Бог, за кога се претпоставља да је испуњен добротом, захтева да му се упућује непрестане молбе у виду молитви, да би од њега измолили некакву милост. Ипак, он своју милост испољава само под овим притиском, када га притисну молбама, па и онда се често о њих оглуши. Значи, он је сујетан и осетљив на ласкање као и било који други краљ на земљи.
Какав је то отац који своју децу, чије потребе зна, оставља гладне осим ако они његову помоћ не измоле молитвама?
Ако он зна све, чему онда молитве које имају сврху да га обавесте о размишљањима или патњама његове деце?
Нема тога на овом свету према чему човек испољава више лаковерности него према религији.Само једним, невероватним актом, свемогући бог из ништавила је створио свет да буде станише човека, којег је створио по својој слици.
У античкој филозофији познат је аксиом да ништа не настаје ни из чега. У Генези се за стварање користи  реч „барах“ која у значи уређивање или распоређивање већ створеног, а не стварање из ништавила.
Али ипак, тај човек који је створен по лицу божијем, постаје грешан и његовом оцу је лакше да га умори водом него да измени и излечи његово срце. Па и након потопа и они праведни који су реживели, опет изнова чине исте грехе. Када не успе да поправи покварени народ он му шаље сопственог сина. Народ сина не слуша и тај вољени син, једнак свом оцу, осуђен је на смрт од стране народа који његов отац ипак воли, а с друге стране је немоћан да спаси људски род, а да не жртвује сопственог сина. Каква конфузија!!!
На тај начин невини бог постаје жртва тобоже правичног бога у сврху спаса народа за који је свестан да не може бити спашен.
Религија прогони разум, а без разума се не може установити да ли је божанство икад уопште говорило. Сваки разум се сматра буном против неба! О каквој истини онда говоримо?

To da je Isus cinio cuda nije potvrdjeno nijednom istorijskom cinjenicom, lepo sam to objasnila na susednoj temi.

To da je Isus cinio cuda nije potvrdjeno nijednom istorijskom cinjenicom, lepo sam to objasnila na susednoj temi.