto baš Jevreji?

Čamuge je lako mrzeti. Svaki liberal kome je ikada njegov BMW auto bio ukraden od strane pričajućeg majmuna, može da nauči da mrzi Crnčuge. Ali sa Ješama je drugačija stvar. Jevreji teško da vrše ulične zločine. Crnčuge će vam nabiti pištolj u lice ili će vas mlatnuti mačugom po glavi. Čamuge će prekršiti zakon da bi se borili protiv Bele rase, dok će Jevreji iskoristiti zakon da bi ubijali naš narod. Jevrej koji je duboko ukorenjen unutar sistema je veća pretnja za Arijevski opstanak nego neka Čamugarska ništarija sa ulice. Čuvajte se “Jevreja-koji-se-pokoravaju-zakonu”, jer su oni ti koji će prouzrokovati da Evropska civilizacija propadne.

Kada je Jevrejska rulja bežala u II sv.ratu, Amerika im je poželela dobrodošlicu. I kako su se Jevreji odužili za ovo Amerikancima? Oni su organizovali bande Crnčuga u “Pokret za građanska prava” i napadali su sve što je bilo pro-belo. Jevreji su promovisali rasno mešanje, i pored toga što su znali da su Beli geni recesivni i da svako mešanje dveju rasa bi automatski značilo smrt za Belu Rasu. Integracija je genocid protiv Bele Rase. Pomislite samo kako bi Amerika bila divna Bela nacija kada bi Ujka Sem poslao ratne brodove da potope sve Jevrejsko što pliva po vodi. Umesto toga, Jevreji kontrolišu Ameriku i izgleda da će S.A.D. postati zemlja Trećeg Sveta još za vreme našeg životnog veka.

Jevreji optužuju Belce zato što su imali rasističku prošlost. A istina je samo da mi nikada nismo bili dovoljno veliki rasisti!

Ja ne mrzim Jevreje zato što neki od njih imaju veliku zakrivljenu nosurdu, niti zato što neki mit kaže da su oni ubili jevrejina Isusa, niti ih mrzim zato što praktikuju čudnu religiju. Mrzim Jevreje zato što oni mrze Belu Rasu. Ja mrzim Jevreje zbog toga što oni nameću lažni koncept poznat kao “univerzalizam”, koji je uverenje da čovečanstvo mora postati jedna rasa da bi “još danas imali svetski mir i pravdu za sve.” U zapadnom svetu univerzalizam je državna zvanična religija.

Bela Rasa zavarava samu sebe. Pre 3000 godina preko 50% ljudske vrste bili su Arijevci. Danas, nas ima manje od 8% u planetarnoj populaciji i u narednih 100 godina, ako se nastavi sa današnjim trendovima, biće nas manje od 0% među ljudskom vrstom.

Jevreji i njihova nastrana učenja igraju veliku ulogu u našoj propasti. Film “Planeta Majmuna” je u stvari proročanstvo.

Ja mrzim Čivute zato što oni nikada neće da priznaju da su Jevreji učinili pogrešne i loše stvari. Po njima je ovako: Nijedan Jevrej nije nikada bio umešan u trgovinu Crnim robljem. Nijedan Jevrej nikada nije bio član Komunističke partije. Jevreji u Holivudu? Jevreji su čisto svetačke žrtve koje su uvek žrtvovane. Jevreji vole da krive Belog čoveka za sva zla na ovome svetu. Po njima je ovako: Belci su držali crne robove, i oni su se loše odnosili prema Indijancima; Belci su vršili opresiju nad svim ženama sveta, i oni su posekli Tropske Prašume; Bela Rasa je izmislila mržnju i rat i zaraze i oni su primorali Crnce da puše Krek kokain.

Jevreji su najrasističkiji narod na svetu. Meni ne smeta što su Jevreji rasisti. Ali mrzim činjenicu da oni lažu u vezi ovoga. Jevreji mrze iz dna duše našu Arijevsku Rasu, ali oni to ne vide kao “rasizam”,već čisto kao borbu za socijalnu pravdu. Jevrejska istorija je rasistička laž. Oni vole da glume kako su prijatelji crnaca. Oni tvrde da imaju dugu istoriju borbe za prava bednika i dripaca protiv opresora. Jevreji vam nikada nisu rekli da su oni izmislili kapitalizam, zelenaško bankarstvo i da većina brodova koji su dovodili crno roblje u Novi Svet jesu bili u Jevrejskom vlasništvu. Preko 60 miliona crnaca je umrelo na moru dok su putovali Jevrejskim brodovima prema Novom Svetu. Manje od 1% belaca na Americkom Jugu je imalo robove u svome vlasništvu! Preko 300 000 Belih ljudi u Severnoj unionističkoj armiji u “Američkom građanskom ratu” je umrelo za ostvarivanje slobode za crne robove. Dali su Jevreji i Crnci ikada hvalili Arijevce iz Severnjačke armije koji su umreli pomažući Crnu Rasu? Ma, kako da nisu! Sve što čujete je da Beli čovek duguje nešto Crnčugama zbog ropstva. Preko 250 000 Američkih Artijevaca je umrelo u II svetskom ratu da bi svet bio sigurnije mesto za Čivute. I kako su se Jevreji odužili Americi za ovo? Čim su “odabrani” stigli u Ameriku počeli su da napadaju Američku naciju, tradiciju i način života u SAD.

Pogledajte Američku istoriju: Američki narod je počeo da propada, i to onoga trenutka kada je velika količina Jevreja stigla u Ameriku, bežeći od Nacističkog terora. “Preživeli” iz holokausta su se sjatili u filmskoj industriji, novinarstvu, radiju i koledzima u potrazi za poslom, a ovo ih je stavilo u poziciju da određuju moralni ton za Ameriku. Otišli su u Wall Street da bi mogli da manipulišu našim parama. Jevreji su preuzeli naše poslove koji su ih postavili na moćne pozicije. Za 50 godina posle novog egzodusa, Arijevski Amerikanci su postali Beli Cionisti vrlo naklonjeni Jevrejima i sada su Arijevci stranci u svojoj sopstvenoj zemlji. Danas svaka Bela osoba, koja želi da vrati Ameriku u stanje koje je bilo pre nego što su se Jevreji masovno iskrcali ovde u SAD, je zločinac koji širi mržnju. Pa ipak, Ješama nije bilo dovoljno što su nam tek ukrali našu zemlju.... Jevreji su i suviše puni mržnje da bi stali samo na tome. Čivuti su stvorili tako zvani “ženski pokret” i naučili su Bele žene da mrze Bele mučkarce, također su ih naučili da je materinstvo neka forma ropstva nametnuta Beloj ženi od strane zlih Belih seksista.

Jevreji vole da naturaju “jednakost” za koju se tupavo misli da je lek za sve svetske bolesti. Takva “jednakost” je već bila probana i ona je, normalno, propala. Komunizam je samo još jedna reč za “jednakost”. Preko 200 miliona ljudi je bilo poubijano tokom komunističke potrage za jednakošću! Koliko još krvi mora biti proliveno u ime “jednakosti”, pre nego što se utoli Jevrejska žeđ?

Ja ne mrzim Jevreje zato što su krpelji. Pa ipak, mrzim Jevreje zato što oni veruju da imaju moralno pravo i dužnost da reformišu svog domaćina. Nije im dovoljno što sišu domaćinovu krv; Jevreji moraju da transformišu samog domaćina. Jevreji ozbiljno veruju u to da moraju da unište domaću naciju da bi je konačno spasili. Jevrejski glavni plan je da sruše sve tradicije i vrednosti naroda-domaćina, a zatim da ih zamene sa Jevrejskim prosvetlenjem; opirati se ovome Jevrejskom “prosvetlenju” je zločin mržnje. Sve što pomaže narodu-domaćinu za njih je zločin mržnje.

Taj i takav “zločin mržnje” je napad na Belog muškarca. Ako se Beli momak potuče sa nekim Čamugarem i tada ga nazove njegovim pravim imenom, t.j. Crnčugom ili Čamugom ili Mandovom ili Smrdljom, onda je to zločin mržnje. Ali inter-rasno silovanje, što je većinski zločin obojenih govnobalja protiv naše Bele Rase, se ne vidi kao nikakva mržnja. Obijanje kuća, krađa kola, oružane pljačke, dzeparenje, itd, itd sve su to zločini Crnčuga protiv Belih ljudi - i prema tome, Jevreji ih ne vide kao zločin mržnje. Kada bi inter-rasno silovanje bio zločin izvršen od strane Belih muškaraca protiv Crnkinja, onda bi to Ješe pažljivo posmatrale i pisali bi beskonačne izveštaje o tome. U svojoj knjizi “Soul on Ice” (Duša na ledu), crnčuga Eldridge Cleaver piše o tome kako je Crnačko silovanje Belih žena ratni čin. 1960-ih “odabrani” su Cleavera uzdizali kao “političkog zatvorenika”, i pored toga što je njegov jedini zločin bio silovanje Bele žene. Jevreji smatraju da Čamuge imaju pravo da siluju naše Bele žene zbog ropstva. Jevrejski levičari su Eldridge Cleavera pretvorili u Američkog narednog heroja. U njegovoj knjizi Čamuga Cleaver tvrdi da svaki zločin koji Crnci izvrše protiv Belaca je čin rata i naplata za ropstvo. Jevreji nemaju nikakve probleme sa ovim.

Mrzim Jevreje jer su stvorili jaz generacija. 1960-ih Jevrejima nije bilo dovoljno što su okrenuli Arijevske muškarce i žene jedno protiv drugih uz pomoć “feminističkog pokreta”. Oni su morali da nateraju mlade Arijevce protiv starih. Bio je to Jerry Rubin, naravno Čivutin, koji je savetovao mlade Arijevce svuda po svetu da “ubiju svoje roditelje” i da “nikada ne veruju nikome starijem preko 30 godina”.

Jevreji prave veliku galamu zato što “Central Intellegence Agency” (C.I.A.) donosi kokain u S.A.D., gde ga Crnačke bande pretvaraju u KREK i prodaju ga među Crnačkom zajednicom. Ovo, po Jevrejima, je dokaz da Bela Rasa nameće drogu Crncima. Pa ipak, Jevreji vam nikada neće reći, niti priznati da C.I.A. nije pro-bela organizacija, već čisto Jevrejska alatka. Niti Jevreji pričaju da se većina kokaina ne prodaje Crnim Krek dilerima. Većina C.I.A. kokaina ostaje kao koka u prahu i prodaje se Belom Narodu. ZOG je stvorio kulturu-droge da bi snizio koficijenat inteligencije Beloj deci da bi bila jednaka i izjednačena sa Čamugama. Setite se kako su Dr. Timothy Leary i Dr. Richard Albert (koji je kasnije postao Ram Dass-a) oboje bili unajmljeni od C.I.A.-e da izvode eksperimente sa LSD-om nad Arijevskim studentima po Američkim koledzima. Timotuy Leary i Ram Dass su postali gurui LSD-a šezdesetih i navukli su Arijevsku omladinu na:”Turn on, Turn in and Drop out”. Američka C.I.A. je ta koja je toliku Belu decu pretvorila u bezvredne bele Čamuge mrtvog mozga, ali koga je briga za to... sve za “jednakost”. Primetili ste kako je ZOG-ova kultura-droge prvo krenula na najbolje Arijevske umove. L.S.D. je prvo započeo po fakultetima, a odakle je krenuo ka manje obrazovanim Belcima. I ne zaboravite, C.I.A. je bila prva koja je koristila takozvani “Peyote Buttons”, koji je blagi halucigen i stvorila je drogu za proždiranje-svesti “Meskalin”, koji je rasturio neke od najboljih Arijevskih umova moje generacije. Gadi mi se kada čujem ZOG kako traži još policiske sile i još taksi da bi vodila rat protiv droge, a kada je poznato da je upravo ZOG stvorio taj problem.

Mrzim Jevreje jer su počinili toliko zlodela, da nemogu da ih nabrojim u jednom vrlo dugačkom tekstu. U stvari, nebiste mogli da stavite svu Jevrejsku zlobu ni u jednu knjigu. Jedan ljudski vek nebi bio dovoljan da se zapiše svo zločinstvo koje Jevreje vrše.

Pa ipak pored svega, nisam mogao da uperim prst u najveći razlog zbog koga mrzim Jevreje, sve dok nisam video film “Michael Collins”. U ovome filmu se radi o nevoljama koje su izbile u Irskoj sredinom 1920-ih godina. Postoji jedna scena u ovome filmu gde Michael Collins kaže da on ne mrzi Engleze zbog njihove nacije, niti zbog njihove tradicije, ali ih mrzi zato što oni samu mržnju čine neophodnom. On ih je mrzeo zato što su teror i nasilje učinili ne izbežnim. Michael Collins je mrzeo samoga sebe što je stavio pištolje i bombe u ruke mladih ljudi, i mrzeo je Engleze zato što mu nisu dali drugog izbora osim da se koristi nasiljem i mržnjom. Kada sam čuo ovaj njegov govor, bilo je to kao da mi je neko otvorio dušu. Zbog ovoga i JA ponajviše mrzim Jevreje, zato što oni čine mržnju neophodnom! Oni su stigli u Ameriku kao gosti, a rasturili su Američku naciju i preokrenuli su SAD demokratiju u Policisku Državu koja je objavila rat Beloj Rasi svuda u svetu. Mrzim ih zato što su oni učinili svaku reformu društva ne mogućom i što su nasilje, teror i krvoproliće postali jedini mogući izlaz. Ja sam po svojoj prirodi vrlo fin čovek. Ne volim da gledam filmove ispunjene nasiljem. Ne volim lov i ubijanje životinja. Ne volim bezrazložno huligansko nasilje na mnogim sportskim utakmicama, ali kada sam čuo na TV vestima za podmetanje bombe u gradu Oklahomi, osetio sam se oslobođenim. Osetio sam slobodu. Ja mrzim ovu Američku vladu. Mrzim sve simpatizere ZOG-a. Mrzim čak i njihovu decu!

Jedini način za spasenje Bele Rase je kroz nasilje. Ne možemo reformisati ZOG; moramo ga ubiti! Belci koji se pokoravaju zakonu, moraće da nauče da postanu kriminalci. Porodičan čovek mora naučiti da ubija. Mi moramo naučiti da mrzimo. Mrzim činjenicu da je nasilje jedini način. Mrzim činjenicu da moramo naučiti našu decu da mrze. Mrzim situaciju da ako mi je stalo do moje rase i ako sam izabrao da volim svoj narod, onda moram da mrzim i ubijam. Ja mrzim činjenicu da je Amerika postala toliko sjebana, da ako hoćemo da spasimo Belu Rasu moram da učim moj sopstveni narod da mrzi ostale obojene rase. Ali najviše od svega, JA mrzim Čivute zato što oni čine mržnju neophodnom...



Napisao Wyatt Kaldenberg

Preuzeto iz “WAR” - br. iz juna 2001

 

Ево вам мало литературе за почетак. Мени је падала на памет та мисао да су Јевреји изрежирали Други свјетски рат. Неко је питао како то да они жртвују свој народ? Е па ја ћу вам рећи. 5 пута сам поставио линк који садржи текст гдје фино има доказа да Холокауста није било. Историју пишу побједници. Било је јеврејских жртава, не кажем да није, али је није било преко 1 000 000. Погинуле Русе, Србе и остале нике не помиње само Јевреје. Послије Другог свјетског рата Јеше су добиле Израел. Можда је једино то био циљ рата.. Познато је да је ИБМ сарађивао са национал социјалистима из Њемачке.

Неко је поменуо нешто типа како дозвољавају Хришћанство ако контролишу свијет. Ево како: Јудејски свештеници (рабини, левити) су фино схватили да Исус проповједа религију која би ослабила народ. Одмах су завршили са Христосом - убили га.. Онда им је на памет пала нова идеја. Хришћанство да се протури Аријевским народима и оно би га знатно ослабило. Познато вам је свима да је тек на Никејском Сабору донијета одлука да се Христос тек негдје 500 године прогласи за Бога (сина божијег). Онда је почео рат против Пагана. Силом су наметали Хришћанску религију која је проповијдала нешто типа "Кад те него удари, ти му окрени и други образ", "Ко тебе каменом ти њега хљебом", "Воли непријатеље" итд итд.. Такви ставови су почели да ослабљују Аријевски народ претварајући га у, како Јевреји називају, ГОЈЕ. Причало се да су Пагани жртвовали људе, Хришћане и тако даље, што уопште није истина... Хришћанство није само религија, или нека безазлена ствар. Хришћанство је далеко опасније од тога. Средство контролисања масе...

Анеа, прочитај прво па онда СМАЈЛ

Procitala sam... i mislim da sam dobla lupanje srca.. Toliko mrznje na jednom mestu... to je.. to je.. nemam reci da opisem... sumanuto...

Siroti mali americki red necks-i 

Е а замисли колика је онда Јеврејска мржња према ГОЈАМА (Аријевцима)

Sigurno manja.. ovo je previse...

Wyatt Kaldenberg je inace osoba koja je iza sebe ostavila nesto, da ne kazem ne daj boze nesto postigla, pa je gomila gluposti koje je napisao bitna za sve nas.. iz kog razloga?

Sto se Arijevaca (Inscr. Mid. Pers. êr [´yly], plur. êrân [`yl´n]), an ethnonym, like Aryan (Old Persian) ariya- and Avestan airya-, meaning "Aryan" or "Iranian.") tice, nije zgoreg prelistati malo antropolosku literaturu... ko je to uradio sigurno nece koristiti taj izraz jer je to naziv za narode Persije i Indije i sa onime sto svi ti "veliki umovi" smatraju pod tim nazivom apsolutno ni u sali veze nemaju. Pritom, ne znam da li je neko primetio da medju svima onima koji su zagovornici takvih prica nema ni jednog visokog, plavog, pleacatog...

Svaka prica o cistoci rase, ili cistoci porekla danas kada je stotine generacija proslo su smesne.

Samo jedan kratak citat:
- Ne moze se sa sigurnoscu tvrditi u vezi takvih stvari od pre 200 a ne 3000 godine kad je cirka 5% sveta bilo otkriveno.
- Bice jako zajebano ako procenat bilo ceka padne ispod 0% jer u toj situaciji idemo u minus, a jos nisam cuo da da je moguce imati -1 dete ili sedeti sa -5 prijatelja...

Wyatt Kaldenberg је аутор само овога другог текста. И реците ми шта је погрешно у овим текстовима? Иначе није битно да ли је аутор овога текста (првог или другог) оставио нешто иза себе. Хтио је да каже да Јевреји нису оставили ништа а насупрот томе Аријевци јесу много више.
А ово за Аријевце, само име је означавало "Племенит", на санскриту. Данас се воде полемике је ли до "прикладно" име за расу. Иначе Аријевски народи су насељавали сјеверни дио Индије а касније су почели да напуштају ту прапостојбину и да насељавају Европу. Сматра се да сви индоевропски народи потичу од њих. То се може видјети у сличности између религија. Све те религије индоевропских (Аријевских) народа су Ведске, потичу из Веда, светих Индијских списа (веда на сансктиру значи "знати").