ISTINA

KAKVU NISTE ZNALI

Prenosimo Vam u celini govor Benjamina H. Freedmana koji je održan pred skupom patriota 1961. godine u hotelu “Willard” u Vašingtonu u korist tadašnjih patriotskih novina “Common Sense” čiji je vlasnik bio Conde McGinley.
Benjamin H. Freedman je bio jedna od najinteresantnijih, najzapanjujućih ličnosti 20 veka. Rođen je 1890. godine i bio je uspešni jevrejski bizmismen iz Njujorka. Živeo je u bogatstvu od najmanje 2.500.000 dolara i dobar deo života posvetio otkrivanju zavere koja se odvijala u SAD.
U govoru koji prenosimo, on nam otkriva jednu sasvim drugačiju sliku o Prvom i Drugom svetskom ratu.

Ovde u SAD-u, Cionisti imaju potpunu kontrolu nad našom vladom. Iz mnogo razloga, isuviše komplikovano je bilo ući u nju,  u to vreme, jer su Cionisti upravljali Sjedinjenim državama , kao apsolutni vladari ove zemlje. Vi ćete sada reći da je ova tvrdnja tačna, ali dozvolite mi da vam ispričam šta se dešavalo dok smo mi spavali.

Šta se desilo?

Prvi svetski rat je objavljen leta 1914. Još uvek ima par ljudi mojih godina koji se toga sećaju. Taj rat se vodio između Velike Britanije, Francuske i Rusije na jednoj strani i Nemačke, Austro-ugarske i Turske na drugoj. Nakon dve godine rata, Nemačka je dobijala rat, ne samo da je bila bolja nego je i zaista pobeđivala. Nemačke podmornice su iznenadile svet i Nemačka je sve svoje konvoje prebacila sa Atlanskog okeana. Velika Britanija je mirovala bez municije za svoje vojnike sa rezervama hrane za jednu sedmicu i posle toga ih je očekivalo gladovanje. U to vreme Francuska vojska se pobunila. Oni su imali gubitke od oko 600.000 najboljih francuskih mladića zarad odbrane Verduna na Somi. Ruska armija je bila obmanjena pa su pokupili svoje igračke i otišli kući, jer više nisu hteli da se igraju rata - oni nisu voleli cara; i Italijanska vojska je doživela neuspeh.

Nijedan metak nije ispaljen na Nemačkoj teritoriji. Nijedan neprijateljski vojnik nije prešao Nemačku granicu, pa ipak je Nemačka ponudila Engleskoj mirovni sporazum. Oni su ponudili Engleskoj mirovne pregovore, tipa quo ante basis, kako kažu advokati. To znači: “Zaustavimo rat i pustimo sve da bude kao što je bilo pre nego je rat počeo”. Engleska, u leto 1916 je to ozbiljno shvatila, jer nisu imali izbora. Bilo je pitanje da li da se prihvate mirovni pregovori koje je njima Nemačka velikodušno ponudila ili u suprotnom da se rat nastavi i da Engleska doživi potpuni poraz.

U međuvremenu, dok se to dešavalo Cionisti u Nemačkoj, koji su predstavljali Cioniste iz Istočne Evrope, su otišli do Britanskog kabineta rata - i sam sam bio zbunjen - to je duga priča, ipak imam sve potrebne dokumente koji dokazuju svaku moju izjavu - rekli su: “Gledajte! Još uvek možete pobediti u ovom ratu. Ne morate se predati. Ne morate da prihvatite mirovne pregovore koje vam sad nudi Nemačka. Možete pobediti u ovom ratu, ako Sjedinjene države uđu u rat kao vaš saveznik”. U to vreme, Sjedinjene države još nisu bile u ratu. Bili smo sveži, mladi, bogati i moćni. Oni su rekli Engleskoj: “Garantujemo da ćemo uvesti Sjedinjene države u rat kao vašeg saveznika, da se bore na vašoj strani, ako nam zauzvrat obećate Palestinu posle vaše pobede u ovom ratu”.
Drukčije rečeno, oni su  postigli dogovor: “Mi ćemo uvesti SAD u ovaj rat kao vašeg saveznika. Zauzvrat, nakon vaše pobede i poraza Nemačke, Austrougarske i Turske, morate nam dati Palestinu”. Engleska je imala isto toliko pravo da nekome obeća Palestinu koliko i SAD da Japan obećaju Irskoj. To je potpuno besmisleno da Velika Britanija, koja nije imala niti kakve veze niti interesa niti prava, na ono što je poznato kao Palestina, ponudi Palestinu kao sredstvo za trgovinu sa Cionistima za uvođenje SAD u rat.

Kako god bilo, oni su oktobra 1916. to i obećali. Malo nakon toga su, ne znam koliko se vas toga seća, SAD, koje su pretežno bile naklonjene Nemačkoj, ušle u rat kao saveznici Velike Britanije.

Ja sam rekao da su SAD bile veoma naklonjene Nemačkoj, jer su ovdašnje novine kontrolisali Cionisti, banke su bile u njihovim rukama, sva sredstva javnog informisanja, sve su kontrolisali Cionisti, a Cionisti su bili veoma naklonjeni SAD. Jevreji su bili naklonjeni Nemačkoj, jer su mnogi od njih došli iz Nemačke, a i pored toga želeli su da Nemačka obori cara. Oni nisu voleli cara, i nisu želeli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nemački judeo-bankari kao što su Kuhn Loeb i druge velike bankarske firme po SAD-u, nisu hteli da daju ni jedan jedini dolar, ni Francuskoj, ni Engleskoj. Oni su stali u stranu i rekli: “Dokle god su Engleska i Francuska u saradnji sa Rusijom nećemo dati nijednog centa”. Ali oni su uložili novac u Nemačku, zajedno sa Nemačkom su se borili protiv Rusije, pokušavajući da obore carski režim.

Dakle, ti isti ljudi, kada su videli mogućnost da prisvoje Palestinu, su otišli u Englesku i postigli taj dogovor. Tada se odjednom sve promenilo, kao kad se svetlo na semaforu sa crvenog promeni na zeleno. Novine koje su do tada bile izuzetno naklonjene Nemačkoj su govorile o poteškoćama koje ima Nemačka u ekonomskoj borbi protiv Velike Britanije, i na drugim poljima je sve odjednom bilo protiv Nemačke.

Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni. Ubijali su i medecinske sestre iz Crvenog krsta. Bebama su odsecali ruke. Oni nisu donosili ništa dobro.

Malo nakon toga, gospodin Wilson je objavio rat Nemačkoj.
Londonski Cionisti su poslali telegram SAD-u, sudiji Brandeis, govoreći: “Idi i završi posao sa predsednikom Vilsonom. Dobili smo od Engleske ono što smo tražili. Sada idi kod predsednika i uvuci SAD u rat.” Tako su SAD ušle u rat. Mi više nismo imali interesa za to, mi više nismo imali prava da budemo u tome, pre smo trebali da budemo na Mesecu nego u tome. Nije bilo nikakvog razloga da Prvi svetski rat bude naš rat. Mi smo se uvukli unutra samo da bi međunarodni Cionisti dobili Palestinu. To je nešto što ljudima iz SAD nikada nije rečeno. Oni nikada nisu saznali zašto smo mi ušli u Prvi svetski rat.

Pošto smo ušli u rat, Cionisti su otišli u Veliku Britaniju i rekli: “Dobro, mi smo ispunili naš deo dogovora. Mogli biste sada da napravite neki pisani dokumenat koji će garantovati da ćete održati vaš deo dogovora i da ćete nam predati Palestinu kada budete dobili rat”. Oni nisu znali da li će taj rat trajati još godinu ili narednih deset godina. Stoga su oni počeli da rade i preko dogovora. Potvrda je uzela oblik pisma, koje je bilo ispisano vrlo tajnim jezikom tako da ostali svet nije znao o čemu se radi. To je nazvano Balfourska deklaracija. 

Ova deklaracija je bila samo obećanje Velike Britanije da će se odužiti Cionistima u skladu sa dogovorom, kao nagradu za uvođenje SAD u rat. Dakle, ta  deklaracija o kojoj se toliko priča, je samo jedna obična prevara kao što je to i novčanica od tri dolara. Ne znam mogu li ovo bolje naglasiti nego ovako.

Tada su sve nevolje počele. SAD su ušle u rat i slomile Nemačku. I sami znate šta se tada desilo. Kada se 1919. rat završio, Nemačka je otišla u Pariz na mirovnu konferenciju gde je bilo 117 Jevreja  kao delegacija koja je predstavljala same Jevreje i koju je vodio Bernard Baruch. Ja sam bio tamo, morao sam znati. Dakle, šta se tada desilo?

Cionisti su na toj konferenciji rasparčali Nemačku i skroz rasparčali Evropu svim onim nacijama koje su dobile pravo na određene delove evropske teritorije, i napokon rekli: “Kako bi bilo da mi sada dobijemo Palestinu?”

I tada su oni, po prvi put na znanje Nemaca, sproveli Balfoursku deklaraciju. Tek tada su Nemci shvatili: “Oh, u tome je bila poenta! Zbog toga su Sjedinjene države ušle u rat.”  Nemci su tada shvatili da su oni poraženi zato što su Cionisti zahtevali Palestinu i bili spremni na sve da bi je dobili.

To nas dovodi do jednog drugog veoma zanimljivog dela. Kada su Nemci ovo shvatili, oni su to, naravno, odbili. Do tada, Jevrejima nije nigde bilo bolje nego što im je bilo u Nemačkoj.
Tu je bio gospodin Rathenau, koji je bio možda 100 puta značajniji industrijski i finansijski stručnjak nego što je to bio Bernard Baruch u ovoj zemlji. Tu je bio gospodin Balin koji je posedovao dve velike parobrodske linije, severnonemački “Lioyd” i “Hamburg - American lines” . Tu je bio i Bleichroder  koji je bio bankar za porodice Hohenzollern. Tu je bio i  “Warburgc” u Hamburgu, koji je bio veliki bankar - trgovac, najveći u svetu. Njima je veoma dobro išlo u Nemačkoj. Tu nema zbora. Nemci su se razočarali: “Pa, to je bila potpuna izdaja”.

To je bila izdaja koja bi se mogla hipotetički uporediti sa sledećom situacijom: pretpostavimo da su SAD bile u ratu sa SSSR-om. I SAD su pobeđivale. I SAD su rekle Sovjetima: “Pa, hajde da prekinemo. Mi vam nudimo mirovne uslove. Dajte da zaboravimo celu stvar”. I iznenada komunistička Kina ulazi u rat kao saveznik Sovjetima. I njihov ulazak u rat nama donosi poraz. Strašan poraz sa rasparčavanjima koja čovek ne može ni zamisliti.
Zatim zamislite, posle poraza, ako bi samo saznali da su nas Kinezi, koji žive u našoj zemlji, naši kineski građani, za koje smo sve vreme mislili da su odani građani koji su bili na našoj strani, prodali SSSR-u i da je zbog njih komunistička Kina ušla u rat protiv nas. Šta bismo mi u SAD, tada osećali prema Kinezima? Mislim da se niko od njih ne bi usudio da promoli nos na nekom javnom mestu. Ne bi bilo dovoljno zgodnih uličnih svetiljki za njih. Zamislite kako bismo se mi osećali.

Pa, to su tada Nemci osećali prema njima. Oni su bili tako dobri prema njima - od 1905, kada je propala prva Ruska komunistička revolucija i kada su Jevreji morali pobeći iz Rusije, svi su pobegli u Nemačku. Nemačka im je dala utočište. I prema njima se ophodila vrlo ljubazno. I sada su oni prodali Nemačku, na milost i nemilost, samo zato što su želeli Palestinu.
U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike vođe i značajne ličnosti o kojima ste čitali u vezi sa Cionizmom danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim njihovim novinama da je mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj uslovljena činjenicom da su oni shvatili da je do velikog poraza Nemačke došlo zbog Cionističkog zauzimanja za uvođenje SAD u rat. Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju osećanja uslovljena religijom. Nije došlo do ispoljavanja mržnje prema ovim ljudima na račun njihovih religijskih shvatanja. Sve je bilo na političkoj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi. Bilo je zbog svega drugog samo ne zbog religije. Nikoga u Nemačkoj nije interesovalo da li će Jevrejin kada dođe kući da padne u senku uz reči  “Shema’Yisroel”  ili “Oče naš”. Do ovog rasta besa je došlo jer su Nemci Jevreje smatrali odgovornim za svoj poraz.

I Prvi svetski rat je započet protiv Nemačke bez razloga za koji bi Nemačka bila odgovorna. Nizašta nisu bili krivi. Samo zbog postignutog ekonomskog uspeha. Izgradili su jaku mornaricu. Razvili su svetsko tržište. Setite se da se Nemačka za vreme Francuske revolucije sastojala od 300 malih gradova - država, kneževina, vojvodstava itd. I u to vreme, između Napoleona i Bizmarka, oni su se učvrstili u jednu državu i nakon tih 50 godina oni su postali jedna od velikih svetskih sila. Njihova mornarica je bila takmac mornarici Velike Britanije, oni su obavljali poslove svuda po svetu, mogli su potkupiti svakoga, mogli su da naprave bolje proizvode. Šta se dogodilo kao rezultat toga?

Postojao je dogovor između Engleske, Francuske i Rusije da sruše Nemačku. Ne postoji nijedan istoričar na svetu koji bi mogao da pronađe valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje odlučile da izbrišu Nemačku sa političke karte.

Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji odgovorni za njihov poraz, oni su se pobunili protiv njih. Ali ni jedna dlaka sa glave nije zafalila nijednom Jevrejinu. Profesor Tansill sa univerziteta “Georgetown”, koji je imao pristup svim  tajnim dokumentima Stejt deparmenta, je napisao u svojoj knjizi i sitirao dokumenta Stejt Deparmenta koje je napisao Hugo Schoenfelt, Jevrejin, koga je Cordell Hull poslao u Evropu 1933. da ispita takozvane logore za političke zatvorenike, koji im je u odgovoru napisao da ih je zatekao u veoma dobrom stanju. Oni su bili u dobroj formi i dvi su se dobro ophodili prema njima. Bili su puni komunista od kojih su mnogi bili Jevreji, zato što sedesilo da Jevreji čine oko 99% komunista u tadašnjoj Evropi. Tu je bilo i nešto sveštenika, ministara, vođa radničkog pokreta, masona i drugih međunarodnih zvaničnika.

Naravno neki povodi su istinski: 1918-1919. komunisti su preoteli Bavarsku  za samo nekoliko dana. Roza Luksemburg i Karl Liebknect i grupa ostalih Jevreja su preeuzeli vlast  u roku od tri dana. Zapravo, kada je Kajzer zaustavio rat, pobegao je u Holandiju, jer je mislio da će komunisti osvojiti Nemačku kao što su i Rusiju, i da će ga zadesiti ista sudbina kao što je zadesila i samog cara. Zato je on pobegao u Holandiju na sigurno. Nakon otklanjanja komunističke opasnosti u Nemačkoj, Cionisti su i dalje radili, pokušavajući da povrate svoj raniji položaj, i Nemci su im se suprostavljali na sve moguće načine a da im nije falila dlaka sa glave. Oni su se,  toj zemlji,  borili sa njima kao što su se prohibicionisti borili sa svakim ko je bio zainteresovan za alkohol. Nisu se borili pištoljima. To je bio način na koji su se borili protiv njih u Nemačkoj. I u to vreme, setite se, bilo je oko 80 do 90 miliona Nemaca i samo 460 000 Jevreja. Otprilike oko 0,5% od ukupnog stanovništva. Pa opet su tada kontrolisali svu štampu i veći deo ekonomije zato što su došli sa novcem, kada je vrednost marke pala, i tada su kupili gotovo sve.

Jevreji su pokušali da sakriju ovu činjenicu. Oni nisu želeli da svet sazna da su oni prodali Nemačku i da je to razljutilo Nemce.

Nemci su preuzeli odgovarajuće mere protiv Jevreja. Oni su ih raskrinkavali gde god su mogli.
Posle izvesnog vremena, međunarodno Jevrejstvo je sazvalo sastanak u Amsterdamu. Jevreji iz svih država na svetu su jula 1933. prisustvovali ovom sastanku. I oni su rekli Nemačkoj: “Oborite Hitlera, i vratite svakog Jevrejina u njegov pređašnji položaj, bez obzira da li  je bio komunista ili bilo šta drugo. Ne možete se više ovako ophoditi prema nama, mi, međunarodno Jevrejstvo vam postavljamo ultimatum”. Možete zamisliti kako su im Nemci odgovorili. Pa šta su uradeli Jevreji?

1933. godine,  kada je Nemačka odbila da se preda svetskoj konferenciji Jevreja u Amsterdamu, konferencija se rastala i gospodin Samuel Untermajer, koji je bio predstavnik američke delegacije i predsedavajući cele konferencije, se vratio u SAD i odmah sa parobroda otišao pravo do studija “Columbia Broadcasting System” i radiom raširio poruku kroz SAD u kojoj je on nadahnuto rekao: “Međunarodno Jevrejstvo objavljuje SVETI RAT protiv Nemačke. Mi smo sada ušli u svetu borbu protiv Nemačke. I mi ćemo je izgladnjivati dok se ne predaju. Organizovaćemo bojkote protiv njih širom sveta. To će ih uništiti jer oni zavise od svog izvoza”. Činjenica je da se dve trećine Nemačkih zaliha hrane moralo uvoziti, a to se jedino moglo uvesti kao rezultat njihovog izvoza. Stoga, ako Nemačka ne bi mogla uvoziti, dve trećine njenog stanovništva bi moralo da gladuje. Dakle, u toj objavi, koju ja sada ovde imam, i koja je bila štampana u Nju Jork Tajmsu koji je izašao 7. avgusta 1933, gospodin Untermajer je drsko izjavio da je ovaj bojkot naš način samoodbrane. Presednik Ruzvelt je podržao ovo u National Recovery  Administration, čega se neki od vas sećaju, gde je bio bojkotovan svako ko se nije pridržavao pravilnika koji je izneo NEW  DEAL i koga je Vrhovni sud tog vremena proglasio nezakonitim. Bez obzira na to, svi Jevreji su proglasili bojkot protiv Nemačke i to je bilo toliko uspešno da nigde, ni u jednoj prodavnici u svetu, niste mogli naći stvar na kojoj piše “Proizvedeno u Nemačkoj”. U stvari, izvršilac kompanije Woolworth  mi je rekao da oni moraju da bace u reku grnčarije i posuđe vrednih milione dolara, pošto bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko ušao i našao artikal proizveden u Nemačkoj. U radnji koja je pripadala lancu R.H.MACY, koji je posedovala porodica Strauss, koji su slučajno isto bili Jevreji, jedna žena je pronašla čarape koje su iz Chemintiza sa etiketom “”Proizvedeno u Nemačkoj”. Tada je bojkotovan MACY, od stotina ljudi koji su hodali sa parolama kao što su: “ubice”, “hitlerovci” itd. U to vreme ipak nije falila nijedna jedina dlaka sa glave nijednom Jevrejinu u Nemačkoj. Nije bilo patnje, nije bilo gladovanja, nije bilo ubistava, nije bilo ničega.

Nemci su tada rekli “Ko su ti ljudi da objavljuju bojkot protiv nas i da zbog njih svi naši ljudi ostanu bez posla i naprave zastoj za našu industriju? Ko su oni da nam to urade?”  Nemci su to odbili. Sigurno je da su crtali “svastike” na radnjama čiji su vlasnici bili Jevreji. Zašto bi Nemac tu ulazio i davao svoj novac prodavcu koji je bio deo tog velikog bojkota koji bi trebalo da izgladni Nemačku i natera je da se preda.

Bojkot se nastavio još neko vreme, ali su tek 1938., kada je mladi Jevrejin iz Poljske ušetao u Nemačku ambasadu u Parizu i ubio Nemačkog zvaničnika, Nemci stvarno počeli sa grubostima prema Jevrejima. I tada ćete ih moći opaziti kako razbijaju prozore, tuku ih, itd.
U međuvremenu, živeo sam u Nemačkoj i znao sam da su Nemci odlučili da Evropa mora biti ili hrišćanska ili komunistička, ili jedno ili drugo. I Nemci su odlučili da, ako budu mogli, ipak sačuvaju Hrišćanstvo i ponovo su se počeli naoružavati.

Novembra 1933., SAD su priznale SSSR. SSSR je postao veoma moćan i Nemačka je shvatila “”približava nam se naša propast, osim ako ne budemo bili jaki”. Ista rečenica koju mi danas izgovaramo u našoj zemlji (Americi).  Naša vlada troši  833 ili 844 milijardi dolara godišnje  za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40 000 Jevreja u Moskvi koji su preuzeli Rusiju, a zatim i kontrolu nad mnogim drugim zemljama. Ova zemlja je bila na ivici Trećeg svetskog rata, iz kojega mi ne možemo izaći kao pobednici. Svaki tračak nade je samo mašta. Znam da se nuklearne bombe mere u megatonama. Megatona je izraz koji se koristi za milion tona TNT. Naše nuklearne  bombe su bile zapremine od 10 megatona kada su  napravljene (ili 10.000.000  tona TNT-a). Sada su dostigle sigurno zapreminu od 200 megatona i samo nebo zna koliko megatona nuklearnih bombi ima SSSR?  Sa čime se mi sada suočavamo?  Ako mi započnemo sledeći svetski rat koji lako može da se razvije  u nuklearni rat, to će biti kraj čovečanstva. Zašto se raspravlja o mogućnosti rata? To će se pokazati kada se zavesa podigne za početak trećeg čina.

1.    čin je bio Prvi svetski rat
2.    čin je bio Drugi svetski rat
3.    čin će biti Treći svetski rat

Cionisti i svi njihovi saplemenici su odlučili da će ponovo upotrebiti SAD da im pomogne da trajno prisvoje Palestinu kao oslonac za svoju vladavinu svetom. To je istinito kao i činjenica da ja sada stojim ovde. Nisam samo ja to pročitao, već su mnogi od vas to pročitali i to je poznato celom svetu.

Šta ćemo mi uraditi? Živote koje ćete spasiti mogu da budu životi vaših sinova. Vaši momci su možda već večeras na putu ka tom ratu, a vi ne znate ništa osim onoga što ste znali da su u Londonu 1916. Cionisti postigli dogovor sa Britanskim ratnim kabinetom i poslali vaše sinove u Evropu da ratuju. Da li ste to tada znali? Niko u SAD to nije znao. Vama nije bilo dozvoljeno da znate. Ko je to znao? Predsednik Vilson je to znao. Znali su to i ostali koji su u tome učestvovali.

Da li sam ja to znao? Ja sam imao veoma dobru sliku toga što se dešavalo. Bio sam povezan sa  Henry Morganthaujem, za vreme  kampanje 1912. kada je izabran presednik Vilson i tada su kružile priče po kancelariji. Henry Morganthau, koji je bio presednik finansijske komisije, me je smatrao za pouzdanog čoveka, bio sam veza između njega i blagajnika po imenu Rollo Wels. Prisustvovao sam tim sastancima i sedeo na čelu stola sa presednikom Vilsonom i sa svima drugima i tada sam čuo kako bombarduju mozak presednika Vilsona zagarantovanim prihodima i šta je postala Federalna rezerva i takođe sam čuo o njegovoj saradnji sa Cionističkim pokretom. Sudija Brandeis i presednik Vilson su bili toliko bliski koliko i dva prsta na ovoj ruci. Presednik Vilson je bio nesposoban da otkrije šta se dešava koliko i jedno novorođenče. Tako su nas uveli u Prvi svetski rat dok smo mi još spavali. Oni su poslali naše momke da budu ubijeni. Zbog čega? Da bi Cionisti mogli da dobiju Palestinu kao svoju državu. Oni su vas toliko namagarčili da vi niste sigurni da li treba krenuti ili ostati po strani. Svaki sudija, kada se obrati poroti kaže: “Gospodo, kada primetite da je bilo koji svedok rekao barem jednu laž, možete da zanemarite celo njegovo svedočenje”.

Koje su činjenice u vezi Jevreja? (Ja ih zovem Jevreji zbog vas, jer ih vi znate pod tim imenom. ja ih tako ne zovem. Pričam o njima kao o takozvanim Jevrejima, zato što ja znam ko su i šta su oni). Istočno-evropski Jevreji, koji sačinjavaju 92% ukupnog broja onih ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima, su u stvari Kazari (odnosno Hazari). Oni su bili ratoborno pleme koje je živelo duboko u srcu Azije. I oni su bili toliko ratoborni da su ih čak i sami Azijati proterali iz Azije u Istočnu Evropu. Oni su stvorili veliko Kazarsko kraljevstvo veličine od oko 800.000 kvadratnih milja. U to vreme Rusija nije postojala, niti mnoge druge Evropske zemlje. Kazarsko kraljevstvo je bila najveća zemlja u celoj Evropi - tolilo velika i moćna  da kada bi neki vladari želeli da idu u rat, Kazari bi im pozajmili po 40.000 vojnika. Bili su toliko veliki i moćni.

Oni su bili obožavaoci falusa što je bilo toliko sramotno da ja ne bih  želeo da ulazim u detalje.  Ali to je bila njihova religija, kao što su bile  religije mnogih drugih paagana svuda u svetu. Kazarskom kralju se smučilo da gleda degeneraciju svog kraljevstva, pa je odlučio da usvoji neku jednobožačku veru, ili Hrišćanstvo ili Islam ili ono što je danas poznato kao Judaizam, što je u stvari Talmudizam. Posle slušanja vrhovnih poglavara tih religija i birajući po principu “eci, peci, pec” on je izabrao takozvani Judaizam. To je postala državna religija. Otišao je do Talmudskih škola Pumbedita i Sura i doveo hiljade rabina  i otvorio sinagoge i škole i njegovi ljudi su postali ono što mi danas zovemo Jevrejima. Nijednom od njih predak nije, ni nožnim prstom, ni zgazio, na “Svetu zemlju”. Ne samo u istoriji Starog zaveta, već nikada. Nijedan od njih! Pa ipak oni dolaze kod hrišćana i traže podršku za njihov oružani ustanak u Palestini govoreći: “Vi želite da se božiji izabrani narod vrati u svoju obećanu zemlju - zemlju svojih predaka, zar ne? To je vaša hrišćanska dužnost. Mi smo vam dali jednog od naših mladića kao vašeg Gospoda i Spasitelja. Vi nedeljom idete u crkvu i klečite i molite se Jevrejinu, i mi smo Jevreji”. Ali oni su u stvari paganski Kazari koji su primili Judaizam isto kao što su se i Irci preobratili.

Smešno je da ih nazivamo “ljudi sa svete zemlje”, љto bi bilo isto kao kada bi smo zvali “arapima” 54. Miliona kineskih muslimana. Muhamed je umro 620. nove ere i od tada je 54.000.000 Kineza primilo Islam kao svoju veru. Sada zamislite Kinu, 2.000 milja daleko od Arabije, od Meke i Muhamedovog rodnog mesta. Zamislite kada bi 54.000.000 Kineza odlučilo da sebe naziva Arapima. Vi biste morali reći da su oni poludeli. Svako ko poveruje da su tih 54.000.000 Kineza u stvati Arapi, mora da je skrenuo sa pameću. Sve što su oni uradeli jeste usvajanje religijskih ubeđenja koja potiču iz Meke, u Arabiji. Isto kao i Irci. Kada su Irci postali Hrišćani, niko ih nije bacio na okean i uvozio na “Svetu zemlju” kao novu grupu stanovnika. Oni se nisu promenili. Oni su ostali isti narod ali su prihvatili Hrišćanstvo kao svoje versko ubeđenje.

Ovi Kazari, ovi pagani i azijati, ovi Turko-finci, su bili Mongoloidna rasa koja je izbačena iz Azije u Istočnu Evropu; zato što je njihov kralj prihvatio Talmudizam oni u stvari nisu imali izbora. Isto kao u Španiji: ako je kralj bio katolik svi su morali biti katolici. Ako neko nije hteo da bude katolik, morao je biti izbačen iz Španije. Tako su Kazari postali ono što mi danas nazivamo Jevrejima. Sada zamislite koliko je bilo glupo od velikih hrišćanskih zemalja što su rekle: “Mi ćemo upotrebiti svu našu moć i uticaj da vratimo Božiji odabrani narod na zemlju njihovih predaka, na njima obećanu zemlju”. Da li postoji veća laž od ove? Zato što kontrolišu dnevne novine, časopise, radio, televiziju, izdavačke kuće i zato što ministri i političari pričaju istim jezikom, ne iznenađuje me da vi verujete u tu laž. Poverovali bi ste i kada bi pričali da je crno zapravo belo, ako bi to dovoljno često slušali. Sigurno ne bi ste više crno zvali crnim već bi ste ga počeli zvati belo. Niko ne može da vas krivi zbog toga.
To je jedna od velikih istorijskih laži. Ovo je osnov za sve nesreće koje se dešavaju na svetu. Ne zaboravimo da Talmud uči da kad god treba da položite neki zavet ili obećanje treba da se setite molitve “Kol Nidre” koja se recituje na “Dan iskupljenja”. Tada se čovek oslobađa potrebe za ispunjenjem obećanja. Koliko se onda možemo pouzdati u data nam obećanja? Amerika će patiti isto koliko su patili i Nemci i to iz tog istog razloga.

              Moram priznati da stvarno nisam znao ovakvu istoriju:
              - Oduvek sam verovao da su u I sv. ratu učestvovale i Srbija, Crna Gora, Italija, Belgija... Međutim, one se i ne pominju na pocetku teksta.
              -  1916. je Nemačka pobeđivala. Npr. kod Verdena gde su imali 600 000 poginulih, ranjenih, nestalih i zarobljenih nasuprot 350 000 Francuza ( podaci iz Vojne encikopledije ).
             - Iste godine Ruska carska vojska se vratila kući. Kakvo otkriće i kakva sramota za hiljade istoričara koji su uporno tvrdili da se to desilo 1917.
             - Nije bilo razloga da se Nemačka izbriše sa političke karte. Dakle, ja sam uvek nepravedno dobijao peticu iz istorije kada bih kao razlog za to naveo nemačke kolonije koje su saveznici podelili.
             -   Hugo Schoenfelt 1933. obilazi logore za političke zatvorenike i piše hvalospeve o njima, prosto da čovek poželi da se nađe tamo. Jel beše te godine Hitler i nacistička banda tek preuzela vlast ?
             -   Samuel Untermajer, gospodar sveta izašao iz senke, objavljuje bojkot nemačke robe i svi potrče da ga poslušaju ! Pa kako onda je Nemačka imala ogromnu robnu razmenu
npr. sa SSSR, a da podsetim da su tamo na vlasti boljševici tj. Jevreji ? Ili... otkud u Jugoslovenskom Kraljevskom Ratnom Vazduhoplovstvu 1941. Bf-109E i Do-17 ? 
             - Ako sam dobro shvatio kraj, nisu krivi "izvorni" Jevreji nego Hazari, tj. Turci. Ima tu istine, Srbija je slobodna preko 100 godina a opet su nam za mnoge stvari, npr. lenjost i neslogu krivi Osmanlije !

Zavisi kakvu je ko istoriju učio?!
Pored one zvanične (nametnute) postoji i ona druga prava istorija koju sam ja učio družeći se sa ljudima koji je poznaju.

Što ne znači da je tačna.

pa dobro dio ima smisla recimo ovo s palestinom,cionisti su trazili od turaka da im daju drzavu u svetoj zemlji ovi su to odbili i 1914. zahvaljujuci cercilovim greskama stali na stranu njemaca,logicno je bilo da cionisti stanu na suprotni stranu.opet njemci su zeljeli rat radi preraspodjele kolonija i prodora na istok,a do zaokreta u ruskoj politici dolazi dolazi nakon rata sa japanom,car trazi kredite i ulaganja od engleza i francuza ili tacnije od njihovih bankara(valjda mozete pogoditi ko su ti) i dobija ih pod uslovom da se prikljuci atanti.cinjenica je da je njemacka industrija pocetkom 20.vjeka nadmasila englesku,ali na kraju mislim da je ipak daglas hejg uspio slomiti njemce a ne ujka sem.s druge strane ako su jevreji kontrolisali americku industriju ko je onda pomogao njemcima da stanu na noge?ovu glupost o hazarima ne vrjedi ni komentarisati,dovoljno je reci da su hazari(koji i nisu bili toliko mocni)i bili jedino u kontaktru sa vizantijom i da jevreji nisu bili popularni tih dana a ni organizovani jos od tita flavija.

Добри су и "ционисти" и "међународно Јеврејство", ко год да су.

И немој ми рећи да се овим, у најмању руку, памфлетом, оправдава геноцид над неколико милиона људи? Или су Јевреји навели и Немце да 1939. нападну Пољску зато што су знали да ће Немачка на крају изгубити рат, а да ће на блиском истоку настати Ерец Израел?

A šta su cionisti obećali SAD za ulazak u rat? Ili su im samo rekli: ''Ajde malo da ratujete, niste davno.'', a ovi rekli ''Važi''.

Toplo vam preporučujem da pročitate knjigu Dosije Omega.
Postoje oni koji veruju i oni koji su skeptici.
Malo razmišljajte,koristite logiku.
Ko su Rotšildi,Rokfeleri?

Ja još nisam dobio odgovor na pitanje.

RASMC čitaj dalje,ne može odgovor u jednoj rečenici.

Ционизам и трећи рајх
Марк Вебер


Ране 1935. године, брод пун путника за Хаифу, Палестина, напустио је немачку луку Бременхавен. Непоколебљиво је носио јеврејска писма за (његово име) „Тел Авив“, док је знак свастике подрхтавао на јарболу. Иако је брод био власништво циониста, његов капетан био је члан Национал-Социјалистичке Партије. Много година касније, један од путника брода назвао је ову симболичну комбинацију „метафизичком апсурдношћу“. Апсурдна или не, ова слика је само једна из мало познатог комада историје; широка колаборација између Ционизма и Хитлеровог Трећег Рајха.

Заједничке тежње

Током година, људи у многим различитим државама борили су се са „јеврејским питањем“, то јест, која би била права улога Јевреја у „нејеврејском друштву“. Током `30-тих, јеврејски Ционисти и немачки Национал-Социјалисти делили су сличне погледе о томе како решити ову забрињавајућу ствар. Сложили су се да су Јевреји и Немци две очигледно различите нације, и да Јевреји нису део Немачке. Јевреји који су живели у Рајху, према томе нису требали бити сматрани „Немцима јеврејске вере“, већ као чланови посебне националне заједнице. Ционизам (јеврејски национализам) подразумевао је обавезу од стране Ционистичких Јевреја, да се пресели у Палестину, „јеврејску домовину“. Они би се тешко могли сматрати искреним Ционистима, и упоредо тражили једнака права у Немачкој или било којој другој „страној“ земљи.
Теодор Херцл (1860-1904), оснивач модерног Ционизма, тврдио је да анти-семитизам није грешење, већ природан и потпуно разумљив одговор не-Јевреја на туђинско јеврејско понашање и ставове. Једнио решење, тврдио је он, је да Јевреји схвате стварност и живе у својој посебној држави. „Јеврејско питање постоји где год Јевреји живе у већем броју“, писао је он у својем најзначајнијем делу, „Јеврејска држава“. „Где не постоји, доноси се преко ново-придошлих Јевреја...Верујем да разумем анти-семитизам, који је веома комплексан феномен. Разматрам овај развитак као Јевреј, без мржње и страха“. Јеврејско питање, тврдио је он, није социјално нити религијско питање. „То је национално питање. Морамо га решити, пре свега, и од њега направити међународну политичку тему...“ Без обзира што су они део грађанског друштва, они чине не само верску заједницу, већ нацију, народ. Ционизам, писао је Херцл, нудио је свету добродошло „крајње решење јеврејског питања“.
Шест месеци након што је Хитлер дошао на власт, Ционистичка Федерација Немачке (далеко највећа Ционистичка група у земљи) издала је детаљни меморандум новој влади у коме је објаснила немачко-јеврејске односе и званично понудила подршку Циониста у решавању тегобног „јеврејског питања“. Предложено је да би први корак морао бити отворено препознавање фундаменталних националних разлика.
Ционизам не гаји илузије поводом тежине јерврејског питања, које се састоји пре свега од абнормалне окупационе шеме, и у кривици због интелектуалног и моралног става који није укорењен у његовој традицији. Још пре више деценија, Ционизам је схватио да као резултат тренда асимилације, било је изгледно да ће се појавити симптоми детериторизације...
Ционизам верује да се препород националног живота људи, који се сада дешава у Немачкој путем наглашавања њеног Хришћанског и националног карактера, мора такође десити и у јеврејској националној заједници. Такође, за све Јевреје, национално порекло, вера, судбина обичних људи и осећај јединствености, морају бити од врхунске важности за њихово постојање. То значи да егоистични индивидуализам либералне ере, мора бити превазиђен и замењен осећајем заједништва и колективне одговорности...
Верујемо да је баш та нова (Национал-Социјалистичка) Немачка та која може, путем смелости и одлучности у решавању јеврејског питања, учинити одлучујући корак према решавању проблема с којим ће се, искрено говорећи већина европских народа морати да суочи...
Наче признање Јеврејске националности, подразумева чисти и искрен однос према Немачком народу и његовим националним и расним реалностима. Управо због тога не желимо да лажирамо ове претпоставке, зато што смо ми, такође, против мешаног брака и залажемо се за очување чистоте јеврејске групе и одбацивање било каквих преступа у домену културе, ми (пошто смо били придодати Немачком језику и Немачкој култури), можемо имати интересовања за дело и вредности Немачке културе и третирати их с поштовањем и унутарњом наклоношћу...
Зарад његових практичних циљева, Ционизам се нада да ће успети да придобије колаборацију чак и оних влада које су фундаментално непријетељске према Јеврејима, због тога што у решавању Јеврејског питања не смеју се јављати осећања јер је то прави проблем чије решење занима све народе а тренутно највише Немачки народ...
Пропаганда бојкота – таква каква се тренутно води против Немачке на много начина – је у својој бити не-Ционистичка, јер Ционизам не жели да ратује већ да убеђује и да гради...
Нисмо слепи на чињеницу да јеврејско питање постоји, и да ће наставити да постоји. Федерационе новине, Jьdische Rundschau, прокламовале су истоветну поруку: „Ционизам је свестан постојања јеврејског питања, и жели далекосежно и конструктивно решење. У ову сврху, Ционизам жели да придобије помоћ свих народа, било про- или анти- јеврејских, због тога што, ми се суочавамо пре са конкретним него сентименталним проблемом, решењем за које су заинтересовани сви народи“. Млади берлински рабин, Јоаким Принц, који се касније одселио за САД и постао председник Америчког Јеврејског Конгреса, пие у својо књизи „Wir Juden“ („Ми Јевреји“) из 1934. године, да је Национал-Социјалистичка револуција у Немачкој значила „Јеврејство за Јевреје“. Објаснио је: „Никакво околишање нам сада не мое помоћи. Уместо асимилације, желимо нови концепт: признање Јеврејске нације и Јеврејске расе“.