Istrazivanje: Mladi u Srbiji - nezainteresovani, nerazvijeni, agresivni :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

PRAVA ISTINA O NAŠOJ DECI

Nezainteresovanost, siromašan rečnik, agresija, zastareli školski programi, loša komunikacija s profesorima, nedostatak porodične atmosfere, bes i beznađe - neki su od problema koji muče učenike u Srbiji. Ali, za sve to oni su najmanje krivi

Opterećeni pukom borbom za egzistenciju, roditelji nemaju vremena i obično zatvaraju oči pred problemima svoje dece. A, statistika pokazuje da mladi plaćaju možda i najveći danak tranziciji kroz koju prolazimo. Među mladima raste broj teških razbojništava, nasilje je postalo normalno već u osnovnoj školi, kao i među oba pola, Srbija se malo-malo šokira brutalnim snimcima nasilja i seksa među decom.

I dok svi traže krivce u porodici i državi, činjenice nam pokazuju i da po primenjenom znanju naša deca zauzimaju 41. mesto među 57 evropskih zemalja. Nije ni čudo jer, dok se ceo svet toliko promenio, samo su naši školski programi ostali gotovo isti. Deca nam govore na nivou SMS poruka, ne čitaju lektiru, a pismene zadatke im pišu mame kod kuće. I za te radove dobijaju uglavnom trojke i četvorke.

Stručnjaci kažu da je najveći problem nedostatak sistema vrednosti.

A, šta kažu deca?

Osnovci Katarina, Darije, Nemanja i Anđela, učenici sedmog razreda škole „Banović Strahinja" u Beogradu, nemaju primedbi na školu, ali bi više vremena voleli da provode s prijateljima, kao i s roditeljima kad uveče dođu kući. Ali ih tada, objašnjavaju, čekaju teški domaći zadaci. Slobodno vreme najčešće provode u igri, uz televizor ili video igrice.

Katarina: - Slobodno vreme najčešće provodim kod kuće, uz televizor, ili igram igrice ne kompjuteru. Volim da se družim s drugaricama i da idemo napolje. Škola je dobra i ne bih ništa menjala.

Darije: - Kada je lepo vreme, volim da vozim bicikl s drugarima, a kada je loše vreme, gledam televiziju i igram igrice. Ne volim baš da čitam. Profesori su dobri, jedno bih u školi promenio silaženje stepenicama jer je naporno da idemo ceo krug oko škole da bismo kupili užinu.

Nemanja: - Kada imam slobodnog vremena, najčešće se igram s drugarima, ali volim i da igram igrice i gledam televiziju. Treniram fudbal. Mama i tata mnogo rade tako da ne provodimo baš mnogo vremena zajedno. Tata je često na putu pa ga retko viđam. U školi mi ništa ne smeta, profesori su dobri, ali mora mnogo da se uči.

Anđela: - Volim da igram igrice i da se družim s drugaricama u slobodno vreme. Treniram ritmičku gimnastiku. Mama i tata rade, s mamom sam u istoj smeni pa provodimo više vremena zajedno, a tata mnogo radi i s njim provodim manje vremena. Škola je uglavnom dobra.

Srednjoškolci Konstantin Lilić, Vojin Radosavljević, Leonora Mančić i Petar Jeremić, učenici IV razreda Pete beogradske gimnazije, za Pressmagazin kažu:

Zastareo sistem... Da mogu, prvo bi promenili način predavanja

Konstantin Lilić: - Neki profesori su previše nadmeni. Oni misle da su pokupili svu pamet ovog sveta i bezobrazni su prema nama. Kao da nikada nisu bili mladi. Ne razumeju nas uopšte. Kod nekih ne postoji objektivnost u ocenjivanju, a neki imaju svoje mezimce kojima je sve dopušteno. Da mogu, prvo bih promenio način predavanja jer je dosadan i šablonski, učimo gomilu gluposti koje nam nikada u životu neće zatrebati

Vojin Radosavljević: - Da imam čarobni štapić, promenio bih odnos profesora prema nama, kao i vreme početka nastave, da ne moramo da ustajemo tako rano. Voleo bih da imam više mlađih profesora koji na moderniji način pristupaju nastavi.

Leonora Mančić: - Profesori nam ne daju ni približno onoliko koliko od nas traže! Uz to, predavanja su im neinteresantna. Ima i onih koji vole određenu decu i onda njima sve povlađuju. Uprava škole neće da sasluša naše mišljenje! Kažu: „Da, da, da", i ništa! Jednog profesora smo pokušavali da promenimo pune četiri godine i nismo uspeli. U školi bih prvo imenovala savetnika koji bi bio zadužen samo da se bavi našim problemima i koji bi štitio naše interese.

Ko nas pita... Mladi nezadovoljni statusom koji imaju u društvu

Istraživanje koje je s grupom saradnika uradio dr Veljko Brbović pokazuje da srednjoškolci vrlo malo čitaju, dok su im filmovi i TV dominantan način „obrazovanja". Učenici ne žele da čitaju knjige koje imaju više od 150 strana, ali je najveći problem upravo - program koji je prilično zastareo.

- Ovde se promenila istorija, geografija, ime zemlje, a lektira je ostala ista. Zadatak škole je da prati vreme u kojem živimo. Ranije je čitanje bilo bežanje od dosade, današnje generacije imaju brojne izazove: internet, video igrice, mobilne telefone. Porastao je broj predmeta u školi, a dan i dalje traje 24 sata - kaže profesor Brbović.

Psiholog Žarko Trebješanin smatra da se u osnovnoj školi uočavaju prvi pokazatelji kasnijeg nezadovoljstva dece.

- Najveći problemi većine učenika su nedostatak sistema vrednosti i pogrešni uzori. Nedovoljno obrazovanje, mali fond reči i nezainteresovanost za školu posledice su različitih uzroka. Deca su izložena vizuelnim medijima, pre svega, televiziji i video igrama. Zapostavlja se važnost pisane reči tako da većina učenika ima problema ne samo s fondom reči već i s gramatičkim pravilima. S druge strane, problemi koji već decenijama postoje u našoj zemlji, kao što su ratovi, nemaština, nezaposlenost i izolacija, doveli su do nestanka tradicionalnog sistema vrednosti koji nije dobio odgovarajuću zamenu. Tako da su deca bez motiva i cilja - objašnjava Trebješanin.

Kako srednjoškolci provode slobodno vreme (Istraživanje Instituta za psihologiju, rađeno na uzorku od 4.845 učenika u 26 srednjih škola u devet gradova u Srbiji)

Naš sagovornik upozorava da turbulentna društvena dešavanja i poremećeni kriterijumi vrednovanja stvaraju konfuziju kod mladih, koja se često ispoljava - agresijom.

- Ako se kao uzori nametnu kontroverzni biznismeni koji preko noći dolaze do velikog bogatstva, teško je mladim ljudima objasniti da su poštenje, čast, poštovanje i marljiv rad put do zadovoljenja njihovih potreba - kaže Trebješanin.

Psiholog maloletničke delinkvencije Zoran Musterović ukazuje da se broj delinkvenata povećava, ali da mnogo više plaši činjenica da raste broj teških razbojništava među maloletnicima obaju polova.

- Agresija i njeno ispoljavanje kroz nasilje posledica su nedostatka kvalitetnih sadržaja kojima bi mladi bili zadovoljni. Odgovornost snose porodica, škola i društvo, koji bi morali da prepoznaju potrebe mladih i da im se prilagode. Deca su okružena agresijom od raznih medija pa do svakodnevnog života, i ona se nameće kao najbolje rešenje. Suština je da ne postoji državna strategija, ni dovoljno pristupačnih sadržaja kroz koje bi se mladi iskazali i popunili slobodno vreme - navodi Musterović.

Istraživanja su pokazala da nedostatak osmišljenih programa dovodi do okretanja mladih ka „lakoj zabavi" i negativnim stvarima kao što su alkohol, droga i gluvarenje. Tinejdžeri sve manje čitaju, škola ih „smara" jer kažu da tamo samo dobijaju znanja koja ne znaju da primene. Ne odvajaju se od mobilnog telefona i kompjutera, a glavni krivac za nedostatak vremena koje bi proveli u druženju s vršnjacima vide u brojnim školskim obavezama, dosadnom programu i profesorima koji ne znaju da ih zainteresuju za ono što im predaju na času.

Specijalista školske psihologije Biljana Lajović objašnjava za Press da je najveći problem u tome što živimo u vreme potpuno poremećenog sistema vrednosti.

- Danas se veliča značaj novca i materijalnih dobara, odsustvo solidarnosti s drugima i ostvarivanje samo svojih ciljeva. Veliki deo našeg društva je postao takav. Živimo u vreme velike nesigurnosti u svakom pogledu! Roditelji trče za novcem, nemaju vremena da se bave ni sobom, a kamoli svojom decom. Država ne nudi nikakve sadržaje. Deca dobijaju poruku da je važan samo novac i imaju ogroman slobodan prostor, koji onda ispunjavaju svim i svačim. Izazov im obično predstavljaju negativne stvari kao što je alkohol, izlasci do kasno, virtuelni svet na kompjuteru. Ako društvo i porodica ne ponude deci pozitivne sadržaje i primere, time su otvorili vrata za negativne uticaje i oni su direktno odgovorni - kaže Lajovićeva.

Zabava... Redovno se opija više od 32 odsto srednjoškolaca, 30 odsto puši, 13 odsto probalo je marihuanu, a devet ekstazi

MLADI I NJIHOV SVET

Kompjuter: Računar svakodnevno kod kuće koristi 85 odsto tinejdžera. On je za njih sredstvo zabave, dok se u edukativne svrhe veoma retko upotrebljava: 70 odsto ne koristi kompjuter za pisanje, a blizu 70 odsto nikada ne koristi imejl.

Mobilni telefon: Čak 98 odsto mladih koristi mobilni telefon za razgovor, slanje poruka, ali i kao multimedijalno sredstvo komunikacije. Mobilni telefon je jedna od tri stvari na koje tinejdžeri najviše troše novac.

Štampa: U dnevnim novinama đaci najviše prate rubrike koje se odnose na razonodu, slavne, crnu hroniku i sport. Nisu zainteresovani za politiku i svakodnevna dešavanja.

Televizija: Najviše gledaju filmove, sport, serije i rijaliti-šoue („Veliki brat", „Operacija Trijumf"). Gotovo nikada ne gledaju vesti i informativne emisije.

Čitanje: Trećina učenika uopšte ne čita, dok 21 odsto čita samo ono što mora. Najbrojnija grupa su „sporadični čitaoci", koji čitaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne - oko 40 odsto. Blizu trećine učenika često osim lektire čita i druge knjige, dok je samo sedam odsto onih koji „gutaju" knjige.

Kultura: Srednjoškolci retko posećuju kulturne manifestacije. U pozorište i muzeje ne ide gotovo polovina mladih, trećina njih ide jednom ili dva puta godišnje, a više puta mesečno tamo dolazi manje od dva odsto đaka. U pozorišta i muzeje češće idu devojčice nego dečaci.

Muzika: Najslušanije vrste muzike su pop i folk - 62 odsto voli da sluša tu vrstu muziku, tehno - 58 odsto, rok - 52 odsto, R'n'B - 31 odsto. Srednjoškolci retko idu na koncerte, najviše su posećeni DJ nastupi, a samo oko pet odsto učenika tvrdi da odlazi na koncerte rok, folk i klasične muzike više puta mesečno.

Sport: Najveći broj se ne bavi sportom - za 39 odsto njih sportske aktivnosti uopšte ne postoje. Oko 37 odsto đaka se bavi sportom rekreativno, a 24 odsto redovno trenira. Dečaci se više bave sportom nego devojčice.

Izlasci: Zabavljaju se najčešće izlazeći u kafiće i diskoteke. Uglavnom izlaze oko 22 sata, a vraćaju se između dva i tri sata ujutru. Izlasci su jedna od tri stavke na koje mladi najčešće troše novac.

Poroci: Gotovo 70 odsto tinejdžera se prvi put napilo između 14. i 16. godine. Redovno se opija više od 32 odsto srednjoškolaca. Grupa od 10 odsto njih smatra se ozbiljno ugroženom. Po procenama srednjoškolaca, više od 30 odsto njihovih drugova iz odeljenja puši, a oko 19 odsto njihovih vršnjaka ima poremećen ritam spavanja.

Rizično ponašanje: Oko 15 odsto ne koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa, a po 10 odsto se agresivno ponaša, luduje u saobraćaju, kontaktira sa sektama i nasilnim grupama poput skinhedsa ili krade.

Droga: Prema sopstvenom priznanju, marihuanu je probalo oko pet odsto srednjoškolaca, mada je, po procenama njihovih drugova iz odeljenja, taj broj oko 13 odsto. Teške droge, prema sopstvenom priznanju, probalo je manje od jedan odsto srednjoškolaca. Procenjuje se da je ekstazi probalo devet odsto vršnjaka, a teške droge šest odsto.

Seks: Oko 58 odsto misli da se veliki broj njihovih vršnjaka ne upušta u seksualne odnose bez ljubavi, a 49 odsto shvata značaj čvrste partnerske veze, 68 odsto misli da je manji broj vršnjaka već imao seksualno iskustvo, 88 odsto misli da se manji broj vršnjaka ponaša promiskuitetno.

Internet: S rizicima koje nosi internet već se upoznalo 19 odsto srednjoškolaca jer su preko njega dobili seksualne ponude od nepoznatih ljudi, tri odsto srednjoškolaca je odgovorilo na takvu ponudu, a tri momka su upala u probleme zbog takve komunikacije.

Vrednosti: Pet najvažnijih privatnih ciljeva su: podrška prijatelja, ostvarenje ljubavi, sticanje samostalnosti, materijalne vrednosti i sticanje ugleda. Poželjni društveni ciljevi za njih su: obezbeđivanje uslova za zapošljavanje, besplatno školovanje, suzbijanje kriminala, podizanje standarda građana i izgradnja društva s humanijim odnosima. Kao najteže ostvariv društveni cilj mladi vide približavanje Evropskoj uniji.

Idoli: Nešto više od polovine srednjoškolaca ima uzor iz privatnog života. Majke su najčešći uzori, potom očevi, braća i sestre. Nešto manje od polovine ispitanika navodi da ima uzore iz javnog života. To su najčešće muzičari, glumci, sportisti, voditelji. Najpopularniji su: Anđelina Žoli, Svetlana Ražnatović, Ana Ivanović i Novak Đoković.

Politika: Većinu srednjoškolaca ne interesuje politika niti je prate preko medija. Uprkos tome, većina njih bi iskoristila svoje glasačko pravo ukoliko bi imala priliku.

Seks i grad... Učenice druge godine Pravno-birotehničke škole iz Zemuna

KLASICI U NOVOM RUHU

Prepričavanje lektire danas izgleda ovako:

„Romeo i Julija" - Matorci im se ne gotive

Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma strogi i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis, ali u različitim ekipama. Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole a ne kar... se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

„Rat i mir" - Knjiga ima soma strana, žvaću nešto

Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve. Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pič.. i onda se napasu muda Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, njesra sve vreme.

PISMENI ZADATAK O PTICI SOVI

Sova je ptica. Ona danju spava, a noću je potpuno slepa, kao slepi miš. Pošto ja ne znam puno o sovama, pisaću o životinji koju znam. To je krava. Krava je sisar. Ona ima šest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna četka. Ona služi da se krava brani od muva da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja služi da na njoj rastu rogovi. Rogovi služe da bi krava bola. Glava služi da bi na nju stala usta. Krava jede malo jer ono što pojede jede dva puta. Usta služe da bi krava mukala. Ako ne muče, onda su joj usta puna. Muška krava je vo. Vo nije sisar. Meni još uvek nije jasno kako se dobija mleko.

Pišu: Jelena Šošić i Violeta Nedeljković

Izvor: Press