Covek koji hoda trotoarom ocekuje da ga nezgazi auto , tako , to se ipak nekima desi nekima ne. Naravno svako je toga svestan i opet izlazi na ulicu.

Iskusan covek koji zapocinje odredjenje radnje da bi ostvario odredjeni cilj svetan je da te radnje zapravo mogu da prouzrukuju razlicite krajeve od kojih samo jedan moze nazvati cilj.

Iskusan covek predvidece te moguce krajeve i bice na svaki spreman.

To znaci da mi nemozemo sa sogurnoscu da kazemo da ce nas nase radnje odvesti do cilja ali mozemo biti spremni na stramputice koje ce mo prebroditi i nastaviti dalje putem koji nas vodi tamo gde mi zelimo.

To svakako mozemo nazvati projektovanjem , predvidjanjem.

Naravno, da bi do ste spremnosti dosli moramo stalno da ucimo , citamo upoznajemo se sa stvarima koje nismo poznavali.

Odatle mogu da postavim i pitanje da li nas ucenje cini srecnijima ? Da li smo srecniji kada vise znamo ?

I kada sam kod ucenja , pitam se da li je pametno toliko stiti se od stresova , zar nas stresovi takodje uce , da li posle svakom prevazidjenog problema izadjemo pametniji ili bolje reci iskusniji ?