darovana sloboda je kao dupla porcija pasulja u zatvoru

Kako je nastao svemir,ja ne znam.Ali isuviše mi je očigledno da se sve dešava pod nekim zakonima.A šta je zakon?Jel’ to neka živa stvar?Jel’ se sprovodi sam od sebe?S obzirom na to da tu ima beskonačno mnogo detalja,koje ja naravno ne mogu da shvatim umom,prelazim na osećaj.

-Šta mi kaže osećaj?
-Kaže mi da je zakon ništa ako se ne sprovodi.
-Znači neko sprovodi taj zakon po kome se sve dešava?
-Pa kako drugačije?
-A ko to sprovodi taj zakon?
-Očigledno je da taj zakon ima beskonačno mnogo detalja.Prema tome,čovek,koji može da shvati samo konačno mnogo stvari,nije taj koji ga sprovodi.On može da sprovodi samo konačne delove tog zakona.Znači, ostaje još beskonačno mnogo stvari koje neko drugi sprovodi.A taj drugi mora da bude sposoban da shvati beskonačno mnogo stvari.
-A ko je sposoban da shvati beskonačno mnogo stvari?
-Pa ko bi drugi, nego Kreator tih zakona?
-A jel’ Kreator jedan ili ih ima više?
-Teško to čovek može da proveri,jer nije sposoban da shvati beskonačnost.Ali šta kažu Božiji proroci?
-Kažu da je Kreator (Bog) jedan,a da je sve ostalo On stvorio.Međutim,zašto bi im verovao?
-Šta kažu u vezi načina života?
-Prema onom što sam imao priliku da proverim u praksi,propovedali su način života od koga se ljudi najbolje osećaju.
-Zar nije to onda dovoljan razlog da im poveruješ i da je Bog jedan?
-Prilično dovoljan,jer se od toga ne osećam loše.Ali zar nije i Buda propovedao veru od koje se ljudi dobro osećaju iako je pričao o više bogova?
-U velikoj meri,ali  verovatno su definicije pojma Boga koje su koristili Buda i  jednobožački proroci različite.Moguće je da su prevodioci tu nešto pogrešno shvatili.U svakom slučaju,i mnogobožačke i jednobožačke religije pominju da je neki Bog kreirao svemir,tako da je vrlo verovatno da je to istina.
-Ali šta je tu bitno?
-S obzirom da se sve dešava po nekim zakonima koje sprovodi Bog...
-Čekaj,a šta ako te zakone sprovode anđeli ili vanzemaljci?
-I anđele i vanzemaljce je stvorio onaj Kreator.Kreator je jedan.Prema tome,samo jedan je sposoban da shvati beskonačnost.A pošto zakon ima beskonačno mnogo detalja,može da ih sprovodi samo taj jedan?Anđeli i vanzemaljci sigurno nešto rade,ali bez Boga niko ništa ne može da uradi,jer je Bog zbog sprovođenja tog beskonačnog zakona umešan u sve procese.Bolje rečeno, On pokreće sve procese.
-Dobro,ali šta je tu bitno?
-Znači,sve se dešava po nekim zakonima koje sprovodi Bog.Šta je ona osnovna i najjednostavnija želja svih ljudi?To je da se dobro osećaju.Ljudi, u stvari, sve rade „samo” da bi se dobro osećali.Zašto se onda neki ljudi loše osećaju?Očigledno je da ih je neka viša sila na to naterala.A koja sila?Pa upravo ova Sila koja sprovodi prethodno pomenuti zakon.Eto zašto je bitno.
-A zašto bi to ta Sila radila?Zašto ne bi dala svim ljudima da se dobro osećaju?
-Opet moramo da se vratimo na to da čovek ne može da shvati beskonačnost.Prema tome,neki razlog postoji,ali ima beskonačno mnogo detalja koje ti ne možeš da shvatiš. Mislim da zadovoljavajući odgovor može da ti bude da taj čovek radi protiv ovog Božijeg zakona i onda mu je Bog zato nametnuo da se loše oseća,ne bi li se opametio i okanuo tog lošeg posla (to što se loše oseća mu je znak da nešto radi kako ne treba).
Ali nije ni bitno zašto Bog tako radi.Bitno je da ti postigneš da se ne osećaš loše.
-Ali kako čovek da to postigne ako ne može da shvati beskonačnost?
-E pa,čoveku je data jedna alatka koja pomaže u snalaženju u beskonačnosti.To je upravo osećaj.Stvar je vrlo jedostavna.Nemoj da radiš ono od čega se loše osećaš.Jedna od najvećih đavoljih prevara je da moraš da radiš nešto od čega se loše osećaš da bi se kasnije dobro osećao?Jer zlo rađa samo zlo,a dobro rađa samo dobro.To piše i u proročkim knjigama.Naravno,ne postoji nešto što je potpuno zlo ili potpuno dobro,osim Boga.Bog je jedino potpuno dobar.Jeste on stvorio i zlo,ali u dobre svrhe.I zlo nema vlast ni nad kim,osim nad onim ko ga je svojim razmišljanjem uzeo za gospodara.
-Zašto ga Bog ne oslobodi od zla?
-Zašto bi ga oslobodio, kad je čovek svojom voljom izabrao zlo za gospodara?Taj čovek priča kako nema Boga pa je odbacio ono što je dobro i počeo da služi zlu.A stvar je vrlo jednostavna.Služi samo Dobru (Bogu),tj. radi samo ono od čega se dobro osećaš i odbaci sve ono od čega se loše osećaš i sve će da bude OK.Bićeš srećan.
-Po toj logici,čovek može da bude i ateista i da se dobro oseća?
-Naravno,reč Bog je samo naziv za nešto.Reč sama za sebe je ništa.Bitan je smisao reči.A kad tako gledaš,ti možeš da uopšte ne koristiš reč Bog,a da drugim rečima opišeš sve što bi opisao rečju Bog.I uopšte,verovatno koliko ima ljudi,toliko ima i shvatanja reči,tj. pojmova.Svako na subjektivan način shvata stvari.Znači,može čovek da pod pojmom Bog definiše zlo i onda je u pravu ako je protiv njega.Može da definiše i nešto što ne postoji.Onda je u pravu ako kaže da Boga nema.Međutim,onda dolazi do nerazumevanja sa onim ko pod pojmom Bog definiše nešto što postoji i što je dobro.Ali šta da se radi.Idemo dalje.
-A zašto se moliti Bogu?
-Molitva služi da dovede čoveka u stanje u kome će dobro da se oseća.To je jedini smisao molitve.Ali ima onih koji se mole,tako što teraju sebe da se loše osećaju.Takvima je bolje da se ne mole,jer to nije prava molitva.
-A da li sreću imaju oni koji je ne zaslužuju?
-Nema ništa od toga.Stvar je u tome što ti „koji je ne zaslužuju” nekad više poštuju Boga delima,nego „oni koji je zaslužuju”.Uopšte,ko je čovek da proceni da li neko nešto zaslužuje ili ne,kad nije sposoban da shvati beskonačno mnogo detalja kroz koje svaki čovek prolazi u toku života.Međutim,samo pravi vernik poštuje Boga stalno i jedino će taj biti stalno i srećan.A prolazna sreća nije baš nešto vredno.Međutim,ti sam biraš da li ćeš da se zadovoljavaš prolaznom srećom,posle koje dolazi nesreća,ili ćeš da tražiš samo neprolaznu pravu sreću.A to biraš u svakom beskonačno malom trenutku.Zato se i kaže da je život neprekidna borba,jer čovek u svakom trenutku treba da se izbori sa svojim željama (svojom slobodnom voljom) i realnošću koja se dešava pod beskonačnim zakonom koga sprovodi Bog (a koji je nezavistan od čovekove volje).
-Znači,čovek ne određuje šta je istina,nego je istinu u stvari odredio Bog,a čovek samo prepoznaje neke njene delove (jer je beskonačna)?
-To je to.A može da se kaže i da je sam Bog – Istina.

Pravo receno

Ne da je rekao nego je na pisao ceo esej

  Ćuti bre,mali smo-ko može da mi da rešenje svega?Kad neko počne da trutlja kako je ovo hiljadu posto ovako ili onako ja odmah osetim da je lik našao svoju verziju istine koja mu najviše odgovara i onda je soli drugima kao jedinu.Sa takvim stavom taj se zatvara za bilo šta što može da mu sruši uverenja u kojima se oseća sigurno.To su religije,razni učitelji,itd.Informacije su u redu-nabijanje svojih stavova kao istinite nisu jer šta recimo da dodje neki Tibetanski prosvetljen čovek i kako sad on da nam priča o bilo čemu-naš um nije u stanju da pojmi velike istine kao kad ljudi padnu u nesvest od šoka-nešto je bilo previše i dodje do isključenja.Svi imamo ta simbolička isključenja.
 

ne znam zasto ali mi je pala na pamet jedna izreka koja mozda ce neko reci nema nikakve veze sa temom rasprave ali ja cu je svejedno napisati....

"proucavanje svemira nam sluzi da spoznamo koliko je malo nase tijelo ,a koliko velik nas um."

lepo si to rekao ali ja bi jos dodala koliki je Bog

   

"Ko može da mi da rešenje svega?"

Bog,tj. Istina.Nema laži,nema prevare,nema ni problema.

Kada je vec rec o istini, evo jednog misljenja.

APSURDI HRIŠĆANSTVA

Vladimir Alaksejevič Istarhov
Akademik Arijsko-Rusko-Slovenske akademije


   Ako Bibliju ne čitate jednostavno, nego se još i zamislite nad pročitanim, onda vidite da radnje biblijskog starozavetnog boga (to jest i judejskog i hrišćanskog) i novozavetnog jevanđeljskog boga (čisto hrišćanskog) ne samo da nisu dobre, već su glupe, ružne, nepravedne i veoma pokvarene.
   U raju biblijski gog je zaveštao Adamu: »od drveta spoznaje dobra i zla ne jedi, jer onog dana, kada ga okusiš, smrtno ćeš umreti« (Bitisanje, 2:17).
   Prvo, zašto je bog prevario Adama? Adam uopšte nije umro onog dana kada je pojeo plod sa tog drveta, već je posle toga proživeo 930 godina (ako je verovati Bibliji). Lagati – to je veoma loše i nedostojno, tim pre za boga. Ako biblijski bog laže – onda on nije apsolutno dobro, on je jednostavno lažov. Setimo se da je đavo – lažov i otac laži. Znači, biblijski biog – to je đavo?
   Drugo, zašto je bog hteo nešto da sakrije od čoveka, tim pre od svoje slike i prilike? Nečasno i nedostojno. Reklo bi se bog, čak i ako bi on želeo ljudima dobro, trebao je da radi sasvim suprotno, da ne skriva znanja od ljudi, već da njima uči sebi slične. Ali skrivati, šta je dobro i šta je zlo, - to jednostavno nije lepo. Kako čovek može da se ponaša dobro, ako ne zna šta je dobro, a šta loše? Znači, biblijski bog je imao druge, loše namere.
   Zašto je to njemu bilo potrebno da od čoveka krije znanja o dobru i zlu. Njemu je bio potreban povod da istera čoveka iz raja, da ga ponizi, da mu sugeriše misao o njegovoj navodnoj grešnosti, da od njega napravi svog roba i da mu se ruga. Podlost i sadizam. Može li dobar Bog to da čini? Ne, naravno. Opet ispada, da je biblijski bog – đavo, koji sebe naziva bogom i, kao vuk, oblači na sebe ovčiju kožu. U nekanonskom Jevanđelju gnostika o podloj zamisli toga boga napisano je crno na belo.
   Treće, zašto je prirodna seksualnost ljudi – sramna, grešna i treba je skrivati? Pa Adama i Evu je takve stvorio niko drugi, već sam bog. Zašto ih je onda bog stvorio seksualnim, mogao ih je stvoriti jednopolnim? Ali, kad ih je već stvorio takvima, onda zašto je to loše, a ako je već loše, onda zašto ljudi treba da odgovaraju za loš rad boga?
   I zatim, seksualnost postoji ne sama radi sebe. Njen cilj je razmnožavanje i stavranje novog života. Judohrišćanski bog (gospod) se trudio da od ljudi sakrije njihov prirodni (podaren od pravih Bogova) oblik razmnožavanja, produžetka vrste i razvoja života. Znači, judohrišćanski bog – to je bog smrti?
   Četvrto, biblijski bog se sve vreme sklanja od svoje lične odgovornosti za svoj rad i hoće tu odgovornost nepravedno da prenese na nekoga drugoga, našavši žrtvenog jarca. Zmaja je prokleo zbog toga, što je naučio Evu da otkine plod sa drveta spoznaje dobra i zla. A šta je loše uradio zmaj? Samo je rekao istinu da od toga ploda nećeš umreti, i razotkrio je laž toga boga.
   Biblijski bog ne voli istinu i kažnjava onoga ko je govori. Osim toga, svi postupci zmaja su posledica toga, kakvim je zmaja stvorio taj bog. Jer to je, kao i sve ostalo, stvorio bog, a ne još neko drugi. Tako da biblijski bog ni sam ne shvata, šta on stvara i ne upravlja situacijom, ili ne želi da snosi odgovornost za rezultate svoga rada. Zmaja je bog prokleo (ni za šta), zemlju je prokleo.
   Isterao je Adama i Evu iz raja. Zbog čega? Zašto? Pa evo zašto (Bitisanje 3:22): »I reče Gospod Bog: Eto, Adam je postao kao jedan od Nas, poznajući dobro i zlo; i sada da ne proteže on svoju ruku, i da ne uzme takođe sa drveta života, i ne okusi, i da ne počne večiti život«. Evo čega se bog bojao – da čovek ne postane besmrtan kao on. Evo zašto je isterao ljude iz Raja. Eto Vam njegova slika i prilika. Laž.
    Čak i ako pretpostavimo da je čovek uradio nešto  što nije trebalo. Pa oprosti mu, još jednom ga nauči, pomozi mu da ispravi grešku. Pa ti si milostivi i milosrdan. Ali ne, odmah ga je  žestoko kaznio.
   Takve reči koje su ostale u Bibliji posle bezbrojnih prepisivanja, kao što su »jedan od Nas«, jasno dokazuju, da Bibliju nije pisao bog, već ljudi, izmišljajući monoteističku religiju ne na praznom mestu, već na temelju mnogoboštva.
   U navedenoj epizodi biblijski (jevrejski) bog se pojavljuje kao lažljivac, žestok, nepravedan, koji ne ume da oprašta, boji se da izgubi dominaciju nad čovekom, odlazi od svoje odgovornosti i prenosi odgovornost za svoje radnje na druge. Samo traži povod da ponizi čoveka, da ga učini svojim robom i dalje da se iživljava nad čovekom. Judohrišćanski bog – to nije nikakav bog, već pravi đavo, koji sebe naziva bogom.
   Šteta što je zmaj ispao nedovoljno mudar i lukav. Nije umeo da nauči ljude da pojedu plod sa drveta života i da time samim učini da ljudi postanu besmrtni kao bogovi.
   Biblijski potop. Rešio bog da istrebi sve živo pomoću potopa.
   Zašto tako komplikovano? Pa, kako se kaže, bog je stvorio sav svet ni iz čega, jedino snagom volje. Što nije uzeo i uništio sve tako lako snagom volje, ako on to ume. Zašto koristiti takav složeni i dugotrajni fizički proces, kao što je potop? Šta, oslabio mu duh? I ako je hteo da uništi sve živo, zašto je onda naložio Noju da uzme na splav od svakog stvora po jedan par da se ponovo razmnožavaju? Apsurd, besmislica. I ako se kaže da je taj bog uništavao ljude zbog grehova, zašto je onda zveri potopio? Za kakve grehove? Nema logike.
   Potop je – sasvim protivprirodna radnja za boga. Bog – to je suština univerzalne snage i moći. Bog samo snagom volje može da učini sve, šta hoće. Bog ne može da se bavi takvom glupošću, kao što je izazivanje potopa radi realizacije svojih želja. Taj postupak nije za njegov nivo, to nije božanstvana tehnologija. Božanstvena tehnologija – to je misao i reč. A to što radi biblijski bog, - to je tehnologija đavola ili jednostavno jeftina laž.
   A ustvari u istoriji čovečanstva je bio jedan grandiozan potop posle nestanka Atlantide, koji je potresao ljude i na kome su popovi pokušali da odigraju svoju igru, pridavši mu za njih pogodan mistički smisao, mada su mogli, naravno, da smisle pametniji smisao.
   Posle potopa (Bitisanje 8: 20-21) »priredio je Noj žrtvenik Gospodu; i uzeo je od svih životinja čistih i od svih ptica čistih i prineo za spaljivanje na žrtveniku. I osetio je Gospod prijatan miomiris«. U čemu je prijatan miomiris? U smradu od izgorelih tela živih bića? Čudan ukus ima hrišćanski bog. Izraz sadizma i nekrofilije. Čist đavolizam.
   Rodio se Isus Hristos u Vitlejemu. Car Irod je hteo da ga ubije, ali nije znao gde se nalazi, zato je naredio svim svojim vojnicima da ubiju sve novorođene dečake. Hrišćanski bog je saznao za to. I kakvi su postupci boga? Umesto da urazumi ili uništi cara Iroda (snagom svoje volje opet, ili nekako drugačije), on saopštava Josifu i Mariji o Irodovim namerama i predlaže im da beže iz grada. A šta će biti sa drugom decom? Neka ih ubijajaju? Nije mu žao? Šta, nema snage da se obračuna sa Irodom ili mu je svejedno i popušta pred zlom? Mogao je, ali nije zaustavio zverstvo. Ili je jevrejskog boga baš briga za ubistvo neodabrane dece, on se brine samo za odabrane Jevreje.

Biblijsko poreklo čoveka

   Otvorimo Bibliju i pogledajmo mit o poreklu čoveka od Adama i Eve. Prvi (navodno) ljudi Adam i Eva su rodili dva sina – Kaina i Avelja, nikakve kćeri nisu imali, nikakve žene i uopšte nikakvih drugih ljudi na zemlji navodno nije bilo. Zatim je Kain ubio Avelja, na zemlji je ostalo svega 3 čoveka (Adam, Eva i Kain), i bog je prognao Kaina »u zemlju Nod, na istoku od Edema. I našao je Kain svoju ženu; i ona je začela i rodila Jenoha (Bitisanje 4: 16, 17).
   Odakle se kod Kaina pojavila žena? Sa kim se to on oženio, sa kozom, šta li? I čitav kasniji rod Kainov je takav, na taticu. Jenoh je rodio Irada; Irad rodio Mehialeja i t.d. Od koga to oni rađaju? Sami od sebe, šta li? Potpuni apsurd.
   Ljudi ne čitaju Bibliju. A dovoljno je pažljivo pročitati samo jednu stranicu Biblije, i judohrišćanski mit o poreklu čoveka puca kao mehur od sapunice.
   Osim toga biblijska istorija – to je istorija jevrejskog naroda. Neka Kain rađa od nepostojećih žena, Jevreji su lukav narod, oni će uvek naći od koga da rađaju. Ali odakle drugi narodi vode poreklo? Odakle su se pojavili Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Tatari, Gruzini, Kirgizi, Kazahi, Tadžiki, Litovci, Kinezi, Japanci, Turci i stotine drugih naroda? Kakva je istorija tih naroda? Ja sam lično Rus po krvi i po duhu. Mene malo interesuju Kainove pustolovine i njegove jevrejske lukavštine, o kojima se, uzgred, prećutkuje. Ja hoću da znam poreklo Rusa i ruske istorije. Pokažite mi, gde je to zapisano u Bibliji. Toga nema. Onda šta će meni ta knjiga? I šta će ta knjiga svim drugim narodima, osim Jevreja? Zašto umesto proučavanja ruske istorije nama nameću proučavanje jevrejske istorije? Da bi nam odbacili našu nacionalnu svest, prekinuli veze sa našim precima, sa našim rođenim Bogovima.
   A sa kakvom patetikom hrišćanski popovi govore da njihova religija izučava ne nekakva sitna pitanja, već globalna pitanja poput: »Ko smo mi? Odakle potičemo? Kuda idemo?« Pa šta? Ko smo mi? Odakle smo potekli? Umesto logičke slike porekla čoveka apsolutna glupost i odsustvo smisla. Takvo nešto ne postoji čak ni u primitivnim religijama.
   Zašto je bog stvorio takvog nesavršenog čoveka? Mogao je da stvori i nešto bolje. A kad već ništa bolje nije umeo da stvori, onda nema potrebe da sve vreme krivi čoveka za svoje smrtne grehove. Ni božje zakone ne ispunjava, i boga loše shvata, i ne živi kako treba. Ko je kriv zbog toga? Pre svega sam hrišćanski bog, pošto nije umeo da stvori boljeg čoveka. Ako kompjuter koji misli loše igra šah, onda za to nije kriv on, već onaj ko ga je stvorio. Ako je bog tvorac čitavog sveta, onda on odgovara za sve što postoji na svetu i što se u svetu dešava.
   Hrišćanska ideja o sličnosti bogova i ljudi nas tera da mislimo, da nije bog stvorio čoveka prema svojoj slici i prilici, već čovek zamišlja bogove prema svom liku. Setimo se oštroumne primedbe drevnog grčkog pesnika i filozofa Ksenofana (VI – V vek pre n.e.): »Kad bi mačke imale svoga boga, one bi mu pripisale lov miševa«.
   
   Može se veoma dugo nastaviti sa opisivanjem ružnog i apsurda judohrišćanstava. U ovoj knjizi radi kratkoće zaustavićemo se na izrečenom, a ko ima vremena, može kao dopunu da pročita knjigu Leo Taksilja »Zabavna Biblija« (2), u kojoj je autor razotkrio i sjajno ismejao idiotizme i besmislice judohrišćanstva. Nedostatak Taksiljeve knjige je u tome, što on osim gluposti, besmislica i ludorija, nije video više ništa u judohrišćanstvu.
   Ali judohrišćanstvo – to nije jednostavno ludorija, to je daleko opasnija stvar. Pa sva ta ludorija postoji već hiljadama godina.  Znači, nekome je to pogodno. I sva ta ludorija rešava neke konkretne zadatke. Taksilj nije shavtio da se hrišćanstvo ne piše za ljude koji misle kritički i kojih je malo. Ono se piše za gomilu i ti opisi ludorije su ustvari psihološki oblici, koji udaraju ne po razumu, već po emocijama, isključujući svest i programirajući ličnost kroz podsvest.