PRAVA ISTINA O NAŠOJ DECI

Nezainteresovanost, siromašan rečnik, agresija, zastareli školski programi, loša komunikacija s profesorima, nedostatak porodične atmosfere, bes i beznađe - neki su od problema koji muče učenike u Srbiji. Ali, za sve to oni su najmanje krivi





Opterećeni pukom borbom za egzistenciju, roditelji nemaju vremena i obično zatvaraju oči pred problemima svoje dece. A, statistika pokazuje da mladi plaćaju možda i najveći danak tranziciji kroz koju prolazimo. Među mladima raste broj teških razbojništava, nasilje je postalo normalno već u osnovnoj školi, kao i među oba pola, Srbija se malo-malo šokira brutalnim snimcima nasilja i seksa među decom.

I dok svi traže krivce u porodici i državi, činjenice nam pokazuju i da po primenjenom znanju naša deca zauzimaju 41. mesto među 57 evropskih zemalja. Nije ni čudo jer, dok se ceo svet toliko promenio, samo su naši školski programi ostali gotovo isti. Deca nam govore na nivou SMS poruka, ne čitaju lektiru, a pismene zadatke im pišu mame kod kuće. I za te radove dobijaju uglavnom trojke i četvorke.

Stručnjaci kažu da je najveći problem nedostatak sistema vrednosti.

A, šta kažu deca?

Osnovci Katarina, Darije, Nemanja i Anđela, učenici sedmog razreda škole „Banović Strahinja" u Beogradu, nemaju primedbi na školu, ali bi više vremena voleli da provode s prijateljima, kao i s roditeljima kad uveče dođu kući. Ali ih tada, objašnjavaju, čekaju teški domaći zadaci. Slobodno vreme najčešće provode u igri, uz televizor ili video igrice.

Katarina: - Slobodno vreme najčešće provodim kod kuće, uz televizor, ili igram igrice ne kompjuteru. Volim da se družim s drugaricama i da idemo napolje. Škola je dobra i ne bih ništa menjala.

Darije: - Kada je lepo vreme, volim da vozim bicikl s drugarima, a kada je loše vreme, gledam televiziju i igram igrice. Ne volim baš da čitam. Profesori su dobri, jedno bih u školi promenio silaženje stepenicama jer je naporno da idemo ceo krug oko škole da bismo kupili užinu.

Nemanja: - Kada imam slobodnog vremena, najčešće se igram s drugarima, ali volim i da igram igrice i gledam televiziju. Treniram fudbal. Mama i tata mnogo rade tako da ne provodimo baš mnogo vremena zajedno. Tata je često na putu pa ga retko viđam. U školi mi ništa ne smeta, profesori su dobri, ali mora mnogo da se uči.

Anđela: - Volim da igram igrice i da se družim s drugaricama u slobodno vreme. Treniram ritmičku gimnastiku. Mama i tata rade, s mamom sam u istoj smeni pa provodimo više vremena zajedno, a tata mnogo radi i s njim provodim manje vremena. Škola je uglavnom dobra.

Srednjoškolci Konstantin Lilić, Vojin Radosavljević, Leonora Mančić i Petar Jeremić, učenici IV razreda Pete beogradske gimnazije, za Pressmagazin kažu:


Zastareo sistem... Da mogu, prvo bi promenili način predavanja



Konstantin Lilić: - Neki profesori su previše nadmeni. Oni misle da su pokupili svu pamet ovog sveta i bezobrazni su prema nama. Kao da nikada nisu bili mladi. Ne razumeju nas uopšte. Kod nekih ne postoji objektivnost u ocenjivanju, a neki imaju svoje mezimce kojima je sve dopušteno. Da mogu, prvo bih promenio način predavanja jer je dosadan i šablonski, učimo gomilu gluposti koje nam nikada u životu neće zatrebati

Vojin Radosavljević: - Da imam čarobni štapić, promenio bih odnos profesora prema nama, kao i vreme početka nastave, da ne moramo da ustajemo tako rano. Voleo bih da imam više mlađih profesora koji na moderniji način pristupaju nastavi.

Leonora Mančić: - Profesori nam ne daju ni približno onoliko koliko od nas traže! Uz to, predavanja su im neinteresantna. Ima i onih koji vole određenu decu i onda njima sve povlađuju. Uprava škole neće da sasluša naše mišljenje! Kažu: „Da, da, da", i ništa! Jednog profesora smo pokušavali da promenimo pune četiri godine i nismo uspeli. U školi bih prvo imenovala savetnika koji bi bio zadužen samo da se bavi našim problemima i koji bi štitio naše interese.



Ko nas pita... Mladi nezadovoljni statusom koji imaju u društvu


Istraživanje koje je s grupom saradnika uradio dr Veljko Brbović pokazuje da srednjoškolci vrlo malo čitaju, dok su im filmovi i TV dominantan način „obrazovanja". Učenici ne žele da čitaju knjige koje imaju više od 150 strana, ali je najveći problem upravo - program koji je prilično zastareo.

- Ovde se promenila istorija, geografija, ime zemlje, a lektira je ostala ista. Zadatak škole je da prati vreme u kojem živimo. Ranije je čitanje bilo bežanje od dosade, današnje generacije imaju brojne izazove: internet, video igrice, mobilne telefone. Porastao je broj predmeta u školi, a dan i dalje traje 24 sata - kaže profesor Brbović.

Psiholog Žarko Trebješanin smatra da se u osnovnoj školi uočavaju prvi pokazatelji kasnijeg nezadovoljstva dece.

- Najveći problemi većine učenika su nedostatak sistema vrednosti i pogrešni uzori. Nedovoljno obrazovanje, mali fond reči i nezainteresovanost za školu posledice su različitih uzroka. Deca su izložena vizuelnim medijima, pre svega, televiziji i video igrama. Zapostavlja se važnost pisane reči tako da većina učenika ima problema ne samo s fondom reči već i s gramatičkim pravilima. S druge strane, problemi koji već decenijama postoje u našoj zemlji, kao što su ratovi, nemaština, nezaposlenost i izolacija, doveli su do nestanka tradicionalnog sistema vrednosti koji nije dobio odgovarajuću zamenu. Tako da su deca bez motiva i cilja - objašnjava Trebješanin.



Kako srednjoškolci provode slobodno vreme (Istraživanje Instituta za psihologiju, rađeno na uzorku od 4.845 učenika u 26 srednjih škola u devet gradova u Srbiji)



Naš sagovornik upozorava da turbulentna društvena dešavanja i poremećeni kriterijumi vrednovanja stvaraju konfuziju kod mladih, koja se često ispoljava - agresijom.

- Ako se kao uzori nametnu kontroverzni biznismeni koji preko noći dolaze do velikog bogatstva, teško je mladim ljudima objasniti da su poštenje, čast, poštovanje i marljiv rad put do zadovoljenja njihovih potreba - kaže Trebješanin.

Psiholog maloletničke delinkvencije Zoran Musterović ukazuje da se broj delinkvenata povećava, ali da mnogo više plaši činjenica da raste broj teških razbojništava među maloletnicima obaju polova.

- Agresija i njeno ispoljavanje kroz nasilje posledica su nedostatka kvalitetnih sadržaja kojima bi mladi bili zadovoljni. Odgovornost snose porodica, škola i društvo, koji bi morali da prepoznaju potrebe mladih i da im se prilagode. Deca su okružena agresijom od raznih medija pa do svakodnevnog života, i ona se nameće kao najbolje rešenje. Suština je da ne postoji državna strategija, ni dovoljno pristupačnih sadržaja kroz koje bi se mladi iskazali i popunili slobodno vreme - navodi Musterović.


Istraživanja su pokazala da nedostatak osmišljenih programa dovodi do okretanja mladih ka „lakoj zabavi" i negativnim stvarima kao što su alkohol, droga i gluvarenje. Tinejdžeri sve manje čitaju, škola ih „smara" jer kažu da tamo samo dobijaju znanja koja ne znaju da primene. Ne odvajaju se od mobilnog telefona i kompjutera, a glavni krivac za nedostatak vremena koje bi proveli u druženju s vršnjacima vide u brojnim školskim obavezama, dosadnom programu i profesorima koji ne znaju da ih zainteresuju za ono što im predaju na času.

Specijalista školske psihologije Biljana Lajović objašnjava za Press da je najveći problem u tome što živimo u vreme potpuno poremećenog sistema vrednosti.

- Danas se veliča značaj novca i materijalnih dobara, odsustvo solidarnosti s drugima i ostvarivanje samo svojih ciljeva. Veliki deo našeg društva je postao takav. Živimo u vreme velike nesigurnosti u svakom pogledu! Roditelji trče za novcem, nemaju vremena da se bave ni sobom, a kamoli svojom decom. Država ne nudi nikakve sadržaje. Deca dobijaju poruku da je važan samo novac i imaju ogroman slobodan prostor, koji onda ispunjavaju svim i svačim. Izazov im obično predstavljaju negativne stvari kao što je alkohol, izlasci do kasno, virtuelni svet na kompjuteru. Ako društvo i porodica ne ponude deci pozitivne sadržaje i primere, time su otvorili vrata za negativne uticaje i oni su direktno odgovorni - kaže Lajovićeva.



Zabava... Redovno se opija više od 32 odsto srednjoškolaca, 30 odsto puši, 13 odsto probalo je marihuanu, a devet ekstazi



MLADI I NJIHOV SVET

Kompjuter: Računar svakodnevno kod kuće koristi 85 odsto tinejdžera. On je za njih sredstvo zabave, dok se u edukativne svrhe veoma retko upotrebljava: 70 odsto ne koristi kompjuter za pisanje, a blizu 70 odsto nikada ne koristi imejl.

Mobilni telefon: Čak 98 odsto mladih koristi mobilni telefon za razgovor, slanje poruka, ali i kao multimedijalno sredstvo komunikacije. Mobilni telefon je jedna od tri stvari na koje tinejdžeri najviše troše novac.

Štampa: U dnevnim novinama đaci najviše prate rubrike koje se odnose na razonodu, slavne, crnu hroniku i sport. Nisu zainteresovani za politiku i svakodnevna dešavanja.

Televizija: Najviše gledaju filmove, sport, serije i rijaliti-šoue („Veliki brat", „Operacija Trijumf"). Gotovo nikada ne gledaju vesti i informativne emisije.

Čitanje: Trećina učenika uopšte ne čita, dok 21 odsto čita samo ono što mora. Najbrojnija grupa su „sporadični čitaoci", koji čitaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne - oko 40 odsto. Blizu trećine učenika često osim lektire čita i druge knjige, dok je samo sedam odsto onih koji „gutaju" knjige.

Kultura: Srednjoškolci retko posećuju kulturne manifestacije. U pozorište i muzeje ne ide gotovo polovina mladih, trećina njih ide jednom ili dva puta godišnje, a više puta mesečno tamo dolazi manje od dva odsto đaka. U pozorišta i muzeje češće idu devojčice nego dečaci.

Muzika: Najslušanije vrste muzike su pop i folk - 62 odsto voli da sluša tu vrstu muziku, tehno - 58 odsto, rok - 52 odsto, R'n'B - 31 odsto. Srednjoškolci retko idu na koncerte, najviše su posećeni DJ nastupi, a samo oko pet odsto učenika tvrdi da odlazi na koncerte rok, folk i klasične muzike više puta mesečno.

Sport: Najveći broj se ne bavi sportom - za 39 odsto njih sportske aktivnosti uopšte ne postoje. Oko 37 odsto đaka se bavi sportom rekreativno, a 24 odsto redovno trenira. Dečaci se više bave sportom nego devojčice.

Izlasci: Zabavljaju se najčešće izlazeći u kafiće i diskoteke. Uglavnom izlaze oko 22 sata, a vraćaju se između dva i tri sata ujutru. Izlasci su jedna od tri stavke na koje mladi najčešće troše novac.

Poroci: Gotovo 70 odsto tinejdžera se prvi put napilo između 14. i 16. godine. Redovno se opija više od 32 odsto srednjoškolaca. Grupa od 10 odsto njih smatra se ozbiljno ugroženom. Po procenama srednjoškolaca, više od 30 odsto njihovih drugova iz odeljenja puši, a oko 19 odsto njihovih vršnjaka ima poremećen ritam spavanja.

Rizično ponašanje: Oko 15 odsto ne koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa, a po 10 odsto se agresivno ponaša, luduje u saobraćaju, kontaktira sa sektama i nasilnim grupama poput skinhedsa ili krade.

Droga: Prema sopstvenom priznanju, marihuanu je probalo oko pet odsto srednjoškolaca, mada je, po procenama njihovih drugova iz odeljenja, taj broj oko 13 odsto. Teške droge, prema sopstvenom priznanju, probalo je manje od jedan odsto srednjoškolaca. Procenjuje se da je ekstazi probalo devet odsto vršnjaka, a teške droge šest odsto.

Seks: Oko 58 odsto misli da se veliki broj njihovih vršnjaka ne upušta u seksualne odnose bez ljubavi, a 49 odsto shvata značaj čvrste partnerske veze, 68 odsto misli da je manji broj vršnjaka već imao seksualno iskustvo, 88 odsto misli da se manji broj vršnjaka ponaša promiskuitetno.

Internet: S rizicima koje nosi internet već se upoznalo 19 odsto srednjoškolaca jer su preko njega dobili seksualne ponude od nepoznatih ljudi, tri odsto srednjoškolaca je odgovorilo na takvu ponudu, a tri momka su upala u probleme zbog takve komunikacije.

Vrednosti: Pet najvažnijih privatnih ciljeva su: podrška prijatelja, ostvarenje ljubavi, sticanje samostalnosti, materijalne vrednosti i sticanje ugleda. Poželjni društveni ciljevi za njih su: obezbeđivanje uslova za zapošljavanje, besplatno školovanje, suzbijanje kriminala, podizanje standarda građana i izgradnja društva s humanijim odnosima. Kao najteže ostvariv društveni cilj mladi vide približavanje Evropskoj uniji.

Idoli: Nešto više od polovine srednjoškolaca ima uzor iz privatnog života. Majke su najčešći uzori, potom očevi, braća i sestre. Nešto manje od polovine ispitanika navodi da ima uzore iz javnog života. To su najčešće muzičari, glumci, sportisti, voditelji. Najpopularniji su: Anđelina Žoli, Svetlana Ražnatović, Ana Ivanović i Novak Đoković.

Politika: Većinu srednjoškolaca ne interesuje politika niti je prate preko medija. Uprkos tome, većina njih bi iskoristila svoje glasačko pravo ukoliko bi imala priliku.



Seks i grad... Učenice druge godine Pravno-birotehničke škole iz Zemuna

KLASICI U NOVOM RUHU

Prepričavanje lektire danas izgleda ovako:

„Romeo i Julija" - Matorci im se ne gotive

Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma strogi i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis, ali u različitim ekipama. Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole a ne kar... se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

„Rat i mir" - Knjiga ima soma strana, žvaću nešto

Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve. Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pič.. i onda se napasu muda Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, njesra sve vreme.

PISMENI ZADATAK O PTICI SOVI

Sova je ptica. Ona danju spava, a noću je potpuno slepa, kao slepi miš. Pošto ja ne znam puno o sovama, pisaću o životinji koju znam. To je krava. Krava je sisar. Ona ima šest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna četka. Ona služi da se krava brani od muva da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja služi da na njoj rastu rogovi. Rogovi služe da bi krava bola. Glava služi da bi na nju stala usta. Krava jede malo jer ono što pojede jede dva puta. Usta služe da bi krava mukala. Ako ne muče, onda su joj usta puna. Muška krava je vo. Vo nije sisar. Meni još uvek nije jasno kako se dobija mleko.



Pišu: Jelena Šošić i Violeta Nedeljković

Izvor: Press

Ујее бт-е, ала су прсли ови клинци. 

Popucali po shavovima ... to se vise ne da zakrpiti 

Ovaj zadnji deo, kao da je retard pisao 

Ta dva "prepricavanja" su odavno.Ima jos takvih

Nekad su roditelji placali kazne svoje dece...
Sad roditelji urlaju kako im ucitelji, nastavnici i profesori ne vaspitaju decu...

А у ком разреду си то писао ако није тајна? 

Pa i ja sam "mladi u Srbiji" pa nisam nezainteresovan, nisam agresivan i nisam nerazvijen (do duse, sve zavisi, koji deo tela gledamo ... kahm ) ( ) ... i tako 

Da se nesto treba menjati, to stoji. Ali to ne znaci da decu treba promoravati da slusaju Vagnera, petu simfoniju i ostale umotvorine ... naci meru, to Srbiji treba ... mera 

Dostavljaca za predsednika 

obzirom ko je predsednik ti imas odlicne sanse

mladi imaju roditelje koji su u stanju da pucaju u svakog ko se usudi da kaze da njihovo dijete nema primjereno ponasanje.

to su isti oni roditelji koji su se udruzili da jedan profesor poslije 20 godina staza dobije otkaz,jer se usudio da na roditeljskom sastanku prozove ucenike koji vole da "dunu" na velikom odmoru.

toj djeci se vise nista ne smije reci...
ta djeca nemaju autoritete u sopstvenim domovima.

a onda,naravno,svoje vrsnjake seksualno napastvuju i vade oci jedni drugima.

jedini komentar roditelja te i takve dijece u zadnje vrijeme uvijek je isti:"mom djetetu namjestaju.moje dijete mrze i proganjaju".

ljubi ih majka.
luda i nenormalna.

Moj cale je jednom iznerviran ponasanjem nekih klinaca rekao: "Ti roditelji... oni imaju stav - moje dete, Bog!"
Dosli smo do toga da profesori ne smeju da disu u lice princevima i princezama...

I uvek se potegne neka tuzna zivotna prica... precenje novinarima... etc.

Jedno mi nije jasno... skolski program se nije menjao jedno 30 godina... i vise... ja sam iz hemije ucila nesto sto ni moja majka (50-to godiste), nije ucila na fakultetu jer je bilo zastarelo... pa ipak... svi smo mi uspeli da zavrsimo osnovnu, srednju skolu... neki i fakultete... bez nekih preteranih trzavica i napada depresije zbog opseznosti i zastrelosti gradiva...
Mislim.. gradivo jeste zastarelo i obimno, ali bilo je i u nase vreme... nekad to nije bio izgovor za duvanje u WC-u, napijanje posle casova i sedam keceva na polugodistu...

to je srz problema.

roditelji koji nisu spremni nauciti djete da preuzme odgovornost za svoje postupke.
roditelji koji su spremni tuziti profesora,jer njihovo dijete ne gleda iz njihove vizure nedodirljivosti i ljubavi koja je cista patologija.
prvi nasi uzori su roditelji.
ako u njihovom ponasanju vidimo toliku kolicinu nepostovanja i bahatosti,imamo li pravo da se ljutimo na tu jadnu djecu?
oni samo kopiraju ono sto imaju za vlastitim kuhinjskim stolom.

medju ovim narodom nista nije tako devalviralo kao prosvetni radnici i priganice.
ne tako davno...priganice su bila cast u svakom domu kada dodjete.
seoski ucitelj se postovao i njegov sud uzimao u obzir.

danas,priganice su sinonim za sirotinjsku zabavu,a ucitelj odlicna meta za izdrkavanje oca kome zena vec dugo nije rasirila noge.

ja sam,nebrojano puta,bila svedok kada otac pred djetetom u skoli pravi face u pravcu profesora.

mislim,jedan pedagog se usudio okarakterisati njegovog andjela.
skandal

Press istražuje: Alkoholizam među mladima u Srbiji
ALARMANTNO: NAŠA DECA ALKOHOLIČARI!!!

Istraživanja pokazuju da svaki treći đak redovno pije, a konzumiranje alkohola deca u Srbiji počinju pre 11. godine


Deca u Srbiji počinju da piju alkoholna pića već u 10. godini, pokazuje istraživanje Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut"! Najmanje jednom u životu bilo je pijano 66,9 odsto učenika, a pivo je najčešći „krivac" za prvo pijanstvo!

Maturanti Pete beogradske gimnazije otkrivaju za Press da je alkohol postao sastavni deo života tinejdžera, a izlazak vikendom nezamisliv je bez opijanja.

Mladi, kažu gimnazijalci Tijana, Leonora, Novelja i Nikola, piju da bi bili „kul" i da bi postali deo grupe koja je popularna u školi. Neki kažu i „pijem zato što to rade svi", neki misle da će tako biti hrabriji, „glavne baje u školi", nekima se dopadne da tako pobegnu od problema koje nosi odrastanje...

Vikend pijanice

Ima mnogo razloga za opijanje, ali ono najstrašnije, kaže učenik četvrtog razreda Pete beogradske gimnazije Petar Jeremić, jeste činjenica da većina njegovih vršnjaka pije prilikom svakog izlaska u grad!

- Siguran sam da 80 odsto mojih vršnjaka pije svakog vikenda. Alkohol je prisutan u celom društvu, pa i kod mladih. Teška opijanja počinju sa 17,18 godina, kada krenu rođendani i žurke, gde se toče neograničene količine alkohola. Ima i onih koji počinju da piju još u osnovnoj školi. Nekima se ne dopadne kad se napiju, a nekima se svidi. Ali većina nastavi da pije redovno - priča Petar.

Piju i devojke

Javnost je nedavno šokirao snimak iz Svilajnca, koji je emitovan na lokalnoj televiziji, na kome se vide dva učenika OŠ „Jovan Jovanović Zmaj" kako se pijani teturaju po parku! Jedan od školaraca završio je u bolnici na ispiranju, jer je kombinovao alkohol i lekove za smirenje! Direktorka škole Brankica Stanojević kaže za Press da je u školu stiglo zvanično saopštene iz policije o incidentu!

- Naš stručni tim sa psihologom na čelu razgovaraće sa decom i njihovim roditeljima. Ali mi nemamo puno mogućnosti osim preventivnog delovanja - rekla je direktorka Stanojević.

Alkoholizam među decom uzrasta između 15 i 19 godina u stalnom je porastu, pokazuju istraživanja. Ove podatke potvrđuje i istraživanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, iz kojeg se vidi da se više od 70 odsto mladih prvi put napilo između 14. i 16. godine, da se redovno opija 32 odsto srednjoškolaca, a da se grupa od 10 odsto njih može smatrati ozbiljno ugroženom. Piju i devojke i mladići, a svi najčešće počinju s pivom.

Socijalni psiholog iz Instituta „Batut" Vesna Tomić kaže za Press da najviše zabrinjava to što je alkohol dostupan svuda, prodaje se na svakom ćošku, a cena je prihvatljiva.

- Mladima je, nažalost, alkohol način da steknu afirmaciju u svom okruženju. Na ovom planu su mnogi zakazali, od porodice, preko škole do države. Zato je potrebno odmah organizovati preventivne aktivnosti na svim nivoima - kaže Vesna Tomić.

KAFIĆ U ZGRADI TRGOVAČKE ŠKOLE!

Roditelji čija deca pohađaju Šestu beogradsku gimnaziju poslali su dopis Ministarstvu prosvete i gradskoj prosvetnoj inspekciji s molbom da nešto preduzmu i spreče prodaju alkohola ni manje ni više nego - u školskom dvorištu!

- U dvorištu škole, u kafeu koji je deo sportskog balona u kome đaci imaju časove fizičkog, prodaju se alkoholna pića. Ovo je protivzakonito, nemoralno i neprimereno - stoji u pismu koje su roditelji prosledili redakciji Pressa.

Milovan Lazović, načelnik gradske prosvetne inspekcije, kaže da je najveći problem što kod nas ne postoje pravila, pa se dešava da kafići u kojima se toči alkohol postoje i u samoj školi, kao što je to slučaj u Trgovačkoj školi u Beogradu.


Gde mladi piju?

- 10 odsto dečaka i četiri odsto devojčica piju na otvorenom prostoru (park, igralište...)

- 68 odsto devojčica i dečaka navodi sopstvenu kuću ili kuću prijatelja

- 7 odsto njih pije na ekskurziji, raspustu, na proslavama, sa rođacima, prijateljima i u školi


ANKETA: Šta kažu gimnazijalci o alkoholizmu među mladima?

Novelja Baković, IV razred

Moji vršnajci, čini mi se, piju da bi se opustili. Kažu da im alkohol daje hrabrost, da su onda kul. Najviše se pije u diskotekama, parkovima, na ekskurzijama... Probao sam alkohol, ali se nikada nisam napio.

Nikola Bunčić, IV razred

Moji vršnjaci kažu da piju jer ne mogu drugačije da se opuste! Na rođendanima, ekskurzijama, u parkovima, kafićima možete videti skoro 80 odsto pripadnika moje generacije sa čašom alkoholnog pića u ruci.

Leonora Mančić, IV razred

Alkohol je postao trend u mojoj generaciji! Ako ne piješ nisi kul, i valjda zbog toga uglavnom svi piju. Učenici najčešće piju na ekskurzijama, žurkama, parkovima... Često čujem „ako popijem neku čašicu, osećaću se puno bolje".

fakti

n 66,9 odsto učenika bilo je pijano najmanje jednom u životu
n 21 odsto imalo je povremeno pijanstvo (jedan ili dva puta)
n 33 odsto nije nikada bilo pijano
n 93 odsto učenika je probalo alkohol najmanje jednom u životu
n 33 odsto učenika konzumiralo je alkohol najmanje 40 puta (što se može podvesti pod redovno konzumiranje)
n Prvo konzumiranje je u uzrastu ispod 11 godina (najčešće pivo)
n 30 odsto đaka nikada nije popilo žestoko piće


V. NEDELJKOVIĆ

Izvor: Press

Jos jedna generacija bolida u Srbiji 

Cekamo da uhapse Ratka, pa ce onda da misle o deci 

Neizivljena deca, nema ko da ih nauci kako se stvarno veseli, nego misle da se to postize travama, alkoholima i divljanjima po gradu... Za normalno setanje i voznju bajsom kao da nisu culi. Zar je priroda toliko postala nezanimljiva...

jbg,takve su generacije dosle,

ovo o alkoholizmu... prikaz mojih vrsnjaka... bas ovog vikenda su se moje dve najbolje drugarice ubile od sprite-votke, valjale se po putevima, po parku, nisu mogle ni u prodavnicu normalno da udju da kupe da jedu... ali njima se to desilo sad pa ce ko zna kad, a drugi primer su jedna moja vrsnjakinja i njena drugarica koja je 5 godina starija, koje ne propustaju ni jedan jedini vikend... kad god ih sretnem u gradu one su ili pod gasom ili mrtve pijane....

ne kazem da sma ja zlatna, ja sam ranije pila, i to dosta, prestala sam, jer mi se smucilo... ali zato pusim, razdijam se od pusenja...

ja smatram da su oni sami krivi za svoje ponasanje... ukoliko ti neces da pijes, niko te ne moze naterati... e, sad, sto neka deca ne umeju da razmisljaju, i sto im mozgovi plivaju u alkoholu, to je vec stvar razuma...

a za otvaranje kafica u sred skole mogu samo da kazem: uzas...

yeah

 ma da ,kriva su deca ,krivi su roditelji ,krivi su profesori ,kriva je shkola .... 


Ponashanje dece je prirodna posledica judeo-liberalnog sistema vrednosti :


1. Pare

2. Uzivanje

3. Sve shto brze i shto lakshe

4. Vaznan-vazna sam samo ja .
 
  Deca slede pravila drustva u kome odrastaju !!! Judeo-liberalna "demokratija" svodi choveka na zivotinjske instikte - ako nije takav ,onda ja nacista ,huligan ,klero-fashista .... Bez promene celokupnog politichkog  sistema nije moguce promeniti odnose u drushtvu ,pa ni medju omladinom.

A sto ti koristis sva prava "judeo-liberalnog" uredjenja?  Sta ti fali? Dodjes na burek, popljujes Jeshe i Rome, crnce i muslimane i odes da spavas ... i nikom nista.  Malo se izivis pre spavanja i sta mi sad treba da radimo? Da te savatamo na spavanju zato sto si indijanac i sabotiras? 

Imamo i pametnija posla 


Uzgred, fasisti nacisti i ta ekipa su najveci kapitalisti ikad i veci ste paroljubci od Jevreja  Pitaj me zasto